Dafina Milanović se našla iza brave – na nevolju naših sudskih organa i Dafininih političkih mentora. Naime, kako tvrdi njen nekadašnji kolega u istom poslu Jezdimir Vasiljević ("Nacional", 21-22. decembra), ceo sudski postupak koji je pokrenut u Beogradu protiv Dafine Milanović samo je "najobičnije zamajavanje naroda"
Iako je domaća publika poslednjih meseci gotovo ravnodušno pratila sporadične vesti o toku istrage koju je letos, nakon devet godina od sloma „piramidalne“ Dafiment banke, protiv njene vlasnice Dafine Milanović pokrenulo Okružno javno tužilaštvo u Beogradu (na predlog Prvog odeljenja SUP Beograd), valjda pod utiskom da se do nekadašnje „srpske bankarske majke“ ne može stići, pošto je još krajem 1999. godine puštena da se skloni u Nemačku – prošle sedmice se, na opšte iznenađenje, ipak nešto konkretno dogodilo. To jest, žena koja je ostala „dužna“ svojim štedišama u Srbiji (ima ih oko 150.000) preko 220 miliona dolara našla se u zatvoru u Cvjabrikenu.
Ovo privođenje, međutim, još nije sasvim rasvetljeno sa pravne strane jer (u trenutku kada ovaj tekst ide u štampu) nema nedvosmislene potvrde da je Dafina Milanović doista uhapšena na osnovu raspisane poternice preko Interpola ili se ona tamo našla (po nečijem savetu) kao lice koje je zatražilo politički azil, a po formuli „ugrožavanja ljudskih prava“. Istina, prema izjavi Nebojše Šarkića, pomoćnika saveznog ministra pravde („Glas javnosti“ od 22. decembra), moglo bi se razumeti da će jugoslovenske vlasti zatražiti izručenje Dafine Milanović Jugoslaviji. Ali, iz te se izjave, kao i iz izjava advokata okrivljene Branimira Gugla i istražnog sudije Branislava Todića ne može jasno zaključiti da li je protiv Dafine Milanović doista raspisana poternica i kako je ona eventualno obrazložena (predstavnik jugoslovenske ambasade u Berlinu izjavio je Tanjugu da ne zna da je Dafina uhapšena ni da li je nemačkim vlastima upućen zahtev za izručenje – a izgleda da ne zna ni da li je za njom raspisana poternica). Izvesna (pravna ili informativna) konfuzija oko tog hapšenja navodi na pomisao da su oni „visoki krugovi“ i iz nekadašnje i iz sadašnje vlasti, koji su gotovo čitavu deceniju sprečavali obelodanjivanje čitave afere oko nastanka, slave i propasti Dafiment banke, pomalo „zatečeni“ vešću iz Nemačke – jer im u suštini ne odgovara izoštravanje tačne slike o svim „korisnicima“ Dafininih depozita.
Zvuči pomalo komično da je tek 30. juna ove godine (kada je pokrenuta oficijelna istraga) neko iz policije i tužilaštva shvatio da je Dafina Milanović iz trezora svoje banke još pre deset godina „na papirić“ neovlašćeno uzela oko deset miliona eura i tako izvršila „zloupotrebu službenog položaja“ (dok je za nekoliko godina svoga delovanja ova banka „obrnula“ više od milijardu eura) – a u međuvremenu je njeno poslovanje pregledala toliko kvalifikovana konsultantska i revizorska kuća kakva je Delojt i Tuš u Beogradu (još pre devet godina); zatim je njeno poslovanje mesecima istraživala nekadašnja savezna skupština SRJ pred specijalnim anketnim odborom (još pre sedam godina); da bi je potom Služba državne bezbednosti nadzirala opet nekoliko godina (zatim joj vratila pasoš pre tri godine); prošle godine o poslovima Dafiment banke – mešovite banke poseban izveštaj sastavila je Narodna banka Jugoslavije. Zašto i posle svih tih kontrola, revizija, ispitivanja, istraživanja i izveštaja niko iz „sudskog sistema“ nije bio ništa pokrenuo u ovoj stvari teško je objasniti.
Pošto je i ovaj prvi zvanični potez policije i tužilaštva letos „koincidirao“ sa pripremom i usvajanjem saveznog zakona o regulisanju javnog duga po osnovu stare devizne štednje, zakona koji je legalizovao pravo i Dafininih štediša na povraćaj propalih deviznih depozita, pokretanje istrage protiv Dafine Milanović izgledalo je gotovo kao iznuđen manevar – da se spreči pitanje zašto svi poreski obveznici treba da prime teret Dafininog duga, osim nje same koja je iz Nemačke preko novina poručivala da je na putu za Švajcarsku gde treba da podigne novac s kojim će navodno vratiti sve dugove svoje banke. (Prenošenje takvih vesti iritira milione građana, pa bi o tome morali da povedu računa sastavljači novog zakona o informisanju i novog novinarskg kodeksa časti.) No, pošto su shvatanja pravne države nešto drugačija u Nemačkoj, u odnosu na poznatu Batićevu aktivnost za utvrđivanje pravne države Srbije preko reformi pravosudnog sistema, Dafina Milanović se našla iza brave – na nevolju naših sudskih organa i Dafininih političkih mentora. Naime, kako tvrdi njen nekadašnji kolega u istom poslu Jezdimir Vasiljević („Nacional“, 21-22. decembra), ceo sudski postupak koji je pokrenut u Beogradu protiv Dafine Milanović samo je „najobičnije zamajavanje naroda da bi se prikrili pravi lopovi koji su opljačkali narodne pare“. Čuveni gazda Jezda, protiv koga se ovde vodi postupak po sličnoj stvari, a koji je nedavno pušten da se brani sa slobode, smatra da će i Dafina ići istim putem kao i on – nekoliko meseci će odsedeti u zatvoru, platiće kauciju, pa će se braniti sa slobode, što može, dodajmo, s obzirom na dosadašnje iskustvo, da potraje „odavde do večnosti“.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
