ilustracija: Vladimir Stankovski
Iduće nedelje, 29. oktobra, navršiće se dvadeset godina od osnivanja nedeljnika „Vreme“ . Građani Srbije, a, verujemo, čitaoci „Vremena“ ponajbolje, znaju kako je bilo preživeti tih 20 godina. Trčali smo, atletskim rečnikom, s vetrom u grudima.
Dokle god je više onih koji bi nam uz čestitku za jubilej najradije čupali uši, smatramo da smo na dobrom putu.
Pravog uputstva za preživljavanje nema. U čitavom nizu godina ta pravila smo pisali gotovo nedeljno. Iskustva je teško podeliti s onima koji nemaju strah od praznog lista papira i koji ne osećaju odgovornost za ono što napišu i izgovore.
Upravljanje redakcijom u kojoj je višak, oduvek je bio, razbarušenih pojedinaca, nesklonih bilo kakvoj vrsti kolektivne pameti, gotovo da je nemoguća misija.
Mi se često i politički ne slažemo, ali smo to gajili kao vrlinu.
Iz ove redakcije potekao je čitav niz ljudi koji kreiraju javnu scenu Srbije. Doživljavamo ih kao proširenu porodicu i onda kada su se rasuli po različitim spektrima, opcijama i poslovima srpskog društva.
Svu tu šaroliku masu, inače koloritnih ljudi i karaktera, pokušaćemo da okupimo na rođendanskom slavlju, i očekujemo, mislim s pravom, da to bude jedan značajan društveni događaj.
U četvrtak, 28. oktobra, izaći će prošireno, slavljeničko izdanje nedeljnika „Vreme“ i preporučujemo ga čitalačkoj pažnji.
Kaskaderi Srpske napredne stranke vide da glavni glumci ne stradaju, kaže za „Vreme“ poslanik Srđan Milivojević. Zato naprednjaci, iz straha, već daju sve jedni o drugima
Bivši ministar građevinarstva i saobraćaja, odani saradnik Aleksandra Vučića, ušao je u istoriju: on je prvi uhapšeni ministar u istoriji obnovljenog srpskog višestranačja koji je imao neki značaj i za kojeg je znala šira javnost
Moramo da se borimo da finansijsko-koruptivna dimenzija bude procesuirana. Moramo da saznamo gde je nestalo 24 miliona evra, zato što je ova evidentna krađa direktan uzrok smrti 15 ljudi. Naravno, tragedija pokreće i priču o bezbrojnim tajnim ugovorima koji prate velike javne i infrasturkturne projekte, a koji su leglo enormne korupcije. Firme koje su radile rekonstrukciju stanice u Novom Sadu manje-više su iste one koje grade, recimo, Beograd na vodi ili rade na EXPO projektima
“Naša je dužnost da insistiramo da tema pada nadstrešnice u Novom Sadu ostane aktuelna kako ne bi prošla kao ‘Ribnikar’ i Dubona i Malo Orašje, i mnoge druge tragedije. U slučaju da ne uspemo da nađemo odgovorne, plašim se i da pomislim šta bi sledeća tragedija mogla da bude… Čini mi se da što više vreme prolazi, tragedije postaju sve veće i veće, i da ako to postane svakodnevica, mi više nećemo reagovati… A gde će onda biti ta crvena linija?”
“Činjenica da sam ponovo izašao na ulicu u znak podrške mladim ljudima koji ne žele da žive u ovakvom društvu, budi u meni veru da će baš ti mladi ljudi, svojim načinom opozicionog delovanja, ovu aktuelnu vlast oterati u opoziciju”
Srednjoškolce je nemoguće zaplašiti, jer ih nije briga za posledice, iako su ih svesni. Svaki pokušaj pritiska na njih rezultiraće samo još većim buntom. Nemojte ih potcenjivati
Priča o Solunskom metrou bolno nas podseća na to da vlast u Beogradu zatrpava i sakati naše arheološke lokalitete, naše istorijsko i kulturno nasleđe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
