Šta spaja Srpski pokret obnove i Srpsku naprednu stranku
Čekajući odluku o raspisivanju izbora, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je kako očekuje da će njegova stranka na tim izborima nastupiti na listi Srpske napredne stranke. Drašković je objasnio da se to nameće kao jedino logično opredeljenje, jer su strateški ciljevi SNS-a odavno ciljevi SPO. „Strateški ciljevi SNS-a – bezuslovna primena Briselskog sporazuma, pomirenje među narodima i državama bivše Jugoslavije, borba protiv korupcije i kriminala, ekonomske reforme, socijalne reforme, otkrivanje svih zločina državnog terorizma iz vladavine Slobodana Miloševića, zapravo su odavno i strateška opredeljenja SPO-a“, rekao je Drašković.
Jedinstvo „strateških opredeljenja“ potvrđuje i aktivnost poslanika SPO-a u Skupštini Srbije u protekloj godini. Prema podacima Otvorenog parlamenta, oni su uglavnom bili na strani Vlade: više puta su izglasavali predloge koji su stizali iz Vlade, nego što su glasali „protiv“. Naime, SPO je glasao za više od 454 predloga, a protiv su imali svega 55 glasova.
Srpski pokret obnove i Srpsku naprednu stranku povezuju Srpska radikalna stranka i Vojislav Šešelj.
SPO je formiran 10. marta 1990. u Domu inženjera i tehničara u Beogradu. Na prvom pluralističkom skupu, na tribini srpske opozicije o Kosovu, Vuk Drašković obznanjuje ujedinjenje četiri stranke: Srpske narodne obnove (SNO), Srpskog slobodarskog pokreta (koji je tada imao 16 članova) Vojislava Šešelja, Liberalne stranke iz Valjeva i Demokratske stranke slobode. Ova najava dovela je do rascepa u SNO-u – u salu je ušao Mirko R. Jović, vođa SNO-a, i prisutnima objavio isključenje „komunjare“ Draškovića iz ove stranke.
Četiri dana nakon tog skupa objavljeno je formiranje SPO-a. Vuk Drašković i Vojislav Šešelj zakazali su 14. marta konferenciju za novinare u Plavom salonu hotela „Mažestik“. Međutim, konferencija nije održana jer je rečeno da sala nije zakupljena i direktor hotela je sve prisutne izbacio napolje rekavši da u njemu neće biti nikakvih četničkih mitinga dok je on direktor. Nakon toga Vuk Drašković je ispred spomenika Knezu Mihailu, na beogradskom Trgu republike, pročitao proglas Centralne otadžbinske uprave SPO-a, što se smatra trenutkom nastanka SPO-a.
Nepuna tri meseca kasnije došlo je i do raskida Vuka sa Šešeljem. Na sednici 8. juna 1990. većina članova Centralne uprave SPO-a ukazuje poverenje Vuku Draškoviću – od 35 njih, za Šešelja je glasalo devet, dok su ostali bili za Draškovića, koji je od tada predsednik SPO.
Šešelj je nakon toga, jula 1990, stvorio Srpski četnički pokret, koji nikada nije uspeo da registruje, ali je zato, nakon ujedinjenja sa raznim grupacijama otpadnika iz Narodne radikalne stranke advokata Veljka Guberine, koje je predvodio Tomislav Nikolić, registrovao Srpsku radikalnu stranku. SRS je osnovan u Kragujevcu, 23. februara 1991. godine. Na osnivačkoj sednici je za predsednika Srpske radikalne stranke izabran Vojislav Šešelj.
Tako su se Šešelj i Drašković našli na čelu dve partije između kojih je počela žestoka politička borba i prljava kampanja opanjkavanja u kojoj je prednjačio Vojislav Šešelj, dok je Vuk Drašković uglavnom odbijao da govori o „svom kumu“.
Šešelj je od rascepa pa do 2000. objavio veliki broj tekstova o Vuku, od kojih su neki sakupljeni u dve knjige na skoro 2000 strana. Rečiti su naslovi tih spisa: (Narkomanija Vuka manitoga, 1046 strana, i Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića, 937 strana).
Srpska napredna stranka nastala je nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, početkom septembra 2008. godine. Predsednički kolegijum SRS-a 5. septembra (nakon naloga lidera stranke Vojislava Šešelja) odbio je da u parlamentu dâ saglasnost za to da SRS podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. Iste večeri, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na funkciju zamenika predsednika stranke i šefa poslaničke grupe, a tri dana kasnije, 8. septembra, formirao je sopstvenu poslaničku grupu pod nazivom „Napred Srbijo“, kojoj je prišlo 17 poslanika radikala.
S druge strane Centralna otadžbinska uprava SRS je 12. septembra jednoglasno donela odluku o isključenju Tomislava Nikolića i njemu odanih poslanika iz stranke.
Tadašnji generalni sekretar SRS-a, Aleksandar Vučić, 15. septembra podnosi ostavku na sve stranačke funkcije. Posle kraćeg premišljanja je saopštio da se priključuje Tomislavu Nikoliću u formiranju Srpske napredne stranke, čija je osnivačka skupština održana 21. oktobra 2008.
Vojislav Šešelj je i o Nikoliću i Vučiću imao šta da kaže i napiše, pa to i objavi u čak pet knjiga: Propali puč Tomislava Nikolića, Haški denuncijant Tomislav Nikolić, Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić, Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić i Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić.
Nemačka DPA podseća da je Aleksandar Vučić doživeo neverovatnu promenu u svojoj bogatoj političkoj karijeri. „Počeo je kao novinar Radovana Karadžića, a danas se ovaj pravnik odvojio od ekstremista i zagovara evropske vrednosti“, nazivajući ga „superstarom“ srpske politike, Agencija podseća na to da je Vučićevom zaslugom postignut dogovor koji su svi smatrali nemogućim – dogovor koji je okončao konflikte oko Kosova. „Njegov zaštitni znak je borba protiv korupcije.“
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Na šta bi Vučić ličio ispred nekoliko hiljada migratornih mitingaša okružen kordonima i, iza njih, masom bijesnih Novosađana? Zar njegov marš na Novi Sad nije bio otkazan i prije nego što je zakazan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
