Početak: Rođen 3. maja 1950. u Barandi, Opovo, u porodici prilično istaknutog društveno-političkog radnika Slavka koji je bio na mnogim važnim partijskim funkcijama. Pogrešno ga često proglašavaju sinom poznatog komunističkog funkcionera Jovana Veselinova koji je pripadao prvom ešelonu partijskih funkcionera.
Univerziteti: Osnovnu školu je završio u rodnom Opovu, gimnaziju „Uroš Predić“ u Pančevu, Fakultet političkih nauka u Beogradu. Doktorirao je 1972. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu sa tezom „Sitno parcijalno vlasništvo u agrarnoj reprodukciji Jugoslavije“. Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu izabran je za profesora 1992. Usavršavao se u Moskvi, Rimu, Vašingtonu, Oksfordu, Minhenu, Londonu… Važnije knjige i studije: „Agrarno pitanje u Jugoslaviji“ (1981), „Sumrak seljaštva“ (1987), „Stotinu udaraca“ (1991).
Povratak: Posle povratka sa „oksfordskih i harvardskih“ usavršavanja našao se u grupi mladih komunističkih intelektualaca (Vladimir Gligorov, Žarko Puhovski, Bogimir Kovač…), dokusuruje glavne ideje socijalističkog projekta i praktično obnavlja duh ekonomskog liberalizma. Na javnim tribinama, ali i u štampi („Vreme“ i „Ekonomska politika“) na vreme upozorava da će levičarske fantazije i vruć nacionalistički populizam razbiti federalnu Jugoslaviju.
Politika: Kad je došlo vreme političkog pluralizma, osniva Seljačku stranku. Bio je dobar opozicionar, ali je kuburio sa članstvom. Pakosnici vele da je više voleo lov, međunarodne tribine i kafanu. Kada su on, Čanak (Liga socijaldemokrata) i Isakov (Reformsko-demokratska stranka) postali „tri musketara“ i kada su osnovali Koaliciju Vojvodina pokazalo se da „ime Vojvodina vuče daleko više od svih organizacija i svih imena“. Posle je došao razvod, priče o krađi pečata, liderstvu, a nekada najžešći autonomaš sada optužuje Čanka i Isakova da srljaju u sukobe „gde bi Srbijanac ubijao Srbijanca“. Za sebe tvrdi samozadovoljno da je jedina čista opozicija.
Optužbe: Srpski premijer Mirko Marjanović ga je optuživao da je lud i izdajnik, dok mu je Šešelj otvoreno pretio fizičkom likvidacijom. Inače, Veselinov je Marjanovića optužio za finansijske malverzacije sa novosadskim preduzećem „Progres gas trejding“.
Autonomaš: Ponosi se ovim nadimkom: „Autonomija je genetska stvar Srba, mi se sa njom rađamo, majka nam o njoj baje dok smo na sisi. Samo oni koji hoće da nam skinu kožu s leđa boje se da ćemo ih otkačiti od svoje dude. To i hoćemo“. Ovih dana prognozira da vlada neće pasti ukoliko u republičkom parlamentu ne bude usvojen zakon o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine, jer je vlada za taj predlog, ali smatra da može doći do novih raskola u DOS-u. Misli da je bitno da u republičkom parlamentu sve članice DOS-a glasaju za omnibus zakon, nezavisno od toga kako će glasati DSS. Želja za autonomijom je „težnja da se uspostavi politički prostor da Vojvodina raspolaže svojim prirodnim bogatstvom“.
O secesiji: „Autonomija je federalni sistem, a Vojvodina je konstitutivni element Srbije i to joj niko ne može oduzeti. Vojvodina je Autonomna pokrajina, nema želja za secesijom. Ne bojte se Vojvodine sa autonomijom, bojte se ako autonomije ne bude!“
Najveća afera: Izbijanje epidemije trihineloze u srednjem Banatu, ali u još nekim krajevima Srbije (registrovano gotovo 200 obolelih). Uhapšeni su vlasnik osumnjičene mesare i republički veterinarski inspektor Srednjobanatskog okruga.
Ko je tražio ostavku: DSS ali i Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV): „… Leukoza i trihineloza u 21. veku su valjda dovoljan razlog da ministar podnese ostavku“, piše u saopštenju LSV-a.
Šta je odgovorio: „Nema potrebe da se uvode vanredne mere… Treba svim građanima stalno govoriti da kad zakolju svinju pošalju meso u najbližu veterinarsku stanicu… da se ne igraju zdravljem ukućana…“
Šta je poručio DSS–u: „Moju smenu DSS traži iz političkih interesa. Svako može da bude zamenjen, ali zahtev da se uklonimo mi koji smo reformski političari znači da bi sve ostalo po starom.“
A šta lideru LSD–a: „Čanak može da traži moju ostavku ako se bude razboleo od kobasica koje sam ja napravio.“