Divljanje do samouništenja

Prvenstvenu utakmicu između Hajduka i Crvene zvezde u Kuli prošle subote posmatralo je jedva 1000 ljudi. Na prilazima gradu, oko stadiona i na samim štrokavim tribinicama bilo je više pripadnika policije i žandarmerije, nego onih koje zanima sport. Policija je izvukla na ulice svoje najjače snage u nameri da predupredi bilo kakve probleme koje bi mogli da izazovu toliko ozloglašeni navijači Crvene zvezde. Utisak je bio pojačan načinom organizovanja utakmice: oko stadiona su sedeli ljudi na šamlicama sa nekakvim kutijama u krilu i prodavali karte za utakmicu. To su inkasanti FK Hajduka i nisu oni krivi što je takva infrastruktura. Policija se tog dana nije bavila finansijskim delom ovog događaja.

Zvezdinih navijača je bilo prilično malo, oko 300, pa su svi redom odahnuli i mogli su da u miru i tišini posmatraju utakmicu dva srpska prvoligaša. Taj mir i simboličan broj gledalaca okupljenih oko terenčeta ograđenog nečim što ovde nazivamo tribinama bio je karakterističan u nekom prošlom vremenu na utakmicama „zonaša“. Znate ono, Grafičar protiv Mladog radnika, Crvena zvezda Mokri Lug protiv Balkana iz Mirijeva. Na terenu dvadeset dvojica koji se trude koliko znaju i umeju na terenu koji je bolji za uzgajanje kukuruza nego za loptanje. Prikazana igra je taman „zonaška“. Fudbaleri kada vide gde je lopta, svi nekako trče ka njoj, tu se napravi neka gomila, pa sudija dosudi prekršaj a neko iz publike zapsuje sudiju. On pogleda ka tribini, vidi o kome je reč pa se kiselo nasmeje, a fudbaleri nastave da trče za loptom. Izveštač Radio Beograda javlja da je utakmica borbena, da je to „prava prvenstvena utakmica“ i da nema incidenata.

Ono što donosi razliku jeste gromoglasno navijanje grupe Zvezdinih navijača. Ozlojeđeni načinom na koji se postupa prema njima (vlasnik kluba iz Kule Nikola Džomba odredio cenu od 600 dinara za pojedinačnu kartu) sve vreme vređaju najpogrdnijim sloganima svog domaćina. Nama na drugoj tribini koju zovu loža to izgleda čak i duhovito, jer u našem „društvu“ duhovita psovka i uvreda zvuče kao poslovica. Čitavo vreme navijači malo bodre svoj tim, a onda se vrate na salvu uvreda na račun bivšeg ministra Jočića, v.d. predsednika FK CZ Dena Tane i Nikole Džombe. Delegat koji je pratio utakmicu, bez obzira na to što mu propisi to dozvoljavaju, nijednog trenutka ne nalazi da je možda umesno da nešto preduzme (a ima pravo da utakmicu prekine u krajnjem slučaju).

PARADIGMA, SAZNANJE I REAKCIJE: Dve nedelje nakon izricanja presude Urošu Mišiću i nekoliko dana pred „večiti derbi“ ne stišava se interesovanje javnosti za dešavanja u FK Crvena zvezda i oko nje. FK CZ je postao paradigma čitavog sporta u Srbiji kao najveći sportski klub u državi i rešenja koja će se tražiti za sanaciju stanja u tom klubu biće putokaz za ono što će se dešavati sa čitavim sportom.

Policija sprovodi pretkrivične radnje u cilju otkrivanja N.N. lica, kako se to kaže, koja su donela majice fudbalerima na početak utakmice sa porukom „Pravda za Uroša“ i koja su držala na severnoj tribini Zvezdinog stadiona poruku pretnje za sudiju koji je predsedavao većem u „slučaju Mišić“. Mediji su već čitavu stvar predstavili kao istragu protiv kluba, a zapravo se trenutno samo uzimaju izjave od svih koji bi mogli da daju neku informaciju.

Za to vreme iz Ministarstava za omladinu i sport najavljeno je da se ovoga puta zaista kreće u izradu novog zakona o sportu kojim će konačno biti uređena ova oblast društva i kojim će se odrediti dalja vlasnička struktura sportskih klubova i imovine koja im se obično pripisuje, a zapravo je i dalje nejasno u većini slučajeva kome šta pripada. Ovo je još jedna u čitavom nizu najava u proteklih osam godina, pa je opravdano sumnjati da će i novi rok za donošenje zakona (31. januar 2009) doneti nešto novo.

Zainteresovana strana „u postupku“ su i navijači kluba, oni koji svojim prisustvom prave razliku (bilo na dobro, bilo na loše), a koji su u dobroj meri kriminalizovani i koji traže na neki svoj način da ih se pita o tome kakva je budućnost kluba za koji navijaju. Oni su pokazali svoju odlučnost poslednjih nedelja, ali njihovo delovanje im nije donelo poštovanje javnosti, štaviše.

U onoj nekadašnjoj državi Zvezda je važila za srpski i policijski klub. Negde do sredine devedesetih u njenoj upravi je važna figura bio Radmilo Bogdanović, ministar policije u vreme uspinjanja Slobodana Miloševića. U tom kontekstu su jasne veze između ovog dela javne uprave (bezbednosti) i civila na radu u upravi kluba, a promovisanjem Željka Ražnatovića Arkana u vođu navijača kluba, tesnija saradnja je uspostavljena i sa onima koji svojim dlanovima i glasom (a kad treba i pesnicama i štanglama) podržavaju svoj klub. Tako zamešane veze i nikada razjašnjene pozicije i funkcije ostale su do najnovijeg vremena i predstavljaju glavni uzrok doslednog urušavanja kluba. Poslednjih godina, formalno, u upravi kluba ne sede ministri policije i saradnici službe bezbednosti, ali je klub ostao važan za predstavnike političkih partija i finansijskih krugova. Ove veze su važne jer prema Denu Tani, u danu kada je igrana utakmica na kojoj će navijači izaći na teren sa majicama koje nisu dozvoljene na sportskim priredbama, neko je iz policije javio klubu da se nešto sprema.

„Pitao sam ih da li će to oni da spreče, ali mi je rečeno da je to problem kluba“, rekao je Den Tana.

Zaista, prema Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, klub se stara o bezbednosti na samom terenu, ali teško da bi policija mogla da ovim opravda svoje nečinjenje. Neko je doneo majice u klub, neko je to iz v.d. uprave odobrio, neko je bio u kancelariji v.d. predsednika i pretio mu. Dakle, policija je imala saznanja o onome o čemu danas sprovodi istragu saslušavajući v.d. upravu i tim, ali o svojoj odgovornosti ne govori. Identitet počinilaca i odgovornih još uvek nije utvrđen kao ni to za šta su oni zapravo odgovorni. Disciplinska komisija FSS-a je reagovala deset dana posle događaja (ranije nije moglo jer nisu imali kad da čuju Zvezdinu stranu) i odredila novčanu kaznu za klub, igrače i sekretara u iznosu od 2.040.000 dinara.

„Ranije smo klub kažnjavali igranjem pred praznim tribinama i to nije donelo rezultat. Ovo je najveća moguća novčana kazna“, saopštili su iz Disciplinske komisije.

OPERATIVNE VEZE I RASULO: Izvor „Vremena“ blizak istrazi kaže da postoji veza između delova policije iz „javnog reda i mira“ i da je to jedan od glavnih uzroka što nema rezultata u borbi protiv huligana. „Pet godina od stupanja na snagu zakona mi još uvek ne znamo „štekove“ na stadionima u kojima navijači kriju pirotehniku“, navodi izvor „Vremena“ i kaže da se delovi policije pravdaju time da su im pojedini navijači važne operativne veze i da zbog toga ne mogu da protiv njih pokreću postupke. Postoje informacije o tome da su pojedini policajci na nekoj vrsti platnog spiska navijačkih grupa. S druge strane, pogled na broj sukoba poslednjih godina pokazuje veliku mržnju između zaštitnika javnog reda i mira i navijača.

„Policija uradi posao na ulici koliko može, ali docnija istraga ne proizvede rezultat jer krene „spašavanje svojih ljudi“ kaže za „Vreme“ izvor iz srpskog pravosuđa.

Jedna od svežijih potvrda za ovu tezu jeste i nedavno razbijanje automobila na parkingu kod stadiona u Ljutice Bogdana. Počinioci nisu otkriveni, a u policiji tvrde da se radi na ovom slučaju i da se prikupljaju podaci. Kao i u svim ostalim slučajevima.

U isto vreme, u samom klubu je opšte rasulo. Ne zna se ko je za šta zadužen niti ko ima odgovornost za situaciju u kojoj se klub našao. Kao lideri istupaju finansijeri Marko Mišković, koji je zvanično letos napustio UO kluba, i Dragi Mićović, o kome se tek toliko zna da je prijatelj Dušana Mihajlova, bivšeg sekretara Vlade Srbije, i da se bavi građevinskim poslovima. Formalni v.d. predsednika Den Tana je ikebana isturena da pokriva zjapove. On se hrabro javno suprotstavio „vaninstitucionalnom“ uticaju navijača na upravljanje klubom, ali je činjenica da ili ne zna o svemu puno ili i on neke stvari prećutkuje.

Da je situacija užasna potvrdio je i apel novog trenera Čede Janevskog na konferenciji za medije posle utakmice sa Hajdukom:

„Tražiću od uprave da nam se omogući da normalno radimo“, otvorio je dušu Makedonac shvatajući da je sve postalo važnije od rezultata na terenu.

I ŠTA SAD: U javnosti se stvorilo očekivanje da su ovo na neki način presudni dani za srpski sport u kontekstu navijačkog divljanja. Najčešće postavljano pitanje jeste da li je država odlučila da jednom za svagda krene u istinsko rešavanje problema huliganizma. Formalno, sa svih strana se čulo da više nema nazad. Sva nadležna ministarstva su saopštila da je potrebno nastaviti borbu protiv huligana na sportskim priredbama i stali su u zaštitu sudije kome su navijači Zvezde pretili posle izricanja presude. Podršku institucijama javno je dao i predsednik Boris Tadić koji je u intervjuu na RTS-u rekao da se mora stati na kraj organizovanom kriminalu u sportu. Sagovornik „Vremena“ iz srpskog tužilaštva kaže da su navijačke grupe, prema onome što rade i po načinu na koji su organizovane, „kriminalne grupe“ po definiciji i da bi trebalo da budu na oku specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala i BIA. Ovo teško određenje on potkrepljuje činjenicom da se zna kako su grupe organizovane, ali da se ne zna čime se tačno sve bave i odakle im novac za aktivnosti koje sprovode. „Dovoljno je pogledati koja kola voze neke od vođa navijača, pa da se čovek upita odakle je to stiglo“, kazao je izvor „Vremena“ iz tužilaštva. Prema njemu, problemi će postojati dok se ne bude tačno znalo ko stoji iza uprava klubova i iza navijačkih grupa i kakve su njihove veze sa organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji.

U pokušaju da saznamo šta Ministarstvo za omladinu i sport namerava da učini u ovom pravcu, kontaktirali smo kabinet ministarke Snežane Marković-Samardžić, ali ona nije bila u mogućnosti da razgovara o ovoj temi zbog ranije preuzetih obaveza, kako su nam objasnili njeni saradnici. Ranije prošle nedelje Ministarstvo je najavilo da se ulazi u novu fazu pripreme novog zakona o sportu kojim bi, ako ikada bude izglasan u parlamentu, trebalo da se uredi ova zapuštena oblast koja je interesantna zbog imovine koja postoji oko sportskih klubova. Dugo godina najavljivano donošenje ovog propisa više puta je odlagano jer su predstavnici Crvene zvezde i Partizana kao i deo javnosti bili protiv privatizacije ovih klubova, pozivajući se na značaj koji oni imaju u srpskom društvu. Iza velikih reči o zaštiti „opšteg dobra“ kriju se lični interesi onih koji se pozivaju na taj argument – to smo mogli više puta da doživimo u Srbiji.

U Ministarstvu su nam rekli da su uvek spremni za razgovor, ali da se sada desilo da niko nije u mogućnosti da odgovori na naša pitanja koja su se uglavnom odnosila na to kakvu viziju ima država kada je reč o budućem vlasničkom statusu sportskih klubova i onoga što oni vide kao svoju imovinu. Pored ovog, najvažnijeg pitanja (koje se zapravo svodi na sudbinu Crvene zvezde i Partizana i stadiona na kojima igraju utakmice), biće zanimljivo da se vidi i da li ovde postoji ideja o tome kako će se utvrditi položaj i funkcija Saveza koji su u mnogo čemu odgovorni za stanje u srpskom sportu.

Dok u Ministarstvu budu lagano formirali komisije i radne grupe, koje treba da pribave mišljenja i slične stvari, ostaće da se vidi u kojoj meri će na formiranje buduće vlasničke slike sportskih klubova uticati glas srpskih preduzetnika koji imaju deo „upravljačkog paketa“ u ovim okolnostima. Nedavno je Marko Mišković za „Kurir“ ponovio mantru većine srpskih biznismena: oni ne žele da budu vlasnici, ali su tu da pomognu. Njihova neodlučnost hrani sumnju da oni zapravo žele da za male novce dobiju lukrativno zemljište na kome se nalaze stadioni kako bi na tom prostoru mogli da razvijaju biznis prema svojim interesima. A moguće je i da biznismeni zbog ambijenta u kom je naš fudbal, jednostavno nisu u mogućnosti da ulože novac u ovaj sport koji se širom Evrope pokazao kao vrlo profitabilan. U svakom slučaju, oni svojim prisustvom u klubovima drže nogu u vratima za neka nova vremena.

Kako „Vreme“ saznaje, kada je reč o Zvezdi, Miroslav Mišković, predsednik Delta holdinga, nudi ideju po kojoj bi bilo napravljeno akcionarsko društvo u kome bi jednu četvrtinu dobili bivši igrači, a ostatak bi podelili oni preduzetnici koji bi bili spremni da ulože najviše novca. Oni bi bili u obavezi i da polože bankarski depozit koji bi bio garancija u slučaju da poslovanje krene loše. Najviše upravljačkih moći imao bi onaj preduzetnik koji uloži najviše novca.

Veliki uticaj na to kako će se u budućnosti sprovoditi neke od ovih ideja imaće navijači kluba. Oni su proteklih dana bili ocrnjeni u medijima zbog svojih postupaka i nije im ostavljeno mnogo prostora za izjašnjavanje koje bi značilo dijalog sa upravom (kada je bude) i sa drugim akterima. Na insistiranje i pokušaje „Vremena“ da za ovaj tekst dobije mišljenje onih koji važe za vođe na „Severu“ oni nisu bili spremni da odgovore iz sebi znanih razloga. U međuvremenu se oglašavao Vladimir Šavija, jedan od vođa, koji je u intervjuu Tanjugu rekao da ništa od onoga za šta ih optužuju nije tačno, da je Uroš Mišić počinio krivično delo, ali da to nije ništa spram onoga što je njemu učinjeno. On je demantovao i v.d. predsednika Dena Tanu, a stav o njemu su navijači pokazali na subotnjoj utakmici sa Hajdukom kada su ga glasno terali iz kluba i navijali za to da ga strefi infarkt.

Sve se ovo odigralo u osvit utakmice jeseni za klub sa Partizanom koja je zakazana za nedelju 5. oktobra u 17 časova. Ako se ništa ne promeni, utakmica će biti „otvorena za javnost“ i ostaće da se vidi da li je došlo do određenog smirivanja strasti ili će nove vatre biti zapaljene na stadionu toga dana. Umesto na teren, oči svih će biti usmerene ka tribinama u nadi da se ništa pogibeljno ne dogodi, a ako bude vređanja i parola, to će biti shvaćeno kao malo zlo. U tom smislu, igrači Zvezde bi trebalo da budu opušteni – niko se neće previše baviti onim što oni demonstriraju na terenu.

Navijačke grupe: Ko je ko

Pripadnost i privrženost jednom klubu je stav. Taj stav pripadnici navijačkih grupa daleko eksplicitnije izražavaju nego obična publika. Oni se međusobno razlikuju po izboru kluba za koji navijaju i po tome koji identitet štite – najčešće je to identitet grada, regije ili, u poslednje vreme, nekog gradskog kvarta. Na jugu Srbije najpoznatija navijačka grupa su Meraklije iz Niša, navijači Radničkog. Nastali su u jesen 1989. Kada se grupa, kako kažu, očistila od niških Grobara i Delija, počinje njena uzlazna istorija. Jedan od najčuvenijih transparenata Meraklija, a možda i na celoj navijačkoj sceni bio je „Ko nam da gol da mu umre majka!“

Podunavski region izrodio je prvo navijače Sartida – Despote, a kasnije mlađa ekipa navijača FK Smedereva, tadašnjih Despota, dolazi u sukob sa starijim vođama navijača 1998. i 1999. godine. Nakon toga osnivaju novu navijačku grupu na srpskoj sceni – Ultra Semendriju. Računa se da ih ima oko 150.

Devedesetih godina najveći rivali navijačima iz Smedereva, ili obratno, bili su Crveni Đavoli iz Kragujevca. Na navijačkoj sceni poznati su skoro 20 godina. Iz perioda tih devedesetih svi ih pamte kao jednu od najkompaktnijih grupa, a to pokazuju i danas, jer njihov klub igra u III ligi, a u kopu navija i po 300 ljudi.

Primer veće navijačke grupe, koja je klub pratila i u nižim rangovima takmičenja jesu navijači nastali u naselju Braće Jerković u Beogradu pre 20 godina. To su prve navijačke grupe FK Voždovca. Godine 1990, kako kažu, po uzoru na film Ratnici podzemlja pojavila se grupa koja je delovala više kao ulična banda nego navijačka grupa – Invalidi Voždovac. Danas su to navijači čije jezgro (okosnicu) čini stotinak mladića iz Beograda starih dvadeset do trideset godina.

Na samo pet kilometara od stadiona Voždovca nalaze se „tribine“ FK Rad-a. Ovaj klub bodri jedna od najekstremnijih navijačkih grupa na Balkanu. Oko stotinak, mahom skinsa, redovni su pratioci ovog kluba, a njihovi najveći neprijatelji nisu navijači nekog drugog kluba, već policija. Inače, susreti Novog Pazara i Rada u II ligi, i četiri utakmice godišnje, dovele su do nezapamćenih obračuna u poslednjoj deceniji. Jedan od najvećih dogodio se u martu 2004. godine u Novom Pazaru kada se hiljade navijača tuklo motkama i šipkama po terenu, a incident se završio bacanjem molotovljevih koktela i gađanjem zgrade lokalnog MUP-a.

Pazarski navijači deluju u tri grupe. Ekstremi i Ultra Azzuri su dve novije navijačke grupe fudbalskog kluba FK Novi Pazar, koje čine mahom momci muslimanske veroispovesti. Vole fudbal, Novi Pazar, a kako kažu, neretko pojedinačno dolaze u Beograd da prate reprezentaciju Srbije. S druge strane, Torcida Sandžak nastala je 1989. Čine je uglavnom stariji momci iz Pazara. Iako navijaju za isti klub, nisu baš u dobrim odnosima sa Ekstremima i Ultra Azzurima.

Ranije Čete Čačak, a sada i novija, mlađa navijačka grupa Mean Machine, prate FK Borac iz Čačka. Poznati su njihovi okršaji sa kraljevačkim Kasapima… a imali su sukobe i sa najjačim navijačkim grupama.

Taurunum boys važe u navijačkom svetu za jednu od fizički najjačih ekipa. Čine je mladići iz Zemuna. Svi su starosti od 25 do 30 godina.

Navijačka grupa koja je u najvećem usponu je Firma Novi Sad. Oko 500 mladića iz Novog Sada i okoline redovno prati sve mečeve FK Vojvodine i nijedno gostovanje za njih ne predstavlja problem, bar što se okupljanja tiče. Pokušavaju, kako kažu, da razviju sva tri momenta bitna za jednu navijačku grupu – da imaju brojnost, da tribina lepo izgleda i da mogu sa svakim da se potuku.

Navijači Crvene zvezde bili su osamdesetih okupljeni oko tri velike grupe Ultrasa, Red Devilsa i Zulu Warriorsa, koji kasnije ‘89. staju pod jedno ime – Delije.

Osim sukoba između navijačkih grupa različitih klubova, postojale su, mada u daleko manjoj meri, razmirice i unutar navijača koji navijaju za jedan klub. Jedan od takvih primera je i raskol koji je nastao na partizanovom „Jugu“.

Zbog neslaganja sa ljudima koji su tada vodili celu tribinu, a i nezadovoljni lošim radom Uprave (posebno apostrofirajući Žarka Zečevića), podgrupa Južni front napustila je Jug i preselila se na deo istočne tribine.

Loši rezultati FK Partizana i odlazak sa tribine pojedinaca iz Grobara 1970 – koje je Južni front optuživao da uživaju posebne privilegije kod rukovodstva – doveli su do ujedinjenja ove dve grupe 2005. godine. Njihov cilj bio je da smene Upravu kluba koju su smatrali glavnim uzročnikom problema. Opet, posebno apostrofirajući Žarka Zečevića.

Partizanovi navijači oduvek su imali mnogo podgrupa unutar tribine. Haotični izgled deo je njihovog stila.

Milan Popović