Dve nedelje prinudnog odmora

Izabrana za samo 56 dana, mnogo brže od prethodne, na samom početku mandata nova srpska vlada suočava se sa svojim najvećim izazovima. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović prekinula je u ponedeljak rad parlamenta na dve nedelje, jer je opozicija puna četiri radna dana opstruisala raspravu o tri politički ključna dokumenta, o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, o energetskom sporazumu sa Rusijom i rezoluciji o kontinuitetu državne politike na Kosovu.

AMBASADORI: Neposredno pre prekida sednice narodnjaci su kritikovali Ministarstvo spoljnih poslova zato što je Vladi predložilo izmenu dela Akcionog plana o Kosovu radi vraćanja ambasadora u zemlje EU. Odustalo se od razmišljanja o tome da budu vraćeni svi ambasadori koji su povučeni iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, (povučeni iz više od 30 zemalja, od čega su 18 članice EU) kako Srbija ne bi ostala bez diplomatskih resursa u slučajevima novih priznanja nezavisnosti.

Poslanici DSS-a su ponavljali tvrdnju da se time uspostavlja diskontinuitet sa dosadašnjom politikom, da je to kapitulacija i da to dovodi na pola koraka do priznanja Kosova. Funkcioner SRS-a Todorović ocenjuje da je to znak da je predsednik Srbije Tadić marioneta koja vara građane Srbije.

PREGOVORI: Ministar spoljnih poslova je prošle nedelje boravio u Njujorku, gde je sa generalnim sekretarom UN-a razgovarao o mogućnostima za rekonfiguraciju međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu. Ban Ki Mun je svom izaslaniku na Kosovu Lambertu Zanijeru naložio da pristupi rekonfiguraciji misije UNMIK, koja treba da sarađuje sa Evropskom unijom, kako bi pod autoritetom Ujedinjenih nacija obezbedila operativnu ulogu u domenu vladavine prava. Naglasio je da UNMIK-a zadržava neutralnu poziciju kada je reč o statusu Kosova. Po oceni generalnog sekretara Ban Ki Muna, Savet bezbednosti nije sposoban da pruži smernice za rekonfiguraciju misije, a sposobnost UNMIK-a da obavlja funkcije iz osnova je uzdrmana akcijama vlasti u Prištini i kosovskih Srba. O toj temi u Briselu se konsultuju i članovi Političko-bezbednosnog saveta EU.

Dan pred razgovore u Njujorku, Jeremić je bio u Moskvi, gde se sastao sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom, i izjavio da Srbija nije protiv razgovora o promenama u sastavu međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu, ali pod uslovom da se time ne zadire u teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i da misija ne sprovodi plan Martija Ahtisarija, koji je Srbija odbacila. Saopštavao je da je Moskva spremna da podrži da se deo ovlašćenja sa UNMIK-a prenese na EULEKS, ali posle saglasnosti Beograda, a da će sve što je neprihvatljivo za Srbiju Rusija u Savetu bezbednosti blokirati.

Lambertu Zanijeru, specijalnom predstavniku Ban Ki Muna, upućen je poziv na razgovor sa Beogradom o šest ključnih oblasti od zajedničkog interesa, uključujući policiju, sudove, carinu, transport i infrastrukturu, granice i srpsku kulturnu baštinu. Jeremić je uputio poziv šefu UNMIK-a. Novi srpski premijer Mirko Cvetković je, inače, u pristupnom ekspozeu najavio da je cilj njegove vlade nastavak pregovora o Kosovu.

U Skupštini Srbije poslanik DSS-a, bivši ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, tvrdi da je generalni sekretar UN-a doneo odluku o rekonfiguraciji UNMIK-a, a Rusija popustila, zato što je Srbija promenila svoju politiku. Na Zapadu i verbalno prigušenija kosovska politika srpske vlade nailazi na zid. Predsedavajući šefovima diplomatija EU je u Briselu naglasio kako je iznenađujuće da Srbija namerava da od Generalne skupštine UN-a zatraži da Međunarodni sud pravde u Hagu oceni da li su utemeljene odluke koje su donele neke zemlje EU o priznavanju nezavisnosti Kosova. Kušner je od Jeremića tražio da vlada u Beogradu odustane od namere da traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o Kosovu.

REZOLUCIJA: Vlada je, inače, uputila u Skupštinu Predlog rezolucije o kontinuitetu državne politike prema Kosovu i Metohiji. U njoj se kaže: „Narodna skupština Republike Srbije konstatuje da je dokument privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji, koji je objavljen pod nazivom ‘Ustav Republike Kosovo’ u suprotnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija, osnovnim principima međunarodnog prava, važećom Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti iz 1999. godine i Ustavom Republike Srbije, te da je kao takav pravno ništavan.“

Nova vlada se poziva na rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije od 26. decembra 2007. godine, 25. jula 2007. godine, 14. februara 2007. godine i 21. novembra 2005. godine.

Polazi se i od Odluke Narodne skupštine Republike Srbije o potvrđivanju Odluke Vlade Republike Srbije o poništavanju protivpravnih akata privremenih organa samouprave na Kosovu i Metohiji o proglašenju jednostrane nezavisnosti od 18. februara 2008. godine.

Radikali i narodnjaci kritikuju tekst rezolucije kao pasivan.

Ta rezolucija bila je predmet poslovničke svađe. DSS je tvrdio da je pre Vlade uputio predlog opozicione rezolucije i tražio je da ona bude uvrštena u dnevni red. SRS je podsećao da je pre mesec dana uputio Predlog rezolucije o Kosovu i tražio da se o njoj raspravlja pod predsedništvom najstarijeg poslanika, kao što je svojevremeno o sličnoj temi raspravljano pod predsedavanjem Borke Vučić, ali da je to odbijeno.

Izgleda da bi za vladinu kosovsku rezoluciju moglo da glasa samo 119 poslanika, što nije dovoljno, pošto su Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine protiv. Neizglasavanje bi pojačalo hendikep ove vlade u odnosu na prethodnu u kosovskom kontekstu. Ranije je kosovska politika bila usaglašena između dve grane vlasti i opozicije, a sada u vladajućoj koaliciji nije usaglašena u potpunosti.

Novo usaglašavanje vlasti i opozicije psihološki je otežano jer je kosovsko pitanje bilo predmet izbornih sumnjičenja i diskvalifikacija. Usledile su polemike i konsultacije, pa na kraju neki dogovor o tome da se kosovska tačka s prvog pomeri na poslednje mesto kako bi se dobilo vreme za usaglašavanje.

SPORAZUM: Očito, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jeste prioritet vladajuće većine na ovom zasedanju. Taj predlog bi mogao imati podršku čak 142 poslanika, jer bi za njega glasali poslanici svih stranaka skupštinske većine, poslanici LDP-a i Riza Halimi (KAPD).

I taj sporazum je bio predmet sporenja na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. Po članu 135. SSP-a: „Ovaj sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane. Ovaj sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova, niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj rezoluciji.“

Na taj član se sada poziva vladajuća većina.

Opoziciona strana se poziva na to da u Rezoluciji od 26. decembra Narodna skupština nalaže Vladi Srbije da međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, a da su okolnosti promenile značenje Sporazuma.

Bilo je tumačenja i kontratumačenja. Pravni tim DSS-a je tokom koalicionih pregovora sa socijalistima tvrdio da je on ništavan. SRS je uputio amandman kojim bi se u Zakon o ratifikaciji SSP-a unela odredba u kojoj se kaže da Srbija tumači SSP tako da ne dovodi u pitanje svoju celovitost. Vladajuća većina ne želi da taj sporazum poveže s kosovskim pitanjem.

Poglavlje o slobodi kretanja robe može se smatrati najvažnijim poglavljem tog sporazuma o kome su se žestoko sporili i oni koji taj sporazum nisu ni videli. Po njemu, tokom prelaznog perioda Srbija i EU će postepeno uspostaviti zonu slobodne trgovine. Evropska unija će odmah omogući bescarinski uvoz roba poreklom iz Srbije.

Tekst SSP-a sadrži 139 članova, koji se, uz preambulu, mogu razvrstati u deset naslova: politički dijalog, regionalna saradnja, slobodan protok robe (industrijske i poljoprivredne), slobodan protok radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga i protok kapitala, usklađivanje zakonodavstva, primena propisa i pravila o konkurenciji, pravda, sloboda i bezbednost, politike saradnje, finansijska saradnja…

Sporazum sadrži i sedam aneksa i sedam protokola i oni se odnose, na primer, na: srpske carinske koncesije za industrijske proizvode, ili, na primer, na definiciju proizvoda mlade govedine – „baby beef“…

OVLAŠĆENJA: U obrazloženju Zakona o verifikaciji tog sporazuma velika pažnja je posvećena dokazivanju da je on institucionalno i legalno „pokriven“.

Kaže se da je Vlada Srbije na sednici održanoj 22. septembra 2005. godine usvojila Polazne osnove Republike Srbije za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Konstatuje se zatim da je na osnovu Polaznih osnova pregovarački tim Srbije u periodu od 10. oktobra 2005. godine do 10. septembra 2007. godine vodio pregovore u tri zvanične i pet tehničkih rundi sa pregovaračkim timom Evropske komisije. O toku pregovora Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji i Kabinet potpredsednika Vlade Srbije redovno su obaveštavali Vladu, zaključno sa Izveštajem sa 5. tehničke runde pregovora održane 10. septembra u Briselu, kojom su pregovori i tehnički okončani.

Narodni poslanici se zatim podsećaju na to da je u skladu sa ovlašćenjem datim od strane Vlade Srbije, potpredsednik Vlade Božidar Đelić 7. novembra 2007. godine parafirao tekst Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, i da su time strane ugovornice potvrdile i konačnu verziju teksta Sporazuma, pratećih aneksa i protokola, kao i Privremenog sporazuma koji zapravo sadrži delove SSP-a i primenjivao bi se dok Srbija i svih 27 članica ne ratifikuju SSP.

Kaže se zatim da je Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, pripremila i podnela Vladi na usvajanje Predlog osnove za potpisivanje Sporazuma, a da je Vlada Srbije svojim zaključkom 05, Broj 018-8149/2007, od 6. decembra 2007. godine, ovlastila potpredsednika Vlade Božidara Đelića da u ime Republike Srbije potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima.

Na poziv od strane Saveta za opšte poslove i spoljne odnose Evropske unije od 29. aprila 2008. godine, potpredsednik Vlade Đelić je u Luksemburgu u ime Republike Srbije potpisao i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Prelazni sporazum.

Tokom opstrukcionih replika narodnjaci i radikali su ponavljali da je primena SSP-a i PS-a inače suspendovana, a i da je evropska priča na dugom štapu. Začikavali su socijaliste pitanjima da li će Dačić uhapsiti Mladića.

U tim trenucima, pre hapšenja Radovana Karadžića, borba za SSP je izgledala kao davanje akontacije za nešto što je uslovljeno i odloženo bar do septembra. Posle raskrinkavanja duhovnog istraživača Dragana (Davida) Dabića, ministar Jeremić izjavljuje u Briselu, pred početak sastanka Saveta ministara Evropske unije, da ovaj događaj pokazuje da je Srbija veoma ozbiljna po pitanju svoje budućnosti u EU.

Opet na zahtev Holandije, u Briselu je odluka o odmrzavanju odložena, dok se ne čuje tužilac Bramerc. Predsedavajući zasedanja šefova diplomatija EU, francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner, izjavio je da bi do kraja jula trebalo da se donese odluka o mogućoj primeni prelaznog sporazuma EU–Srbija. Čulo se, međutim, i više varijacija Kušnerove izjave: „U redu, Karadžić je uhapšen, ali Mladić nije…“ Čula se i konstatacija da politika pritisaka na Srbiju funkcioniše. (Ren, koji kaže da je Evropska komisija za to da se skine suspenzija sa PS-a). Savet ministara podseća na svoje zaključke od 19. i 20. juna 2008. godine u kojima se ističe da Srbija može da ubrza napredak na putu ka svom približavanju EU, uključujući i dobijanje statusa kandidata, čim neophodni uslovi budu ispunjeni…

OKOLNOSTI: U Beogradu, ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Privremenog sporazuma odložena je opstrukcijom. Vreme za skupštinskom govornicom koristila je opozicija, dok su predstavnici većine uglavnom, po običaju koji primenjuje svaka većina, ćutali, čekajući da se opozicija umori. Onda su, opet po običaju, s te strane krenule optužbe na račun opozicije da onemogućava rad skupštine i da tako troši narodni novac.

Skupštinska govornica bila je i poligon bitke za Beograd. Predsednica Skupštine se na to pozvala kada je prekinula sednicu na dve nedelje. Predsednik Republike Tadić je odobrio taj potez kao svrsishodan i pozvao poslanike da opstrukcijom ne ugrožavaju donošenje odluka dalekosežno važnih za Srbiju. Radikali (Nikolić) su na to dali do znanja da Slavica Đukić-Dejanović neće moći da obezbedi nastavak sednice u avgustu.

Opozicija je procenjivala da je teško upravljati složenom i očito razbarušenom vladajućom koalicijom u „mnogopartijskom“ parlamentu sa više od dvadeset partija. „Više od dvadeset“, zato što im se tačan broj zapravo ne može utvrditi, zbog šume koalicionih ugovora, predugovora i podugovora (videti okvir „Parlamentarne stranke“).

Vladajuća koalicija je već na prvu skupštinsku sednicu došla nespremna čak i da obezbedi kvorum za rad (17. jula ju je „spasao“ LDP).

Tri faktora su verovatno ohrabrivala opoziciju da se upusti u opstrukciju: protivljenje programskog karaktera, frustracija zbog verovatnog gubitka bitke za Beograd, pritisak na SPS zbog promene strane i podgrevanje krize u ovoj partiji (zbog koalicije sa demokratama iz SPS-a se izdvaja jedna frakcija i formira Pokret socijalista). I ZES je pritiskao SPS da bi pokazao da ima prostor za manevar. Bilo je, naime, najava u štampi da bi liberali mogli da zamene socijaliste u vladi, ako oni ne podrže izbor demokratskog gradonačelnika Beograda.

Kad je skupštinska sednica prekinuta, narodnjaci i radikali su počeli da se pitaju da li prekid skupštinske sednice znači da je vlada već pala, mada u suštini nije bilo znakova da u vladajućoj koaliciji postoje ozbiljnije tenzije u vezi sa tri ključna pitanja srpske politike.

*Nisu dostavljeni podaci o partijskoj pripadnosti: šest poslanika iz kluba ZES-a, dva iz LDP-a (među njima dr Batić, predsednik DHSS-a), dva iz SPS-JS-a i jedan iz G17 plus.

**Politička organizacija ZZK sa liste ZES-a, na koju je ušla pošto je potpisala ugovor sa G17 plus, nastala udruživanjem dela SPO-a i NDS-a, a čine je: Gradski odbor SDPO-a u Kragujevcu, Šumadijska narodna stranka, Regionalni odbor lige za zaštitu privatne svojine i ljudskih prava, Šumadijski kulturni centar, strukovne, zavičajne, omladinske i studentske organizacije i vanstranački pojedinci. Podršku joj daju Udruženje Goranaca Evropa i Matica goranska, a Gradski odbor Demohrišćanske stranke je sa ZZK potpisao politički sporazum.