Pod šatrom je samo vozilo, pevaljka je bila na zahtevnoj pesmi “Rekli su mi da nisam za nju”, naže rakiju iz plastične čaše, upade u sto, i osećajno nastavi, Rekli su mi da nisam za nju...
Donja Kamenica, dvadesetak kilometara od Valjeva prema Osečini, Loznici. Enteresantno da je Donja Kamenica na višem terenu od Gornje Kamenice, koja je nedaleko. Dok se približavamo licu mesta, od Osečine, u “Slobodnoj vožnji” jezde i šipče autobusi iz Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Republike Srpske… prema Valjevu, gde je predizborni miting Srpske napredne stranke u liku gospodina precednika Vučića.
PRE NEGO ŠTO SE PREDSTAVIM
Iznad džade, na krivini, crveni transparent “Festival prasećeg pečenja u Donjoj Kamenici”, levo i uzbrdo, zaravan na kojoj crkva. Uz put tezge, palačinjci, razne džidža-midže, još džidža-midža, šećerna vuna, desno velika bela i lučna šatra ispod koje već trese, dalje, po tezgama, krstovi i krstići, brojanice i ogrlice, ukrasne flaše sa svi sveci i anđeli, voćne rakije, liciderska srca i lulice, orasnice… U porti crkve tezga Biljne radionice manastira Sv. apostola Tome, sa Stare planine, tu mandže i melemi, zubna pasta od gline za decu i odrasle, eliksiri protiv hemoroida, kapi za mišićnu masu, imunitet, protiv glavobolje, za miran san, ispiranje usta, prodavačica ponavlja, sve iz manastira, za menopauzu, pluća, plodnost, protiv grčeva, gihta, za štitnu žlezdu, sinuse i prehladu, za sve, jedino nema za ravne tabane.
Na tezge i kupinovo vino, sirup od koprive, vrcani med, sir sa travama… Na centralnom mestu velika i svečana bina, koju krasi grb grada Valjeva, levo natpis Grad Valjevo, desno, za strane goste, piše City of Valjevo. Pozdravimo organizatora Acu, koji se upravo presvuko u belu košulju. Organizator veli, svi će doći, zvao i predsednika Vučića, piso na kancelariju. Od bine, u dva reda, uzbrdo po livadi, dva reda suncobrana ispod kojih posade, svi založili vatru, natakli prasiće na ražnjeve, pa polako okreću. U sve to dominantan Jova, koji u Brankovini organizuje festival gulaša, krupan, na glavi crna šajkača, crna i majica, napred zastava Srbije, ispod Čiča Draža, a pozadi kružni natpis S verom u Boga, za kralja i otadžbinu.
Svaka posada odvrnula muziku, čuješ “Šta se ovo dešava…”, čuješ “Nije majci lako…”, sve obilazi organizator Aca u beloj košulji, zajedno sa pomoćnikom koji imade platneni šešir, naočare, i bledoplavu, tek raspakovanu košulju sa sportskim džepovima. Pod jednim od suncobrana oko zastave, sa natpisom “Srbija – Rusija”, posluje čovek koji veli da tu zastavu nosio na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. Ima i pesmu o tome, ali mnogo dugačka, može da kaže svoju najbolju pesmu, krenu, Pitaš me sine šta da mi kupiš / levih patika par…
Organizator iznese i turi na stočić, do bine, četiri zlatna pehara u celofanu, od šatre je tuklo, “Prošao sam svet unakrst”, pa se nastavi pevačica u zelene hlače, “Nije bogat koji ima / koji daje, narod kaže, i Bog mu pomaže”. U prasiće upadoše muzikanti, bas i dve harmonike, razvukoše “Ja sam ti lutalica”… Organizator Aca najavi defile, među prasiće, u koloni, krenu dečji folklor, sa bine se javi čuveni Dragiša Simić, pa reče, Dobar dan i pomaže Bog, pozdravimo festival koji živi i traje i čuva srpske običaje… Pa nastavi, Pre nego što se predstavim, ja sam Dragiša Simić, čuvar srpske tradicije, sa nama je profesor Mekić, koji je takođe maksimalan…
URAMLJENA PESMA
Priliku da sve otvori, sa košulju kratkih rukava, dobi profesor Poljoprivrednog fakulteta Mekić, pošto je kompletna Gradska uprava Valjeva, do portira, bila na Vučićevom mitingu. Profesor reče, Dragi prijatelji, dobro došli na festival… ovakve manifestacije svi treba da podrže, narod to voli, ovo je nešto posebno… Čuvar tradicije Dragiša mu se zahvali rečima, Alal vera, ovo je bilo profesorski. Na binu stupi folklor iz Osečine, novinaru se primače pesnik Toma Nedić, koji nosio zastavu na SP u fudbalu u Rusiji, pokaza uramljenu pesmu koja sa fotografijom kafedžije Vula. Uze reče, Blagorodno poji svoga blaga čula / sve što s voljom radi trudi se da valja / predodređen odavno za srpskoga kralja…
Krenu defile konjanika, plus kafedžija Vule u fijakeru. Organizator Aca komandova da fijaker priđe bini, iz fijakera izađe Vule i pope se na binu. Čuvar tradicije Dragiša pozdravi šampiona pečenja svih vremena, pozva profesora Mekića da uruči visoko priznanje, Mekić uruči uramljenu visoku zahvalnicu, čestita, reče da je Vulova kafana u Pričeviću širom poznata. Dragiša viknu, Da čujemo Vula, a Vule reče da je on poznatiji po jagnjećem nego po prasećem pečenju, na šta čuveni Dragiša podviknu, Bravo, a Vule se nastavi, Da ovo nastave mlađi!
Dragiša euforično poruči Samo sloga Srbina spašava, Vulu na glavu staviše krunu, obukoše mu plavi plašt optočen sa zlatne rese, pa mu uručiše još jedno visoko priznanje, od Udruženja sportista Valjeva, za sve divne dane i noći provedene u kafani. Na binu izađe pesnik od Osečine Nedić, pokaza uramljenu pesmu sa Vulovu sliku, pa odrecitova, Blagorodno pojiš svoja čula / tek kad upoznaš Vula…
Nastavi se umetnički program, pevačica iz šatre, u zelenim hlačama i s majicom na bretele, na opšte je veselje ostavila mikrofon i popela se na konja, Vule, sve sa krunom i plavim plaštom, krenu prema svom suncobranu gde su bili stolovi puni pečenja. Kad se primače, muzikanti sa basom i dve harmonike udariše “Pogledajde mala moja”… Novinar iskoristi priliku pita, koliko je, otprilike, uredio i ispeko prasića i jaganjaca, a Vule odgovori, Sve to ide na dušu vas koji ste to pojeli. Još bi pitanje, ima li razlike u pripremi dve vrste pečenja, i tu kralj Vule imade odgovor, dobro jagnje, i dobro prase su osnova, ako to nije dobro, ne može…
Čuvar tradicije Dragiša nije ispušto mikrofon, najavi pehare i priznanja za sve, folklor oplete kolo po livadi, priključi se radosni narod, pod suncobranom kod kralja Vula stolovi su se gibali pod tepsijama pečenja, u čelu dva profesora, sve biraju pauflek i rebarca, a jedan drugom, preko zalogaja, vele, Al’ ga je ispeko, jb mu kevu… na bini krenu dodela pehara i visokih priznanja… Odnekud je praštalo, “Ej riči, riči, riči / primakni se malo čiči / da te čiča kalaiše, od kolena pa naviše”.
Pevaljka u zelenim hlačama je uspešno sjahala sa konja i prihvatila se posla, “Jedna ljuba, jedna žena, ne zove se više mojom…” pa nastavi u pravoslavnom duhu, “Nije bogat koji ima / koji daje, i Bog mu pomaže…”. I u drugoj, beloj šatri, pevaljka, samo čuješ, voziii, krenu, sa puno osećaja, pesma “Rekli su mi da nisam za nju”. Pevaljka naže rakiju iz plastične čaše, upade u sto sa gostima, osećajno nastavi, “Rekli su mi da nisam za nju…”. Bi vreme odlaska, reporter se spusti do džade kojom su se vraćali autobusi sa “Slobodne vožnje” na Vučićev miting u Valjevu, bi slobodan uslika jednu “Lastu”, koja je bila dupke puna.
Ministar Nikola Selaković „bljuje otrov“ jer ide pred sud, predsednik Aleksandar Vučić ga vatreno brani. „Vreme“ u novom broju ispituje koji su dometi slučaja Generalštaba i obračuna sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
