fotografije: marija jankovićCeo dan je MUP Srbije čuvao jednu sliku na zidu, na uglu Njegoševe i Alekse Nenadovića, istina ne bilo kakvu nego mural haškog osuđenika za ratne zločine i genocid Ratka Mladića, da bi na kraju uhapsili dve žene koje su mural gađale jajima. Potom je kordon policije čuvao taj isti mural od demonstranata
U utorak 9. novembra, na Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, privedena je u PU Vračar pa puštena aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović zato što je bacila nekoliko jaja na mural haškog osuđenika za ratne zločine i genocid Ratka Mladića na uglu ulica Njegoševe i Alekse Nenadovića u Beogradu. Paket jaja je kupila u prodavnici koja se nalazi u blizini. Policajci su, potom, priveli i aktivistkinju Jelenu Jaćimović, takođe zbog gađanja murala jajima.
„Nakon što su bacale jaja na mural Ratka Mladića, prišlo im je 10 neuniformisanih lica i skočilo na njih. Aidu su vukli, stezali, njih barem pet, Jeleni su odmah zavrnuli ruke. Ovoliku agresiju nisam videla 15 godina koliko se bavim novinarstvom“, reči su Jelene Diković, novinarke „Danasa“ koja je bila na licu mesta i na svom Fejsbuk profilu prenela uživo snimak privođenja Aide i Jelene na kojem se može videti tačno ono o čemu je koleginica iz „Danasa“ govorila.
Na tom snimku se vidi kako se Aida Ćorović držala za uličnu banderu dok je više neuniformisanih muškaraca pokušavalo da je odatle odvuče.
Kako su preneli mediji, policajci su ceo dan bili nedaleko od murala, smešteni uz policijsku maricu. Jer je MUP Srbije zabranio da se 9. novembra, na Dan borbe protiv fašizma, održi akcija prekrečavanja murala što je bila najava aktivista Inicijative mladih za ljudska prava i drugih organizacija. Policija je navela da je takva odluka doneta jer postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba (pristalica i protivnika skupa) i narušavanja javnog reda i mira. Vulin je tad rekao da dozvolu za skup nisu dobili ni oni koji bi da mural prekreče ni oni koji bi da ga čuvaju. Zato je mural čuvala policija.
Kada su ih prisutni građani pozvali i zatražili da reaguju na neprilično privođenje aktivistkinja, nisu se odazvali, a potom su praveći špalir omogućili policajcima u civilu da odvedu aktivistkinje.
Aida Ćorović i Jelena Jaćimović su ubrzo puštene, a na Trgu Nikole Pašića u Beogradu u znak protesta zbog privođenja aktivistkinja okupilo se nekoliko desetina građana s transparentom „Mural mora pasti“. Kada je došla na Trg Nikole Pašića, Aida Ćorović je okupljenim medijima rekla da je bila veoma uplašena za svoj život jer je mislila da će je odvući u prvi haustor i „prebiti“: „On (Ratko Mladić) stoji iza ubistva mojih prijatelja i neke dece mojih prijatelja. Danas je bio važan dan da pokažem državi koja štiti optužene ratne zločince. Ovo je lice države, ovo što se danas desilo. Pogledajte snimak tih ljudi koji su danas nas dve žene od 60 kilograma vukli kao krpe.“
Među demonstrantima su bili i Dobrica Veselinović iz „Ne davimo Beograd“, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, Milica Kralj, članica Skupštine slobodnih građana, anesteziolog dr Rade Panić. Demonstranti su se potom uputili ka Njegoševoj ulici gde se nalazi mural Ratka Mladića, ali ih je policijski kordon sprečio da nastave šetnju. Reporteri Nova.rs javili su i da se iza kordona policije skupilo još tridesetak policajaca.
MUP se, međutim, vrlo brzo oglasio povodom incidenta u centru grada, a osnovano se sumnja da je saopštenje pisao sam ministar Aleksandar Vulin, koji ima već prepoznatljiv stil.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je da policija ne štiti mural već štiti javni red i mir i kontroliše sprovođenje zabrane okupljanja i zbog toga legitimiše sve osobe, bez obzira na njihov odnos prema muralu generala Ratka Mladića. MUP je na svom sajtu prozvao portal Nova.rs i „druge medije sa političkim interesima i ciljevima njihovih vlasnika“ da „lažu i napadaju MUP“.
„Procene PU za grad Beograd i naređenje ministra Vulina pokazali su se ispravnim, i zabranom svih skupova očuvan je javni red i mir. Mnogo je onih koji bi da iz Beograda stižu slike razbijenih srpskih glava, na Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma. MUP je svojim delovanjem striktno poštujući zakon tu sliku sprečio“, kaže se u zvaničnom saopštenju MUP-a Srbije.
Zašto policija nije čuvala javni red i mir i sprečila crtanje murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, u saopštenju MUP-a se ne pominje. Kako je moguće da na uvredljive poruke Vučiću reaguju i kreče ih ili brišu odmah? Zašto su po stoti put zamenjene teze pa su u istom košu oni koji bi da uklone mural zločinca kao i oni koji bi da ga brane, znaju samo ministar Vulin i njegov poslodavac Aleksandar Vučić.
U trenutku zatvaranja ovog broja „Vremena“ situacija je pretila da eskalira jer su se u Njegoševoj ulici pojavili i ultradesničari, čulo se sa jedne strane skandiranje Mladiću, sa druge „fašisti“, poletele su i neke motke, a kordon je razdvajao dve suprotstavljene strane.
Pirova je samozadovoljnost policije što u svet nisu otišle slike razbijenih srpskih glava. Svet je video slike razvlačenja dve žene što su se usudile da jajima gađaju crtež čoveka koji je za ceo svet zločinac, a koga srpska vlast slavi i kordonima policije čuva.
Zašto između prevaziđenog režima i promena ne postoji ništa treće? Na šta režim misli kada kaže da brani Srbiju? Zbog čega je nesalomiv Studentski pokret? Ko ima znanje i pravo iskustvo, a ko vođu bez dana radnog staža van politike? I zašto studenti pobeđuju
Posle gotovo dve godine protesta, stotina prepešačenih kilometara, hapšenja, progona i nezabeležene društvene mobilizacije, Srbija izlazi na izbore koji bi mogli da označe kraj jedne političke epohe. Sociološkinja Marija Babović kaže za “Vreme” da nada u promene nije bila toliko velika još od 5. oktobra 2000. godine, ali upozorava i na opasnost da se, ukoliko promene izostanu, zemlja suoči sa još tvrđim autoritarnim režimom
Njihovo jedino oružje sada su mediji koje kontrolišu: kao, mi nemamo program, što nije istina; kao, mi ćemo izdati nacionalni interes, što nije istina. Jedan od argumenata im je i to da se plašimo da izađemo na debatu sa Vučićem. Oni ne razumeju da im je to kazna. To je kazna Aleksandru Vučiću, koji je 14 godina vodio isključivo monolog. Četrnaest godina on nikome nije omogućio nikakvu vrstu dijaloga, a sada bi da bude nagrađen ili pomilovan mogućnošću da s nama razgovara. E pa, neće moći. To što je posejao sada žanje
Ovi izbori nisu izbori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Kosovu i Metohiji, gej brakovima, poreskoj politici ili bilo kom drugom pojedinačnom političkom pitanju. Iako stranke na marginama političke moći pokušavaju da nametnu ove teme, u središtu predstojećeg političkog izbora nalazi se mnogo jednostavnija dilema: promena ili očuvanje postojećeg poretka. Već duže od godinu dana, istraživanja pokazuju da je to osnovna dilema koja se nalazi na glasačkom listiću
U RS se za izbore u Srbiji prijavilo 19.800 osoba, koji će moći glasati na 28 biračkih mjesta. Ostaje nepoznato koliko će ih 25. oktobra preći Drinu i glasati u Srbiji. U svakom slučaju ne vjerujem da su glasači iz Republike Srpske ti koji će odlučiti pobjednika izbora u Srbiji. Realno, glasači iz Republike Srpske na malo toga mogu uticati, ali izgleda da su simbolički veoma važni i Vučiću i opoziciji
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
