Novogodišnji broj „Vremena“
Đuričko za „Vreme“: Solidarnost će nas jedino držati
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Izvor nedeljnika “Vreme”, iz policije, kaže da je Darko Šarić bio zapanjen kada je prošle nedelje na vratima video inspektore Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Došli su u trenutku kada se činilo da narko-bos sve konce drži u svojim rukama. I da upravo tim koncima Šarić zateže i popušta omču oko vrata celog državnog političkog i bezbednosnog sistema
Narko-bos Darko Šarić ponovo je pritvorenik u ćeliji u zgradi Specijalnog suda u Beogradu. U međunarodnoj akciji koordinisanoj od strane EUROPOL-a i EUROJUST-a, u kojoj su učestvovale policije Hrvatske i Srbije, uhapšeno je desetak osoba. Spisak uhapšenih oslikava matricu organizovanog kriminala, na njemu su, osim švercera kokainom, i advokat, huligan i policajci.
Vilu na Dedinju, u elitnom naselju prestonice, 14. aprila 2022. godine, ujutru, obasjale su rotacije policijskih džipova i oklopnih vozila. Ulica Baje Pivljanina bila je krcata pripadnicima Specijalne antiterorističke jedinice policije i Žandarmerije. Belu kuću i one koji borave u njoj, od pogleda zaklanja visoka zaštitna ograda. Međutim, oni kojima je ova vila dom ili utočište na svet oko sebe motre putem video-nadzora sa brojnih kamera, okrenutih ka svakom uglu ulice. Ubrzo, naspram sigurnosnih kamera, na luksuznoj građevini, osim plavih uniformi, stalo je i desetine foto-reportera i TV snimatelja. Čitavog dana sevali su blicevi i reflektori oko vile koja pripada nekada poznatom crnogorskom i NBA košarkašu Nikoli Pekoviću. Ipak, ni policija ni novinari nisu bili tu zbog proslavljenog sportiste. Zanimao ih je gost i kum košarkaša, najpoznatiji narko-bos sa Balkana – Darko Šarić. Pretres kuće trajao je satima, a tek oko ponoći Šarić je izveden sa lisicama na rukama i odvezen u pravcu SBPOK-a. Tamo je saslušavan, a potom je sproveden kod tužioca za organizovani kriminal.
U vili elitnog naselja, iako gost, Šarić je od 24. decembra 2021. godine izdržavao meru kućnog pritvora. Pre toga je u pritvorskoj ćeliji proveo skoro osam godina. Od decembra 2021. imao je pravo da sa nanogicom konačni ishod dvanaestogodišnjih suđenja, za šverc kokaina i pranje para, čeka okružen svojom porodicom. Imao je pravo i da svaki dan, sat i po, provede kao slobodan čovek, u šetnji ili kako god odluči.
SUDIJE SU ĆUTALE
Po svemu sudeći, imao je Darko Šarić pravo i da krši zakon i to ne samo on, već su ga i nadležni kršili za njega. Naime, kada je, novembra 2020. godine, Šarić pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog krijumčarenja 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu, umesto da ga sudstvo pošalje na izdržavanje kazne u neki od srpskih zatvora, Šarić je ostao u pritvoru zgrade Specijalnog suda. Ispostaviće se da mu je baš u tom periodu pritvorska ćelija služila kao kancelarija za kriminal. I kao svaki poslovan čovek, osim kancelarije, balkanski narko-bos imao je i telefone sa Skaj aplikacijom za tajnu komunikaciju. Dok je sudska straža čuvala jednog od najpoznatijih srpskih pritvorenika, on je, prema krivičnoj prijavi, telefonirao i izdavao naloge za ubistva i trgovinu kokainom na drugom kraju sveta.
Tužilaštvo navodi da na osnovu dokaza prikupljenih u predistražnom postupku postoje osnovane sumnje da je osumnjičeni Darko Šarić, u periodu od početka 2020. do 14. aprila 2022. godine, vodio organizovanu kriminalnu grupu koja je u međunarodnim razmerama na teritoriji Južne Amerike sprovodila kriminalni plan dogovaranja neovlašćene kupovine opojne droge kokain. Navode i da su organizovali transport droge do Evrope radi dalje prodaje, a sve u cilju sticanja finansijske koristi, vršeći krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Takođe, i da preko pripadnika ove kriminalne grupe u Južnoj Americi i drugih ljudi liše života osobu koja bi pokušala da osujeti ostvarenje kontakata pripadnika njegove kriminalne grupe sa dobavljačima opojne droge iz Južne Amerike, te je organizovao i naložio izvršenje krivičnog dela teško ubistvo na štetu, nekada svog najbližeg saradnika Milana Milovca.
Dok se hapsilo na Dedinju, policija je jurišala i u Hrvatskoj. Tužilaštvo navodi da su članovi ove grupe hrvatski državljani Petar Ćosić i Manuel Vulić osumnjičeni da su po Šarićevom nalogu 2020. godine, u Ekvadoru, organizovali ubistvo Milana Milovca zvanog Cigla. Sumnjiče se i da su bili glavni šverceri kokaina na terenu, dok im je bos bio iza rešetaka.
A kako je Darko napustio ćeliju i dobio nanogicu, posebna je priča o još jednom slomu pravosuđa pred kriminalom. Kada su sudije Apelacionog suda odlučile da narko-bosa puste u kućni pritvor, on je imao prijavljeno boravište na jednoj adresi. Međutim, pripadnici Žandarmerije, poput taksista, odvezli su ga, po želji, na drugu lokaciju, u kumovu vilu na Dedinju. Pet dana je tu boravio bez zakonskog osnova. Zanemeli su alarmi koji, pomoću nanogice na pritvoreniku, prate svaki njegov korak. A Šarić nije koračao u kući koju je prijavio kao dom. Uzalud je tužilac Saša Ivanić umesto alarma dizao buku i tražio da se narko-bos odmah ponovo uhapsi zbog bahatog kršenja propisa. Sudije su ćutale.
PRSTEN ZAŠTITE
Međutim, sudije Vrhovnog kasacionog suda bile su veoma glasne kad su, u junu 2021. godine, oborile već pravosnažnu presudu i Apelaciji naložile da Šariću po treći put sude zbog šverca droge. Na ponovljenom suđenju narko-bosu, poslednjih meseci, dokazi protiv njega su počeli da padaju poput domina. Prisluškivani razgovori koji su bili jedan od ključnih dokaza tužilaštva, posle 12 godina, izbačeni su iz predmeta. Svedok saradnik Nebojša Joksović godinama je izložen napadima, neki od članova njegove porodice su ubijeni, imovina mu je uništavana, lažno ga optužuju, a ovog marta doživeo je i da ga sudija prozove da je pevač. Tačnije, kada ga je pozivao da uđe u sudnicu, jedan od sudija je rekao: “Neka pristupi svedok saradnik Željko Joksimović.”
Slučajno ili ne, u kriminalnom žargonu “pevač” je sinonim za cinkaroša.
Tužilac Saša Ivanić nedavno je tražio izuzeće celog sudskog veća i ukazivao je na pristrasnost sudija. Darko Šarić je sve zadovoljniji izlazio iz sudnice. Delovalo je da za narko-bosa sve ide “kao podmazano”.
Izvor nedeljnika “Vreme”, iz policije, kaže da je Šarić bio zapanjen kada je prošle nedelje na vratima video inspektore Službe za borbu protiv organizovanog kriminala. Došli su u trenutku kada se činilo da narko-bos sve konce drži u svojim rukama. I da upravo tim koncima Šarić zateže i popušta omču oko vrata celog državnog političkog i bezbednosnog sistema.
Iako narko-diler, koga su sve svetske bezbednosne službe držale na oku, Šarić je važio za veštog pregovarača. Verovalo se da njegova izgovorena reč može jače od bilo kog zakona da zapečati sudbinu nečijeg života, pa i celog pravosudnog sistema jedne države.
Gotovo deceniju i po bio je Šarić moćniji i od policije. Policajci su ga lovili, ali su ga policajci i štitili. Svaki inspektor za borbu protiv narkotika je znao: da bi uhapsio Darka Šarića, najpre mora da uhapsi i nemali broj svojih kolega kako bi probio prsten zaštite do narko-bosa.
Navikao je da sa vlastima i bezbednosnim službama pregovara, da postavlja uslove, a da mu se lisice na ruke stavljaju jedino kada sam to odluči, odnosno kada se preda. Nekada kradljivac kobasica iz Pljevalja, koji je postao belosvetski švercer kokaina, navikao je da kada svi inspektori za borbu protiv droga na planeti tragaju za njim, kada desetine tužilaca prikuplja stotine dokaza o kriminalu koji je činio, kada vrhovni političari nekoliko država o njemu razgovaraju kao o problemu ratne zone, da je on i dalje taj koji postavlja uslove.
“NIJE DARKO NEPRIJATELJ VIŠE”
Darko Šarić se srpskim vlastima predao, neposredno posle izbora, marta 2014. Tada su državni zvaničnici saopštili da se begunac predao u izvesnoj “trećoj zemlji” agentima Bezbednosno informativne agencije (BIA) i crnogorske Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB).
“Avionom tipa galfstrim 550 SP, dakle dugolinijskim, registarskih oznaka
HB-JKC, kompanije Džet aviejšn iz Bazela, doveden je iz te ‘treće zemlje’ na aerodrom Golubovci kod Podgorice u utorak rano izjutra, proveo tamo pola sata sa porodicom i pola sata sa advokatom, i zatim avionom Vlade Srbije doveden u Beograd, pa u Policijsku upravu beogradsku i na kraju u Specijalni sud u Ustaničkoj”, pisalo je tada “Vreme” u tekstu “Šlag na izbornoj torti”.
Šarićev branilac Radoslav Baćović izjavio je da se njegov klijent vratio zbog toga što se “promenila politička klima” i da zbog toga očekuje pošteno suđenje.
Pred prvim pojavljivanjem pred sudskim većem Šarić je na pitanje sudije “Šta se promenilo, pa je posle šest godina bekstva odlučio da se preda?”, odgovorio: “Promenila se vlast u Srbiji. Nije Darko neprijatelj više.”
Posle tih izbora u marta 2014. i pobede Srpske napredne stranke (SNS), dotadašnji prvi potpredsednik Vlade za borbu protiv korupcije Aleksandar Vučić postao je premijer.
Povodom Šarićeve predaje Vučić je sazvao vanrednu sednicu Vlade, te je izjavio da je to organizovano “da bi se izbeglo krvoproliće” i da je predaja bezuslovna.
Međutim, godinama se spekulisalo da su uslovi ipak postojali. Jedan od njih je bio da će narko-bos iza rešetaka biti najduže osam godina. Da li je u pitanju puka slučajnost, pa je baš posle osam godina Šarić pritvorsku ćeliju zamenio kućnim pritvorom, i nekako baš u to vreme dokazi tužilaštva, pred sudijama, postajali su bezvredni jedan za drugim.
Spekulisalo se i da je Šarić uslove o predaji dogovorio u džunglama Venecuele sa jednim kontroverznim srpskim biznismenom koji ima blisku saradnju sa srpskim i crnogorskim vlastima. Zvanično, Vučić se te 2014. godine zahvalio partnerskim službama na saradnji, posebno američkoj obaveštajnoj službi CIA , kao i ministrima pravde Srbije i Crne Gore.
Kada su Šariću ovog puta stavljene lisice, ćutanje Aleksandra Vučića odjekuje. Nit se hvali, niti se zahvaljuje. Ma, i ne spominje. Oglasio se, tek kratkim, saopštenjem ministar srpske policije Aleksandar Vulin: “Srbija je pouzdan partner međunarodnih organizacija koje se bore protiv kriminala i zemlja u kojoj nema zaštićenih.”
Izvor nedeljnika “Vreme” iz vrha MUP-a Srbije ocenjuje: “I ovaj put Šarić je uhapšen posle izbora u Srbiji. Nije to slučajno, i ovog puta srpske vlasti međunarodnim službama morale su da dokažu kome su bolji partner, kriminalcima ili svetskim bezbednjacima. I kao što vidimo, dokazuju, ali se ovog puta ne hvale.”
SPECIJALNE ADVOKATSKE USLUGE
Inače, ova međunarodna akcija, ukoliko se dokazi pokažu kao dovoljno jaki, Darka Šarića bi mogla da pošalje i na doživotnu robiju, kao naručioca ubistva. Posebno je interesantno, iako je ostalo u senci hapšenja narko-šefa, hapšenje njegovog advokata Dejana Lazarevića. Osim Šarića, on je pravni zastupnik i čuvenog krimi-dvojca Veljko Belivuk i Marko Miljković. Advokat je, ali i kum i jednom od, kako ga mediji označavaju, šefova klana “Amerika” Dejanu Stojanoviću Keki. Na listi njegovih klijenata je i Radoje Zvicer, vođa Kavačkog klana, koji je u bekstvu od prošle godine. Smatra se da je Zvicer bio direktno nadređen Velji Nevolji i Marku Miljkoviću. Godinama unazad se pričalo da je Lazarević više od običnog branioca. Da se radi o “konsiljereu”, osobi koja savetuje ključne ljude u piramidi osumnjičenih za organizovani kriminal, ali i da je zadužen za održavanje komunikacije između osoba na različitim nivoima u toj piramidi.
Istraga protiv klana Velje Nevolje dovela je Lazarevića nekoliko puta u žižu javnosti, pogotovo posle saslušanja svedoka okrivljenog u postupku protiv klana Velje Nevolje. Pritom je Lazarević praktično označen kao spona između Šarića i Velje Nevolje, jer je svedok Bojan Hrvatin ispričao da je upravo Lazarević dao Šarićevu kuću na korišćenje klanu Velje Nevolje. Hrvatin je opisao kako su Belivuk i Miljković posle ubistva vođe Zdravka Radojevića, navijača Crvene zvezde, njegov automobil prodali na Kosovu. Hrvatin je deo novca za likvidaciju preuzeo u kući u Lisičijem Potoku, kod Belog dvora.
“… U kući koju su koristili Veljko i Marko, a koju im je dao na korišćenje advokat Dejan Lazarević, a koja je vlasništvo Darka Šarića”, kazao je Hrvatin.
Prema saopštenju tužilaštva, “osumnjičenom Dejanu Lazareviću se stavlja na teret da je kao branilac osumnjičenog Darka Šarića neposredno ili preko kriptovanih telefona sa instaliranom aplikacijom SKY, sa osumnjičenim Šarićem dogovarao postavljanje eksplozivne naprave na vozilo oštećenog Gorana Nikolaševića, najbolje vreme za izvršenje ove kriminalne aktivnosti, te da je organizovao da Goran Nikolašević preko sredstava javnog informisanja za ovo krivično delo optuži Nebojšu Joksovića, a sve sa ciljem da se protiv Nebojše Joksovića pokrene krivični postupak i da se na taj način diskredituje kao svedok saradnik. Osumnjičeni Lazarević se po nalogu osumnjičenog Šarića, sastajao sa policijskim službenikom SBPOKa osumnjičenim Duškom Mirkovićem, kako bi dobijao poverljive podatke o otvorenim operativnim obradama protiv pripadnika ove organizovane kriminalne grupe i podatke o postupanju policijskih službenika povodom krivičnih prijava podnetih protiv Nebojše Joksovića, što je prenosio osumnjičenom Šariću, a za dobijene informacije i podatke je osumnjičenom Mirkoviću davao novčane poklone.”
Podsetimo, posle izbacivanja prisluškivanih razgovora iz predmeta protiv Darka Šarića za šverc kokaina, između njega i zatvora stoji samo zaštićeni svedok Nebojša Joksović.
Istoga dana kada i Šarić, uhapšena je i grupa policajaca, kao i član huliganske grupe Hijene, bliske FK Crvena zvezda, Uroš Mišić (promenio prezime u Radovanović). Oni se sumnjiče da su organizovali i u avgustu 2020. godine digli u vazduh automobil Gorana Nikolaševića, a sve s ciljem da za to zlodelo bude optužen svedok Joksović.
Inače, Uroš Mišić javnosti je poznat od ranije zbog napada bakljom na žandarma na utakmici 2007. godine. Tada su huligani pokrenuli akciju “Pravda za Uroša”. Po svemu sudeći, ovaj put su se policajci i huligani udružili i, pokušavajući da diskredituju zaštićenog svedoka, izvodili akciju “Pravda za Šarića”.
Mladi ljudi traže da „životi budu važniji od korupcije, a vladajuća partija na to šalje svoje batinaše“, kaže glumac Nikola Đuričko
Novogodišnji dvobroj „Vremena“ na većem broju strana donosi ekskluzivne intervjue i priče za uživanje
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandar Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve