Enigma Spaskovski

Iz dana u dan, u svakom pogledu, sve više i više napredujemo: MMF zadovoljan reformama u Srbiji, nemamo problem sa stanjem u budžetu, kako sa prihodnom stranom tako i sa rashodnom stranom, treba da se poradi još nešto sitno oko Srbijagasa i EPS-a, da se restrukturiraju javna preduzeća… i da se vidi šta će. „Da imamo teškoće – imamo“, priznao je premijer na konferenciji za novinare. Međutim, premijer najveće probleme ne vidi u restrukturiranju javnih preduzeća, već šta da (se) radi sa „Resavicom“ i Rudarsko-topioničarskim basenom Bor. „Šta ćete, nasledite nešto što 20 godina tako ide, uz to vam dođe najniža cena bakra na svetskom tržištu ikada, gledamo, mučimo se i ne znamo šta da radimo“, gotovo se vajkao. „Ali se borimo s tim svaki dan.“

Konsultantska kuća „Mekinsi“ je na poziv Vlade izradila čak tri scenarija za rešenje ove ne baš vesele situacije, od toga je, iz nekog već razloga, ponudila samo dva. Onaj koji je Vlada prihvatila je ovde već dobro poznat pod kodnim imenom „nepopularne mere“: smanjenje plata, otpuštanje tehnološkog viška, prinudno odmaranje i ko želi – dobrovoljno napuštanje firme uz socijalni program. Sprovođenjem ovih mera očekuje se da će platni spisak biti kraći za nešto manje od 1000 imena, što bi donelo uštedu od milion i više dolara/evra mesečno. Naime, berzanska cena bakra je na istorijskom minimumu, te su sve ove mere neophodne da bi se spasilo šta se spasiti može. Šta se mora – mora se.

„To rade sve svetske kompanije – smanjuju zarade i otpuštaju radnike. To radimo i mi, ali zaradu nećemo umanjiti radnicima u direktnoj proizvodnji“, kaže dr Blagoje Spaskovski, generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

„Ako neko treba da bude otpušten, to je bez svake sumnje Blagoje Spaskovski sa svojim najbližim saradnicima“, kategoričan je Ljubiša Miljković, predsednik Sindikata rudara Srbije. „Štaviše, po važećem zakonu o radu on ne bi trebalo ni da bude u radnom odnosu. Lepo piše da svako lice koje napuni 65 godina života, plus dve godine ako je baš neophodan, mora da se penzioniše. On ima 68 godina života. Isto važi i za većinu njegovih saradnika koji su reaktivirani penzioneri. “

Miljković kaže da je stanje katastrofalno: da su narušeni međuljudski odnosi što prouzrokuje i loše rezultate u proizvodnji, da su povrede na radu učestale. „Koje lakše, koje teške“, dodaje. Po njemu, uzrok svemu tome je menadžment RTB Bor na čelu sa generalnim direktorom, koji sistematski svakodnevno uništavaju ceo holding. Istina je, veli, da viška zaposlenih ima, ali da to nisu oni sa spiska, već administrativci koje je on doveo i uz čiju pomoć radi to što radi. „Sistematski svakodnevno uništava ceo holding“, ponavlja.

„VREME„: Ne može da se porekne da je cena bakra niža od najniže dosad zabeležene, da sa tom cenom RTB, u stvari, proizvodi gubitke. Logično je da se u takvim, reklo bi se vanrednim okolnostima posegne za „nepopularnim merama„, kako to voli premijer da kaže – da se smanje plate, da se otpusti višak radnika, da se zavede stroga štednja…

LJUBIŠA MILJKOVIĆ: Menadžment RTB-a Bor je najurio sve dobavljače jer svima duguje. Nikome ne plaća, osim određenima koji su povlašćeni kod Spaskovskog iz samo njemu znanih razloga. Pretpostavljamo da je reč o ličnim interesima. Zato RTB Bor i menadžment traži izgovor u nižoj ceni, što nije tačno: kada je niža cena, vi dajte veću količinu i bogatija rudna ležišta, ali i tu smo sad u manjku, jer su sva ispitivanja rudnih tela zaustavljena: pogon „Istražni radovi“ je na prinudnom odmoru. Zato pitamo sadašnji menadžment zašto se ne otkopava rudnik Čoka-Marin, gde je 55.000 tona zlatonosne rude? To je u ataru opštine Majdanpek gde smo mi, rudari borske „Jame“, pripremili sve za eksploataciju. Zašto se to ne radi? Zašto se ne investira u rudno ležište Borska reka sa srednjim sadržajem 0,7 odsto bakra, a otkopava se rudnik Veliki krivelj gde je sadržaj zvanično 0,18, a nezvanično je ispod 0,15. A oko Bora i Majdanpeka rade tri, četiri strane firme koje vrše ispitivanja jer je prebogato i hvale se kako su našli rudna ležišta sa ne znam koliko zlata. Umesto da se u nalazišta investira, sav novac je otišao na izgradnju nove topionice, koja se pokazala kao promašaj.

Kako sad „promašaj„, kad je ona stara topionica imala davno prevaziđenu tehnologiju, neprimerenu kvalitetu naše rude, bila je i ozbiljan zagađivač: koliko je samo protesta zbog toga bilo.

Ništa bitno se tu nije promenilo: aero-zagađenje je ponekad i veće nego dok je radila stara topionica. Istinitost ove moje tvrdnje može da se proveri u Državnom institutu za bakar u Boru. Slobodno pozovite njihovog direktora, daće vam sve podatke. Problem, međutim, nije samo u tome, već u neodgovarajućoj tehnologiji koja je u novoj topionici primenjena. Naime, više od godinu dana od svečanog puštanja u rad, projektne performanse nisu dokazane: prema projektu, iskorišćenje bakra iz koncentrata trebalo je da bude 98,5, a sumpora 98 odsto, a dosad je dokazano iskorišćenje od svega 71, odnosno 75 odsto.

Kako je moguće da je tolika razlika između projektovanog i izrađenog?

Prosto je: rudnici u sastavu RTB Bor nit’ imaju količine, nit’ kvalitet koji je neophodan za rad tehnologije u novoj topionici – naš koncentrat ima manje bakra od onog koji je predviđen projektom topionice, sem u nekim partijama iz Majdanpeka i borske „Jame“ u kojima je sadržaj bakra blizu potrebnom, ali gde je zbog velike dubine eksploatacija komplikovana pa su količine nedovoljne, dok ruda iz Krivelja i Cerova u novoj topionici i ne može da se prerađuje.

Nešto se ipak prerađuje, po dimnjacima se vidi, zar ne?

Reč je o uslužnoj preradi na kojoj RTB proizvodi samo gubitke. Prosto, cena uslužne prerade ugovara se na osnovu projektnih performansi tehnologije, a budući da su stvarne performanse znatno niže od projektovanih, gubitak je neminovan. Prosto, razlika mora odnekud da se nadomesti. Odakle bi, nego iz sopstvenih izvora. Sa druge strane, taj koncentrat koji se uslužno prerađuje ima manje sumpora koji je, između ostalog, i gorivo. Da bi se proces uopšte pokrenuo, mora da se koristi neki dodatni energent, a to je u ovom slučaju mazut. Dešava se da u nekim partijama topljenja imamo četiri do pet puta veću potrošnju mazuta koju opet plaća RTB Bor. Nije to sve: u tom kusom procesu stvara se tzv. hladan materijal, koji se lepi za zidove peći koji mora da se skine i vrati ponovo u proces, pa rudari umesto u jami rudare u pećima, što opet stvara dodatni trošak.

Neko mora za to da bude odgovoran: projektant, izvođač, nadzorni organ, poslovodstvo…

Činjenica je da je napravljen neki promašaj u izradi same topionice. Da li je izabran neodgovarajući projekt ili je neko menjao projektnu dokumentaciju preko građevinskog dnevnika izvođača, za sad je nepoznanica. Ne zna se ni ko je potpisao tehnički prijem topionice i puštanje u rad? Koliko ja znam nadzor je vršio Građevinski fakultet iz Beograda, mislim da je gospodin Branislav Ivković bio za to zadužen. Kažem „mislim“, jer nisam siguran, ali znam da je bio prisutan na primopredaji 23. decembra 2014.

I šta sad sa tim?

Kad-tad će Spaskovski morati da ode: ko bude na njegovo mesto došao, prvo će da napravi presek stanja, pa kad bude video na šta je došao, papire će da odnese vlasniku, a vlasnik je država, pa će sve da se sazna.

A ne može sad da se zaviri u te papire?

Ne može. Ne može zato što je on vratio na posao penzionere koji su sa njim radili 90-ih i sada opet sa njim rade, preko penzije primaju „masne“ plate i zato oni rade sve kako im on naloži: niko osim njih ne može ni da priđe tim papirima. Zasad.

Ni Ministarstvo rudarstva i energetike?

Pisali smo i slali na sve zvanične mejlove Ministarstva rudarstva, Ministarstva privrede, predsednika države i premijera. Imamo saznanja da su ti dopisi došli njima lično na ruke, gde smo upozoravali na sve što se dešava u RTB-u Bor. Na radost generalnog direktora, resorno ministarstvo se ne bavi rudarstvom nego isključivo energetikom, što svako u Srbiji vidi: njima je bitno da radi Kostolac i da radi Kolubara. Vladi je bitno da i dalje održava socijalni mir u Timočkom kraju i kako stvari stoje, neće da se mešaju u to: Zaječar, Negotin, Kladovo, Bor, Majdanpek su i politički i ekonomski pod šapom Blagoja Spaskovskog.

Šta vi predlažete?

Pozivamo predsednika Vlade da sednemo za sto, ali mi koji radimo u proizvodnji, i da zajedno nađemo rešenje za sve rudnike, a najviše za RTB Bor, jer mislimo da i sa ovom cenom bakra može da se nastavi proizvodnja, bez otpuštanja i prinudnih odmora. Pod hitno treba razgovarati sa firmama koje su zainteresovane za manjinski paket u RTB Bor. A to su kineske firme koje su bile u RTB Bor u svakom pogonu, to su firme iz Rusije, Belorusije i Nemačke. Bez ikakvih garancija nude repromaterijal za 30 do 50 odsto nižu cenu, nude bez ikakvih garancija mnogo niže cene za mehanizaciju, gume i ostalo. Da borski Institut za bakar nastavi sa izradom projekata za eksploataciju ležišta za koja su urađeni elaborati overeni od strane Ministarstva. Za to vreme borski rudari mogu da počnu sa eksploatacijom rudnog tela Čoka-Marin. Za toliko RTB ima znanja i snage. Takođe, da se pod hitno nastave investicije u Borskoj reci, rudnom ležištu na dubini od 700 do 750 metara, sa rezervama za pola veka eksploatacije.

Ali prvo da generalni direktor bude smenjen?

Što neće biti lako: dosad je promenio šest političkih stranaka ne računajući Savez komunista Jugoslavije: neki od tih lidera i političkih stranaka su već u zaboravu, a on je i dan-danas generalni direktor. Jeste li videli njegov Fejsbuk profil? Naziva nas politikantima kojima nije on meta, nego premijer lično…

A vi kažete da je nesposoban.

To je zaista velika enigma: prošle godine nije ispunio planiranu proizvodnju po biznis planu koji je sam napisao, jedva da je do pola dobacio. Da li premijeru treba veći izgovor da ga smeni? Da li je na otvaranju nove topionice premijer rekao da od onih 30 miliona koje je Vlada dodatno priložila treba deo da se uloži u otvaranje rudnih ležišta i rudarstvo? Da li je premijer rekao da za deset meseci treba da se otvori rudnik Cerovo? Rekao je, ali Rudnik Cerovo je zatvoren. I tako dalje, i tako dalje. Kako to objasniti: ima ponudu za sav repromaterijal koji koristi RTB Bor i energente po ceni nižoj za 30 do 40 odsto od ove po kojoj sada nabavlja RTB Bor, a o tome neće ni da razgovara. To se ne prihvata i ne reaguje niko. Kako to da niko ne reaguje kad se prave štetni ugovori za uslužno topljenje uvoznog koncentrata?

Kako to objašnjavate?

Mislim da se tu radi isključivo o manipulaciji generalnog direktora i menadžmenta sa sadašnjom vladom i stvaranju uslova za privatizaciju RTB-a na neki „njihov“ način. Mi imamo saznanja da svi koji iskažu interesovanje za ulaganje kao većinski ili manjinski partner u RTB Bor nailaze na zatvorena vrata, jer se tome suprotstavlja menadžment RTB-a, u stvari generalni direktor Blagoje Spaskovski. To je saopštio i ministar rudarstva, to kažu i svi koji dođu u RTB Bor.

Ako se premijer ne odazove? Ako sve ostane kako je i do sad bilo? Pominjali ste blokadu auto–puta.

To je zadnja alternativa koju razmatramo. Je l’ ako Vlada nema razumevanje za naše probleme, za najveći državni problem, a to je RTB Bor, ako nas puste niz vodu kao što sad rade, šta drugo preostaje. Non-stop nešto najavljuju, ali ništa se ne dešava. Onda radnici, da bi zaštitili egzistenciju svojih porodica, moraju na neki način da stave do znanja da ne mogu da se igraju našim životima. Da bismo to uradili, moramo da uradimo nešto što je ekstremno, a to je blokada jedinog auto-puta koji prolazi kroz Srbiju.

Pretpostavljam da imate u vidu da je blokada auto–puta kažnjiva po Krivičnom zakonu.

Kad Vlada Republike Srbije, premijer i svi ministri ne poštuju zakone na kojima su oni insistirali i koje su oni napravili, zašto bismo ih mi poštovali.

Zato što Vlada drži batinu.

Mi se ne plašimo posledica. Non-stop se najavljuje nešto, ali se ništa ne dešava: RTB tone, ljudi idu na prinudni odmor, ostaju bez posla, ne znaju više šta će sami sa sobom. Mi se ne plašimo nikog: ostali smo bez posla, bez budućnosti – šta gore može da nam se dogodi?

Recimo da može malo i u zatvor da se ide.

Mi smo rudari, navikli smo na teskobu. Ako ništa drugo, tamo će bar džabe da nas hrane.