Godina 1867. bila je osma godina druge vladavine kneza Mihaila Obrenovića. Godina u kojoj kraljica Viktorija vlada britanskom imperijom, car Napoleon III Francuskom, car Aleksandar II Rusijom, kancelar Bizmark Prusijom, car Franc Jozef Austrijom, a do dve godine unazad predsednik Sjedinjenih Američkih Država bio je Abraham Linkoln; sve značajna vladarska imena koja će obeležiti XIX vek
A Srbija ima svog kneza Mihaila Obrenovića III ili PrinceMichela, kako su ga zvali na dvorovima Pariza, Beča, Londona, Berlina i Petrograda. Sa suprugom Julijom obišao je Evropu, a u zvaničnoj audijenciji bio je kod kraljice Viktorije i cara Napoleona III.
Vođenje aktivne spoljne politike, koju je započeo knez Miloš za druge vladavine, nastavio je njegov treći sin knez Mihailo (prvi Milošev sin Petar umro je odmah po rođenju, a drugi sin Milan vladao je 1839. godine samo 26 dana pre nego što je umro). Tokom Mihailove druge vladavine rešavani su mnogi srpsko-turski sporovi. Međutim, rad Preobraženjskeskupštine iz 1861. godine, vojne pripreme (opremanje i manevri) i još nekoliko manjih pitanja znatno su pogoršali odnose, što je već sledeće godine dovelo do četvoroiposatnog bombardovanja beogradske varoši od strane turske artiljerije sa kalemegdanske tvrđave. Već jula te iste 1862. godine, na konferenciji u carigradskom predgrađu Kanlidži, rešavano je pitanje položaja Turaka u Beogradu i ostalim utvrđenim gradovima u Kneževini Srbiji. Po odlukama Konferencije Srbima su uskoro predate užička i sokolska tvrđava, ali su pod upravom Turaka ostale i dalje tvrđave Beograd, Šabac, Smederevo, Adakale i Kladovo.
BEZ „KORIDORA X“: Ruta kojom je Knez Mihailo putovao od Beograda do Carigrada (Uvećana)
TATARINSTIŽE: Turska vlada se dugo opirala da Srbima ustupi ostale utvrđene gradove. Međutim, pod pritiskom Srbije i naročito evropskih sila, Porta je popustila. Veliki vezir Mehmed Ruždi-paša je poručio srpskom knezu, preko beogradskog zapovednika Ali Riza-paše, januara 1867. godine, da će pitanje tvrđava biti rešeno u korist Srbije ako poseti Carigrad i učini poklonjenje sultanu Abdulu Azisu. Ova ponuda iznenadila je i srpsku vladu i samog kneza. Porta se plašila nacionalne politike srpske vlade, posebno prema susednoj Bosni i Hercegovini, pa je ovim ustupkom praktično kupovala mir. Od srpske vlade, a posebno od njenog kneza, očekivalo se da svojim ponašanjem služe za primer okolnim narodima. Ovim su praktično počele pripreme za drugu posetu kneza Mihaila Carigradu.
Zvanična ponuda je stigla u subotu 4. marta (svi datumi su po starom kalendaru) u 5 sati po podne, kada je Tatarin Rista Prendić stigao brodom iz Carigrada. Silan svet ga je dočekao na savskom pristaništu. Jedini uslov koji su Turci postavili za ustupanje preostalih utvrđenih gradova bio je da se na tvrđavama zadrži turska zastava, kao znak turskog suvereniteta.
Palata Dolmabahče u kojoj je Mihajlu uručen ferman
Potom je, 14. marta, knez objavio narodu Proklamaciju, da je dobio utvrđene gradove na upravu i da će otići u Carigrad da se lično zahvali sultanu, u svoje ime i u ime srpskog naroda.
Veliki vezir Mehmed Ruždi-paša iz straha da ustupci Srbiji ne izazovu nemire u Turskoj, podneo je ostavku na svoj položaj, pa je na njegovo mesto došao Ali-paša, a za ministra spoljnih poslova Fuad-paša. Miroljubiva vlada imala je da dočeka srpskog kneza.
U subotu 18. marta izjutra knez je prvo svratio u Sabornu crkvu, gde mu je mitropolit Mihailo (Jovanović) očitao molitvu za srećan put, zatim sišao na Savu gde ga je ispratilo više od dvanaest hiljada ljudi i u 9 sati isplovio parobrodom Deligrad za Carigrad. Knez je usput svuda lepo predsusretan, a u Varni je prešao na Sultanov parobrod Sultaniju i njim doputovao u prestonicu Carstva.
Knez Mihailo je sa brojnom svitom i uz pratnju beogradskog zapovednika stigao u Carigrad u utorak 21. marta u 4 sata po podne. Sultan je izrazio želju da gosta odmah primi, što je knez prihvatio i odmah po pristajanju, direktno sa lađe, otišao u audijenciju. Razgovor je bio dug, protkan međusobnim uvažavanjem.
Nakon prijema u tek sagrađenoj sultanovoj rezidenciji Dolmabahče, na samoj obali Bosfora, knez i pratnja smešteni su u raskošnu palatu Mašalak.
KRALJEVSKIUSTAMBOLU: Tri dana kasnije, prilikom druge audijencije, sedam godina mlađi domaćin dodelio je svom gostu najveći turski državni orden Osmaniju, sav u briljantima, a kao lični poklon podario mu i pet divnih arapskih konja, znajući da su konji kneževa velika pasija. Inače, Turci su bili izuzetno predusretljivi prema srpskom knezu i, po dogovoru, poštedeli ga svih mogućih političkih razgovora. Knez je ovlastio samo Jovana Marinovića, uglednog člana svoje pratnje, da može da razgovara sa velikim vezirom Ali-pašom i sa Fuad-pašom o političkim pitanjima. Oni su razgovarali o tekućim problemima, s ciljem da dve države, posle velikih razmirica, uspostave što prisnije odnose.
Knez je boravak u Carigradu iskoristio da poseti i carigradskog patrijarha Grigorija VI. Skoro svakog dana bili su organizovani prijemi. Pažnja koju su i strani poslanici i turski državnici ukazivali srpskom vladaru nije ličila na pažnju iskazivanu vazalu. Knez je bio svuda kraljevski dočekan.
Na dan kneževog odlaska iz Carigrada, 30. marta 1867, sultan Abdul Azis je predao u ruke knezu Mihailu Ferman kojim mu poverava sve tvrđave u Srbiji. Knez je zatim isplovio iz Carigrada, istim parobrodom kojim je i došao – Sultanijom.
Za razliku od prethodne (u zimu 1839/1840. godine), ova poseta je bila na višem nivou i sa mnogo više ukazanog poštovanja prema Srbiji i njenom knezu. Sam knez govorio je Marinoviću o prvoj i drugoj poseti: „Onda sam imao za obitalište našu malu kuću u Džebaliji, a sad carsku palatu u varoši i drugu carsku palatu na Bosforu. Onda sam nekoliko nedelja čekao dok me je sultan udostojio primiti me, a sad sam na carskoj jahti odmah od sultana primljen bio, pa tek posle u određeni mi kvartir odseo; onda je trebalo po nekoliko dana čekati dok me koji od velikaša primi, a sad mi svi velikaši sutradan po mom dolasku redom na podvorenje dođoše i svi se utrkuju koji će mi veću uslužnost ukazati.“ Ova razlika, iskazana u tome, kako je isti vladar u dva navrata priman, ukazuje na povećan ugled Srbije i njenog vladara za nepune tri decenije. Sam knez ostavio je najlepši utisak na turskom dvoru, i kod članova turske vlade i kod evropskih diplomata.
POVRATAKIODLAZAK: Pri povratku knez Mihailo je proveo tri dana u Rumuniji, posetivši kneza Karla, a u Beograd se vratio 4. aprila. Na dočeku je bilo još više sveta i još svečanije u odnosu na ispraćaj. Beograd je bio okićen zastavama, vencima i slavolucima. Na ulicama su bila uparađena deca iz svih beogradskih škola, muških i ženskih. Ima porodica koje su čak iz Segedina došle da pozdrave kneza i vide slavljenički Beograd.
Kada se pet okićenih parobroda (neki su knezu otišli u susret) pojavilo Dunavom od Višnjice, zagruvali su počasni topovski plotuni. Oko pola šest knez se, u pukovničkoj uniformi i primetno pocrneo od puta, provezao glavnim ulicama. Na gromoglasne i radosne uzvike: Ura i Živeo, knez je skinuo kapu i otpozdravljao svetu, i levo i desno od puta.
Svečanost obnarodovanja carskog fermana obavljena je u Beogradu, na Kalemegdanu, 6. aprila 1867. godine. Srpska i turska vojska bile su uparađene na gradskom polju (današnji Kalemegdanski park). Prisutni su bili svi diplomatski predstavnici u Srbiji, mitropolit Mihailo, zapovednik beogradske tvrđave Ali Riza-paša i svi istaknuti srpski političari. Knez se pojavio u 10 časova u nadvojvodskoj (đeneralskoj) paradnoj uniformi. Carski ferman je pročitan prvo na turskom, a zatim na srpskom jeziku. Potom je Ali-paša predao knezu Mihailu ključeve preostalih utvrđenja. Ceremonija se završila svečanim ulaskom kneza Mihaila (na konju kog je dobio od sultana u Carigradu) i jedne streljačke čete u dotadašnje tursko utvrđenje. Beograd i cela Srbija slavili su tog i narednih dana veliki uspeh, postignut diplomatskim sredstvima, a ne ratom.
Turci su svoje trupe počeli da izvlače iz utvrđenja još krajem marta, a poslednji turski vojnik napustio je Srbiju 24. aprila 1867. godine. Taj odlazak knežev sekretar Milan Đ. Milićević, u svojim Spomenima na te dane, opisao je ovako: „Na Kneževim karucama, izveze se iz Grada na Savu, te se ukrca u parobrod, Riza-paša sa svojim haremom, i s celim štabom. Srpska vojska pucnjavom iz topova, svi ministri, i mnogi Beograđani ispratiše te Turke do Save. A malo pre pašina polaska lađa Deligrad odveze niz Dunavo poslednje nizame od turskog gradskog garnizona.“ Time je okončano vekovno prisustvo turske vlasti na prostorima Srbije. Bio je to jedan od značajnih uspeha srpske države, koja je sve više postajala ozbiljan vojni i politički činilac na Balkanu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Poremećena prirodna ravnoteža pokazuje širom Evrope svoje opako lice. O čemu se sve radi? Šta se, zbog niskog vodostaja, događa u neposrednom komšiluku? Kako sve učestaliji pakleni talasi utiču na ljudske živote, kako na ekonomiju? I šta je pokazao u Srbiji slučaj Peščare – tog neobičnog mesta, pustinje koju je čovek pošumio da bude divlja i prirodna, a koja često žestoko gori zbog nemara nekih ljudi, da bi je, zatim, drugi ljudi srčano branili i neumorno iznova pošumljavali
Kada izbori i formalno budu raspisani, studenti objašnjavaju da se neće promeniti suština, već obim kampanje. “Kampanja će ostati bazirana na onome što studentski pokret jeste već dve godine, ali očekujemo da tokom kampanje bude masovnije nego što je ikada bilo, jer veliki broj ljudi odgovara na naše pozive da se priključe opštinskim timovima”, objašnjava student Filip Kovačić za “Vreme”
Održavanje uverenja u nepobedivost na izborima služi tome da se sopstveni birači odvrate od promene strane, a opozicioni – demobilišu. Zato je uložen vanserijski napor da se diskredituje istraživanje koje je predstavila Crta. Većina napada nije se ni bavila sadržajem, već je bila usmerena na Crtu kao organizaciju, a deo na metodologiju. U oba slučaja radilo se o upornom ponavljanju lako proverivih neistina, na primer, tvrdnje da je uzorak bio 558, a ne 2.324 ispitanika. Sve to govori koliko im je bilo stalo da nalaz koji je imao najviše odjeka u javnosti zatrpaju lažnim narativima
U času kada je generacijski pokret mladih ljudi premostio duboke razlike obnavljajući u atomizovanom, apatičnom i podeljenom društvu političku zajednicu utemeljenu na idejama slobode, pravde i antikorupcije, nastao je nužni i dovoljni uslov za promene u Srbiji
Znaju i Vučić i Dodik da tamo gde su sada hodili ima manje stanovnika nego kada je rat završen, a samim tim i manje perspektive. Ova dvojica “srpskih lidera” kao da nisu naučila poruke prošlosti, bar kada je politika u pitanju: nije Srbija napredovala kada su bosanski Srbi gledali u Beograd, kako kaže Vučić, nego kada je Srbija bila Pijemont celog Balkana, pa su svi hteli s njom
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
