Kako izgleda prva epizoda "Ravne gore"? Kamera Predraga Jočića vanserijski je dobra, takođe i još mnogo toga drugog, a Radoš Bajić nije bez razloga čovek koji ume da pravi serije rekordne gledanosti
„Baš me interesuje da li je Bajić uspeo da prikaže duh tog vremena jer sam ja iz tog kraja, blizu Ravne Gore“, počinje razgovor stariji gospodin sedeći pored reportera „Vremena“ u bioskopu Roda na Banovom brdu. On nije radio na filmu već ga je doveo šurak koji je jedan od glumaca iz „Selo gori, a baba se češlja“. Dok on objašnjava kako je, eto „Montevideo“ uspeo u tome da uhvati duh vremena, sala se puni. Pozadi, u VIP sedištima, sedeli su Vuk Drašković, Dragan Šutanovac, Radmilo Armenulić, Dušan Petrović, Matija Bećković, Dušan Kovačević… U središnjem redu glumci, a nasred tog reda stajao je Radoš Bajić i mahao rukama: „Marko, molim te, stigao je Nikola Mirkov! Neka ga neko sačeka. Igore, nisi ostavio mesto za Tita!“
Voditeljka je izašla na malu pozornicu pa je program radne projekcije prve epizode prve sezone trilogije „1941–1945“ počeo minutom ćutanja zbog iznenadne smrti idejnog tvorca ove televizijske serije – Aleksandra Tijanića.
„Ovo je jedan od najambicioznijih i produkcijski najzahtevnijih projekata srpske nacionalne televizije od njenog nastanka pa do danas. U deset jednočasovnih epizoda se bavi dramatičnim događajima u proleće 1941. godine, napadom fašističke Nemačke i slomom Kraljevine Jugoslavije“, objasnila je voditeljka pa nabrojala glumce među kojima su Nebojša Glogovac, Dragan Bjelogrlić, Lazar Ristovski, Milorad Mandić, Radko Polič.
Deda koga je u bioskop doveo šurak nije video mnogo Ravne Gore u toj prikazanoj epizodi. Govorilo se o 5. i 6. aprilu 1941. godine. Na Ravnu Goru, i u porodicu Taralić, kroz čiju će se istoriju pričati priča o Drugom svetskom ratu, gledaoci će biti uvedeni tek u nastavku serije koja će početi da se emituje na RTS-u od 10. novembra.
Kad su se popalila svetla, tokom dugog aplauza, Bajić je još sedeći digao obe šake, skupljene u pesnicu; hladnog, kamenog lica primio čestitke od Lazara Ristovskog, a onda zagrlio suprugu. Dok je išao prema mikrofonu, neko je viknuo: „Bravo, Bajo!“
Prvo se prisetio početaka: „Kada sam pre četiri godine, suočen sa ogromnom odgovornošću, delikatnošću i težinom zadatka koji sam prihvatio, kada sam na belom papiru prvi put napisao te dve reči, nisam ni slutio koliko će biti teško. Unapred osumnjičeni i unapred osuđeni za delo koje nismo učinili, krenuli smo hrabro i smelo, kuražno i snažno. Sa mnom je krenula i moja sjajna ekipa i mogu da kažem da smo pobedili.“
Bajić je još rekao da će „Ravna Gora“ krenuti „pobedonosnim putem prema milionima naših gledaoca, kako u našoj zemlji tako i širom sveta, gde god se srpski jezik razume“ (…) „Uveren sam da će Ravna Gora doprineti da se srpski narod prepozna makar delimično. Da bude lepši i bolji i da više poštuje i voli svoju prošlost zarad sadašnjosti i budućnosti“, rekao je on.
Nakon toga je oprostio onima koji su trebali da pomognu u realizaciji projekta, a nisu, zahvalio se sjajnoj ekipi, sponzorima, partnerima. Na prvom mestu je zahvalio RTS-u: „Možda pre svih, želeo bih da zahvalim čoveku koga nažalost, više nema među nama; da se zahvalim čoveku koji me je decembra 2009. godine pozvao u svoj kabinet i pitao me: ‘Šta je to što će Radoš Bajić raditi posle Selo gori’; da se zahvalim čoveku sa kojim sam sedeo pre sedam dana, takođe u njegovom kabinetu, i razgovarao o tome kako će izgledati današnji dan, ko će biti gosti, kakav je media plan za nastup ‘Ravne Gore’ i kako ćemo i kada sledeće godine nastaviti naš projekat. Moj duboka zahvalnost i neka je večna slava i hvala Aleksandru Tijaniću.“
Zatim je pomenuo gradove Kragujevac, Vršac, Pančevo, Mali Zvornik, Ljuboviju, Obrenovac, Autonomnu pokrajinu Vojvodinu. Zahvalio se i MUP-u na pomoći i Ministarstvu odbrane na „iskazanoj nameri da se pomogne“.
Posle je za nedeljnik „Vreme“ još rekao ono što je pričao tokom svih meseci medijske fame koja je obavijala njegovu novu i najveću televizijsku seriju – išao je do kraja, duboko, iskreno, sa verom, uz konsultacije sa stručnjacima, ne da bi bilo kome držao lekcije… „Ne samo osnažen i okuražen današnjim događajem, ja očekujem i spremno čekam nešto što se zove veliki događaj u Srbiji. Svi se interesuju za ‘Ravnu Goru’. Svi pregovaraju. Evo ovde nam je došao čovek iz Engleske, koji se bavi prodajom televizijskog igranog programa. Interesuje se i BBC i mnoge velike televizijske kompanije.“
Vuk Drašković, koji je na projekciji bio u društvu svoje supruge, rekao je za „Vreme“ da Bajićeva „Ravna Gora“ deluje uverljivo: „Prikazana je sva naivnost i nespremnost Srbije u tom istorijskom trenutku.“
A kako ta prva epizoda „Ravne Gore“ stvarno izgleda? Možda bi se moglo diskutovati o ponekim detaljima, ali uz stalnu svest da Radoš Bajić zna da napravi ono što je Aleksandar Tijanić brendirao kao „seriju rekordne gledanosti“. Uz to, kamera, koju potpisuje Predrag Jočić, izgleda nesvakidašnje dobro za dosadašnje televizijske serije u Srbiji i regionu. Kostim, šminka i scenografija takođe. Na kraju, ne treba zaboraviti ni koliki je, uopšte, uspeh – privesti kraju pravljenje televizijske serije u Srbiji.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
