Pod šatrom je samo vozilo, pevaljka je bila na zahtevnoj pesmi “Rekli su mi da nisam za nju”, naže rakiju iz plastične čaše, upade u sto, i osećajno nastavi, Rekli su mi da nisam za nju...
Donja Kamenica, dvadesetak kilometara od Valjeva prema Osečini, Loznici. Enteresantno da je Donja Kamenica na višem terenu od Gornje Kamenice, koja je nedaleko. Dok se približavamo licu mesta, od Osečine, u “Slobodnoj vožnji” jezde i šipče autobusi iz Loznice, Malog Zvornika, Ljubovije, Republike Srpske… prema Valjevu, gde je predizborni miting Srpske napredne stranke u liku gospodina precednika Vučića.
PRE NEGO ŠTO SE PREDSTAVIM
Iznad džade, na krivini, crveni transparent “Festival prasećeg pečenja u Donjoj Kamenici”, levo i uzbrdo, zaravan na kojoj crkva. Uz put tezge, palačinjci, razne džidža-midže, još džidža-midža, šećerna vuna, desno velika bela i lučna šatra ispod koje već trese, dalje, po tezgama, krstovi i krstići, brojanice i ogrlice, ukrasne flaše sa svi sveci i anđeli, voćne rakije, liciderska srca i lulice, orasnice… U porti crkve tezga Biljne radionice manastira Sv. apostola Tome, sa Stare planine, tu mandže i melemi, zubna pasta od gline za decu i odrasle, eliksiri protiv hemoroida, kapi za mišićnu masu, imunitet, protiv glavobolje, za miran san, ispiranje usta, prodavačica ponavlja, sve iz manastira, za menopauzu, pluća, plodnost, protiv grčeva, gihta, za štitnu žlezdu, sinuse i prehladu, za sve, jedino nema za ravne tabane.
Na tezge i kupinovo vino, sirup od koprive, vrcani med, sir sa travama… Na centralnom mestu velika i svečana bina, koju krasi grb grada Valjeva, levo natpis Grad Valjevo, desno, za strane goste, piše City of Valjevo. Pozdravimo organizatora Acu, koji se upravo presvuko u belu košulju. Organizator veli, svi će doći, zvao i predsednika Vučića, piso na kancelariju. Od bine, u dva reda, uzbrdo po livadi, dva reda suncobrana ispod kojih posade, svi založili vatru, natakli prasiće na ražnjeve, pa polako okreću. U sve to dominantan Jova, koji u Brankovini organizuje festival gulaša, krupan, na glavi crna šajkača, crna i majica, napred zastava Srbije, ispod Čiča Draža, a pozadi kružni natpis S verom u Boga, za kralja i otadžbinu.
Svaka posada odvrnula muziku, čuješ “Šta se ovo dešava…”, čuješ “Nije majci lako…”, sve obilazi organizator Aca u beloj košulji, zajedno sa pomoćnikom koji imade platneni šešir, naočare, i bledoplavu, tek raspakovanu košulju sa sportskim džepovima. Pod jednim od suncobrana oko zastave, sa natpisom “Srbija – Rusija”, posluje čovek koji veli da tu zastavu nosio na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Rusiji. Ima i pesmu o tome, ali mnogo dugačka, može da kaže svoju najbolju pesmu, krenu, Pitaš me sine šta da mi kupiš / levih patika par…
Organizator iznese i turi na stočić, do bine, četiri zlatna pehara u celofanu, od šatre je tuklo, “Prošao sam svet unakrst”, pa se nastavi pevačica u zelene hlače, “Nije bogat koji ima / koji daje, narod kaže, i Bog mu pomaže”. U prasiće upadoše muzikanti, bas i dve harmonike, razvukoše “Ja sam ti lutalica”… Organizator Aca najavi defile, među prasiće, u koloni, krenu dečji folklor, sa bine se javi čuveni Dragiša Simić, pa reče, Dobar dan i pomaže Bog, pozdravimo festival koji živi i traje i čuva srpske običaje… Pa nastavi, Pre nego što se predstavim, ja sam Dragiša Simić, čuvar srpske tradicije, sa nama je profesor Mekić, koji je takođe maksimalan…
foto: d. todorović…krunisani kafedžija Vule…
URAMLJENA PESMA
Priliku da sve otvori, sa košulju kratkih rukava, dobi profesor Poljoprivrednog fakulteta Mekić, pošto je kompletna Gradska uprava Valjeva, do portira, bila na Vučićevom mitingu. Profesor reče, Dragi prijatelji, dobro došli na festival… ovakve manifestacije svi treba da podrže, narod to voli, ovo je nešto posebno… Čuvar tradicije Dragiša mu se zahvali rečima, Alal vera, ovo je bilo profesorski. Na binu stupi folklor iz Osečine, novinaru se primače pesnik Toma Nedić, koji nosio zastavu na SP u fudbalu u Rusiji, pokaza uramljenu pesmu koja sa fotografijom kafedžije Vula. Uze reče, Blagorodno poji svoga blaga čula / sve što s voljom radi trudi se da valja / predodređen odavno za srpskoga kralja…
Krenu defile konjanika, plus kafedžija Vule u fijakeru. Organizator Aca komandova da fijaker priđe bini, iz fijakera izađe Vule i pope se na binu. Čuvar tradicije Dragiša pozdravi šampiona pečenja svih vremena, pozva profesora Mekića da uruči visoko priznanje, Mekić uruči uramljenu visoku zahvalnicu, čestita, reče da je Vulova kafana u Pričeviću širom poznata. Dragiša viknu, Da čujemo Vula, a Vule reče da je on poznatiji po jagnjećem nego po prasećem pečenju, na šta čuveni Dragiša podviknu, Bravo, a Vule se nastavi, Da ovo nastave mlađi!
Dragiša euforično poruči Samo sloga Srbina spašava, Vulu na glavu staviše krunu, obukoše mu plavi plašt optočen sa zlatne rese, pa mu uručiše još jedno visoko priznanje, od Udruženja sportista Valjeva, za sve divne dane i noći provedene u kafani. Na binu izađe pesnik od Osečine Nedić, pokaza uramljenu pesmu sa Vulovu sliku, pa odrecitova, Blagorodno pojiš svoja čula / tek kad upoznaš Vula…
foto: d. todorović…i pevačica kao jahačica; Donja Kamenica, maja 2024.
Nastavi se umetnički program, pevačica iz šatre, u zelenim hlačama i s majicom na bretele, na opšte je veselje ostavila mikrofon i popela se na konja, Vule, sve sa krunom i plavim plaštom, krenu prema svom suncobranu gde su bili stolovi puni pečenja. Kad se primače, muzikanti sa basom i dve harmonike udariše “Pogledajde mala moja”… Novinar iskoristi priliku pita, koliko je, otprilike, uredio i ispeko prasića i jaganjaca, a Vule odgovori, Sve to ide na dušu vas koji ste to pojeli. Još bi pitanje, ima li razlike u pripremi dve vrste pečenja, i tu kralj Vule imade odgovor, dobro jagnje, i dobro prase su osnova, ako to nije dobro, ne može…
Čuvar tradicije Dragiša nije ispušto mikrofon, najavi pehare i priznanja za sve, folklor oplete kolo po livadi, priključi se radosni narod, pod suncobranom kod kralja Vula stolovi su se gibali pod tepsijama pečenja, u čelu dva profesora, sve biraju pauflek i rebarca, a jedan drugom, preko zalogaja, vele, Al’ ga je ispeko, jb mu kevu… na bini krenu dodela pehara i visokih priznanja… Odnekud je praštalo, “Ej riči, riči, riči / primakni se malo čiči / da te čiča kalaiše, od kolena pa naviše”.
Pevaljka u zelenim hlačama je uspešno sjahala sa konja i prihvatila se posla, “Jedna ljuba, jedna žena, ne zove se više mojom…” pa nastavi u pravoslavnom duhu, “Nije bogat koji ima / koji daje, i Bog mu pomaže…”. I u drugoj, beloj šatri, pevaljka, samo čuješ, voziii, krenu, sa puno osećaja, pesma “Rekli su mi da nisam za nju”. Pevaljka naže rakiju iz plastične čaše, upade u sto sa gostima, osećajno nastavi, “Rekli su mi da nisam za nju…”. Bi vreme odlaska, reporter se spusti do džade kojom su se vraćali autobusi sa “Slobodne vožnje” na Vučićev miting u Valjevu, bi slobodan uslika jednu “Lastu”, koja je bila dupke puna.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Intervju: Ivanka Popović, profesorka i članica Inicijative “ProGlas”
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Srpska opozicija je na odličnom putu da propusti priliku tako što se ne bavi politikom, ne ume da se dogovori i ponavlja pogubnu formulu „prvo da se ispune studentski zahtevi“
Batinanje studenata u Novom Sadu može da iznenadi samo nekoga ko ništa o naprednjačkom Novom Sadu ne zna. Decenijska negativna selekcija se onde završila tako što su u tzv. strukturama vlasti ostali samo kriminalci i bitange
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!