Dno je pokretno

Za života malo poznata Jelena Marjanović, pevačica produkcije Grand, gotovo godinu i po dana u javnosti se pominje kao „ubijena pevačica“. Usmrćena udarcima u glavu 2. aprila 2016, Jelena Marjanović je u međuvremenu postala meta tabloidnog razvlačenja, predizborno obećanje, kvaziargument za politička potkusurivanja… Poslednji razvoj događaja izaziva sumnju da je stravična smrt ove žene zloupotrebljena za podizanje gledanosti rijaliti programa „Zadruga“ Televizije Pink.

Emitovanje „Zadruge“ počelo je 6. septembra, a već je ranije najavljeno da će u šou ući Zoran Marjanović, suprug pokojne Jelene. Da nije bilo svega onoga što je tome prethodilo, pa i onoga što je usledilo, verovatno bi moglo da se kaže da je ulazak njenog muža u rijaliti degutantan. Ovako, sa naknadnom pameću, Marjanovićev ulazak u „Zadrugu“ ispada najmanje sporan. Kao što reče koleginica Tamara Skrozza, samo onaj majmun iz „Zadruge“ može da poveruje kako hapšenje Zorana Marjanovića nije režirano u dogovoru sa vlasnikom TV Pinka Željkom Mitrovićem. Iz rijalitija je izašao u petak 15. septembra pre podne, obavestivši ostale učesnike kako mora da se javi socijalnim radnicima jer su mu dali rok od šest dana, inače će mu oduzeti ćerku. Iste večeri, uhapšen je u porodičnoj kući u Borči, pod sumnjom da je kriv za ubistvo supruge.

MEDIJSKO BLATO: Gromopucatelni naslovi, konferencija za novinare ministra policije Nebojše Stefanovića i obavezna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića usledili su u subotu. Tog jutra, kiosci u Srbiji izgledali su kao da je, u najmanju ruku, uhapšen i razotkriven Džek Trbosek lično, jer su baš sve naslovne strane izgledale identično – Marjanovićeva slika, zabiberena potpisima sa varijacijom na temu „ubica supruge“. Pretpostavka nevinosti odavno je umrla u domaćim medijima. Ako je verovati tabloidima koji od samog početka daju oprečne informacije, ključni dokaz protiv Marjanovića je blato na pantalonama koje je identično onom na mestu gde je pronađeno Jelenino telo. Navodno, iz istrage je procurio i podatak da je Marjanovićeva DNK nađena na Jeleninoj odeći i to sa unutrašnje strane, što, opet navodno, ukazuje da je presvlačio suprugu nakon što je ubijena. A opet, neposredno nakon što je njeno telo nađeno (3. april 2016), javnost je obaveštena da joj je majica potpuno natopljena krvlju.

Dva su razloga zašto medijima, a naročito tabloidima, ne treba verovati ni reč u ovom slučaju. Prvi: samo nekoliko meseci nakon ubistva Jelene Marjanović, u julu 2016, trogodišnja A.S. iz sela Vratarnice kod Zaječara silovana je i ubijena. Danima nakon toga, tabloidi su se takmičili u objavljivanju navodnih podataka iz obdukcionog nalaza, ulazeći u brutalne i ogavne detalje do mere kada je već bilo očigledno da to čine sa dozom nastranog sladostrašća. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić zatražio je od nadležnih institucija obdukcioni nalaz A.S. i došao do otkrića da je sve što su tabloidi pisali bilo – izmišljotina. Međutim, ni posle ovoga ih ne možemo naprosto nazvati lažovima, jer su svi objavljivali sličan sadržaj, pa je verovatnije da ih je sve „nasankao“ isti izvor koji im je podmetnuo lažan nalaz. No, ostaje činjenica da su potrčali „kao ovan na solilo“ i zajedničkim snagama prekršili sve etičke i profesionalne norme, samo zbog par stotina prodatih primeraka ili klikova više.

Drugi jak razlog zašto ne treba verovati tabloidima jeste to što je jedan od njih u danima nakon smrti Jelene Marjanović objavljivao tekstove u kojima je bukvalno svakog iz njenog okruženja označavao kao ubicu. Kad je stvar stigla do Komisije za žalbe Saveta za štampu, urednica se pravdala da je „samo htela da pomogne policiji“, vođena logikom da je ubica uvek neko od najbližih, pa je smislila da će se, ako optuži svakog od članova porodice, onaj među njima koji je to zaista uradio uplašiti da je uhvaćen i da će se sam prijaviti. Ovakav pristup novinarstvu je, u najmanju ruku, kreativan. Zapravo, reč je o bednom opravdanju nekoga ko je uhvaćen u lešinarenju, a pokušava da se predstavi kao dobročinitelj koji sve radi u interesu javnosti.

POLITIČKA ZLOUPOTREBA: Jelena Marjanović ubijena je u jeku kampanje za parlamentarne i lokalne izbore koji su održani 24. aprila 2016. godine. Predstavnici vlasti nisu se mnogo oglašavali do pred sam početak izborne tišine, 21. aprila. Tada je Aleksandar Vučić dao intervju za „Kurir“, s kojim je u to vreme bio u ljubavi, i rekao da će ubica biti uhvaćen u narednih 48 sati, da bi potom izjavio da će se sa objavljivanjem imena ubice sačekati do ponedeljka 24. aprila, samo da glasanje prođe. Od toga nije bilo ništa, pa se u prvoj narednoj prilici, nakon što je razotkriveno rušenje Hercegovačke ulice u Savamali, Vučić izvikao na novinare što ga pitaju za neke tamo nelegalne šupe, a niko ga ne pita za ubistvo pevačice. Upitan da li ima nove informacije u vezi sa ubistvom i može li da pojasni svoju raniju izjavu da se zna ko je ubica, Vučić je negirao da je rekao da je ubica poznat. Zlopamtila se sećaju da je ovo izrečeno u istoj prilici u kojoj je tadašnji premijer a sadašnji predsednik rekao da je Savamalu rušio „kompletan idiot“.

Naravno, ubica Jelene Marjanović još nije pronađen. Sve što za sada može pouzdano i provereno da se kaže jeste da je za ubistvo osumnjičen njen suprug i da podaci iz istrage cure na sve strane, što ne bi smelo da se događa. Takođe je pouzdano i to da se Vučić po ko zna koji put oglušio o pretpostavku nevinosti. Vest o hapšenju Zorana Marjanovića zatekla ga je na otvaranju deonice auto-puta Pirot–Dimitrovgrad, na kojoj je izrekao presudu: „Takvi monstrumi zaslužuju najstrašniju kaznu. Ne razumem kako neki mogu da pružaju simpatije nekome ko je majci svoga deteta probio lobanju na nekoliko mesta.“

Nije se završilo na tome. Vučić je u toj izjavi nehotično odao i da dobija podatke iz istrage, što je malo protivzakonito, ali kad već takvih informacija mogu da se dokopaju tabloidi, zašto ne bi mogao i predsednik države koji je rekao: „Da vi vidite samo slike glave te nesrećne žene, dakle to je lobanja probijena ko zna koliko puta, to je nešto zastrašujuće.“ Otkud i kako je Vučić uspeo da vidi slike tela Jelene Marjanović, te da li ih je uopšte video ili je samo pustio mašti na volju, verovatno nikada nećemo saznati. Stvar je, vrlo nevešto, pokušao da izvadi ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je bubnuo: „Pretpostavljam da je mislio na fotografije koje su mediji objavljivali o telu, te žene, koja je ubijena, znači sve novine su objavljivale te… Novinari su kampovali ispred njihove kuće od prvog dana…“

foto: blic

Prvo, fotografija ne može da bude o nečemu, nego je uvek fotografija nečega. Drugo, fotografije tela Jelene Marjanović nije objavio nijedan medij, iako nema sumnje da bi ih mnogi stavili na naslovne strane, samo da su uspeli da ih se dokopaju. Istina je da su novinari kampovali ispred kuće porodice Marjanović od prvog dana, ali ta je kuća u Borči, a telo pevačice pronađeno je u kanalu u blizini nasipa kod Crvenke, gde je, prema tvrdnjama supruga, poslednji put viđena živa. Na kraju krajeva, zaista ne treba isključiti mogućnost da je Vučić izmaštao izgled glave ubijene žene, jer ona nije udarena „ko zna koliko“, nego tačno devet puta. Taj podatak je saopštila policija, pa ga možemo tretirati kao pouzdan. Vučić, s druge strane, vrlo vešto nabraja, do u dve decimale, rast BDP-a, stopu zaposlenosti, iznose direktnih stranih investicija, pa veoma čudi kako nije uspeo da zapamti jednocifreni broj od devet udaraca tupim predmetom. Isto kao što je za čuđenje činjenica da jedan pravnik, najbolji student u svojoj generaciji, ne poznaje pretpostavku nevinosti.

foto: alo

REŽIRANO HAPŠENJE: Zoran Marjanović je uhapšen samo nekoliko sati nakon što je izašao iz „Zadruge“, sa vrlo slabašnim izgovorom o Centru za socijalni rad koji će mu oduzeti dete ako se ne javi u roku od šest dana. Procedura oduzimanja dece ne ide tako i traje znatno duže od šest dana. Uostalom, on nije prvi samohrani roditelj koji je ušao u rijaliti program i ostavio maloletno dete rođacima. A nije ni prvi koji je iz rijalitija otišao u pritvor. I to nas opet vraća na Pink i pumpanje gledanosti po svaku cenu: Kristijan Golubović ušao je 2015. godine u rijaliti „Farma“ iako je znao da ga čeka izdržavanje zatvorske kazne od osam godina. Danima je u medijima podizana tenzija oko toga da li će policija upasti u program da ga odvede, međutim, uz pomoć nekakvih magija, za vreme Golubovićevog boravka na „Farmi“ Viši sud u Beogradu mu je odložio izvršenje kazne za tri meseca, pa je mogao da ostane u programu sve dok nije izbačen glasovima publike. No, to izgleda nije bilo dovoljno skandalozno, šokantno i atraktivno za publiku. Kreator oba rijalitija – „Farme“ i „Zadruge“ – Željko Mitrović, očigledno je procenio da je publika zrela za dozu krvi i smrti.

Pre nego što je „Zadruga“ počela, zamazivali su javnosti oči spinom koji je bio prilično jeziv: udaralo se na sva zvona kako će u šou ući osmomesečna beba koju će uvesti Mitrović lično. Onda je lansiran trač da je reč o detetu koje su usvojili on i supruga Milica. Ideja da neko usvoji dete, pogotovo ako je taj neko Željko Mitrović, samo da bi ga gurnuo u rijaliti-šou je, bez dileme, potpuno bolesna. Na sreću, ispostavilo se da nije reč o detetu nego o mladunčetu majmuna, ali ono što se u „Zadruzi“ zaista odigralo takođe je bolesno.

Uprkos punom razumevanju za policiju i tužilaštvo koji rade u otežanim uslovima jer je ubistvo Jelene Marjanović jedna od najintrigantnijih medijskih tema u poslednjih godinu i po, teško je poverovati da je baš bilo potrebno godinu i kusur dana da bi se utvrdilo kako na glavi ubijene i pantalonama njenog supruga leži identično blato. Još je teže poverovati da je taj krunski dokaz isplivao ubrzo pošto je Zoran Marjanović ušao u „Zadrugu“. Još je neverovatnije da je glavni urednik Televizije Hepi Milomir Marić pet dana pre početka „Zadruge“ znao da će Marjanović biti uhapšen, pa je to i najavio u jednoj od emisija koje vodi na Hepiju.

Dodajmo tome i neobičnu okolnost da je Zoran Marjanović dva puta „pao“ na poligrafskom ispitivanju jer je bio pod dejstvom sedativa. Istina, ne bi mogao da bude priveden samo na osnovu toga, ali gotovo je nemoguće da policija, upravo zbog toga, nije odmah prionula na ispitivanje mogućnosti da je on ubio suprugu.

Šta su mogući scenariji? Jedan je da dokazi protiv Marjanovića postoje već duže vreme, ali je sprega vlasti i TV Pinka jača od bilo kog zakona, pa je od njegovog hapšenja napravljen cirkus od kog svi profitiraju: Mitrović dobija veću gledanost, a vlast poene jer je konačno razrešeno ubistvo pevačice. Međutim, moguće je i da nikakvih dokaza protiv Marjanovića nema, ali opet – svi profitiraju. Scenario u koji bi želeli da javnost veruje – da su se dokazi sasvim slučajno pojavili baš kad je muž ubijene pevačice ušao u „Zadrugu“ – zvuči najmanje ubedljivo, premda bi za ovo društvo bilo najbolje da je stvarno bilo tako. U svakom drugom slučaju, na delu je koordinisana akcija političara, medijskog tajkuna i institucija sistema čiji je jedini smisao pravljenje cirkusa od svirepog ubistva jedne žene. To je scenario od kog se ledi krv u žilama. Ako se sve ovo dogodilo da bi se podigla lestvica izdržljivosti gledalaca rijalitija, pitanje je šta je sledeće. Odmah nakon Marjanovićevog hapšenja, Udruženje novinara Srbije pozvalo je REM da preispita odluku o dodeljivanju nacionalne frekvencije TV Pinku. Ali, to je samo medijska strana priče. Što se tiče one druge, državne, sistemske i institucionalne, sve i da nije bilo rijaliti cirkusa, trebalo je da se javnost zabrine onog trenutka kada je predsednik Srbije osumnjičenog proglasio krivim. A to se nije prvi put dogodilo sada, kad je uhapšen Zoran Marjanović, nego pre mnogo godina, dok je Vučić bio prvi potpredsednik Vlade, i uporno se ponavlja.

Tražili ste, gledajte.