Dobro došli u Jerušalajm

Sporazum o unapređenju ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Avdulah Hoti u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa potpisali u Beloj kući, iznedrio je neočekivanog dobitnika ovog „balkanskog“ dila – Izrael.

U inače jednoobraznom dokumentu koji su u Ovalnom kabinetu odvojeno potpisali Vučić i Hoti, ispostavilo se da se poslednja, šesnaesta tačka, za mnoge ključna tačka sporazuma ipak razlikuje. U srpskoj verziji se navodi da je Srbija saglasna da „preseli svoju ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine“, dok u kosovskoj verziji stoji da se „Kosovo (Priština) i Izrael slažu da se međusobno priznaju“.

Status Jerusalima prvorazredno je globalno spoljnopolitičko pitanje koje je, na neki način, u drugi plan bacilo sve ekonomske teme o kojima se pregovaralo u Vašingtonu. A snimci iz Bele kuće, na kojima je izgledalo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio zatečen Trampovom objavom o preseljenju ambasade Srbije u Jerusalim, postali su viralna internet senzacija.

LEPO ZA TRAMPA

Izrael do sada nije priznavao samoproglašenu nezavisnost srpske južne pokrajine, a promena tog stava je diplomatski udarac koji je Srbija očito bila primorana da istrpi tokom dvodnevnih pregovora u Vašingtonu, kako bi Sjedinjene Američke Države stale iza sporazuma Beograda i Prištine. Na kraju se ispostavilo da je ovaj, u načelu ekonomski sporazum koji „pokriva“ deo Zapadnog Balkana, suštinski bio namenjen američkoj javnosti uoči predsedničkih izbora u SAD na jesen. Predsedniku Amerike Donaldu Trampu je važan svaki spoljnopolitički poen koji može da ubeleži pre novembra, te je stoga i odnos Beograda i Prištine naprosto stavio u kontekst za Amerikance neuporedivo važnijeg odnosa SAD sa svojim saveznikom Izraelom.

Informativni portal „Taj­ms of Izrael“ navodi da su ovakvi gestovi „deo nastojanja Trampove administracije da poboljša međunarodnu poziciju jevrejske države“ i podseća na nedavni sporazum o normalizaciji odnosa Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), koji je takođe postignut pod okriljem Trampa.

„Izraelsko pitanje“ važno je američkom predsedniku i zbog uticajne i široko rasprostranjene jevrejske zajednice u SAD. A javno apostrofirajući tačku sporazuma između Beograda i Prištine koja se odnosi na status Jerusalima, šef Bele kuće uputio je važnu (predizbornu) poruku i konzervativnom evangelističkom korpusu njegovih glasača iz „srca“ Amerike, koji su posebno osetljivi na religiozne teme koje se tiču Svete zemlje.

VIŠE MUVA JEDNIM SPORAZUMOM

Tokom razgovora sa Avdulahom Hotijem, Donald Tramp je pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da dvojici balkanskih lidera čestita na sporazumu. Da nema nikakve dileme da se radi o širem bliskoistočnom kontekstu ovog dogovora, potvrdio je izraelski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Gilad Erdan, koji je u svom tvitu naveo da veruje da će nakon sporazuma Izraela i Kosova „više muslimanskih i arapskih zemalja izabrati mir, a Palestince ostaviti izolovane“.

Analitičari su saglasni u oceni da je ovakvim, u najmanju ruku sadržajno neuobičajenim dogovorom – koji je američki predsednik okarakterisao kao „istorijski“ – Bela kuća pokušala da „ubije nekoliko muva jednim udarcem“. Posebno što su u njemu apostrofirane oblasti poput spoljne politike, energetike i tehnološke tranzicije, zbog kojih Sjedinjene Države već duže vreme vode geopolitičke bitke sa NR Kinom i Ruskom Federacijom. Takođe, ovim je administracija u Vašingtonu poslala i Evropskoj uniji jasan signal da je Amerika opet preuzela ključnu inicijativu u pregovorima o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Zahtevajući od Srbije i privremenih kosovskih institucija da diverzifikuju izvore snabdevanja energentima i da nabavljaju tečni naftni gas od Amerike, administracija u Vašingtonu je pokazala nameru da „istisne“ Moskvu iz energetske računice na Zapadnom Balkanu. I na kraju, ali ne i najmanje važno, u delu sporazuma koji se tiče novih tehnologija, Bela kuća je jasno upozorila i Beograd i Prištinu da ni ne pomišljaju da sa NR Kinom i njihovom vodećom kompanijom Huavej potpisuju lukrativne ugovore o 5G tehnologiji.

Imajući u vidu koliko je različitih stvari inkorporirano u ekonomski sporazum Beograda i Prištine, ne treba da čudi što je specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel izjavio da je takav „kreativni“ dogovor rezultat Trampove „drugačije vrste diplomatije“. Grenel je naglasio da sporazum nisu mogli postići „insajderi“ koji su godinama bivali „zaglavljeni“ baveći se ovim pitanjem, već da su mogli da ga obezbede samo „autsajderi“ Vašingtona, misleći na Trampovu administraciju.

Sa druge strane, za američku Demokratsku stranku sporazum Beograda i Prištine dobar je samo u onoj meri u kojoj je on u funkciji potvrđivanja kosovske nezavisnosti. Kandidat za predsednika na predstojećim izborima u SAD Džo Bajden istakao je da Kosovo treba da bude nezavisna država, a ne deo Srbije, kao i da je normalizacija odnosa Kosova i Izraela „pozitivan korak“.

PRST U BRISELSKO OKO

Status Jerusalima je jedna je od najtežih prepreka za postizanje mirovnog sporazuma između Izraela i Palestine, a odluka Srbije da premesti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim smatra se iznuđenim diplomatskim ustupkom i Izraelu i SAD. Trampova administracija je krajem 2017. uzburkala čitav region Bliskog istoka kada je donela odluku da prizna etnički, konfesionalno i politički duboko podeljeni sveti grad Jerusalim za prestonicu Izraela, što je u potpunosti zakočilo pregovarački proces između jevrejske države i Palestine.

Imajući u vidu da Srbija teži punopravnom članstvu u EU, sporazum koji predviđa da Srbija preseli svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim mogao bi da našteti procesu evrointegracije. Brisel očito nije bio informisan da će „ekonomski sporazum“ u Vašingtonu imati političku „klauzulu Izrael“ i stoga je prilično hladno reagovao na sporazum iz Vašingtona, naglasivši da svi međusobni dogovori Beograda i Prištine moraju da budu u skladu sa pravilima EU.

A Evropska unija se odlučno protivila Trampovoj odluci da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela, njena politika prema ovom problemu počiva na preduslovu da istočni Jerusalim treba bude glavni grad buduće palestinske države. U tom kontekstu važno je spomenuti i da je početkom godine Unija odbacila mirovni plan američkog predsednika Donalda Trampa za Bliski istok, jer je donet „izvan ranije dogovorenih međunarodnih okvira“.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija pre samo dve i po godine na Generalnoj skupštini UN glasala za rezoluciju kojom se osuđuje američka odluka o priznavanju Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Do odluke Beograda i Prištine da otvore ambasade u Jerusalimu to su učinile samo dve države – SAD i Gvatemala.

APLAUZ U PRAGU

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu nije krio zadovoljstvo zbog takve najave srpskih i kosovskih vlasti. „Zahvaljujem mom prijatelju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću za odluku da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela. Ja bih takođe želeo da zahvalim mom prijatelju predsedniku Trampu za doprinos tom dostignuću. Nastavićemo napore da premestimo ambasade više evropskih zemlja u Jerusalim.“

Netanijahu je posebno apostrofirao činjenicu da će „Kosovo biti prva većinski muslimanska zemlja koja će otvoriti ambasadu u Jerusalimu“, a pres-služba izraelskog premijera potvrdila je da je Izrael postao „98. država članica UN-a koja je priznala bivšu srpsku pokrajinu“. Tamošnji mediji navode da bi, nakon Emirata, slične dogovore sa Izraelom uskoro mogle da postignu i druge arapske zemlje, a pominju se Sudan, Bahrein i Oman.

Jedini evropski lider koji je otvoreno pozdravio odluku Srbije o Jerusalimu bio je češki predsednik Miloš Zeman. „Upravo danas sam saznao da je taj korak učinila Srbija, i ja Srbiji na tome iskreno čestitam“, kazao je češki šef države otkrivajući da su ga premijer i drugi najviši zvaničnici te zemlje preglasali samo dva puta – kada je zatražio povlačenje češkog priznanja Kosova i preseljenje češke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.

OSUDA HEZBOLAHA

Još jedan aspekt sporazuma Srbije i privremenih institucija u Prištini izazvao je pažnju domaće, ali i svetske javnosti, a on predviđa da obe strane proglase libanski Hezbolah za terorističku organizaciju. Ova militantna šiitska i proiranska paravojna organizacija dugo je trn u oku kako Izraelu tako i Americi, a u beskonačnom ratu u Siriji bila je na strani sirijskog predsednika Bašara el Asada i pružala je tehničku i vojnu pomoć Siriji i Iraku u borbi protiv Islamske države.

Deluje neverovatno da je Beogradu i Prištini nametnuta ova obaveza, a postavlja se pitanje zbog čega je nekome u Trampovoj administraciji palo na pamet da obaveže zemlje koje se nalaze na drugom kraju sveta, u kojima Hezbolah do sada nije imao aktivnosti, da se ponašaju strogo u skladu sa američkim i izraelskim interesima na Bliskom istoku. Koincidencija ili ne, tek prošlog vikenda susreli su se i lideri Hezbolaha i palestinskog militantnog pokreta Hamas – koji kontroliše palestinski Pojaz Gaze – kako bi razmotrili diplomatsku i političku normalizaciju Izraela i arapskih država. Nije poznato da li je razmatran sporazum Beograda i Prištine sa Izraelom u tom kontekstu, ali je TV kanal Al Manar kojim upravlja Hezbolah naglasio da su tokom sastanka lideri dve militantne grupe naglasili „stabilnost“ njihove „osovine otpora“ protiv jevrejske države.