Izbori za predstavnike studentskog parlamenta na Fakultetu političkih nauka (na slici) nedavno su završeni. Biće upamćeni po tome što je nakon njih studentska organizacija Evropski studentski forum izgubila dugogodišnju prevlast u parlamentu ovog fakulteta. Studenti su ovu pobedu okarakterisali kao “povratak demokratije na FPN-u”, a period studentsko-političke dominacije ESF-a na biće upamćen po brojnim neregularnostima, kao i stalnim glasinama o različitim finansijskim malverzacijama, kojima je tokom godina Evropski studentski forum punio svoju kasu
Studentski izbori na FPN-u predstavljali su neku vrstu političkog okršaja na “malom”, pre svega zbog posledica koje mogu imati na izbor uprave fakulteta. Bliži se izbor novog dekana na fakultetu, a predstavnici Studentskog parlamenta nose dvadeset odsto ukupnih glasova u Nastavno-naučnom veću. Nije tajna da će glasovi ESF-a u veću otići onom kandidatu za dekana koji ima podršku vladajuće partije zbog bliskosti predstavnika ove organizacije sa aktuelnom vlašću. Na te veze ukazao je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) kada se infiltrirao u kol-centar SNS-a. Naime, jedna od liderki ESF-a Ana Grčić bila je direktno povezana sa organizacijom
CEROB, u kojoj su se vršile isplate radnicima izbornog kol-centra SNS-a.
12,5 MILIONA ZA IZRADU SAJTA
Prema informacijama iz BIRN-ove baze podataka o javnim konkursima, Evropski studentski forum (ESF) je u poslednjih nekoliko godina na konkursima različitih institucija dobio finansijska sredstva za realizaciju projekata, seminara, radionica i izradu dva studentska portala, od kojih su neki bili i više nego sumnjivi. Naime, ESF je u proteklih par godina za svoje projekte dobio sredstva u iznosu od 21.810.900 dinara.
Za pompezno najavljivani Portal mladi Srbija ESF je, u dva navrata, dobio sredstva u iznosu od ukupno 12.500 miliona dinara tokom 2022. i 2023. godine. Prvi put, sredstva za izradu sajta u iznosu od 8.000.000 dinara dodeljena su od Ministarstva omladine i sporta. Zatim je Ministarstvo turizma i omladine 2023. godine u okviru projekta “Mladi su zakon” za istu namenu ESF-u dodelilo još 4.500.000 dinara. U pitanju je sajt namenjen studentima, na kome oni mogu da se informišu o brojnim konkursima, stipendijama i prilikama za zapošljavanje i praksu. Međutim, nije poznato jesu li studenti zaduženi za pisanje tekstova i održavanje sajta za taj posao i plaćeni, a ne zna se ni na šta su tačno utrošena sva dodeljena sredstva Ministarstva omladine i sporta.
Iako se, naizgled, ova sredstva mogu opravdati činjenicom da sama tehnička izrada sajta nije dovoljna već je potrebno izdvojiti novac i za samo osmišljavanje izgleda portala, proces dizajna i reklamiranje na društvenim mrežama, jedan programer objašnjava za “Vreme” da su troškovi koji se moraju izdvojiti za ove namene daleko manji.
“Ako bi jedna IT firma radila na izradi običnog sajta ili njuz portala, teško je zamisliti da taj trošak može premašiti 10.000 evra. I ova cifra je mnogo, a do nje bi se došlo ukoliko bi ona obuhvatila više od tehničke izrade sajta”, tvrdi naš sagovornik.
Inače, Evropski studentski forum nije odgovorio na pitanja novinara “Vremena”, upućena elektronskom poštom.
FANTOMSKI PORTAL I OSTALE MALVERZACIJE
Portal mladih Srbije nije jedini portal za čiju je izradu ESF dobio novac na konkursu. Kada je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo Javni konkurs za dodelu dotacija studentskim udruženjima za realizaciju programa, odnosno delova programa od opšteg interesa za studente u 2021. godini, finansije iz ovog projekta ESF je iskoristio za potrebe “portala” E-student. Za ove svrhe ukupno su dobili 2.250.000 dinara, što ne bi bilo sporno da je do izrade sajta ikada i došlo.
Naime, iako u svom zvaničnom nazivu sadrži reč portal, E-student je stranica na društvenoj mreži Instagram, neaktivna od 31. decembra 2023. godine. Nastao je sa idejom da, kako se navodi, omogući brze i efikasne informacije o stipendijama, praksama i događajima za mlade. U okviru projekta E-student napravljen je i Jutjub kanal sa svega pet postavljenih snimaka, od kojih je poslednji postavljen tokom 2022. godine, mnogo pre drugog dela finansiranja od Ministarstva u iznosu od 750.000 dinara.
Prema konkursnoj dokumentaciji, najsporniji od svih projekata jeste projekat pod nazivom “Vodonikom do klimatske neutralnosti”, za koji je Ministarstvo za zaštitu životne sredine raspisalo javni konkurs za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2021. godini. Evropski studentski forum dobio je 1.520.000 dinara od ovog ministarstva. Međutim, sem organizovanja tribine na Fakultetu političkih nauka, deljenja blokova i hemijskih olovaka, nisu poznate druge sprovedene aktivnosti u okviru ovog projekta, kao ni to kako je ESF utrošio milion i po dinara dobijenih na ovom konkursu.
Ipak, najproblematičnija je činjenica da ESF nije ispunjavao kriterijume za prijavu na konkurs navedene u konkursnoj dokumentaciji. Prema tekstu dokumenta javnog konkursa, pravo učešća imale su organizacije civilnog društva čiji se ciljevi statutarno ostvaruju u oblasti zaštite životne sredine. Evropski studentski forum, na osnovu svog statuta koji je bio važeći u tom periodu, po svom sastavu je udruženje čiji su osnovni ciljevi “poboljšanje kvaliteta studija na Fakultetu političkih nauka”, kao i “unapređenje sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji”, a ne u dometu unapređenja zaštite životne sredine.
Takođe, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji dodelilo je ovoj ogranizaciji 6.210.900 dinara za projekat “Mladi u fokusu populacione politike” u 2023. godini, a nije poznato kako je sveukupni novac utrošen.
Osim osnovnog cilja – poboljšanja uslova studiranja, u statutu Evropskog studentskog foruma kao jedan od ciljeva navodi se i “organizacija aktivnosti koje promovišu srpsku tradiciju, jezik, položaj nacionalnih manjina i razvoj saradnje sa mladima iz regiona”. Ovaj član Statuta naizgled opravdava novčana sredstva u iznosu od 550.000 dinara dobijena od Ministarstva spoljnih poslova za projekat “Tradicija i ćirilica”. Ipak, u okviru samog projekta jedina aktivnost bila je promovisanje pisanja ćirilicom na društvenim mrežama ESF-a.
RAZRAĐENA MAŠINERIJA – OD PARLAMENTA DO ŽURKI
Profesor fakulteta političkih nauka dr Đorđe Pavićević smatra da su budžetske nepravilnosti nekadašnje vodeće organizacije na FPN-u velike i objašnjava da je u pitanju složen sistem koji povezuje finansijska sredstva ove organizacije sa studentskim parlamentom.
“Sve je to jedna dobro razrađena mašinerija. Oni ne dobijaju novac samo preko javnih konkursa, već dobijaju i nešto manje sume od fakultetskih fondova. Taj novac ne dobija direktno ova organizacija, već on ide delom i preko parlamenta”, objašnjava Pavićević.
Problematika ovakvog načina finansiranja je i u tome što je Evropski studentski forum do skoro bio sinonim za studentski parlament na ovom Fakultetu političkih nauka. U sastavu parlamenta FPN-a, do nedavnih izbora, bili su samo članovi ESF-a i još jedne organizacije koja je sa njima u koaliciji, pa se novac izdvojen iz fakultetskih fondova uvek kretao u istom pravcu.
Još jedna u nizu nepravilnosti nalazi se i u radu neformalne organizacije FPN events, koja se bavi organizovanjem putovanja, seminara i žurki za studente Fakulteta političkih nauka. Kako tvrdi profesor Pavićević, deo novca iz fakultetske kase daje se za rad ove organizacije i razne vannastavne aktivnosti.
Članovi FPN eventsa najčešće su članovi i Evropskog studentskog foruma, pa se dovodi u pitanje nezavisnost ove organizacije.
Niko od studenata FPN-a ne zna tačan odgovor na pitanje “Šta je to FPN events?” i dok jedni tvrde da je to studentska organizacija, a drugi ga nazivaju firmom, internet pretraga ne daje jasan odgovor. Naime, podaci o FPN eventsu ne postoje u bazi podataka Agencije za privredne registre.
Evropski studentski forum bio je dominantna organizacija FPN-u više od osam godina. Prevlast na fakultetu organizacija je konsolidovala kada je na njenom čelu bio Nikola Lazić (do 2017. godine). On je u žižu javnosti dospeo 2021. godine kada ga je, zajedno sa tadašnjom ministarkom evropskih integracija i još nekoliko pojedinaca, Vlada Srbije postavila za člana Saveta FPN-a. Lazić je tada bio zaposlen u Ministarstvu odbrane kao savetnik Nebojše Stefanovića. Imenovanju u Savet fakulteta usprotivio se značajan broj profesora s obzirom da ni Lazić, a ni ostali kandidati nisu ispunjavali osnovne pretpostavke za novu poziciju. Pritom, Nikola Lazić bio je i u sukobu interesa jer je tada još uvek bio student master studija na FPN-u.
Njegovim odlaskom sa čela organizacije, vlast preuzima Margareta Smiljanić, koja drži organizaciju pod svojom kontrolom dugi niz godina. Ona je najbolji primer medusa operandi koji studente bliske vlasti sa fakulteta lansira u sam vrh studentskih tela na republičkom nivou. Preko studentskog parlamenta i mesta studenta prodekana, put vodi u parlament univerziteta, a potom i u Studentsku konferenciju univerziteta Srbije (SKONUS), najviše predstavničko telo studenata. Izmenama Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o studentskom organizovanju, SKONUS dobija značajna ovlašćenja.
Margareta Smiljanić trenutno obavlja dužnosti predsednice SKONUS-a.
Ono što karakteriše većinu lidera ove organizacije jeste dugogodišnje studiranje, pa čak i prestanak studija na ovom fakultetu.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
