Dekonstrukcija vlade

Ana Brnabić nikad nije kazala da joj je najteži dan kao premijerki Vlade Srbije bio onaj u kojem je ubijen Oliver Ivanović. Nije preispitivala svoje premijersko mesto ni kada je čula da je Srbija, prema Eurostatu, zemlja najekstremnijih nejednakosti u Evropi i da čak 80 odsto ljudi u Srbiji sebi ne može da obezbedi dostojan život. Najteži premijerski dan nije joj bio ni onaj kad je pročitala vest da je milion građana Srbije na spiskovima izvršitelja za prinudnu naplatu dugova, uglavnom za komunalne račune, a nije razmišljala o svojoj ostavci ni kad je predsednik Srbije rekao da oni koji nemaju da plate struju ne treba ni da je koriste. Najteži dani za premijerku Brnabić nisu ni oni sa stravičnim slučajevima porodičnog nasilja, jer bi joj onda bezmalo svaki dan u Nemanjinoj 11 bio – najteži. Premijerka Brnabić se nije osetila prozvanom ni kad je predsednik Srbije obrazlagao državne mere za povećanje nataliteta u Srbiji. Nije izgledala kao neko ko bi zatvorio vrata premijerskog kabineta za sobom ni kad smo saznali da je Srbija na listi medijskih sloboda u izveštaju Reportera bez granica pala za deset mesta od prošle godine, sa 66. na 76, što je najveći zabeleženi medijski sunovrat u Evropi…

I bilo bi tu još štošta da se dopiše. Ali ne, ništa od ovoga nije izazvalo premijerku da se požali predsedniku Aleksandru Vučiću na najteži premijerski dan i da razmisli o svojoj ulozi u Vladi Srbije kao što je to bila svađa sa ministrom Nenadom Popovićem u petak, 4. maja, zbog gej slikovnica. U stvari, ne samo sa njim, kako se kasnije ispostavilo, nego i sa ministarkama Zoranom Mihajlović i Jadrankom Joksimović, koje su na sednici vlade ušle u raspravu sa njom, navodno braneći Popovića.

ROKO, ANA I DRUGE TRIČARIJE: Ko dosad nije čuo, Popović je na svom tviter nalogu 2. maja napisao ovako: „U trenutku kada se kao država borimo na sve načine da podržimo rađanje, iz Hrvatske nam uvoze gej slikovnice! To pod hitno treba zaustaviti! Moramo da stanemo na put onima koji žele da nas ubede da je u redu da ‚Roko ima dve mame, a Ana dvojicu tata’.“ Premijerka nije, naime, reagovala odmah, nego dva dana kasnije, uz obrazloženje da je želela da kaže šta ima tim povodom „hladne glave“, kako se ona to i inače trudi, da ne bi izgovorila nešto „što ne bi trebalo da se nađe u medijima“: „Popović kao ministar bez portfelja zadužen za inovacije, zadužen je da taj Roko i Ana, Stefan ili Miloš, da sva ta deca ostanu u Srbiji, posao mu je da se bavi time da napravi uslove da deca ostanu u našoj zemlji, a ne da se bavi time ko su im roditelji.“

I dodala da je Popović pomešao sve teme u svojoj izjavi, natalitetsku politiku države sa seksualnim slobodama, te da je Popović uvredio deo građana koji ga plaćaju da radi svoj posao.

Ispostaviće se, međutim, da se i premijerki pomešalo mnogo toga na sednici vlade i da joj emocije nisu uminule, sudeći bar prema tabloidima koji pozivajući se na neimenovane očevice ovaj slučaj razvlače po medijima baš kao što to čine i sa vestima o eksplicitnom seksu nedeljom popodne u rijaliti programima. Elem, navodno se svađa na sednici vlade i nije dogodila zbog gej slikovnica, nego zato što je premijerka opsovala, valjda joj se smučilo što sve ona mora sama da rešava, pa čak i Popovićeve komentare na Tviteru. Pošto je ukorila Popovića, svi su valjda i dalje bili zgranuti premijerkinim psovanjem u uvodnom delu izlaganja. Jer se još, eto, nije dogodilo da tamo neko opsuje. Ministarka Zorana Mihajlović je potom, navodno, tražila da se ružne reči ne izgovaraju na sednicama vlade jer je to nevaspitano i zajedno sa Jadrankom Joksimović pokušala da zaštiti Popovića od premijerkinih napada. Zvanično, za razliku od Jadranke Joksimović, ministarka Mihajlović nije htela mnogo da priča o raspravi na sednici vlade, sem što je kazala da svako ima pravo na mišljenje, ali treba da ga izloži argumentovano i bez viška emocija. Ministarka Joksimović je, pak, bila rečitija pozivajući se na zakonsku regulativu ove zemlje: „S obzirom na to da sam prvi ministar koji je pre četiri godine prisustvovao Paradi ponosa, da sam prva podržala prava LGBT zajednice dok su se svi drugi sklanjali od te teme, nemam problem da govorim o tome. U ovoj zemlji još nije donet ni zakon o istopolnim brakovima, a ni o usvajanju dece istopolnih partnera. Prema tome, poštujem zakonski okvir ove zemlje i smatram da takve slikovnice nisu primerene.“

Posle se sve kao i u svakom dobro izrežiranom rijalitiju sleglo bez većih posledica. Još je jednom rehabilitovana priča o rekonstrukciji vlade, što je izgleda i bio cilj „velike drame“ koju je okončao a ko drugi nego predsednik države Aleksandar Vučić. Ukratko, Ana Brnabić je Vučiću ponudila svoju ostavku u četiri oka, a on je to odbio. I u intervjuu koji je dao „Kuriru“ za vikend bio je potpuno jasan kad je reč o njegovoj podršci premijerki Brnabić: „Moja poruka biće svima nedvosmislena na zasedanju Predsedništva stranke koje će biti organizovano u narednih desetak dana. Biće jasna poruka – Ana Brnabić ima moju podršku i nemam nikakav problem sa tim ako vam se to ne sviđa. Kome se ne sviđa, u stranci možete da donesete kakvu god hoćete odluku.“ To je, pojednostavljeno, i njegov odgovor ministarkama Joksimović i Mihajlović.

U VINU JE ISTINA: Ponovo, dakle, mnogo buke ni oko čega. „Rekonstrukcije će biti svakako, ali tek pošto budemo videli kako se odvijaju stvari oko Kosova“, rekao je u pomenutom intervjuu predsednik Srbije, zaboravivši da spomene da se situacija bar na kosovskom terenu sasvim dobro razvija posle „terorističkog“ (kako je sam govorio) čina hapšenja predsednika Kancelarije za KiM Marka Đurića pre mesec i kusur. Tanjugova vest koja je prošla gotovo nezapaženo u ovdašnjim medijima, o proslavi 18 godina od osnivanja stranke Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, u poslednjoj rečenici dala je i dragocenu informaciju da su i predstavnici „Srpske liste“ bili gosti na svečanom prijemu. Đorđe Vukadinović je od ove rečenice iz Tanjugove vesti napravio članak na sajtu NSPM sa sve odličnim fotografijama sa proslave iz albanskog lista „Zeri“. Potom je na Tviteru pitao zašto ćute SNS botovi s Nebojšom Krstićem na čelu, najuticajnijim među njima, na to što „njihovi, SNS, kosovski čelnici („Srpska lista“) od zla oca i od gore majke, jer niko drugi iole pristojan to nije hteo, grle se i piju sa Haradinajem i Limajem“. Elem, zahvaljujući tom malom tviteraškom obračunu Vukadinovića sa Nebojšom Krstićem, deo zainteresovane javnosti uspeo je da sazna ponešto o politici Beograda prema Kosovu. One transparentnije vesti o „pobedi srpske diplomatije“, uklanjanju simbola „lažne države Kosovo“ u Briselu, služe kao i ostali mejnstrim naslovi za ono što smo još devedesetih naučili o propagandi crveno-crne koalicije koja po unapređenoj mustri vlada i danas u Srbiji.

Zato će rekonstrukcije vlade biti, u to nemajte sumnje, rekonstrukcija je uvek na stolu jer o čemu bi se pričalo kad se već pretresu sve aktuelne godišnjice iz devedesetih, Bljesak, Dobrovoljačka, i usput rehabilituje Vojislav Šešelj u Hrtkovcima? Ima li bolje teme od rekonstrukcije kad se štamparije zamore od svih diplomatskih i nediplomatskih nota sa Hrvatskom, BiH i Kosovom? Rekonstrukcija vlade je samo još jedan „zadatak“ u rijalitiju „Srbija“ pošto se slegnu sve psovke i čerupanja što zbog stihova iz radne sveske za peti osnovne što zbog gej slikovnice, a sve to da bi se zataškale kompromitujuće fotografije predstavnika „Srpske liste“ na zabavi povodom 18 godina od osnivanja Haradinajeve stranke, na kojoj su se „Acini Srbi“ veselili i vino pili sa kosovskom političkom elitom. Jer, lepo reče predsednik, prvo treba da se razreši „kosovski čvor“.

LOŠ ZA BEOGRAD, DOBAR ZA SRBIJU: Iz režimskih medija mogli smo da saznamo sve o svečanom dočeku koji su Turci priredili za predsednika Aleksandra Vučića: o turskoj konjici sa srpskom zastavom na čelu, o ispaljivanju plotuna, o Redžepu Tajipu Erdoganu ispred Predsedničke palate u Ankari koji je dočekao Vučića sa počasnim bataljonom garde, o intoniranju dveju himni i obaveznoj smotri koju su obavili predsednici dve zemlje. Za to vreme, vesti o ostavci ministra finansija Dušana Vujovića smušeno su dolazile. Po informacijama s jedne strane, Vujović podnosi ostavku iz potpuno ličnih razloga, tako stoji i u pisanoj ostavci koju je Vujović dostavio premijerki. Prema pisanju lista „Danas“ od utorka, 8. maja, još nisu potvrđene informacije da je Vujović ostavku podneo „još prošle nedelje“, dakle, u vreme dok su vladu tresli slučajevi „Ceca u radnoj svesci za petake“ i slučaj „gej slikovnica“. Kako bilo, u utorak, 8. maja kada je pisan ovaj tekst, ostavka Dušana Vujovića je iz premijerkinog kabineta prosleđena Skupštini Srbije i Ana Brnabić ima rok od 15 dana da Skupštini dostavi predlog novog ministra. Čime je rekonstrukcija suštinski otpočela. „Danas“ javlja da Vujović nije podneo ostavku samo iz ličnih razloga nego i iz profesionalnih „jer neće da čeka da ga Siniša Mali zameni“. Naime, po političkoj čaršiji su se još pre beogradskih izbora razvijale spekulacije po kojoj će Mali i Goran Vesić iz Grada preći u Vladu Srbije odmah po obavljenoj rekonstrukciji u Nemanjinoj 11. Pritom, ostavka Dušana Vujovića i nije neka novost, s obzirom na to da se već izvesno vreme po medijima spominju dvojica ministara koji iz Vlade Srbije odlaze zbog ličnih razloga. Prvi je Vujović, a drugi Goran Knežević, ministar privrede. Mediji su u martu spekulisali da bi Mali mogao doći na jedno od ta dva sigurno upražnjena mesta u Nemanjinoj, ali je sada izglednija opcija da će gradonačelnik Beograda preuzeti Ministarstvo finansija. Vučić je nedavno potvrdio da Siniša Mali više neće biti gradonačelnik, ali i da će ga SNS podržati kao ministra finansija.

Redovno su na spisku za rekonstrukciju i Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evrointegracije. Međutim, koliko god da je posle slučaja „gej slikovnica“ aktuelizovana njihova smena, do mere da se po njihovim ministarstvima naveliko priča o njihovom odlasku, odluku o tome može doneti samo Aleksandar Vučić. Zorana Mihajlović je, naime, odavno na nišanu stranke, smeta mnogima, ali je dosad uspešno politički preživljavala u Nemanjinoj 11. Donedavno je kao opcija spominjana podela njenog ministarstva, prema kojoj bi Goran Vesić, sadašnji gradski menadžer, postao ministar infrastrukture, ali se sada priča da je ministarki Mihajlović konačno odzvonilo. Narodni poslanik Vladimir Đukanović (SNS) ponovo je počeo sa otvorenim ucenama, pa se zakleo da ukoliko Zorana Mihajlović ostane ministarka, on više neće biti narodni poslanik. O Joksimovićevoj se priča kako nije timski igrač, te da će je to, posebno posle otvorenog napada na premijerku, koštati ministarstva.

I dok režimski mediji imaju saznanja da će u narednih mesec dana, ili najdalje do kraja juna, odnosno u julu biti zamenjeno najmanje pet ministara, predsednik Vučić je dosad više puta insistirao na tome da rekonstrukcije neće biti dok se ne vidi šta će biti s Kosovom. Ali i da može da ode svako ko to želi. Pored Vujovića, Kneževića, te ministarki Mihajlović i Joksimović, dosad nijedna pretnja rekonstrukcijom vlade u medijima nije prošla bez Vanje Udovičića, ministra sporta, Gorana Trivana, ministra zaštite životne sredine (SPS) i Vladana Vukosavljevića, ministra kulture i informisanja. Otkako je postao ministar kulture u Vučićevoj vladi 2016, pa preživeo i dolazak nove premijerke, Vukosavljević slovi za ambicioznog ali politički najslabijeg člana Vlade, preciznije čoveka bez „političkih leđa“ iza sebe, a kandidata za njegovo mesto je, čini se, svakog meseca sve više. Odavno je već ambicija Maje Gojković da se skrasi kao ministarka kulture, čak je i glumac Svetislav Bule Goncić spominjan kao takmac za to mesto, a kulturna čaršija tvrdi da najveće šanse za Nemanjinu ima Slobodan Nakarada, direktor Muzeja savremene umetnosti. Dalje, mediji u poslednje vreme spominju i Jelenu Trivan, direktorku Službenog glasnika kao moguću ministarku kulture, ali i balerinu Aju Jung. Za direktorku Festivala igre, koja je inače bila na listi SNS-a za odbornike Skupštine grada, priča se da ima, kao uostalom i Jelena Trivan, izuzetan uticaj na predsednika Vučića, pa upućeniji naprednjaci tvrde da joj je mesto makar državne sekretarke za kulturu – gotovo zagarantovano. Ipak, najozbiljniji kandidati za ministra kulture zasad su Slobodan Nakarada i Maja Gojković, mada to ne mora ništa da znači.

Najsigurniji članovi Vlade su Nebojša Stefanović (MUP) i Aleksandar Vulin (Ministarstvo odbrane). Ipak, ne bi bilo neobično da Vulin bude opet premešten u neko drugo ministarstvo.

Svejedno, počinje letnje računanje vremena u Vladi Srbije. A to znači da režimski mediji moraju da ispune novinske stupce licitiranjem kandidata za ministre, nategnutim sukobima u vladi i skupštini među ministrima i poslanicima, a rejtinzi moraju stalno da rastu. Prema poslednjem istraživanju Faktora plus (2. do 6. maja), koalicija oko SNS-a bi osvojila 56,9 odsto glasova. Još bi samo koalicija oko SPS prešla cenzus (9,6%). I niko više. Sve ostale stranke i koalicije ostale bi ispod cenzusa.

I čini se da je zato Vučić opet počeo da govori o svom „kraju u politici“, koji će se dogoditi čim se reši kosovsko pitanje: „Kada je reč o rešenju za Kosovo, nadam se rešenju. Znam, kakvo god rešenje da bude, to je moj kraj u politici. Srbi su takvi. Srbi mi nikada neće oprostiti svoju bolju budućnost i mir. Dakle, u Srbiji se slave samo porazi i ratovi“, rekao je Vučić u nedavnom intervjuu za „Kurir“.

Ma kakva rekonstrukcija, ovo je predizborna kampanja.

»NAJTEŽI DAN«, STARI I NOVI IGRAČI, TRENER I VLASNIK TIMA: A. Brnabić sa N. Popovićem (drugi zdesna), J. Joksimović, S. Malim i A. Vučićem fotografije: tanjug