Dva stana, mnogo naslednika

Da nije spora oko partijske imovine, odlazak Srpske liberalne stranke u istoriju mogao je proteći potpuno neprimećeno. Politički naslednici pokojnog Nikole Miloševića, dugogodišnjeg (počasnog) predsednika stranke, potrudili su se, međutim, da u drugi plan potisnu dosadašnji glavni znak raspoznavanja srpskih liberala – činjenicu da je reč o partiji koja se godinama uzdržavala od svake pomisli o izlasku na izbore. Jedini izuzetak od tog pravila omogućio je današnju raspravu o sudbini partijske imovine: na parlamentarnim izborima 2003. Nikola Milošević bio je na listi Demokratske stranke Srbije, zahvaljujući čemu mu je pripao poslanički mandat. A time i budžetska sredstva za partijski rad.

Sredstva koja je liberalima doneo troipogodišnji Miloševićev poslanički angažman pretvorena su u tri stana u centru Beograda. Ideja je bila da se njihovim izdavanjem obezbede sredstva za rad partije, osnovane još 1991, nakon što su Nikola Milošević i Kosta Čavoški odlučili da napuste Demokratsku stranku, među čijim osnivačima su obojica bili. Jedan od tri stana (u Vidovdanskoj 6) prodat je u januaru 2009. za 96.000 evra. U trenutku prinudnog gašenja stranke – zbog neispunjavanja zakonske obaveze o preregistraciji, za koju je bilo neophodno prikupiti 10.000 potpisa – u vlasništvu SLS-a ostali su stanovi u Patrijarha Gavrila Dožića 9 i Svetolika Rankovića 2.

foto: m. milenković. stan u vidovdanskoj

HUMANOST: Nije bilo teško na vreme pretpostaviti da tako mala stranka neće moći da skupi neophodne potpise za preregistraciju. Na vreme se pokazalo i da ideja Nikole Miloševića, pretočena u originalni stranački Statut iz devedesetih – prema kojoj je, u slučaju gašenja stranke, imovina trebalo da pripadne Crvenom krstu – njegovim političkim naslednicima ne deluje previše privlačno (supruga Senka izjavila je medijima da se oseća grozno zbog sukoba i poručila preostalim članovima stranke da „ako ne žele da ustupe imovinu Crvenom krstu, što bi bilo veoma humano, mnogo bi bolje bilo da se osnuje neki fond, stipendija za mlade studente književnosti i filozofije, da taj novac nečemu služi“).

Stranački vrh došao je, međutim, na drugu ideju: da se formira udruženje na koje bi bila preneta partijska imovina, što bi njenim članovima omogućilo nastavak angažmana na koji su navikli. Pokušaj realizacije te ideje, međutim, doveo je do međusobnih sukoba, ali i javnog iznošenja gorke priče o sudbini dela budžetskog novca. Donekle utešna za građane mogla bi biti činjenica da većina od oko 600 stranaka koje su prošlog meseca ugašene, ipak nikada nije uspela da se probije do parlamenta, pa samim tim ni do državnih sredstava za rad. Što, naravno, ne znači da se u narednom periodu neće pojaviti još neka opora priča o borbi za partijsko materijalno nasleđe.

Za dalje praćenje „slučaja SLS“ neophodno je upoznati glavne aktere: s jedne strane sada je grupa koju javno predstavlja profesor Milovan Jeremić, smenjeni predsednik ugašene stranke. Na drugoj strani su ljudi koje je još uvek moguće sresti u stranačkim prostorijama u polusrušenoj zgradi u vlasništvu Poslovnog prostora Stari grad, na adresi Studentski trg 11 (gde nijedan od nekoliko portreta na zidovima nije portret Nikole Miloševića). Oni se sada predstavljaju kao Udruženje liberala Srbije – „Vladimir Jovanović“, a zastupa ih Vladimir Mijušković.

foto: m. milenković. u svetolika rankovića

VERZIJE: Jeremić je prvi javno progovorio o sukobu u redovima SLS-a: medijima je, početkom januara, izneo verziju prema kojoj „jedna grupa ljudi“ pokušava da, nelegalnim i nelegitimnim odlukama, dođe do stranačke imovine. U prvom razgovoru za „Vreme“ vođenom povodom pisanja ovog teksta, Jeremić kaže da je neko „planski pripremao“ preuzimanje imovine: prema njegovim rečima, stranačka skupština je, na vanrednoj sednici 5. decembra 2009, donela odluku o promeni Statuta i prenošenju imovine na udruženje koje u tom trenutku još nije bilo formirano. On tvrdi da je zapisnik sa te sednice falsifikovan, zbog čega je podneo krivičnu prijavu protiv zapisničarke sa tog skupa. Jeremić drugu stranu optužuje i da su izbacili četiri člana Glavnog odbora da bi, potom, kooptirali nove članove iz sopstvenih porodica, zahvaljujući čemu su omogućili donošenje odluka po sopstvenoj volji. Dodaje i da je Skupština 5. decembra održana uz učešće „većeg broja delegata nego što im pripada i postavila svoje kontrolore“.

Druga strana, u liku Vladimira Mijuškovića, priču počinje tvrdnjom da je ideja o formiranju Udruženja zapravo – Jeremićeva (Jeremić naknadno kaže da je reč o ideji Koste Čavoškog, koju je on podržao). Mijušković kaže da je tu ideju Jeremić pokušao da realizuje tako što je, uz pomoć već pomenutih četvoro članova Glavnog odbora, ali i još nekih ljudi koji sa SLS-om nemaju veze, podneo zahtev za registrovanje Kluba liberala Srbije – i sve to samoinicijativno, pre nego što je Skupština stranke u decembru donela takvu odluku. Upravo to je, prema rečima Mijuškovića, izazvalo nepoverenje, sukob i izbacivanje četvoro članova Glavnog odbora. Odgovor na Jeremićev pokušaj da registruje Klub liberala Srbije bio je i zahtev Agenciji za privredne registre da se ime SLS ne koristi u slučaju eventualnog formiranja tog kluba (zahtev Agenciji da spreči Jeremićev pokušaj podnet je početkom novembra). Prema toj verziji, Skupština stranke je legalno i legitimno 5. decembra donela odluku o formiranju Udruženja liberala Srbije – „Vladimir Jovanović“. Ima i dodatak: prvobitno je trebalo da se u imenu Udruženja pominje Nikola Milošević, ali se, na zahtev Miloševićeve supruge Senke, od toga odustalo.

na studentskom trgu

Jeremić, u odgovoru na optužbe, za „Vreme“ tvrdi da nema ničeg čudnog što se na spisku osnivača Kluba liberala koji je pokušao da registruje, pored stranke kao pravnog lica i četvoro članova Glavnog odbora, nalazilo i nekoliko imena ljudi koji nisu bili članovi SLS-a („Klub je otvoreno udruženje u koje svako može da se učlani“). Prema njegovoj verziji, druga strana je od Agencije za privredne registre tražila da se SLS izbriše sa spiska osnivača jer su „hteli da produže rad samostalno, bez stranke“. On kaže da nije pristao „da se SLS izbaci iz Kluba“ i u tome vidi razlog za sukob koji je rezultirao izbacivanjem četvoro članova Glavnog odbora, ali i njegovom smenom sa funkcije predsednika stranke. Prema verziji druge strane, međutim, razlog za smenu Jeremića su, pored pokušaja da samoinicijativno osnuje Klub, njegove optužbe u medijima na račun dojučerašnjih stranačkih kolega. Zbog navoda iznetih u „Politici“, Žikica Trajković, jedan od ljudi koje je Jeremić prozvao zbog osporavanja zahteva za registraciju Kluba liberala Srbije u Agenciji za privredne registre, a sve u, kako je rekao, „cilju dolaženja do partijske imovine“, podneo je privatnu krivičnu prijavu protiv bivšeg predsednika stranke.

PRIJAVE: Teško je, u celoj priči, pratiti ko je podneo više prijava, ali izgleda da je Jeremić u blagom vođstvu: osim već pomenute prijave protiv zapisničarke, on je pisao i prijave Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, Poreskoj upravi Stari grad i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ni na jednu od njih do danas, dodaje, nije dobio nikakav odgovor. Kaže i da ima razne papire koje će pokazati na sudu – među njima i odluku druge strane o „prodaji stranačke imovine“ i „ravnopravnoj raspodeli sredstava svim članovima Glavnog odbora kao i odborima i podružnicama“. On tvrdi i da samo pokušava da spreči „razvlačenje budžetskih para“.

I Mijušković, s druge strane, tvrdi da postoji uredna dokumentacija koja potvrđuje verziju ljudi iz Udruženja liberala Srbije o potpuno legalnom i legitimnom delovanju. On se ne slaže sa javnim iznošenjem slučaja („zašto to uopšte pišete“… „znam ja šta ćete da napišete“… „znam kakvi su novinari“ i sve u tom stilu i to tokom čitavog razgovora – kome je Žikica Trajković doprineo i „upozorenjem“ da je protiv Jeremića podneo privatnu krivičnu prijavu, što bi i novinarki „Vremena“ moglo da se desi).

Za razliku od Mijuškovića, koji unapred zna šta će „Vreme“ napisati, autorka teksta ipak nije tako dalekovida i ne može da proceni šta će se (i kada) desiti sa stanovima u Patrijarha Gavrila Dožića 9 i Svetolika Rankovića 2. Dosta logično mogla bi delovati pretpostavka da će u celu priču o nasledstvu u nekom trenutku biti umešan i sud. A izgleda i da će građani Srbije imati još mnogo vajde od idealista i vizionara iz bivšeg SLS-a: u Statutu Udruženja liberala Srbije – „Vladimir Jovanović“, naime, navodi se da su ciljevi Udruženja „ujedinjavanje svih duhovnih i materijalnih snaga radi stvaranja zajedničkog cilja na uspostavljanju i stalnom jačanju narodne sloge i narodnog jedinstva u Srbiji i na drugim prostorima gde žive Srbi, čuvanju nacionalnog integriteta i identiteta Srbije i institucionalnom i vaninstitucionalnom stalnom jačanju i razvijanju osećanja za pravdu i slobodu, jedinstvo i narodnu slogu na svim prostorima gde žive Srbi“. Tako planiranim pregalačkim radom, u nekom trenutku, članovi Udruženja možda će ujediniti i duhovne i materijalne snage Koste Čavoškog, koji je, prema rečima Jeremića, stranku napustio nakon decembarske Skupštine stranke.