Šta spaja Srpski pokret obnove i Srpsku naprednu stranku
Čekajući odluku o raspisivanju izbora, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je kako očekuje da će njegova stranka na tim izborima nastupiti na listi Srpske napredne stranke. Drašković je objasnio da se to nameće kao jedino logično opredeljenje, jer su strateški ciljevi SNS-a odavno ciljevi SPO. „Strateški ciljevi SNS-a – bezuslovna primena Briselskog sporazuma, pomirenje među narodima i državama bivše Jugoslavije, borba protiv korupcije i kriminala, ekonomske reforme, socijalne reforme, otkrivanje svih zločina državnog terorizma iz vladavine Slobodana Miloševića, zapravo su odavno i strateška opredeljenja SPO-a“, rekao je Drašković.
Jedinstvo „strateških opredeljenja“ potvrđuje i aktivnost poslanika SPO-a u Skupštini Srbije u protekloj godini. Prema podacima Otvorenog parlamenta, oni su uglavnom bili na strani Vlade: više puta su izglasavali predloge koji su stizali iz Vlade, nego što su glasali „protiv“. Naime, SPO je glasao za više od 454 predloga, a protiv su imali svega 55 glasova.
Srpski pokret obnove i Srpsku naprednu stranku povezuju Srpska radikalna stranka i Vojislav Šešelj.
SPO je formiran 10. marta 1990. u Domu inženjera i tehničara u Beogradu. Na prvom pluralističkom skupu, na tribini srpske opozicije o Kosovu, Vuk Drašković obznanjuje ujedinjenje četiri stranke: Srpske narodne obnove (SNO), Srpskog slobodarskog pokreta (koji je tada imao 16 članova) Vojislava Šešelja, Liberalne stranke iz Valjeva i Demokratske stranke slobode. Ova najava dovela je do rascepa u SNO-u – u salu je ušao Mirko R. Jović, vođa SNO-a, i prisutnima objavio isključenje „komunjare“ Draškovića iz ove stranke.
Četiri dana nakon tog skupa objavljeno je formiranje SPO-a. Vuk Drašković i Vojislav Šešelj zakazali su 14. marta konferenciju za novinare u Plavom salonu hotela „Mažestik“. Međutim, konferencija nije održana jer je rečeno da sala nije zakupljena i direktor hotela je sve prisutne izbacio napolje rekavši da u njemu neće biti nikakvih četničkih mitinga dok je on direktor. Nakon toga Vuk Drašković je ispred spomenika Knezu Mihailu, na beogradskom Trgu republike, pročitao proglas Centralne otadžbinske uprave SPO-a, što se smatra trenutkom nastanka SPO-a.
Nepuna tri meseca kasnije došlo je i do raskida Vuka sa Šešeljem. Na sednici 8. juna 1990. većina članova Centralne uprave SPO-a ukazuje poverenje Vuku Draškoviću – od 35 njih, za Šešelja je glasalo devet, dok su ostali bili za Draškovića, koji je od tada predsednik SPO.
Šešelj je nakon toga, jula 1990, stvorio Srpski četnički pokret, koji nikada nije uspeo da registruje, ali je zato, nakon ujedinjenja sa raznim grupacijama otpadnika iz Narodne radikalne stranke advokata Veljka Guberine, koje je predvodio Tomislav Nikolić, registrovao Srpsku radikalnu stranku. SRS je osnovan u Kragujevcu, 23. februara 1991. godine. Na osnivačkoj sednici je za predsednika Srpske radikalne stranke izabran Vojislav Šešelj.
Tako su se Šešelj i Drašković našli na čelu dve partije između kojih je počela žestoka politička borba i prljava kampanja opanjkavanja u kojoj je prednjačio Vojislav Šešelj, dok je Vuk Drašković uglavnom odbijao da govori o „svom kumu“.
Šešelj je od rascepa pa do 2000. objavio veliki broj tekstova o Vuku, od kojih su neki sakupljeni u dve knjige na skoro 2000 strana. Rečiti su naslovi tih spisa: (Narkomanija Vuka manitoga, 1046 strana, i Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića, 937 strana).
Srpska napredna stranka nastala je nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, početkom septembra 2008. godine. Predsednički kolegijum SRS-a 5. septembra (nakon naloga lidera stranke Vojislava Šešelja) odbio je da u parlamentu dâ saglasnost za to da SRS podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. Iste večeri, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na funkciju zamenika predsednika stranke i šefa poslaničke grupe, a tri dana kasnije, 8. septembra, formirao je sopstvenu poslaničku grupu pod nazivom „Napred Srbijo“, kojoj je prišlo 17 poslanika radikala.
S druge strane Centralna otadžbinska uprava SRS je 12. septembra jednoglasno donela odluku o isključenju Tomislava Nikolića i njemu odanih poslanika iz stranke.
Tadašnji generalni sekretar SRS-a, Aleksandar Vučić, 15. septembra podnosi ostavku na sve stranačke funkcije. Posle kraćeg premišljanja je saopštio da se priključuje Tomislavu Nikoliću u formiranju Srpske napredne stranke, čija je osnivačka skupština održana 21. oktobra 2008.
Vojislav Šešelj je i o Nikoliću i Vučiću imao šta da kaže i napiše, pa to i objavi u čak pet knjiga: Propali puč Tomislava Nikolića, Haški denuncijant Tomislav Nikolić, Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić, Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić i Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić.
Nemačka DPA podseća da je Aleksandar Vučić doživeo neverovatnu promenu u svojoj bogatoj političkoj karijeri. „Počeo je kao novinar Radovana Karadžića, a danas se ovaj pravnik odvojio od ekstremista i zagovara evropske vrednosti“, nazivajući ga „superstarom“ srpske politike, Agencija podseća na to da je Vučićevom zaslugom postignut dogovor koji su svi smatrali nemogućim – dogovor koji je okončao konflikte oko Kosova. „Njegov zaštitni znak je borba protiv korupcije.“
Dijana Hrka i Milomir Jaćimović nisu samo pojedinci u štrajku glađu – oni su simbol moralne povrede koju oseća celo društvo. Kada moralnu povredu posmatramo u političkom kontekstu, postaje jasnije zašto inače razumni i pristojni ljudi mogu da osete snažan bes ili čak mržnju prema onima koji se ponašaju cinično i bez trunke empatije
“Mi sada nemamo politički život u Srbiji i moramo da ga obnovimo, da obnovimo elementarnu demokratiju i platforme kritičkog mišljenja. Ako budemo insistirali na ideološkim ekskluzivnostima, tu promenu nećemo izvojevati, jer da smo mogli, to bi se već dogodilo. Dakle, sad imamo jednog snažnog aktera, i tog aktera treba podržati, jer u referendumskoj atmosferi na potencijalnim izborima Vučić gubi”
Šta je ušlo u te male ljude po srednjim školama te su zaustavili svoje živote na dva dana kako bi poslužili kao leđa jednoj ženi, da ne leži bez ikoga dan i noć naspram Ćacilenda? U srednjoškolcima se razbuktao požar saosećanja i solidarnosti. Jer, Dijana Hrka je taman tih godina da bi mogla biti majka svakoga od njih. A majka se nikada ne ostavlja sama
Kako su poslanik SNS Milenko Jovanov i njegove kolege, nastojeći da u parlamentu dokažu kako je leks specijalis kojim će se omogućiti rušenje Generalštaba prava stvar za ovu državu, blatili Nikolu Dobrovića, autora tog zdanja, a u stvari pokazali koliko su on i njegovo delo veliki
Kad taktika beskonačnog odlaganja obaveza prestane da daje rezultate, režim u Srbiji ima jednostavna i oprobana rešenja. Ako im smeta kulturno dobro, Skupština izglasa Leks specijalis. Na žalbe o krađi izbora, predlažu zakon kao da su stvarno spremni na kompromis. Ako mora novi Savet REM-a, može i to, ali da se bar oko jednog kandidata napravi neka spletka – recimo, oko nacionalnih manjina
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
