Nadaleko poznat akva-park u Jagodini dobio je konkurenciju u kupališnom kompleksu u Babušnici. Masovno korišćenje ovih bazena sačekaće samo lepše i toplije vreme. I pre leta možete da posetite ovaj zabačeni kutak Srbije do kog se dolazi ako krenete krakom nezavršenog Koridora 10 prema Sofiji. Nakon četrdesetak kilometara od Niša nailazite na najsiromašniju opštinu u Srbiji, Belu Palanku, ali ako ste dovoljno uporni i snalažljivi da bez putokaza produžite iz Bele Palanke dalje na jugoistok, stižete do Babušnice.
Da biste uopšte stigli do Babušnice, moraćete da na svakoj raskrsnici pitate za put, ali po povratku iz te varošice nećete pogrešiti jer putokaza ima. Baš za sve one koji žele da je napuste, a takvih je poslednjih godina sve više, o čemu su nam govorili i stanovnici i zvanični statistički podaci za poslednjih nekoliko decenija.
Tabla na ulazu u mesto dočekuje vas natpisom Wellcome i Dobro došli, i obaveštava da ste stigli u mesto koje po prethodnom popisu, jer podaci iz poslednjeg još nisu objavljeni, ima 4600 stanovnika. Tu je i plan varoši sa spiskom ulica i obeleženim važnim zgradama, ali na njemu još nije ucrtan kupališni kompleks zbog koga je Babušnica poslednjih dana postala poznata.
Ako ste prolazeći kroz Belu Palanku pomislili da je život u toj varošici zamro I da je prvi utisak siromaštvo, onda se takav utisak dodatno pojača kad posle tesnog puta punog rupa stignete u Babušnicu, pritisnutu sivim oblacima, s mokrim ulicama bez asfalta i neuglednim zgradama poređanim u nekoliko centralnih ulica.
Babušnica je prerasla u varošicu kada su posle Drugog svetskog rata pojedine industrije otvorile svoje pogone u tom kraju. Nekada su na tom području radili hemijska industrija „Lužnica“ i ogranak „Prvog maja“, fabrika „Standard“.
Trenutno rade „Tigar Mišlen“ sa oko 240 radnika i tekstilna fabrika Lisca koja zapošljava oko 200 radnika, kao i privatna kompanija „D kompani“ sa oko 100 radnika. Od oko 4000 stanovnika, koliko se procenjuje da trenutno živi u Babušnici, oko 2000 je bez posla, a oni koji rade primaju u proseku oko 20.000 dinara. Prosečna starost u Babušnici je preko 45 godina, a žitelji stariji od 65 godina čine čak 30 odsto ukupnog broja stanovnika.
Danas i zaposleni i nezaposleni mogu lako do bazena jer se kupališni kompleks nalazi u blizini centra varoši, preko puta zatvorene i u travu zarasle fabrike „Standard“. „Standard“ je privatizovan iz stečaja, ali ne radi. Ispred kompleksa nalaze se i dva velika kontejnera, koje travom i rastinjem puni jedan od meštana, na zgražavanje lokalnih funkcionera.
Sveži, crni asfalt oko kompleksa dovoljno govori da je pre par nedelja, usred oktobra, ispod kišobrana po hladnom vremenu pored bazena održana svečanost u prisustvu dvojice ministara, Ivice Dačića i Olivera Dulića. Prisustvo dva ministra na otvaranju bazena posledica je lokalne vladajuće koalicije koju čine funkcioneri upravo SPS-a i DS-a. Lokalnu koaliciju podržava i G17 plus, ali njihovog predstavnika nije bilo na svečanosti povodom otvaranja kompleksa. Par nedelja kasnije crveni tepih još stoji pored napunjenih bazena. Saznajemo da voda iz bazena neće biti ispuštana ni tokom zime, već će pred početak kupališne sezone ustajalu vodu zameniti novom. Na leto se očekuju prvi kupači, posle gotovo osam meseci od svečanog otvaranja i bez obzira na konstataciju ministra Dulića da se samo u Beogradu ljudi kupaju u zatvorenim bazenima.
Trenutno, do prilaza kompleksu stižemo pažljivim hodom ulicama koje su već godinu dana raskopane i nedovršene jer je izvođač radova PZP Niš, jedna od kompanija uhapšenog Mila Đuraškovića, u blokadi i štrajku zbog neisplaćenih zarada radnicima.
Od zamenika predsednika opštine Saše Stankovića saznajemo da je kompleks započet još 1995. godine pred tadašnje lokalne izbore, uvođenjem samodoprinosa. Sredstva koja su samodoprinosom obezbeđena potrošena su, a odrađeni su samo grubi radovi – telo malog i velikog olimpijskog bazena, zgrada mašinskog bloka i garderoba.
„Mogli smo da izaberemo, ili da završimo bazen ili da rupu zatrpamo buldožerima“, kaže Stanković, član vladajuće Demokratske stranke.
Lokalna vlast izabrala je da započete bazene ne zatrpava zemljom, već da preko programa pomoći građevinskoj operativi, Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Olivera Dulića, završi bazene.
Bazeni su otvoreni na dan opštine 13. oktobra. „Otvoren je kupališni kompleks, ali ne i kupališna sezona“, kaže Stanković.
Programom pomoći građevinskoj operativi predviđeno je da Ministarstvo učestvuje sa 50 odsto a opština sa još toliko para, pa su po 39,2 miliona dinara uložili u projekat i završili bazene. Radove je izvodilo preduzeće „Jedinstvo“ iz Sevojna jer u opštini Babušnica, prema rečima lokalnih funkcionera, ne postoji firma specijalizovana za radove na kupališnim kompleksima. Taj deo Srbije je poznat po građevincima koji su zidali po celom svetu, ali je za ovaj posao izabrana kompanija iz Užica.
Ipak, radovi su izvršeni u relativno kratkom roku, od 15. juna do 15. septembra, a u izgradnji je učestvovalo 60 radnika, po pola iz Babušnice i iz Sevojna.
„Jedinstvo“ iz Sevojna je uspešna firma koja je prema podacima APR-a tokom 2010. godine ostvarila neto dobitak od oko 488 miliona dinara i upošljava više od 450 radnika. Akcionarsko je društvo, a direktor je jedan od najbogatijih Užičanina, Mića Mićić, koji slovi za vlasnika još većeg preduzeća, „Putevi“ iz Užica.
Oni su za tri meseca završili kompleks koji čine olimpijski bazen veličine 50×25 metara i dečji bazen veličine 10×10 metara, plato za sunčanje, garderoba na dva nivoa, mašinsko postrojenje za prečišćavanje vode, teren za odbojku. Prostor oko bazena je popločan istim pločama kojima se popločavaju ulice u Beogradu.
Bazen u Babušnici od ostalih se razlikuje i po 240 solarnih panela i instalacija za dogrevanje vode jer se opština nalazi na nadmorskoj visini od oko 500 metara. Kako bi produžili sezonu kupanja, voda će biti dogrevana, naravno tek naredne godine.
Na pitanje zašto baš graditi bazene, a ne popravljati infrastrukturu u opštini ili sredstva uložiti u nešto značajnije za život, zamenik predsednika opštine ponavlja da je alternativa bila da se rupe za bazen zatrpaju zemljom.
„Valjda i mi u Babušnici treba da imamo slične uslove života kao i vi u Beogradu ili Nišu“, kaže Stanković.
Meštani Babušnice kažu da im se bazen dopada. Dvojica starijih građana s ponosom ističu da im je u poseti bio Dačić, a da onog drugog ministra nisu ni prepoznali. Mladić koji je sakupljao gljive pored bazena kaže da je lepo da se gradi u Babušnici, ali da je bolje da su izgradili reciklažni centar nego što su pravili bazen.
Kupališni kompleks, prema navodima lokalne vlasti, biće centar okupljanja svih ljudi koji žive u Babušnici ili u nju dolaze. „To je najlepša, savremena građevina u našoj opštini“, kaže Stanković.
Da je zaista tako govori i slika iz centra varošice gde se na centralnoj raskrsnici nalaze uglavnom oronule zgrade. Spomenik u centru grada okružuju Dom kulture, kafić, apoteka i firma za prodaju pogrebne opreme.
Životni ciklus zaokružen je u centru Babušnice jer se pored pomenutih oronulih objekata nalazi velika zgrada sa fasadom od stakla. „To je privatni objekat za proslave“, objašnjava zamenik predsednika opštine.