Foto: Ivan ŠepićSkupština je konstituisana, na redu je formiranje vlade. Biće šesta od početka doba naprednjaka. Prvu vladu (2012–2014) obrazovao je Ivica Dačić; kao premijer, odmah je postao talac u sopstvenom kabinetu i od tada pati od stokholmskog sindroma. Slede dve vlade (2014–2017) Aleksandra Vučića s ministrima poput uplašenih dvorjana. A u naredna dva kabineta (2017–2022) Ane Brnabić dodatno će zglajzati postavši kancelarijsko osoblje predsjednika Srbije. Većinom je reč o istim osobama koje se iz jedne fotelje u državnoj službi premeštaju u drugu. Ipak, tanak kadrovski potencijal režima, te potreba da se zadovolji čaršija na sve četiri strane sveta – domaća i međunarodna – rezultirali su regrutacijom nestranačkih ministara. Obično dovođeni uz pompu i reklamu njihovih “supersposobnosti”, kasnije bi postajali veći naprednjaci od naprednjaka ili nestali u tišini, bez “zdravo” i “doviđenja”. Istu sudbinu dele i neki članovi SNS-a, mahom nepoznati široj javnosti.Mada je izbor bio vrlo težak i uz svest da su neki neopravdano zaobiđeni (tako je uvek u politici), donosimo listu dvanaestoro ministara koji su svojim nastupima ili njihovim izostancima dali nemerljiv doprinos kadrovskoj politici Aleksandra Vučića. Možda ovo nekom od pretendenata na portfelj bude za nauk
PRE ULASKA U VLADU: Rođen 1984. godine u Nišu. Diplomirao je magna cum laude matematiku i etiku, politiku i ekonomiju 2007. na prestižnom američkom Univerzitetu Jejl. Kasnije se saznalo da je u Ameriku otišao kao stipendista Fondacije Bogoljuba Karića i student Karićevog BK Univerziteta, što je pokušao da izbriše iz biografije. Do imenovanja na mesto najmlađeg ministra finansija 2013. godine radio je u vodećoj svetskoj konsultantskoj kući “Mekinsi”, gde je za pet godina stigao do “mlađeg partnera”. Tokom šest godina karijere pre ministarske funkcije, bavio se projektima iz oblasti finansija, energetike i trgovine sa fokusom na korporativnom upravljanju i restrukturiranju.
RAZLOZI IMENOVANJA: Na mesto ministra finansija došao je na poziv tada prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića. Predstavljen rečima “stručnjak sa Jejla” i “novi Tesla”, Krstić je trebalo da “stegne kaiš” i oporavi posustalu srpsku ekonomiju. Pozvan je da svoje šestogodišnje ekspertsko iskustvo iskoristi za primenu rigoroznih strukturnih reformi, smanji nezaposlenost, disciplinuje poresku politiku, pronađe strateške partnere za prodaju javnih preduzeća, promeni Zakon o radu i izvrši penzionu reformu.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Za vreme njegovog mandata uvedena je čuvena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Posle 11 meseci podneo je ostavku zbog “mekog srca” Aleksandra Vučića. Naime, hteo je da skreše penzije, plate i otpusti najmanje 160 hiljada ljudi. Sva kasnija smanjenja plata i penzija narodu su lakše pala jer ih je Vučić spasao od nemilosti mladog stručnjaka sa Jejla.
GDE JE DANAS: Radi kao konsultant u firmi “Mekinsi” odakle je i došao u Vladu Srbije. Neko vreme nakon odlaska sa mesta ministra finansija pro–bono bio je savetnik Aleksandra Vučića za ekonomska pitanja.
PRE ULASKA U VLADU: Rođena 1970. godine u Njujorku, gde je njen otac radio pri Ujedinjenim nacijama. Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Doktorirala je na Fakultetu za menadžment BK Univerziteta u Beogradu 2004. godine i 2008. je izabrana za vanrednog profesora na istom fakultetu. Najbolja je srpska šahistkinja, sa osvojenim prvim turnirom već u devetoj godini. Bila je prvakinja Jugoslavije u kategorijama od juniora do seniora, a tri puta na svetskim takmičenjima zauzela je treću poziciju.
RAZLOZI IMENOVANJA: U vladu Ivice Dačića na mesto ministarke za sport imenovana je na predlog Srpske napredne stranke iako je i sama priznala da nije ekspert za sve sportske oblasti. Da nije bila samo ekspert već i ličnost naklonjena naprednjacima, govori i njena izjava po izboru na ministarsku funkciju da “planira da se učlani u SNS” iako joj najviše “odgovara taj status vanstranačke ličnosti”.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Iako je govorila da u šahu najviše voli “otvaranja”, tokom ministrovanja nije bila previše otvorena prema javnosti i medijima. Nevidljivost je i koštala mesta ministarke, pa je ubrzo nakon rekonstrukcije Vlade 2013. godine smenjena. Na njeno mesto došao je još jedan sportista – tada nestranačka ličnost – Vanja Udovičić. On je i dalje na mestu ministra omladine i sporta.
GDE JE DANAS: Predaje marketing na Fakultetu za kulturu i medije Univerziteta Megatrend. Povremeno se pojavljuje na šahovskim događajima.
PRE ULASKA U VLADU: Rođen 1953. godine u Komoranu. Po obrazovanju prostorni planer, završio je Prirodno-matematički fakultet, magistrirao i doktorirao u Skoplju. Bio je profesor univerziteta u Prištini i Kosovskoj Mitrovici. Pre ministrovanja, u dva saziva Narodne skupštine bio je poslanik Srpske radikalne stranke (SRS) i zamenik ministra za nauku i tehnologiju do 2000. godine.
RAZLOZI IMENOVANJA: U Dačićevu vladu ušao je 2012. na predlog SNS-a, kao predsednik Izvršnog odbora stranke i savetnik tada predsednika Republike Tomislava Nikolića. Na mesto ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja došao je i kao čovek koji je povezivao naprednjake sa Rusijom.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Bačević je svojevremeno najavljivao da bi trebalo prokopati kanal Beograd-Solun kao razvojnu šansu Srbije. Umeo je da nasmeje građane Srbije izjavama poput one da će Kinezi na Balkanu investirati “deset hiljada milijardi evra”. Ponekad je uspevao i da šokira javnost izjavama da istraživanje nikla nije štetno po okolinu.
GDE JE DANAS: Od 2013. godine doskora bio je ambasador Srbije u Kini. Povremeno daje izjave o Kini kao novom ekonomskog i političkom igraču na svetu.
PRE ULASKA U VLADU: Diplomirao je klavir na Konzervatorijumu “Petar Iljič Čajkovski” u Moskvi. Nastupao je sa beogradskom i zagrebačkom filharmonijom širom sveta. Pre imenovanja na mesto ministra za kulturu i informisanje, 12 godina je bio direktor Beogradske filharmonije. O načinu kako ju je vodio mogle su se čuti samo reči hvale, a mnogi su ga nazivali i “vaskrsatorom” te institucije.
RAZLOZI IMENOVANJA: U Vladu je 2013. godine ušao na predlog Socijalističke partije Srbije mada su mnogi i tada verovali da se Tasovca setio Aleksandar Vučić. Cenjen i ugledan, trebalo je pokaže da SNS-u i SPS-u stručnost ipak jeste ispred politike, a i da se Vučić pokuša dodvoriti “elitama iz kruga dvojke”.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Kao jedan od retkih ministara koji je na tu funkciju došao sa toliko podrške, a koji je za vreme svog ministrovanja uspeo da izazove ogorčenje kod istih koji su ga pre podržavali. Mnogi smatraju da je odgovoran zato što je ćutao na zarobljavanje i urušavanje medija. Ćutao je i onda kada su se budžeti za kulturu drastično rezali.
Bio je ministar do 2016. godine, a godinu dana kasnije ponovo je imenovan na čelo Beogradske filharmonije. Nakon parlamentarnih izbora 2020. godine bio je poslanik SNS-a u Narodnoj skupštini. Preminuo je 28. septembra 2021. godine.
PRE ULASKA U VLADU: Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a na Univerzitetu Berkli dalje se usavršavao i jedno vreme radio kao gostujući predavač. Vredi izdvojiti i da je od 2007. do 2011. godine bio vodeći ekonomista Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, a kasnije je radio u nezavisnom odeljenju za evaluaciju rada Svetske banke.
RAZLOZI IMENOVANJA: Vujović je na predlog SNS-a postao ministar privrede kao nestranačka ličnost. Nakon ostavke Lazara Krstića, Vujović prelazi na mesto ministra finansija da bi smanjio budžetske troškove, uključujući plate i penzije, povećao naplate poreza i smanjio sivu ekonomiju.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Ostaće upamćen kao ministar koji je popravio krvnu sliku javnih finansija. Mada je državnu kasu iza sebe ostavio punu, Vujović će se ipak pamtiti po tihom i dostojanstvenom odlasku kada je shvatio da je u reformskom zamahu ipak sam. Iako je funkciju napustio “iz ličnih razloga”, spekulisalo se da je razlog to što nije uspeo da ubedi vladu da ne povećava plata i penzija dva puta tokom 2018.
GDE JE DANAS: Nakon četiri godine u Vladi, za koje je smatrao da su “dovoljne da se čovek pokaže na javnoj funkciji”, nastavio je da radi kao profesor na fakultetu FEFA i kao savetnik u Svetskoj banci. Nekadašnju “šeficu”, premijerku Srbije Anu Brnabić, naljutio je 2019. izjavom da će Srbiji – “ekonomskom tigru” – biti potrebno 185 godina da dostigne kupovnu moć najrazvijenijih država članica Evropske unije.
PRE ULASKA U VLADU: Mada je sa svega 34 godine postala ministarka pravde, Nela Kuburović Kisić je godinama radila u Ministarstvu pravde kao savetnica za pružanje stručne pomoći Visokom savetu sudstva i, kasnije, u Kancelariji za normativne poslove. U njenoj biografiji stoji i da je bila pomoćnica ministru pravde u Sektoru za pravosuđe. Postavši članica Predsedništva SNS-a, stala je 2016. i na čelo Ministarstva pravde.
RAZLOZI IMENOVANJA: Iako najavljivana kao ekspertkinja, bilo je jasno da je Nela Kuburović Kisić “kompromisno rešenje” za sukobljene frakcije u pravosuđu. Veće iznenađenje od imenovanja nepoznate Nele Kuburović na mesto ministarke bila je Vučićeva odluka da dotadašnji ministar Nikola Selaković ostane bez fotelje u Vladi.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Iako je negirala da ima bilo kakve veze sa firmom svog muža, inače brata doktorke i ministarke Darije Kisić Tepavčević, novinari BIRN-a otkrili su da je Bojan Kisić od 2013. potpisao sa ministarstvima i javnim preduzećima 27 ugovora vrednih više od 25,8 miliona evra.
GDE JE DANAS: Posle odlaska iz Nemanjine 11, porodiljskog bolovanja i bez dana diplomatskog iskustva, imenovana je na mesto ambasadorke Srbije u Švedskoj.
PRE ULASKA U VLADU: Radni vek provela u preduzeću “Prva petoletka – namenska”. U naprednjake je došla iz radikala još 2008. godine. Bila je odbornica u Skupštini opštine Trstenik. Od 2014. godine generalna je direktorka “Namenske”, a na poziv Aleksandra Vučića, 2018. godine pokrenula je “Petoletkin” pogon u Leposaviću.
RAZLOZI IMENOVANJA: Ministarka privrede postala je jer je “žena zmaj”, koja je preduzeće za proizvodnju oružja “digla iz pepela”. Vučić je propustio da kaže kako je Anđelka Atanasković vodila preduzeće baš u periodu kada se oružje prodavalo privatnim trgovcima, tako da su oni s godinama postajali sve bogatiji, a prihodi preduzeća sve manji. Doprinela je i da u vladi većina na ministarskim pozicijama budu žene.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Kao ministarka koja se gotovo ne pojavljuje u javnosti.
GDE JE DANAS: Ministarka privrede u ostavci.
PRE ULASKA U VLADU: Ministarka za ljudska i manjinska prava. Po zanimanju fizičarka, asistentkinja do 1999. na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Novom Sadu. Godinama prepoznatljivo lice Demokratske stranke. Bila je poslanica Narodne skupštine i Skupštine Vojvodine u više mandata. U februaru 2020. godine pojavila se u parlamentu iako je DS bojkotovao Skupštinu sa obrazloženjem da želi predložiti izmene Zakona o izboru narodnih poslanika po kojima bi žene bile zastupljene 40 odsto na republičkim i lokalnim izbornim listama. Nakon napuštanja DS-a, na izborima u junu 2020. bila je na listi organizacije “Srbija 21” koja je osvojila 0,32 odsto glasova.
RAZLOZI IMENOVANJA: Mada je nakon izbora zbog lošeg rezultata izjavila da se “njena javna politička odgovornost završila”, Gordana Čomić je 2020. prihvatila je mesto ministarke. Imenovana je kao “nestranačka ličnost sa velikim političkim iskustvom” na čelo Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Kao jedna od onih čiji je integritet SNS potrošio zarad stvaranja privida da u srpskom društvu demokratija i dijalog postoje.
GDE JE DANAS: Ministarka u ostavci. Da li će ostati u novoj vladi? Kako je i sama u maju izjavila, to je pitanje za predsednika Srbije.
PRE ULASKA U VLADU: Ministarka pravde. U 26. godini, kao dotad najmlađa u Srbiji, izabrana je za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu. Pomoćnica direktora za nemedicinske poslove u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć postala je 2012, a 2014. zaposlila se u BIA. Već sledeće godine postala je šefica kabineta direktora Bratislava Gašića. Prema njenoj zvaničnoj biografiji, šta je radila u BIA nisu informacije “podobne za nabrajanje”, ali je sve bilo posvećeno “državi u patriotskom smislu”.
RAZLOZI IMENOVANJA: Veruje se da je to rezultat prijateljstva sa Aleksandrom Vučićem još od studentskih dana.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Izjavila na televiziji da je u slučaju klana Veljka Belivuka “moguće i izricanje smrtne kazne”, koja je u Srbiji ukinuta još 2002. godine.
GDE JE DANAS: Ministarka u ostavci.
PRE ULASKA U VLADU: Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut” i profesorka epidemiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Široj javnosti Srbije postala je poznata tokom pandemije korona virusa kao članica Kriznog štaba.
RAZLOZI IMENOVANJA: Ono malo poverenja koje je javnost imala u Krizni štab, posebno Dariju Kisić Tepavčević, srozalo se nakon što je branila u javnosti odluku da se uoči izbora odobri fudbalski derbi i otvori sve što je mesecima bilo zatvoreno. Pošto su mediji otkrili da brat Darije Kisić Tepavčević, inače muž tadašnje ministarke pravde Nele Kuburović, već godinama dobija državne poslove, postalo je jasno da Darija Kisić “ima leđa”. Posle izbora 2020. postala je ministarka za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Smatralo se, naime, da bi usred pandemije bila loša poruka javnosti odlazak ministra zdravlja Zlatibora Lončara.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Po snimku na kom se vidi kako član njenog tima uklanja već postavljeni venac sa spomenika poginuloj deci u NATO bombardovanju na Tašmajdanu. Nije joj previše smetao ropski rad Vijetnamaca u fabrici Linglong u Zrenjaninu.
GDE JE DANAS: Iako je u Vladu ušla kao nestranačka ličnosti, redovima Srpske napredne stranke pridružila se u novembru 2021. godine.
PRE ULASKA U VLADU: Inženjer elektrotehnike. Nakon studija u Sarajevu, osamdesetih godina živeo je u Nemačkoj, Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama. Kaže da je upravljao kompanijama “od garaže do 150 zaposlenih”. Vratio se u Srbiju 2005. i radio kao konsultant i stečajni upravnik u 14 preduzeća poput Vršačke pivare, kompanije “Braća Karić” i drugih.
RAZLOZI IMENOVANJA: Radulović je u Vladu došao na poziv Aleksandra Vučića 2013. Kao ekspert, trebalo je da reformiše srpsku privredu. Kada se sa Vučićem dogovarao o svojoj ministarskoj poziciji, Radulović je govorio da je Aleksandar Vučić prihvatio sve njegove predloge poput smanjenja nameta za rad, neophodnih zakona o stečaju i drugo.
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Po jednoj od kraćih ministarskih karijera. U Vladi je izdržao jedva 100 dana. Sukobljavao se i sa ministrima i sa poslanicima parlamentarne većine, a kola su se slomila u sukobu sa Aleksandrom Vučićem zbog Zakona o radu.
GDE JE DANAS: Odmah po izlasku iz Vlade, osnovao je pokret “Dosta je bilo”. Na izborima 2014. uspeli su da osvoje 2,1 odsto glasova, a 2016. godine 6,02 odsto. Činilo se da Radulović unosi liberalizam na političku scenu Srbije. No, ubrzo je skrenuo u desničarsku, antiestablišment, antiglobalističku i još mnogo kakvu “anti” politiku.
PRE ULASKA U VLADU: Školovala se u Mičigenu gde je završila studije poslovne administracije. Ima i master diplomu marketinga sa Univerziteta Hull u Engleskoj. Radila je za različite konsultantske američke kuće sa fokusom na projekte u oblasti razvoja lokalne samouprave. Bila je i predsednica Upravnog odbora NALED-a. U Vladu ulazi iz američke firme za razvoj vetroparkova “Continental Wind Serbia”, gde je obavljala posao direktorke.
RAZLOZI IMENOVANJA: Funkciju ministarke za lokalnu samoupravu dobija 2014. zbog zataškavanja velike afere SNS-a “Vetropark”. Nakon što su mediji nedeljama pisali o poslovima Vučićevog kuma Nikola Petrovića, Ana Brnabić je poverenje Aleksandra Vučića stekla jednom jedinom rečenicom na konferenciji za medije: “Nema afere ‘Vetropark’.”
PO ČEMU ĆE SE PAMTITI: Premijerka koja se nije mnogo mešala u svoj posao. To je prepustila Aleksandru Vučiću, koga i inače oslovljava sa “šefe”.
GDE JE DANAS: U ostavci. Potpredsednica je SNS-a i poverenica važnog Gradskog odbora partije za Beograd. I dalje je u igri za premijerku Srbije.
Tekst je deo projekta “Unapređenje demokratije u Srbiji”, koji nedeljnik “Vreme” realizuje uz podršku američke Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). Projekat “Podsticanje javne debate o demokratiji uoči izbora” finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost nedeljnika “Vreme” i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja NED-a.
Rumunska partija pozvala je sve pripadnike nacionalne manjine, kao i celokupnu javnost, da prepoznaju važnost ovog trenutka i da na predstojećim parlamentarnim izborima svoj glas daju listi „Studentska lista - Studenti pobeduju"
Kolona koja je krenula od Rektorata stigla je do sedišta Republičke izborne komisije. Ispred ulaza, studenti su uz trubače zaigrali kolo. Neuobičajena atmosfera za predavanje izborne liste: bez usiljenosti, klasičnih političkih govora i naučenih stranačkih koreografija. Više je ličilo na spontano slavlje nego na početak zvanične izborne procedure. Kutije su zatim podigli predstavnici studenata sa svih univerziteta u Srbiji. Pored njih se nalazila maketa beogradskog Pobednika, koji je takođe držao kutiju sa potpisima. Potpisi više nisu izgledali kao mrtvo slovo na papiru. Ljudi koji su ih nosili govorili su da pred sobom nose nadu čitave Srbije
Odluka studentskog pokreta da svoju ogromnu društvenu energiju prevede u izbornu politiku trenutno je najvažniji politički eksperiment u Srbiji, ako ne i šire
Naši političari nisu profesionalni, već hronični političari. Hajde da im u Skupštini ponudimo obrazovni program. Možda zvuči detinjasto, ali ako ljudi sa ove liste pokažu zbog čega su tu i budu vodili računa o tome šta govore, nisam siguran da rijaliti može da pobedi
Treba da budemo budni i spremni da branimo izbornu volju, ali masovna izlaznost i ubedljiva pobeda Studentske liste to će uraditi na najbolji način. Studenti imaju rešenja, čak i kada javnost o njima nije obaveštena – priroda izborne kampanje zahteva da se sve ne otkriva. Imaju scenario A, B I C za izborni dan i vreme posle njega; planiraju i – pošto su pametniji, oni ne popuštaju, već se organizuju. Nemam nikakvih sumnji u pobedu Studentske liste na ovim izborima
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
