Od slavlja do tragedije. Reporter "Vremena" izveštava sa poprišta rata
Podsećanje – „Vreme“, broj 36.
Iz grma je iskočio golobradi vojnik, slovenački teritorijalac. – Stoj! Vraćaj se! Nazad! Ne može napred! – Šiška, ljubljansko naselje koje je raskrsnica puteva prema primorju i Italiji (Kopar, Postojna, Trst), severu Slovenije i Austriji (Kranj, aerodrom Brnik, Ljubelj, Maribor) i jugoistoku (Zagreb), izgledala je odsečena od sveta. Nervozni teritorijalac je nekoliko sekundi razmišljao nad press-karticom, a potom zaključio: „Na vašu odgovornost!“ Dovikuje drugima da paze da ne ometam njihove akcije i gura me u improvizovani zaklon.
Čekaju na desant i tenkove iz pravca aerodroma Brnik. Iz ukrasnog grmlja pored puta viri još pet-šest glava sa novim slovenačkim vojnim obeležjima. Naoružani su „kalašnjikovima“. Svako ima dvostruki ram bojevih metaka. Saplela sam se o „armbrust“, ručni bacač; jedan od vojnika ga hitro podiže na rame i trči prema barikadi. Na tlu leže ispražnjene flaše slovenačkih vina – za podizanje morala.
„Posle ovoga, Marković će moći da bude premijer samo još u svojoj kući.“ Iza mene, očigledno sa dozvolom vojnika, stoji još jedan civil. Vozač je zaposlen u Kompas-Hertzu. Jutros rano su ga pozvali iz firme i naredili da kamion doveze na barikadu pri kraju Celovske ulice. Od tada deli sudbinu teritorijalaca. Čeka, pali cigaretu za cigaretom; gladan je, žedan, umoran. Psuje Janšu koji je „ove momke, tako slabo naoružane, razmestio po celoj Sloveniji kao topovsku hranu. Posle ovoga, u Sloveniji bar u narednih dvadeset godina neće biti ozbiljnijih mirovnih inicijativa i političkih proklamacija o Sloveniji kao demilitarizovanoj zoni.“
Vojnik koji me je propustio dovikuje stanarima obližnje zgrade da zatvore prozore. „Tu žive srpski oficiri, starešine JNA. Pazi da ne zapucaju s leđa“, opominje vozača-civila. Panika je sasvim ratna. Slika je bila potpuno ista i u ostalim delovima Ljubljane, kao i u drugim mestima Slovenije.
Putevi su blokirani. Kamioni, teretnjaci, dizalice, bageri, cisterne pune benzina, prikoličari napunjeni peskom i šljunkom… Pista aerodroma Ljubljana zakrčena je malim letelicama i autobusima… Sve raskrsnice gradova, počevši od Ljubljane pa do Murske Sobote, Pesnice ili Kopra – blokirane su isprečenim autobusima i kontejnerima gradske čistoće. Saobraćaj se odvija po ulicama i uličicama, zaobilaznicama zaobilaznica. Ljudi disciplinovano slušaju ukaze vojnika „generala Janše“ i traže druge prečice kako bi se dočepali najbližih trgovina i benzinskih pumpi.
Uprkos apelima Peterleove i Kučanove administracije, građanstvo je poslušalo domoljubne nagone nižeg stomačnog trakta i nagrnulo u trgovine. Osetna je nestašica brašna, ulja, jaja, mleka i kisele vode. Zatvorena je većina benzinskih pumpi; otegli su se redovi na dežurnim stanicama, a prodavci nestrpljivo očekuju nove količine goriva, pošto su na ivici postojećih rezervi. Iz bolnica su otpušteni svi bolesnici koji nisu u životnoj opasnosti, otkazane su sve zakazane hirurške intervencije i laboratorijska ispitivanja. Od tišine umrtvljenog prometa još jasnije odudaraju udaljene detonacije i puškaranja…
ISCRPLJUJUĆI PATRIOTIZAM: I Slovenija i Hrvatska izvele su očekivani manevar i svoju nezavisnost proglasile dan ranije od utvrđenog dana D, dakle – 25. juna. Tog dana je na teritoriji Slovenije izvršena dodatna mobilizacija rezervnog sastava Teritorijalne odbrane (TO) i onih koji su po vojnom rasporedu donedavne odluke slovenačke vlade pripadali rezervnom sastavu JNA, pa im je pomenutim ukazom status promenjen u status rezervista nove slovenačke vojske. Međutim, uprkos pripremama, sve je izgledalo mirno. Nije bilo vidljivijih pokreta JNA i dežela se opušteno pripremala za proslavu i lumpovanje planirano za 26. jun. Najopuštenije je bilo na 1800 metara visokom alpskom vrhu Vogel, gde je šaka razdrljenih teritorijalaca glumila turiste „štiteći žičaru od mogućeg desanta pripadnika JNA“…
Prvi dan nezavisne države Slovenije protekao je mirno, opet bez očekivanih poteza Armije. Ulice slovenačkih gradova bile su pune Bavčarevih policajaca, a Radio i Televizija Slovenija okruženi su elitnim jedinicama Janšine vojske. Proslava je održana prema svim tačkama dnevnog reda, uprkos povremenom, veoma niskom preletanju „Migova 21“ nad krovovima Ljubljane. Istini za volju, nova slovenačka vlast napravila je tokom same proslave jednu veoma krupnu političku grešku. Ministar informacija Jelko Kacin tvrdio je tokom priprema za konačno otcepljenje i pogađanja oko nove slovenačke zastave i grba, kako mlada slovenačka demokratija neće dozvoliti nedostojanstvene političke poteze tipa Rumunije, tako da neće rezati petokraku sa zastava i uništavati bivše državne simbole. A na proslavi se desilo upravo to. Umesto da sa jarbola bude skinuta jugoslovenska državna zastava (jer Slovenija se valjda otcepila od Jugoslavije), svečano je skinuta dosadašnja slovenačka zastava (sa petokrakom) i spakovana u kovčeg istorije, a uz zvuke nove himne podignuta je 14 metara duga nova zastava. Ispalo je da je predsednik Republike Milan Kučan, stojeći ispod jarbola, zapravo samo zamenio jednu zvezdu drugom, a „mlada demokratija je umazala svoje početke istim prvim grehom kao i druge, bivše socijalističke države“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
