Sa geslom - bolje uzalud hodati nego uzalud stajati - trojica drugara odlučili su da prodaju ideje. Prva je bila firma za sitne popravke. Napravili su dete, izveli ga na put i udali za bogatog stranca
Beogradska firma za sitne kućne popravke Hauzmajstor krenula je pre dve godine sa pet mladih koji ništa nisu znali o tom poslu, sada zapošljava 18 ljudi, ima 12 automobila, preko 300 podizvođača koji rade po njenim standardima, pruža 100 do 150 usluga dnevno i član je multinacionalne kompanije. Ono što je na temu – kako uspeti od nule, za „Vreme“ ispričao direktor Hauzmajstora ing. Bojan Stevanović liči na veštu igru majstora koji su od ideje da stvore nov tip zanatlija napravili proces. Sada u SCG ima nekoliko firmi nastalih po uzoru na Hauzmajstor.
ORIGINALNI: „Išli smo samo na jednu varijantu: pokušaj, bori se, ne smeš da se predaš, uspećeš“, kaže Stevanović. Način na koji su to izveli je zaista originalan. Tri drugara slične sinergije i različitih zanimanja napravili su firmu za prodaju ideja Komonsens, s tim da ih sami ostvare i pokažu da se to može. „Okupili smo prijatelje iz svih oblasti o kojima ništa nismo znali, iz knjigovodstva, advokature, marketinga itd. i napravili model firme. Nazvali smo ga dinamička akcionarska struktura. To znači – evo ti akcija ni od čega, ali dođi da budeš sa mnom. Niko od prijatelja nije odbio, porodice su gunđale jer smo svi imali dobra radna mesta, ali najvažnije nam je bilo da se još neko zapali za priču kao mi. Prvi posao koji smo pokrenuli je Hauzmajstor“, priča Stevanović. Ono što su izveli je za film, ali i bukvalno, jer su sve svoje poteze snimali kamerom. „Igrali smo se, iskušavali srpsku varijantu kod lizing kompanija, kad nam jedna nije dala automobile, otišli smo u drugu, pa se vratili u prvu i rekli treća nam nudi bolje uslove. Neko je u toj gužvi prepoznao da vredi rizikovati i dobili smo pet automobila. Onda smo uspeli i po šemi – kad ste nam dali pet, zašto nam ne biste verovali da ćemo otplatiti još sedam. Napravili smo biznis plan i raspisali konkurs.“ Tad je krenulo ono što Stevanović naziva – napraviti poslovnu temu koja će da podigne omladinu. Pošto nisu imali para, preko veze su dobili prostoriju u Muzeju 25. maj, na 15 dana, dok traju intervjui sa oko 200 ljudi koji su se javili na oglas. „Klinci su bili u šoku, mislili su da smo strana kompanija puna para koja hoće da ih pošalje u Rusiju i Irak. Em sastanak u Muzeju, em oglas u kojem nije pisalo da se traže majstori tog i tog profila sa toliko i toliko godina iskustva, nego vredan sam, uredan sam, volim da radim, u ruke sam“, seća se direktor Hauzmajstora. „Ideja je bila da budemo prepoznatljivi po pristojnosti, vrednoći, čistoći, kvalitetu, brzini, da budemo domar 21. veka.“ Krenulo je tako što su izabrali petoricu bez ikakvog iskustva, ali koji su „imali u ruke“ i dali ih na mesec dana svim prijateljima koji bilo šta znaju o popravkama, nastupu pred klijentima itd. da ih obuče. Otvorili su kol-centar, dali novopečenim zanatlijama uniforme i kola i pustili ih da mesec dana po gradu izvode sve popravke. Posao je krenuo, iz podruma u Jovanovoj ulici preselili su se u iznajmljeni stan u Dositejevoj pa u zakupljeni prostor u Luci „Beograd“. „Biznis planom smo predvideli da tek u trećoj godini sklopimo neki ugovor o održavanju zgrade, a prvi su nam ponudili već posle mesec i po. Počeli smo da se javljamo na tendere i ugovor koji smo sklopili sa HVB bankom bio je prvi te vrste u jugoistočnoj Evropi. Računica je jednostavna: firme se oslobađaju viška radnika, smanjuju troškove, mi kao spoljni servis na tome zarađujemo. Potpuno profesionalno! Tako smo napravili fasiliti menadžment, daljinsko upravljanje objektima. Održavamo oko 300 firmi.“
POČEO I IZVOZ IDEJA: Stevanović kaže da je austrijska kompanija Rustler, stara 70 godina, koja održava Šerburn i ima firme u Češkoj i Mađarskoj, bila jedna od tri koje su htele da kupe Hauzmajstora i da nije upao u poslovnu zamku zvanu emotivni odnos prema firmi. „Trebao nam je investitor i pre četiri meseca prodali smo Rustleru kontrolni paket od 51 odsto akcija, ali po ugovoru se sve odluke donose konsenzusom. Pobedom smatramo što će kod nas biti fasiliti trening centar, franšizovanje priče za Sloveniju, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju i Albaniju, ne zato što smo jeftini nego zato što smo najbolji.“ Za direktora Hauzmajstora ipak je najveća pobeda to što je firma uspela da ubedi mlade da nije sramota zarađivati rukama, obučila ih je i ohrabrila i dala im identitet savremenih majstora. Sada u firmu počinju da dolaze već gotovi, vrhunski mladi majstori koje Stevanović, naravno, non-stop bombarduje novim idejama. „Može da se otvori na stotine malih servisa, počev od onog za čuvanje dece ili nošenja kučića na vakcinaciju, do velikog za nekretnine. Ideja je da snimimo stanove svih vlasnika koji nam dozvole, kao i kvart u kojem su i to prikazujemo kupcima. Namera nam je i da napravimo prvu privatnu komunalnu službu, da bi svaki kvart imao pametnog, sposobnog momka za domara“, navodi jedan od kreatora novog srpskog poslovnog imidža.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
