Sponzorisanjem obnove Zindan kapije na Kalemegdanskoj tvrđavi, ugledna svetska konsultantska kuća nastoji da pruži primer drugim kompanijama u Srbiji
U ponedeljak uveče, na kalemegdanskoj tvrđavi, Beogradska kancelarija KPMG International svečano je obeležila deset godina rada u Srbiji. Tvrđava je izabrana za mesto proslave zbog donacije koju ova konsultantska kuća daje za obnovu Zindan kapije. Najavljujući ovaj događaj, generalna direktorka KPMG-a Nina Bulatović je rekla: „Osim što, prenoseći znanja o modernom poslovanju i korporativnom upravljanju, dajemo doprinos radu drugih kompanija u Srbiji, želimo da pomognemo i lokalnoj zajednici.“ Ona je objasnila da je Zindan kapija drugi najvažniji prilaz beogradskoj tvrđavi, koji je izgrađen u XIV veku, a jedina rekonstrukcija je izvršena u XVIII veku, od kada kapija skoro da nije ni popravljana. „Našom donacijom želimo da vratimo sjaj i lep izgled toj kapiji, a želeli bismo i da ova akcija bude primer drugim kompanijama da se pridruže obnovi i zaštiti kulturno-umetničkog nasleđa Beograda“, rekla je Nina Bulatović na konferenciji za novinare.
INVESTICIJA U IMIDŽ: „Naša kompanija dobro zarađuje i sada hoćemo nešto da ‘vratimo’ lokalnoj zajednici“, objasnio je Stiven Spil, izvršni direktor KPMG-a za Centralnu i Istočnu Evropu. Prema njegovim rečima, motiv za ulaganje u obnovu istorijskih objekata nije samo altruistički već i izražavanje želje da se izgradi dobar imidž firme, kako bi privukla najkvalitetnije ljude, koje KPMG smatra svojim najvrednijim kapitalom. Džejms Torni, partner u beogradskoj kancelariji ove svetske konsultantske kuće, govoreći o znanju domaćih ljudi koji rade s njim, rekao je da naša zemlja obiluje kvalitetnim kadrovima te da je poznavanje stranih jezika i IT oblasti u Srbiji veoma dobro. Naglasio je da u tome prednjači Beograd. „Srbija je imala drugačija tranziciona iskustva od mnogih zemalja Istočne Evrope koje su sada u EU-u. Primera radi, na ovim prostorima još od sedamdesetih postoji revizija, što nije bio slučaj u mnogim drugim istočnim zemljama“, objasnio je on. Torni smatra da je kvalitet znanja ovdašnjih kadrova potvrđen i u radu u inostranstvu, pa su tako zaposleni iz lokalnih KPMG kancelarija odlazili i u druge zemlje među kojima su Češka, Velika Britanija i Južna Afrika, gde su ostvarili vrlo zapažene rezultate.
STANJE PRIVREDE: KPMG je deo „velike četvorke“ (Big four) svetskih revizorskih i konsultantskih kuća, uz Deloitte & Touche, PriceWaterhouseCoopers i Ernst & Young. Bruto prihod KPMG-a u prošloj godini iznosio je 15,7 milijardi dolara, a Stiven Spil tvrdi da će biti udvostručen do 2010. Ova kompanija trenutno posluje u oko 150 zemalja i ima oko 104.000 zaposlenih od kojih većina ima visoku stručnu spremu. Najvažnije delatnosti kojima se KPMG bavi jesu revizija, poresko savetovanje, upravljanje rizicima poslovanja i finansijsko savetovanje (procene vrednosti kapitala, analiza dugova prilikom kupovine i privatizacije, forenzičko računovodstvo). Na domaćem tržištu, klijenti KPMG-a su banke (Narodna banka Srbije, Reiffeisen, Volksbanka, Vojvođanska, Meridian i druge) i mnogobrojne kompanije (NIS, Zdravlje Actavis, Lukoil, Henkel Merima, Holcim fabrika cementa, Interbrew Srbija, Karlsberg Srbija, Metro Cash&Carry, Akzent Media, Philip Moris i drugi). KPMG je zastupao i strane kupce u privatizaciji i prodaji mnogih domaćih preduzeća, među kojima je najznačajnija prodaja Delta banke italijanskoj banci Intesa. Zahvaljujući velikoj raznovrsnosti biznisa u kojima se njihovi klijenti nalaze i desetogodišnjem iskustvu poslovanja na ovom tržištu, u KPMG-u smatraju da dobro poznaju domaću privredu. Nina Bulatović zato smatra da se prilike i okolnosti u domaćem poslovnom okruženju menjaju nabolje. „Srpska privreda je na dobrom putu. Ovaj put neće doneti spektakularne promene preko noći, što su neki možda očekivali, ali ovo je put koji je realniji i stabilniji. To je blago, ali stalno kretanje unapred“, kaže ona. Stiven Spil iznosi podatak da su od 1996. do danas, prihodi KPMG-a u Srbiji porasli 22 puta, a broj zaposlenih četiri puta. „U Českoj, koja je približne veličine kao Srbija, imamo oko 400 zaposlenih, a u Srbiji samo devedeset. To je zato što je češka privreda razvijenija i ‘zrelija’. Međutim, smatramo da će ovaj region za desetak godina sustići druge zemlje, pa će broj zaposlenih u Srbiji biti oko 500-600, u više kancelarija koje će se nalaziti u većim gradovima kao što su Niš i Novi Sad“, kaže Spil. Predstavnici KPMG-a su objasnili da su tri trenutno najznačajnije prednosti domaćeg tržišta veliki potencijal rasta, kvalitetni ljudski resursi i „momentum“, odnosno želja da se ide dalje u reformama. Tri najvažnije prepreke daljem razvoju i rastu investicija su nezaokružen pravni sistem, loš rad lokalnih samouprava i trenutna politička situacija. „Zastoji u pregovorima sa EU-om još nisu obeshrabrili strane investitore, ali ukoliko se ovakva situacija produži, to može imati negativan efekat na ulaganja u Srbiju“, objašnjava Nina Bulatović.
Dok su ljudi oko mene težili sreći, meni je uvijek pojam slobode bio puno bitniji, važniji od sreće. Nije mi bilo teško podnijeti bol, ako je to bilo u ime slobode. Rađe bih bio bolno slobodan, nego bezbolno sretan. Moj angažman je dakle onaj za slobodu, što god to značilo
Verujete li anketama koje se odnose na snagu i slabost političkih aktera? Šta su u tom pravcu pokazali izbori u Mađarskoj? Da li ste čuli za bandwagon efekat i znate li o čemu je reč? Koji su istraživački, a koji neistraživački razlozi za odstupanje rezultata od realnog stanja na terenu? Kakve veze s tim imaju i metodološke “zavrzlame”? Zašto u Srbiji ne postoji tržište za utvrđivanje javnog mnjenja i koliku tu ulogu igra novac onog ko je na vlasti? Kako je došlo do krize poverenja u celu profesiju istraživača? I šta su sve posledice autoritarizma, represije i otete države
Kako sada stoje stvari, Srbija propušta istorijsku šansu: Evropska unija raspoložena je za proširenje više nego ikad, ali “mudro rukovodstvo” naše zemlje umesto EU bira put represije i korupcije
Moguće je da izbori u Srbiji ništa ne reše, već da budu usputna stanica koja će ishodovati ozbiljnim haosom na ulicama, kaže za “Vreme” Dobrica Veselinović, poslanik ZLF. Još se nada “jedinstvenom frontu”, a ako ga ne bude, onda dogovoru opozicije u zadnji tren
Ako neko olako koristi najstrašnije i najdramatičnije sadržaje kao osnovu svoju propagande, ne mareći ni za istorijsku istinu, ni za osećanja živih, ni za mir žrtava, onda on nije samo bezobziran, on je spreman na sve
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Intervju: Darko Rundek, muzičar i pesnik
Želim da podržim studente, jer najiskrenije – to i moram Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
