Da ostane sve u familiji

Otkako je pobedio Borisa Tadića 20. maja, svi oni koji i inače osporavaju kadrove SNS-a, zlurado primećuju kako Tomislav Nikolić nema dovoljno kvalitetnih ljudi ni kabinet da sastavi, a kamoli vladu. Svejedno, iznova su podgrejane priče kako je SNS privatna Tomina stranka, porodična manufaktura takoreći, svako je tu nekakav Tomin rođak, ili svojta, objašnjavaju čaršijski poznavaoci naprednjačkih prilika. Tako, kada je Nikolić počeo da formira kabinet, priča se da ga bez familije – sastaviti neće.

Veliko zanimanje za Nikolićev kabinet nije samo otud što se s posebnom pažnjom prati svaki potez dojučerašnjeg šefa naprednjaka kako je postao predsednik. Uticaj stanara Andrićevog venca na predsednikove odluke je, za Tadićevog vakta, bio deo najzanimljivijih „dvorskih priča“, a njegovim najbližim saradnicima pripisivane su mitske političke moći i odgovornost za najosetljivije poteze koje je Tadić povlačio. Nije zato, nimalo neobično što su se za samo nedelju dana, po prestoničkim novinama pojavile spekulacije o četvorici mogućih kandidata za mesto šefa Nikolićevog kabineta. Pojednostavljeno, trenutno najvažnije državno pitanje je ko će biti novi Miodrag Miki Rakić (Tadićev šef kabineta i „čovek od velikog uticaja u DS-u“, kako to vole da napišu mediji za koje je Miki Rakić uspeo da ostane jedna od onih intrigantnih ličnosti iz tzv. senke)? Posebno u svetlu činjenice da je šef kabineta predsednika Republike istovremeno sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i predsednik državnog Biroa za koordinaciju tajnih službi, ukratko čovek kojem su dostupne praktično sve informacije kojima raspolaže šef države, kako je to definisano Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, iz decembra 2007. godine. Prosto, svako mesto blisko tajnim službama i policiji na srpskom političkom tržištu kotira se tradicionalno visoko, a u kontekstu brojnih najava još zaoštrenije borbe protiv kriminala, gde se kao u kladionicama licitira ko će od velikih tajkuna prvi biti uhapšen, mnogima se čini da je važnije ko će biti šef kabineta nego ministar policije. Jedan ugledni naprednjak za „Vreme“ komentariše da je siguran da će u slučaju kohabitacije (Nikolić predsednik, a Tadićeva vlada) sastanci Saveta za nacionalnu bezbednost biti smrtno dosadni i nezanimljivi: „Zamislite sastanak na kojem sede predsednik Nikolić, premijer Tadić, ministri odbrane, unutrašnjih poslova, pravde, načelnik Generalštaba i direktori službi bezbednosti? Ko će tu kome hteti bilo šta poverljivo da kaže?“

KO ĆE BITI ČOVEK IZ SENKE: Miroslav Latinović, Milan Bačević, Vladimir Cvijan i Aleksandar Vučić, spominjani su kao moguća Nikolićeva rešenja za šefa kabineta na Andrićevom vencu. Od te četvorice, dvojica su – šurak i prika. Tako je nastavljena ta priča da će Nikoliću najpouzdaniji saradnici biti tzv. ljudi bliski familiji.

Miroslav Latinović, inače šef Tominog kabineta u SNS-u, brat je gospođe Dragice Nikolić, prve dame Srbije, i slovi za Nikolićevog čoveka od poverenja. Vest da bi baš on mogao biti šef kabineta vrlo brzo je zamenjena informacijom RTS-a (subota, 2. jun) da će on biti „lični Nikolićev sekretar“. U kratkom razgovoru za „Vreme“, u ponedeljak 4. juna, Latinović reče da je „zasad, zvanično, jedino Nebojša Rodić – generalni sekretar Nikolićevog kabineta, kao i da su poznata imena nekoliko savetnika o kojima je Nikolić sam govorio u izjavi za RTS“, a da su „sve ostalo – nagađanja“ i da o kadrovskom rešenju za mesto šefa kabineta još nije razgovarano. Miroslav Latinović je, kako nam reče, „praktično ceo vek radio u saveznim organima, u Saveznom ministarstvu za informisanje“, a pre nego što je osnovan SNS gde se posvetio poslovima formiranja stranke, bio je savetnik predsednice Opštine Zemun Gordane Pop Lazić od 2004. do 2008.

Pored šuraka Latinovića, mediji su kao Nikolićevog kandidata za šefa kabineta spomenuli i prijatelja – priku Milana Bačevića. Naime, ćerka profesora dr Bačevića, Milena, udata je za mlađeg sina Tomislava Nikolića, Branislava. Bačević je predsednik Izvršnog odbora SNS-a, inače rođen 1953. i redovni je profesor Odseka za geografiju PMF-a u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Bio je poslanik SRS-a u dva mandata i zamenik ministra za nauku i tehnologiju do 2000. godine. U SNS-u, kako je pisano, zadužen je za saradnju sa Rusijom i važi, kao i Latinović, za jednog od najbližih saradnika Tomislava Nikolića, praktično treći čovek SNS-a, odmah iza Aleksandra Vučića, kome je, kada je formiran SNS, poveren posao unutrašnjeg uređenja stranke i briga o finansijama. U kampanji je uz Nikolića i Vučića bio jedan od šefova centralnog izbornog štaba SNS-a. Peti je na izbornoj listi „Pokrenimo Srbiju“ i u Skupštini Srbije mu je potvrđen mandat za narodnog poslanika. Međutim, Nikolić je o mogućnosti da dr Bačević bude njegov šef kabineta u izjavi za RTS kazao: „Postoje ozbiljni i odgovorni poslovi koje bi gospodin Bačević mogao da radi, a šef kabineta je nešto drugo. Mislim da ni sam nisam iskristalisao da li će šef kabineta biti funkcija na način na koji je bila do sada ili ću tu funkciju potpuno da promenim.“ Pojasnio je da nije od onih kojima saradnici mogu da kažu „nemojte vi time da se bavite, to ću ja“, nego da će mnogo toga „preuzeti na sebe“.

Da su druga dvojica spomenutih kandidata Aleksandar Vučić i Vladimir Cvijan u „tihom ratu“ zbog funkcije šefa kabineta, objavio je dnevni list „Blic“ u ponedeljak, 4. juna. Vladimir Cvijan je, po biografijama koje se mogu naći na internetu, bio angažovan u Tadićevom kabinetu kao sekretar Pravnog saveta predsednika Srbije, da bi posle reizbora Tadića 2008. bio izabran za njegovog savetnika a obavljao je i dužnost generalnog sekretara predsednika Republike. Kada je Cvijan prešao u SNS 2010. godine, pres služba tadašnjeg predsednika Tadića saopštila je da Cvijan i nije bio sekretar predsednika, „nego je obavljao tehničko-birokratske i pravne poslove iz domena funkcionisanja Generalnog sekretarijata“. Kako je tada rekao Cvijan, ostavku je 4. marta 2010. predao lično predsedniku Borisu Tadiću „i to zbog ozbiljnih nezakonitosti i zloupotreba u reformi pravosuđa i reizboru sudija“.

Ostao je upamćen po dve izjave. Prvoj, da se od 1000 neizabranih sudija, 650 učlanilo u SNS. Druga je, u stvari, bila izjava Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam, koju je Cvijan preneo medijima kao novi Jocićev advokat (jedan iz tima) i tada već visoki funkcioner SNS-a. Jocić je, naime, po Cvijanu poručio da je „spreman da, pošto bude pušten na slobodu, gradi novi most tamo gde vlast kaže da je potreban“. Aleksandar Vučić, tadašnji zamenik predsednika SNS-a, odgovorio je da je izjava njegovog stranačkog kolege „neprimerena i neoprezna“ ali i da je Jocićeva ponuda neprihvatljiva: „Ne znam kad će i da li će da izađe iz zatvora, ali ako mislite da ćemo mi biti buduća vlast, na čemu vam hvala, taj čovek mostove neće graditi.“ Vučić je rekao i da je advokatura Cvijanov posao i da za odbranu Joce Amsterdama Cvijan dobija honorar (TV B92, novembar 2011). Cvijan je, inače, na visokom 38. mestu liste „Pokrenimo Srbiju“, i potvrđen mu je mandat u Skupštini Srbije.

Na pisanje „Blica“ da Cvijan i Vučić ratuju oko funkcije šefa kabineta, jer je navodno i v.d. predsednika SNS-a zainteresovan za to mesto, Vučić, koji nam reče da je u Berlinu (utorak, 5. jun), u kratkom SMS-u demantuje: „Smešna laž. Nemoguće je da to budem, pošto vodim stranku, a i poslanik sam. Uzgred, Cvijan je poslanik, takođe.“

KONTROVERZNI PROFESOR I EKSPERT IZ RIK–a: Na dan zaključenja ovog broja „Vremena“ (utorak, 5. jun) nije saopšteno ime novog šefa kabineta predsednika Republike i sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost, ali su se pojavile medijske spekulacije kako će dr Oliver Antić, redovni profesor Pravnog fakulteta, najavljen kao Nikolićev savetnik za pravna pitanja, u stvari biti Nikolićeva „desna ruka“ te da je to početak „menjanja“ funkcije šefa kabineta o kojoj je govorio Nikolić za RTS. Po toj verziji, šef kabineta imaće samo protokolarnu funkciju. Nije samo jasno kako, kad po Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, šef kabineta predsednika Srbije koji je i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost dolazi u posed ključnih bezbednosnih informacija?

Antić je inače bio dekan Pravnog fakulteta od 1998. do oktobra 2000. kada je podneo ostavku. Bio je i direktor Instituta za uporedno pravo 1997–2001. Za vreme dok je bio dekan (vreme posle donošenja Zakona o univerzitetu, tzv. Šešeljevog) otpušteni su profesori Pravnog fakulteta kritični prema tadašnjem režimu. „Tada je prvo bio otpušten profesor Vodinelić, a za njim još nas šesnaestoro. Pri tom nas je prikazivao kao neku vrstu državnih neprijatelja. Radi se o jednoj autoritarnoj ličnosti koja ima bezočan odnos prema studentima“, rekla je pre neki dan profesorka dr Vesna Rakić-Vodinelić za Radio Slobodna Evropa. Antić je politički bio aktivan u Srpskoj radikalnoj stranci da bi kasnije bio i jedan od osnivača SNS-a.

Nikolićev savetnik za odbranu i bezbednost biće penzionisani policijski general Milorad Simić. Rođen je 1956. u Milićima, Republika Srpska, a završio je studije na Defektološkom fakultetu u Beogradu. Najveći deo radnog veka proveo je u MUP-u, tu je stekao čin general-majora. Obavljao je dužnost načelnika Uprave Policije MUP-a RS i načelnika Policije Grada Beograda. Bio je u dva mandata predsednik Asocijacije šefova policija zemalja Jugoistočne Evrope. U Agrobanci je od 2007. prvo na poslovima savetnika izvršnog odbora za preventivu i bezbednost, a potom i izvršni direktor Sektora upravljanja imovinom, bezbednosti, komercijale i opštih poslova. Član UO FK Crvena zvezda, kako stoji na Zvezdinom sajtu.

Generalni sekretar Nikolićevog kabineta biće Nebojša Rodić. Njegovo pojavljivanje je takođe uznemirilo medije u Srbiji koji su uglas opomenuli da je njegovo imenovanje na mesto generalnog sekretara još jedan dokaz o povratku kadrova iz devedesetih. Naime, Rodić je 1997. bio zamenik sekretara Skupštine, a pre toga sekretar Republičke izborne komisije, i to u vreme one velike izborne krađe 1997. Mediji podsećaju da je brat Nebojšin, Milan Rodić, bivši funkcioner JUL-a, blizak saradnik Mirjane Marković i nekadašnji generalni direktor „Srbijašuma“.

KOLIKI JE ZNAČAJ NIKOLIĆEVIH LJUDI: Od novih stanara Andrićevog venca koji su zasad poznati javnosti, treba spomenuti i Stanislavu Pak, koja će biti šef Nikolićeve pres službe. Rođena je 1971. godine i član je Saveta za međunarodnu saradnju SNS-a, nekadašnja je novinarka RTS-a iz vremena Dragoljuba Milanovića, i kako sada ljudi koji su je tada poznavali, svedoče, bliska JUL-u. Radila je i u kompaniji „Fidelinka“. A šef protokola biće Jasmina Mitrović Marić, bivša novinarka BK Televizije, kandidat Pokreta snaga Srbije Bogoljuba Karića za gradonačelnika Beograda 2004. godine. Tada je govorila da od „četiri momka u svom životu“ bitno zavisi: „Iza mene ne stoji samo jedan čovek, već tri muškarca u mojoj porodici, suprug Dragan, sinovi Matija i Andrija, i četvrti, u Pokretu, Bogoljub Karić.“ Rođena je 1965. u Beogradu, završila je studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, javnosti poznata kao autorka emisije „BK parlament“ i generalni sekretar Karić fondacije.

Otkrivajući neka od imena ljudi koje će zaposliti u svom kabinetu, Nikolić je rekao: „Sve su to ljudi koje sam upoznao u svom političkom životu i u koje imam veliko poverenje.“

Koliko god priča o Nikolićevim savetnicima i ljudima u kabinetu golicala javnost, pitanje je, realno, koliko su moćni savetnici predsednika države? Važno je podsetiti da su Tadićevi savetnici bili javnosti zanimljivi, ne zato što su savetovali Tadića kao predsednika države, nego Tadića kao predsednika DS-a, noseće stranke u vladi, i najmoćnijeg čoveka u državi. Bude li Tadićeve vlade, Nikolić neće imati ni taj značaj ni tu moć. Pa ni njegovi savetnici. Drugo je, međutim, pitanje koju poruku šalje Tomislav Nikolić svojim biračima izborom ljudi za Andrićev venac, i to je muka o kojoj se danas ćuti u vrhu SNS-a. Da li su to nekadašnji julovci, bliski Miri Marković i Slobodanu Miloševiću, to ne dotiče birače Tomislava Nikolića, njih je, da se razumemo, baš briga, to zanima samo one koji nisu glasali za Nikolića, i nikad i neće, reći će jedan mladi beogradski naprednjak za „Vreme“. Međutim, birače Tomislava Nikolića zanima da njegovi bliski ljudi budu prepoznatljivi, intelektualno ili politički moćni. A ovaj naprednjak u poverenju reče da Nikolićevi ljudi, ruku na srce – to nisu.