Foto: AP Photo
Prema iranskim medijima i zvaničnicima, do sada je šest osoba izgubilo život u protestima zbog smrti Mahse Amini (22) u petak koju je prethodno bila uhapsila policija za moral zbog “neadekvatnog“ nošenja hidžaba. Među poginulima su i tri pripadnika službi sigurnosti. Prema drugim izvorima broj nastradalih je mnogo veći. Nezavisnih potvrda o protestima u Iranu nema
Dvadesetdvogodišnju Mahsu Amini je prošle nedelje pritvorila policija za moral u Teheranu, gde je bila sa bratom. Dok je bila u pritvoru joj je pozlilo, nakon čega je prebačena u obližnju bolnicu gde je preminula u petak. Srčani udar, pošto je tri dana bila u komi, tvrdi vlast.
“Ovaj incident bio je nesrećan slučaj i ne želimo više nikada da svedočimo takvim događajima”, izjavio je šef teheranske policije Hosein Rahimi, naglašavajući da Amini nije trpela zlostavljanje. Nije hteo da komentariše uzrok smrti devojke, jer se radi “o medicinskom, a ne sigurnosnom pitanju”.
Članovi Mahsine porodice su demantovali tvrdnje vlasti da je ona imala preduslove za pogoršanje zdravstvenog stanja, poput epilepsije i dijabetesa, kao i da je prekršila pravila o nošenju hidžaba, koja u Iranu važe od Islamske revolucije 1979. godine. Kažu i da su Mahsin brat i prolaznici videli da je bila fizički zlostavljana dok su je privodili. Amđad Amini, Mahsin otac, tvrdi da mu nije dozvoljeno da vidi izveštaj o autopsiji tela njegove ćerke.
Protesti su prvo počeli u Mahsinom rodnom gradu Sakazu, u provinciji Kurdistan, gde je devojka sahranjena, da bi se potom proširili na još nekoliko gradova u toj provinciji. Studenti su u ponedjeljak protestovali zbog Mahsine smrti i ispred univerziteta u Teheranu. Grupe ljudi su se okupile u teheranskom parku Melat, dok su neki, navodno, uzvikivali slogane protiv režima, a nekoliko žena je skinulo marame. Na internetu su se pojavili snimci žena koje u znak protesta seku svoje kose i spaljuju hidžabe. Prema poslednjim vestima, protesti su počeli i u mnogim drugim gradovima u Iranu.
Blokada interneta
Organizacija za nadzor interneta NetBloks objavila je da je Iran uveo restrikcije na društvenim mrežama Votsap i Instagram zbog širenja protesta, „najozbiljnijih od 2019, kada je internet bio blokiran tokom protesta zbog rasta cene benzina“. Ta organizacija tvrdi da je najveća blokada interneta u delovima provincije Kurdistan gde su protesti prvo počeli, ali da se dešava i u nekim drugim delovima zemlje, uključujući Teheran.
Istovremeno, sajtovi vlade Irana bili su izloženi hakerskom napadu, a odgovornost je preuzela hakerska grupa „Anonimusi“.
M.T./BBC/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U senci borbe sa džihadistima nazire se nezavisna kurdska država u Iraku. Resursa poput nafte i gasa na severu ima dovoljno za samostalni život, Turska više nije zakleti neprijatelj Kurda, novu državu podržava i Izrael. Novi Kurdistan mogao bi da bude sekularna zemlja i kao takva protivteža svekolikim fanaticima koji divljaju po regionu. Ostaje, međutim, mnogo otvorenih pitanja
