Diskretni šarm hapšenja

Od našeg stalnog dopisnika

Španski mediji opširno su se bavili „slučajem Gotovina“ čitava četiri dana što je za ovdašnje prilike i za temu koja nije čisto lokalna izuzetno mnogo. Na ovakav tretman svakako je najviše uticala činjenica da je hrvatski general uhapšen na španskom tlu i da je dosad najkrupnija „zverka“ koja stiže u Hag sa lisicama na rukama, odmah iza najtraženijih begunaca Radovana Karadžića i Ratka Mladića. Zaključak španskih medija staje u tri tačke:

1. Hapšenje je veliki uspeh za špansku policiju

2. Istovremeno to je veliko „plus“ za Haški tribunal

3. Gotovinin odlazak u Hag znatno popravlja poziciju Hrvatske u pregovorima sa Evropskom unijom i (veoma) otežava položaj Srbije koja i dalje ne zna gde su Karadžić i, naročito, Mladić.

Redosled bi, istina, mogao biti i obrnut, u zavisnosti od ugla gledanja, ali poruka Srbiji je ista i glasi: „Gospodo, sada ste vi na redu.“ Nimalo nije slučajno što je glavna tužiteljica Haškog tribunala vest o hapšenju Gotovine saopštila u Beogradu. General je uhapšen u sredu oko 21.30, ali ni sa Tenerifa, gde je uhapšen, ni iz Madrida, odakle je operativno rukovođeno akcijom, ni iz Haga, odakle su vučeni konci, ništa nije procurilo dok gospođa Del Ponte nije pred našim medijima ispalila svoju medijsku senzaciju.

Vest je Španiju zatekla na verski praznik Inmakulada, omiljenoj temi velikih španskih slikara Velaskesa, Zurbarana, Murilja i Ribere. Stigla je oko 13.00, dovoljno rano da zauzme udarno mesto u dnevnicima koji počinju 15.00. Sve je ponovljeno, sa još više detalja, u večernjim informativnim emisijama a sutradan, u petak, nije bilo ozbiljnih političkih novina koje celu priču nisu imale makar u najavi, na prvoj strani, dok je vodeći politički dnevnik „Pais“ otvorio list sa velikom „cover story“ na naslovnoj strani i nastavkom unutra.

OPASNI TELEFON: Već u petak na Tenerife su stigle novinarske ekipe iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ionako veliki turistički promet na sedam ostrva Kanarskog arhipelaga dobio je dodatnu reklamu kroz slike hotela Bitakora u kompleksu Plajas de Amerika. Tenerife je najveće od sedam vulkanskih ostrva koja po geografiji i klimi više pripadaju Africi nego Španiji (let od Madrida traje oko tri sata), ali i te kako jesu Španija. Hotel do hotela, bazen do bazena jer se na crnopeščanim plažama sunčaju a u „prljavom“ i nekako „sivom“ moru kupaju samo oni najznatiželjniji, restoran do restorana, prodavnica do prodavnice i hiljade turista. Skoro idealno sklonište za nekoga ko se krije. Ante Gotovina je u hotel stigao pet dana pre hapšenja, zajedno sa svojim pratiocem koji je imao australijski pasoš. Rezervacija je bila izvršena preko interneta, sve je bilo u najboljem redu i samo nekoliko minuta pošto su popunili uobičajene formulare na recepciji, našli su se u sobama 106 i 108. Naknadni istraživači onoga što je španska policija dobro znala, izgleda, od prvog časa, ustanovili su da su Gotovina i njegov pratilac stigli rentakarom, ali nije objavljeno gde su kola uzeta jer policija još nije razjasnila kada je, kako i gde Gotovina ušao u Španiju jer u dva njegova lažna pasoša nema nijednog španskog pečata. Nađeni su tragovi boravka u osam država, od Tahitija i Argentine, preko Čilea, Kine, Češke, Rusije, Mauritanije do ostrva Mauricijus sa koga je otišao 25. novembra. Koristio je pasoše sa imenima Kristijan Horvat i Stjepan Seničić, ali je zanimljivo da je u prvom imao tačan datum rođenja 12. oktobar 1955. Čini se da je policija bila obaveštena o njegovom lažnom identitetu a mozaik koji se ztavorio u sredu 7. decembra 2005. počeo je da se sklapa znatno ranije.

Policijski izvori zvanično nisu saopštili ništa, ali su obično dobro obavešteni mediji, iz svojih „dobro obaveštenih izvora“, saznali neke detalje. Iako će španska policija odneti kajmak, veći deo zasluga pripada hrvatskim organima bezbednosti koji su u septembru lokalizovali poziv sa Kanarskih ostrva jednoj osobi iz okruženja Gotovine. Hrvatska je odmah obavestila Španiju a Karla del Ponte je krajem septembra „promenila ploču“ i umesto dotadašnjih prigovora za nesaradnju dala (neočekivano) pozitivnu ocenu što je već 3. oktobra rezultiralo davanjem zelenog svetla evropske dvadesetpetorice za nastavak pregovora sa Hrvatskom…

Isti izvori kažu da se trag generalu „povremeno gubio“, ali se on, izgleda, stalno vraćao na Kanare. Kretanje mu je bilo olakšano činjenicom da je dobro govorio španski, a neke španske novine pripisale su to, bez navođenja detalja, vezi sa nekom Južnoamerikankom. Hotelsko osoblje opisalo ga je kao tihog, diskretnog i galantnog gosta. Sobarici je svakog jutra ostavljao napojnicu od deset evra, tokom dana bio je nevidljiv a pojavljivao se samo uveče, na večeri, koja se u restoranima hotela sa četiri zvezdice servira po principu „self servisa“, sa ogromnom ponudom svakojakih đakonija u neograničenim količinama. Prošle godine u ovo vreme boravio sam na Tenerifima u jednom sličnom hotelu sa četiri zvezdice i tačno znam kako to funkcioniše. Večera počije da se servira već od 19.30 i do 21.00 gotovo da više nikoga nema u restoranu… Gotovina je za večerom pio čuveno špansko crno vino „Markez de Kaseres“, izabrao je sto br. 567, koji je bio za četiri osobe, ali pošto je dolazio među poslednjima, posle 21.00, mogao je da bude sam sa svojim pratiocem. Kažu da je sto bio tako postavljen da je imao pogled na ulaz i pregled čitave sale. Ni njegovo iskusno oko nije prepoznalo trojicu „turista“ koji su jednu ili dve večeri delili sa njim hotel i restoran. Bila su to trojica kamufliranih policajaca koji će u času akcije (21.30), zajedno sa još šestoricom agenata, obaviti posao za manje od minut. U restoranu je bilo zauzeto još samo pet stolova.

UKljUČEN I DRŽAVNI VRH: Činjenica da je generalni direktor policije Viktor Garsia Idalgo lično otišao na Tenerife da rukovodi akcijom, govori o značaju koji je hapšenju Gotovine dala španska država. To je potvrđeno i konferencijom za novinare ministra unutrašnjih poslova Hosea Antonija Alonsa i čestitkom premijera Hosea Luisa Sapatera policiji na uspešno obavljenom poslu. Hapšenje je izvršila specijalna jedinica koja isključivo juri begunce a bili su prisutni i predstavnici Interpola i lokalne policije.

Sam čin hapšenja izgledao je ovako:

„Ante Gotovina?“, pitao je jedan od trojice policajaca koji su se, sa uperenim pištoljima, približili stolu za kojim je general sedeo sa pratiocem.

„Da, ja sam“, usledio je miran odgovor.

Jedan od policajaca snimio je trenutak hapšenja, na snimku se vidi momenat stavljanja lisica na ruke Gotovine, ali se ne vidi da li je general sam stavio ruke na leđa, kao što navodi štampa, ili je bio primoran na to. U svakom slučaju, nije pružao otpor. Jedino što je rekao bilo je:

„Pre ili kasnije, morali su me naći…“

Na tanjiriću je ostao poslednji komad nepojedenog sira i pola boce nepopijenog vina…

Sutradan popodne, dok se predstavnik policije izvinjavao osoblju hotela zbog akcije koja „iz razumljivih razloga nije mogla biti najavljena“, Gotovina je vojnim avionom prebačen u Madrid a odatle u Tužilaštvo gde su ga čekali advokat po službenoj dužnosti i predstavnik hrvatske ambasade, koja je prethodno objavila da „nije upoznata sa hapšenjem“, odnosno da sve što zna „zna iz medija“. Prevodilac nije bio potreban jer je Gotovina razumeo sudiju Feliksa Degajona koji mu je rekao zašto je uhapšen, za šta se tereti, kao i da će „momentalno biti izručen Hagu“. Jedino što je Gotovina rekao bilo je: „Nemam šta da kažem.“ Prisutni saslušanju opisali su ga kao hladnokrvnog, veoma smirenog i za svoje godine fižički veoma očuvanog muškarca.

RATNI ZLOČINAC: Uporedo sa svim mogućim detaljima o hapšenju do kojih je mogla doći, španska štampa objavila je i sve detalje iz burne biografije Ante Gotovine. Tako je ovdašnja javnost saznala da je bio u Legiji stranaca, da je sedam godina ratovao u Čadu, da je u Francuskoj osuđivan za pljačku, otmicu i iznudu i da se 1991. vratio u Hrvatsku gde je napravio munjevitu vojnu karijeru i dogurao do čina generala. Zanimljivo je da u medijima nijednog časa nije korišćen uobičajeni termin „optužen“ ili „osumnjičen“ za ratne zločine. Od prvog trenutka nazvan je „ratnim zločincem“, a „Pais“ je još prvog dana objavio i izveštaj iz Haga pod nedvosmislenim naslovom „General i ubica“. Nije, naravno, izostalo ni reagovanje iz Hrvatske gde je za mnoge sunarodnike Gotovina „Heroj nezavisnosti“…