Pod šatrom je samo vozilo, pevaljka je bila na zahtevnoj pesmi “Rekli su mi da nisam za nju”, naže rakiju iz plastične čaše, upade u sto, i osećajno nastavi, Rekli su mi da nisam za nju...
Donja Kamenica, dvadesetak kilometara od Valjeva prema Osečini, Loznici. Enteresantno da je Donja Kamenica na višem terenu od Gornje Kamenice, koja je nedaleko. Dok se približavamo licu mesta, od Osečine, u “Slobodnoj vožnji” jezde i šipče autobusi iz Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Republike Srpske… prema Valjevu, gde je predizborni miting Srpske napredne stranke u liku gospodina precednika Vučića.
PRE NEGO ŠTO SE PREDSTAVIM
Iznad džade, na krivini, crveni transparent “Festival prasećeg pečenja u Donjoj Kamenici”, levo i uzbrdo, zaravan na kojoj crkva. Uz put tezge, palačinjci, razne džidža-midže, još džidža-midža, šećerna vuna, desno velika bela i lučna šatra ispod koje već trese, dalje, po tezgama, krstovi i krstići, brojanice i ogrlice, ukrasne flaše sa svi sveci i anđeli, voćne rakije, liciderska srca i lulice, orasnice… U porti crkve tezga Biljne radionice manastira Sv. apostola Tome, sa Stare planine, tu mandže i melemi, zubna pasta od gline za decu i odrasle, eliksiri protiv hemoroida, kapi za mišićnu masu, imunitet, protiv glavobolje, za miran san, ispiranje usta, prodavačica ponavlja, sve iz manastira, za menopauzu, pluća, plodnost, protiv grčeva, gihta, za štitnu žlezdu, sinuse i prehladu, za sve, jedino nema za ravne tabane.
Na tezge i kupinovo vino, sirup od koprive, vrcani med, sir sa travama… Na centralnom mestu velika i svečana bina, koju krasi grb grada Valjeva, levo natpis Grad Valjevo, desno, za strane goste, piše City of Valjevo. Pozdravimo organizatora Acu, koji se upravo presvuko u belu košulju. Organizator veli, svi će doći, zvao i predsednika Vučića, piso na kancelariju. Od bine, u dva reda, uzbrdo po livadi, dva reda suncobrana ispod kojih posade, svi založili vatru, natakli prasiće na ražnjeve, pa polako okreću. U sve to dominantan Jova, koji u Brankovini organizuje festival gulaša, krupan, na glavi crna šajkača, crna i majica, napred zastava Srbije, ispod Čiča Draža, a pozadi kružni natpis S verom u Boga, za kralja i otadžbinu.
Svaka posada odvrnula muziku, čuješ “Šta se ovo dešava…”, čuješ “Nije majci lako…”, sve obilazi organizator Aca u beloj košulji, zajedno sa pomoćnikom koji imade platneni šešir, naočare, i bledoplavu, tek raspakovanu košulju sa sportskim džepovima. Pod jednim od suncobrana oko zastave, sa natpisom “Srbija – Rusija”, posluje čovek koji veli da tu zastavu nosio na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. Ima i pesmu o tome, ali mnogo dugačka, može da kaže svoju najbolju pesmu, krenu, Pitaš me sine šta da mi kupiš / levih patika par…
Organizator iznese i turi na stočić, do bine, četiri zlatna pehara u celofanu, od šatre je tuklo, “Prošao sam svet unakrst”, pa se nastavi pevačica u zelene hlače, “Nije bogat koji ima / koji daje, narod kaže, i Bog mu pomaže”. U prasiće upadoše muzikanti, bas i dve harmonike, razvukoše “Ja sam ti lutalica”… Organizator Aca najavi defile, među prasiće, u koloni, krenu dečji folklor, sa bine se javi čuveni Dragiša Simić, pa reče, Dobar dan i pomaže Bog, pozdravimo festival koji živi i traje i čuva srpske običaje… Pa nastavi, Pre nego što se predstavim, ja sam Dragiša Simić, čuvar srpske tradicije, sa nama je profesor Mekić, koji je takođe maksimalan…
foto: d. todorović…krunisani kafedžija Vule…
URAMLJENA PESMA
Priliku da sve otvori, sa košulju kratkih rukava, dobi profesor Poljoprivrednog fakulteta Mekić, pošto je kompletna Gradska uprava Valjeva, do portira, bila na Vučićevom mitingu. Profesor reče, Dragi prijatelji, dobro došli na festival… ovakve manifestacije svi treba da podrže, narod to voli, ovo je nešto posebno… Čuvar tradicije Dragiša mu se zahvali rečima, Alal vera, ovo je bilo profesorski. Na binu stupi folklor iz Osečine, novinaru se primače pesnik Toma Nedić, koji nosio zastavu na SP u fudbalu u Rusiji, pokaza uramljenu pesmu koja sa fotografijom kafedžije Vula. Uze reče, Blagorodno poji svoga blaga čula / sve što s voljom radi trudi se da valja / predodređen odavno za srpskoga kralja…
Krenu defile konjanika, plus kafedžija Vule u fijakeru. Organizator Aca komandova da fijaker priđe bini, iz fijakera izađe Vule i pope se na binu. Čuvar tradicije Dragiša pozdravi šampiona pečenja svih vremena, pozva profesora Mekića da uruči visoko priznanje, Mekić uruči uramljenu visoku zahvalnicu, čestita, reče da je Vulova kafana u Pričeviću širom poznata. Dragiša viknu, Da čujemo Vula, a Vule reče da je on poznatiji po jagnjećem nego po prasećem pečenju, na šta čuveni Dragiša podviknu, Bravo, a Vule se nastavi, Da ovo nastave mlađi!
Dragiša euforično poruči Samo sloga Srbina spašava, Vulu na glavu staviše krunu, obukoše mu plavi plašt optočen sa zlatne rese, pa mu uručiše još jedno visoko priznanje, od Udruženja sportista Valjeva, za sve divne dane i noći provedene u kafani. Na binu izađe pesnik od Osečine Nedić, pokaza uramljenu pesmu sa Vulovu sliku, pa odrecitova, Blagorodno pojiš svoja čula / tek kad upoznaš Vula…
foto: d. todorović…i pevačica kao jahačica; Donja Kamenica, maja 2024.
Nastavi se umetnički program, pevačica iz šatre, u zelenim hlačama i s majicom na bretele, na opšte je veselje ostavila mikrofon i popela se na konja, Vule, sve sa krunom i plavim plaštom, krenu prema svom suncobranu gde su bili stolovi puni pečenja. Kad se primače, muzikanti sa basom i dve harmonike udariše “Pogledajde mala moja”… Novinar iskoristi priliku pita, koliko je, otprilike, uredio i ispeko prasića i jaganjaca, a Vule odgovori, Sve to ide na dušu vas koji ste to pojeli. Još bi pitanje, ima li razlike u pripremi dve vrste pečenja, i tu kralj Vule imade odgovor, dobro jagnje, i dobro prase su osnova, ako to nije dobro, ne može…
Čuvar tradicije Dragiša nije ispušto mikrofon, najavi pehare i priznanja za sve, folklor oplete kolo po livadi, priključi se radosni narod, pod suncobranom kod kralja Vula stolovi su se gibali pod tepsijama pečenja, u čelu dva profesora, sve biraju pauflek i rebarca, a jedan drugom, preko zalogaja, vele, Al’ ga je ispeko, jb mu kevu… na bini krenu dodela pehara i visokih priznanja… Odnekud je praštalo, “Ej riči, riči, riči / primakni se malo čiči / da te čiča kalaiše, od kolena pa naviše”.
Pevaljka u zelenim hlačama je uspešno sjahala sa konja i prihvatila se posla, “Jedna ljuba, jedna žena, ne zove se više mojom…” pa nastavi u pravoslavnom duhu, “Nije bogat koji ima / koji daje, i Bog mu pomaže…”. I u drugoj, beloj šatri, pevaljka, samo čuješ, voziii, krenu, sa puno osećaja, pesma “Rekli su mi da nisam za nju”. Pevaljka naže rakiju iz plastične čaše, upade u sto sa gostima, osećajno nastavi, “Rekli su mi da nisam za nju…”. Bi vreme odlaska, reporter se spusti do džade kojom su se vraćali autobusi sa “Slobodne vožnje” na Vučićev miting u Valjevu, bi slobodan uslika jednu “Lastu”, koja je bila dupke puna.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
