Šta spaja Srpski pokret obnove i Srpsku naprednu stranku
Čekajući odluku o raspisivanju izbora, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je kako očekuje da će njegova stranka na tim izborima nastupiti na listi Srpske napredne stranke. Drašković je objasnio da se to nameće kao jedino logično opredeljenje, jer su strateški ciljevi SNS-a odavno ciljevi SPO. „Strateški ciljevi SNS-a – bezuslovna primena Briselskog sporazuma, pomirenje među narodima i državama bivše Jugoslavije, borba protiv korupcije i kriminala, ekonomske reforme, socijalne reforme, otkrivanje svih zločina državnog terorizma iz vladavine Slobodana Miloševića, zapravo su odavno i strateška opredeljenja SPO-a“, rekao je Drašković.
Jedinstvo „strateških opredeljenja“ potvrđuje i aktivnost poslanika SPO-a u Skupštini Srbije u protekloj godini. Prema podacima Otvorenog parlamenta, oni su uglavnom bili na strani Vlade: više puta su izglasavali predloge koji su stizali iz Vlade, nego što su glasali „protiv“. Naime, SPO je glasao za više od 454 predloga, a protiv su imali svega 55 glasova.
Srpski pokret obnove i Srpsku naprednu stranku povezuju Srpska radikalna stranka i Vojislav Šešelj.
SPO je formiran 10. marta 1990. u Domu inženjera i tehničara u Beogradu. Na prvom pluralističkom skupu, na tribini srpske opozicije o Kosovu, Vuk Drašković obznanjuje ujedinjenje četiri stranke: Srpske narodne obnove (SNO), Srpskog slobodarskog pokreta (koji je tada imao 16 članova) Vojislava Šešelja, Liberalne stranke iz Valjeva i Demokratske stranke slobode. Ova najava dovela je do rascepa u SNO-u – u salu je ušao Mirko R. Jović, vođa SNO-a, i prisutnima objavio isključenje „komunjare“ Draškovića iz ove stranke.
Četiri dana nakon tog skupa objavljeno je formiranje SPO-a. Vuk Drašković i Vojislav Šešelj zakazali su 14. marta konferenciju za novinare u Plavom salonu hotela „Mažestik“. Međutim, konferencija nije održana jer je rečeno da sala nije zakupljena i direktor hotela je sve prisutne izbacio napolje rekavši da u njemu neće biti nikakvih četničkih mitinga dok je on direktor. Nakon toga Vuk Drašković je ispred spomenika Knezu Mihailu, na beogradskom Trgu republike, pročitao proglas Centralne otadžbinske uprave SPO-a, što se smatra trenutkom nastanka SPO-a.
Nepuna tri meseca kasnije došlo je i do raskida Vuka sa Šešeljem. Na sednici 8. juna 1990. većina članova Centralne uprave SPO-a ukazuje poverenje Vuku Draškoviću – od 35 njih, za Šešelja je glasalo devet, dok su ostali bili za Draškovića, koji je od tada predsednik SPO.
Šešelj je nakon toga, jula 1990, stvorio Srpski četnički pokret, koji nikada nije uspeo da registruje, ali je zato, nakon ujedinjenja sa raznim grupacijama otpadnika iz Narodne radikalne stranke advokata Veljka Guberine, koje je predvodio Tomislav Nikolić, registrovao Srpsku radikalnu stranku. SRS je osnovan u Kragujevcu, 23. februara 1991. godine. Na osnivačkoj sednici je za predsednika Srpske radikalne stranke izabran Vojislav Šešelj.
Tako su se Šešelj i Drašković našli na čelu dve partije između kojih je počela žestoka politička borba i prljava kampanja opanjkavanja u kojoj je prednjačio Vojislav Šešelj, dok je Vuk Drašković uglavnom odbijao da govori o „svom kumu“.
Šešelj je od rascepa pa do 2000. objavio veliki broj tekstova o Vuku, od kojih su neki sakupljeni u dve knjige na skoro 2000 strana. Rečiti su naslovi tih spisa: (Narkomanija Vuka manitoga, 1046 strana, i Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića, 937 strana).
Srpska napredna stranka nastala je nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, početkom septembra 2008. godine. Predsednički kolegijum SRS-a 5. septembra (nakon naloga lidera stranke Vojislava Šešelja) odbio je da u parlamentu dâ saglasnost za to da SRS podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. Iste večeri, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na funkciju zamenika predsednika stranke i šefa poslaničke grupe, a tri dana kasnije, 8. septembra, formirao je sopstvenu poslaničku grupu pod nazivom „Napred Srbijo“, kojoj je prišlo 17 poslanika radikala.
S druge strane Centralna otadžbinska uprava SRS je 12. septembra jednoglasno donela odluku o isključenju Tomislava Nikolića i njemu odanih poslanika iz stranke.
Tadašnji generalni sekretar SRS-a, Aleksandar Vučić, 15. septembra podnosi ostavku na sve stranačke funkcije. Posle kraćeg premišljanja je saopštio da se priključuje Tomislavu Nikoliću u formiranju Srpske napredne stranke, čija je osnivačka skupština održana 21. oktobra 2008.
Vojislav Šešelj je i o Nikoliću i Vučiću imao šta da kaže i napiše, pa to i objavi u čak pet knjiga: Propali puč Tomislava Nikolića, Haški denuncijant Tomislav Nikolić, Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić, Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić i Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić.
Nemačka DPA podseća da je Aleksandar Vučić doživeo neverovatnu promenu u svojoj bogatoj političkoj karijeri. „Počeo je kao novinar Radovana Karadžića, a danas se ovaj pravnik odvojio od ekstremista i zagovara evropske vrednosti“, nazivajući ga „superstarom“ srpske politike, Agencija podseća na to da je Vučićevom zaslugom postignut dogovor koji su svi smatrali nemogućim – dogovor koji je okončao konflikte oko Kosova. „Njegov zaštitni znak je borba protiv korupcije.“
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
