Šta spaja Srpski pokret obnove i Srpsku naprednu stranku
Čekajući odluku o raspisivanju izbora, predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković rekao je kako očekuje da će njegova stranka na tim izborima nastupiti na listi Srpske napredne stranke. Drašković je objasnio da se to nameće kao jedino logično opredeljenje, jer su strateški ciljevi SNS-a odavno ciljevi SPO. „Strateški ciljevi SNS-a – bezuslovna primena Briselskog sporazuma, pomirenje među narodima i državama bivše Jugoslavije, borba protiv korupcije i kriminala, ekonomske reforme, socijalne reforme, otkrivanje svih zločina državnog terorizma iz vladavine Slobodana Miloševića, zapravo su odavno i strateška opredeljenja SPO-a“, rekao je Drašković.
Jedinstvo „strateških opredeljenja“ potvrđuje i aktivnost poslanika SPO-a u Skupštini Srbije u protekloj godini. Prema podacima Otvorenog parlamenta, oni su uglavnom bili na strani Vlade: više puta su izglasavali predloge koji su stizali iz Vlade, nego što su glasali „protiv“. Naime, SPO je glasao za više od 454 predloga, a protiv su imali svega 55 glasova.
Srpski pokret obnove i Srpsku naprednu stranku povezuju Srpska radikalna stranka i Vojislav Šešelj.
SPO je formiran 10. marta 1990. u Domu inženjera i tehničara u Beogradu. Na prvom pluralističkom skupu, na tribini srpske opozicije o Kosovu, Vuk Drašković obznanjuje ujedinjenje četiri stranke: Srpske narodne obnove (SNO), Srpskog slobodarskog pokreta (koji je tada imao 16 članova) Vojislava Šešelja, Liberalne stranke iz Valjeva i Demokratske stranke slobode. Ova najava dovela je do rascepa u SNO-u – u salu je ušao Mirko R. Jović, vođa SNO-a, i prisutnima objavio isključenje „komunjare“ Draškovića iz ove stranke.
Četiri dana nakon tog skupa objavljeno je formiranje SPO-a. Vuk Drašković i Vojislav Šešelj zakazali su 14. marta konferenciju za novinare u Plavom salonu hotela „Mažestik“. Međutim, konferencija nije održana jer je rečeno da sala nije zakupljena i direktor hotela je sve prisutne izbacio napolje rekavši da u njemu neće biti nikakvih četničkih mitinga dok je on direktor. Nakon toga Vuk Drašković je ispred spomenika Knezu Mihailu, na beogradskom Trgu republike, pročitao proglas Centralne otadžbinske uprave SPO-a, što se smatra trenutkom nastanka SPO-a.
Nepuna tri meseca kasnije došlo je i do raskida Vuka sa Šešeljem. Na sednici 8. juna 1990. većina članova Centralne uprave SPO-a ukazuje poverenje Vuku Draškoviću – od 35 njih, za Šešelja je glasalo devet, dok su ostali bili za Draškovića, koji je od tada predsednik SPO.
Šešelj je nakon toga, jula 1990, stvorio Srpski četnički pokret, koji nikada nije uspeo da registruje, ali je zato, nakon ujedinjenja sa raznim grupacijama otpadnika iz Narodne radikalne stranke advokata Veljka Guberine, koje je predvodio Tomislav Nikolić, registrovao Srpsku radikalnu stranku. SRS je osnovan u Kragujevcu, 23. februara 1991. godine. Na osnivačkoj sednici je za predsednika Srpske radikalne stranke izabran Vojislav Šešelj.
Tako su se Šešelj i Drašković našli na čelu dve partije između kojih je počela žestoka politička borba i prljava kampanja opanjkavanja u kojoj je prednjačio Vojislav Šešelj, dok je Vuk Drašković uglavnom odbijao da govori o „svom kumu“.
Šešelj je od rascepa pa do 2000. objavio veliki broj tekstova o Vuku, od kojih su neki sakupljeni u dve knjige na skoro 2000 strana. Rečiti su naslovi tih spisa: (Narkomanija Vuka manitoga, 1046 strana, i Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića, 937 strana).
Srpska napredna stranka nastala je nakon raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, početkom septembra 2008. godine. Predsednički kolegijum SRS-a 5. septembra (nakon naloga lidera stranke Vojislava Šešelja) odbio je da u parlamentu dâ saglasnost za to da SRS podrži Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. Iste večeri, Tomislav Nikolić podneo je ostavku na funkciju zamenika predsednika stranke i šefa poslaničke grupe, a tri dana kasnije, 8. septembra, formirao je sopstvenu poslaničku grupu pod nazivom „Napred Srbijo“, kojoj je prišlo 17 poslanika radikala.
S druge strane Centralna otadžbinska uprava SRS je 12. septembra jednoglasno donela odluku o isključenju Tomislava Nikolića i njemu odanih poslanika iz stranke.
Tadašnji generalni sekretar SRS-a, Aleksandar Vučić, 15. septembra podnosi ostavku na sve stranačke funkcije. Posle kraćeg premišljanja je saopštio da se priključuje Tomislavu Nikoliću u formiranju Srpske napredne stranke, čija je osnivačka skupština održana 21. oktobra 2008.
Vojislav Šešelj je i o Nikoliću i Vučiću imao šta da kaže i napiše, pa to i objavi u čak pet knjiga: Propali puč Tomislava Nikolića, Haški denuncijant Tomislav Nikolić, Portparol lopovske stranke Aleksandar Vučić, Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vučić i Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić.
Nemačka DPA podseća da je Aleksandar Vučić doživeo neverovatnu promenu u svojoj bogatoj političkoj karijeri. „Počeo je kao novinar Radovana Karadžića, a danas se ovaj pravnik odvojio od ekstremista i zagovara evropske vrednosti“, nazivajući ga „superstarom“ srpske politike, Agencija podseća na to da je Vučićevom zaslugom postignut dogovor koji su svi smatrali nemogućim – dogovor koji je okončao konflikte oko Kosova. „Njegov zaštitni znak je borba protiv korupcije.“
Mnogo je „ako“ u slučaju Generalštaba, ali bi taj slučaj mogao da prodre do samog dna režima i predsednika Vučića koji se opet igra boga pomilovanja, piše „Vreme“ u naslovnoj temi novog broja
Ako se Selaković ili Vlada ne pozovu na ministrov imunitet, ako se nešto ne desi postupajućim tužiocima i njihovim porodicama, ako glavni tužilac TOK a Mladen Nenadić ne odluči da će TOK da “batali” ceo slučaj ili se zadovolji da sve ostane na ministru Selakoviću, ako vlast ne uspe da uguši tužilaštvo ili blokira njegov rad, ako policija i drugi državni organi budu postupali po nalozima tužilaštva, moguće je da će se predmet “Generalštab” probiti do samog “srca tame”, odakle je i potekao
Data i najavljena pomilovanja po službenoj dužnosti, svedoče o bojazni da pravosuđe neće biti poslušno. Predsednik Srbije, po svemu sudeći, nije svestan da oslobađanjem od krivičnog gonjenja posredno priznaje da ne veruje pravosuđu jer zna da je do sada na pravosuđe moglo da se utiče s vrha, ali da je odnedavno uspešnost takvog patronata neizvesna, i da bi krivica pomilovanih u redovnom postupku bila dokazana. Inače, posredi je očigledna zloupotreba
U menjačnicama godinama nije bila veća gužva nego ovog decembra, a jagma za evrima i dalje tinja. Uzrok je neizvesnost povodom posledica do kojih mogu dovesti sankcije Nisu. Dok režim krivi narod i medije za paničenje, razloge navale ljudi na devize treba prvenstveno tražiti u neodgovornim porukama Aleksandra Vučića i guvernerke Narodne banke Srbije, Jorgovanke Tabaković, javnosti
Iz revizorskog ugla, najveći propust u upravljanju gradom u poslednjih nekoliko godina jeste odsustvo funkcionalnog sistema upravljanja. Ne postoji jasna i dosledna veza između postavljenih ciljeva, planiranja i stvarne potrošnje budžetskih sredstava. Učinak se gotovo uopšte ne meri, ne prati se da li je utrošeni novac dao očekivane rezultate, a upravljanje rizicima praktično je zanemareno. Na to se nadovezuje činjenica da se na gotovo svakom koraku krše zakoni i propisi
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
