Sa geslom - bolje uzalud hodati nego uzalud stajati - trojica drugara odlučili su da prodaju ideje. Prva je bila firma za sitne popravke. Napravili su dete, izveli ga na put i udali za bogatog stranca
Beogradska firma za sitne kućne popravke Hauzmajstor krenula je pre dve godine sa pet mladih koji ništa nisu znali o tom poslu, sada zapošljava 18 ljudi, ima 12 automobila, preko 300 podizvođača koji rade po njenim standardima, pruža 100 do 150 usluga dnevno i član je multinacionalne kompanije. Ono što je na temu – kako uspeti od nule, za „Vreme“ ispričao direktor Hauzmajstora ing. Bojan Stevanović liči na veštu igru majstora koji su od ideje da stvore nov tip zanatlija napravili proces. Sada u SCG ima nekoliko firmi nastalih po uzoru na Hauzmajstor.
ORIGINALNI: „Išli smo samo na jednu varijantu: pokušaj, bori se, ne smeš da se predaš, uspećeš“, kaže Stevanović. Način na koji su to izveli je zaista originalan. Tri drugara slične sinergije i različitih zanimanja napravili su firmu za prodaju ideja Komonsens, s tim da ih sami ostvare i pokažu da se to može. „Okupili smo prijatelje iz svih oblasti o kojima ništa nismo znali, iz knjigovodstva, advokature, marketinga itd. i napravili model firme. Nazvali smo ga dinamička akcionarska struktura. To znači – evo ti akcija ni od čega, ali dođi da budeš sa mnom. Niko od prijatelja nije odbio, porodice su gunđale jer smo svi imali dobra radna mesta, ali najvažnije nam je bilo da se još neko zapali za priču kao mi. Prvi posao koji smo pokrenuli je Hauzmajstor“, priča Stevanović. Ono što su izveli je za film, ali i bukvalno, jer su sve svoje poteze snimali kamerom. „Igrali smo se, iskušavali srpsku varijantu kod lizing kompanija, kad nam jedna nije dala automobile, otišli smo u drugu, pa se vratili u prvu i rekli treća nam nudi bolje uslove. Neko je u toj gužvi prepoznao da vredi rizikovati i dobili smo pet automobila. Onda smo uspeli i po šemi – kad ste nam dali pet, zašto nam ne biste verovali da ćemo otplatiti još sedam. Napravili smo biznis plan i raspisali konkurs.“ Tad je krenulo ono što Stevanović naziva – napraviti poslovnu temu koja će da podigne omladinu. Pošto nisu imali para, preko veze su dobili prostoriju u Muzeju 25. maj, na 15 dana, dok traju intervjui sa oko 200 ljudi koji su se javili na oglas. „Klinci su bili u šoku, mislili su da smo strana kompanija puna para koja hoće da ih pošalje u Rusiju i Irak. Em sastanak u Muzeju, em oglas u kojem nije pisalo da se traže majstori tog i tog profila sa toliko i toliko godina iskustva, nego vredan sam, uredan sam, volim da radim, u ruke sam“, seća se direktor Hauzmajstora. „Ideja je bila da budemo prepoznatljivi po pristojnosti, vrednoći, čistoći, kvalitetu, brzini, da budemo domar 21. veka.“ Krenulo je tako što su izabrali petoricu bez ikakvog iskustva, ali koji su „imali u ruke“ i dali ih na mesec dana svim prijateljima koji bilo šta znaju o popravkama, nastupu pred klijentima itd. da ih obuče. Otvorili su kol-centar, dali novopečenim zanatlijama uniforme i kola i pustili ih da mesec dana po gradu izvode sve popravke. Posao je krenuo, iz podruma u Jovanovoj ulici preselili su se u iznajmljeni stan u Dositejevoj pa u zakupljeni prostor u Luci „Beograd“. „Biznis planom smo predvideli da tek u trećoj godini sklopimo neki ugovor o održavanju zgrade, a prvi su nam ponudili već posle mesec i po. Počeli smo da se javljamo na tendere i ugovor koji smo sklopili sa HVB bankom bio je prvi te vrste u jugoistočnoj Evropi. Računica je jednostavna: firme se oslobađaju viška radnika, smanjuju troškove, mi kao spoljni servis na tome zarađujemo. Potpuno profesionalno! Tako smo napravili fasiliti menadžment, daljinsko upravljanje objektima. Održavamo oko 300 firmi.“
POČEO I IZVOZ IDEJA: Stevanović kaže da je austrijska kompanija Rustler, stara 70 godina, koja održava Šerburn i ima firme u Češkoj i Mađarskoj, bila jedna od tri koje su htele da kupe Hauzmajstora i da nije upao u poslovnu zamku zvanu emotivni odnos prema firmi. „Trebao nam je investitor i pre četiri meseca prodali smo Rustleru kontrolni paket od 51 odsto akcija, ali po ugovoru se sve odluke donose konsenzusom. Pobedom smatramo što će kod nas biti fasiliti trening centar, franšizovanje priče za Sloveniju, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju i Albaniju, ne zato što smo jeftini nego zato što smo najbolji.“ Za direktora Hauzmajstora ipak je najveća pobeda to što je firma uspela da ubedi mlade da nije sramota zarađivati rukama, obučila ih je i ohrabrila i dala im identitet savremenih majstora. Sada u firmu počinju da dolaze već gotovi, vrhunski mladi majstori koje Stevanović, naravno, non-stop bombarduje novim idejama. „Može da se otvori na stotine malih servisa, počev od onog za čuvanje dece ili nošenja kučića na vakcinaciju, do velikog za nekretnine. Ideja je da snimimo stanove svih vlasnika koji nam dozvole, kao i kvart u kojem su i to prikazujemo kupcima. Namera nam je i da napravimo prvu privatnu komunalnu službu, da bi svaki kvart imao pametnog, sposobnog momka za domara“, navodi jedan od kreatora novog srpskog poslovnog imidža.
Protekle dve godine pokazale su da građani nisu zadovoljni aktuelnom vlašću. Pogotovo studenti, kao predvodnici aktuelnog bunta, uživaju većinsku podršku javnosti, ali je njena politička operacionalizacija otvoreno pitanje. Šta se dešava sa strankama opozicije i zbog čega nezadovoljstvo vlašću ne znači automatski i glas protiv nje
Predsednik Srbije je 14. januara po peti put u dve godine ponudio referendum o samom sebi, zatraživši od opozicije da obezbedi 67 potpisa, iako mu oni zapravo nisu potrebni. Opozicija poručuje da u ovoj igri neće učestvovati
Koliko je i zašto važno da javne ličnosti i građani stanu uz studente? Što to znači i jednima i drugima? Šta je od te podrške još važnije? Šta su studenti do sada već uspeli da promene u društvu i na fakultetima? Koji su efekti blokada? Šta dalje i ima li izgleda da se njihovi zahtevi ostvare
“Nekad mi moramo da radimo uprkos našim političarima i sa jedne i sa druge strane, ali bogami, to je i dužnost umetnika. Umetnik je čovek kome je zadatak da prelazi granice i da provocira, inače nije umetnik. To je mnogo važnije od same diplomatije – ono što je ljudski i iz srca, a ne po dužnosti”
U kojoj meri je u Srbiji moguća relevantna desnija politička opcija od naprednjačke, odnosno da li je moguće Aleksandra Vučića prestići zdesna? Odgovor je, po svemu sudeći, negativan. Dobar deo Vučićeve stranke deli stavove Bihalija i ekipe. Oni čak deluju umerenije od, recimo, Vladimira Đukanovića
Falanga je grupa ljudi kojoj su svojstveni nasilje, odbrana privatnog interesa diktatora, bespogovorna odanost vođi. Studenti su se pobunili protiv naprednjačke falange. Zašto onda zaziru od opozicije
Čemu služi „savetodavni referendum o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću“ i zašto ga treba ignorisati na svaki mogući način
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
