U javnosti, marketing, marketinške agencije, zakup oglasnog prostora, reklame... sve to najčešće dobija negativnu konotaciju. I to je nešto što je generalno loše. Nešto što je u svetu priznata i cenjena industrija, nama ne valja
U „Izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji“, koji je objavio Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije, slučajno ili namerno, jedna od činjenica koja je navedena, a na osnovu koje se izvlači jedan od bitnijih zaključaka Saveta, nije tačna. Naime, na stranama 4. i 17. Izveštaja se govori o ukupnom tržištu oglašavanja koje „prema nekim procenama“ za 2010. godinu iznosi oko 160 miliona evra.
S obzirom na to da rukovodim agencijom (AGB Nielsen Media Research) koja već deceniju unazad svake godine daje sopstvenu procenu o veličini tržišta masmedijskog oglašavanja u Srbiji, a koju koriste i na koju se poziva većina relevantnih učesnika na tržištu oglašavanja (pretpostavljam da je to i Savet), moram da napomenem da je naša procena za 2010. godinu bila – 175 miliona evra, a ne 160 kako je navedeno. Za 2009. godinu procena je bila 161 milion evra, a za 2008. godinu 206 miliona evra. Radi preciznosti, napominjem da je reč o proceni neto ulaganja (bez PDV-a i agencijskih provizija) isključivo u klasično masmedijsko oglašavanje (komercijalni spotovi i oglasne poruke). Dakle, ovim brojkama nisu obuhvaćena ulaganja u sajamske nastupe, organizaciju drugih vidova promocije, produkciju, izradu kreativnih rešenja, čitav korpus troškova koji spadaju u tzv. BTL, odnosno oglašavanje koje nije kroz medije, već kroz organizaciju raznih događaja (okupljanja, koncerata, takmičenja, zatim PR aktivnosti, sponzorstva i slično…). Treba praviti razliku između veličine tržišta masmedijskog oglašavanja (za koje smo dali procenu) i tržišta marketinških usluga, koje je značajno veće.
Možda se nekome ova razlika čini nevažnom, odnosno da ništa bitno ne menja na suštini stvari. Ali, ono što je po meni sporno, jeste zaključak koji je izveden, a to je „da medijima od državnih institucija dolazi približno četvrtina njihovih prihoda“.
Zašto mislim da ovo nije tačno, tj. da je udeo državnih institucija u prihodima medija preuveličan? Smatram da je sporan način na koji se do ovog podatka došlo.
Po Savetu, prvih 15 miliona (od ukupno 40, kako navode) čine sredstva koja su na oglašavanje i promociju izdvojili Telekom Srbija i razna ministarstva.
Prvo, mislim da je strpano u isti koš nešto što nikako ne ide zajedno. Naime, Telekom Srbija je klasičan komercijalni oglašivač, kao što su i Telenor i Vip. Sva tri preduzeća spadaju među prvih deset najvećih oglašivača u Srbiji. Uveren sam da primarni interes Telekoma Srbija da ulaže u oglašavanje nije taj da spreči negativno izveštavanje o ovoj kompaniji, niti da promoviše direktora i stranku čiji je on član, već, pre svega, borba za što bolju tržišnu poziciju od koje na kraju zavisi i profit ove kompanije.
Drugo, kada su u pitanju aktivnosti raznih ministarstava nisam siguran da su prilikom kalkulacije izdvojena samo sredstva za klasično oglašavanje, već se bojim da je Savet sabrao sve troškove koje su razna ministarstva imala (detalji u Izveštaju nisu navedeni).
Takođe, mislim da je sporna i brojka od „dodatnih 21 do 25 miliona evra“, koje su mediji dobili kroz javne konkurse. Pokušao sam da proverim izvor koji je naveden u Izveštaju, ali Medijska studija Ministarstva kulture više nije dostupna na njihovom sajtu. Veselin Simonović, glavni urednik „Blica“, u svom autorskom tekstu u prethodnom broju „Vremena“ tvrdi da sve dnevne novine i magazini članovi Asocijacije medija (koji čine 85 odsto svih tiraža u Srbiji) nisu od tih para prihodovali ni milion. Pa kojim medijima su onda otišle te pare? Bojim se da je i u ovom slučaju Savet sva ulaganja u medije (uključiv verovatno i ulaganja u opremu, u edukaciju i sl.) pripisao ulaganju u klasično oglašavanje.
Zbog svega navedenog smatram da je tvrdnja da četvrtina prihoda medija dolazi od državnih institucija preuveličana i netačna. Nesporno je da imaju udela, ali on sigurno nije 25 odsto. Usudio bih se čak da kažem da je brojka možda čak i jednocifrena. A ova činjenica možda onda dovodi u sumnju i zastrašujuće tvrd stav iznet u prvom pasusu Izveštaja da je nad medijima u Srbiji „uspostavljena potpuna kontrola“ i da „ne postoji medij iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije“.
Druga stvar na koju bih hteo da ukažem je da u delu Izveštaja koji se odnosi na marketinške agencije preovlađuje generalno negativan stav prema njima i prema onome što one rade. I to nije slučaj samo u ovom Izveštaju. Uopšte u javnosti, marketing, marketinške agencije, zakup oglasnog prostora, reklame… sve to najčešće dobija negativnu konotaciju. I to je nešto što je generalno loše. Nešto što je u svetu priznata i cenjena industrija, nama ne valja. Nama to ne treba. Kao da je sve to korupcija, pa još i da iza tog uvek stoje političke stranke. Nadam se da niko ne pomišlja da bi najbolje bilo da zabranimo marketing i da agencije i ne postoje.
Zakup oglasnog prostora u medijima je legalan posao. Svuda u civilizovanom svetu postoje agencije koje se time bave, pa tako i kod nas. Kao i u svakoj trgovini, i kada je u pitanju trgovina reklamnim prostorom, važi pravilo: što više robe kupiš, dobijaš veći popust. I, naravno da te agencije rade za proviziju. I ima ih u Srbiji dosta. I nisu sve bile ili su i dalje u vlasništvu Šapera i Đilasa. Ne mogu da tvrdim da oni to možda ne bi voleli, ali nisu. I mnoge od marketinških i oglasnih agencija su delovi velikih svetskih lanaca (McCann Erickson je jedna od najvećih agencija na svetu). Mislim da nije nevažna ni činjenica da pomenute agencije postoje već jako dugo (još od prošlog veka) i da su bile uspešne i krajem devedesetih i sve vreme nakon 2000. iako su se menjale razne vlasti.
Da ne dužim. Postojanje i rad Saveta za borbu protiv korupcije su izuzetno važni za društvo. Čak i Izveštaj u obliku u kome se pojavio, sa svim svojim dobrim stranama, ali i manjkavostima, može da bude od koristi ako posluži kao osnova za širu ozbiljnu raspravu o položaju u kome se nalaze mediji u Srbiji.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
