TEK ZAGREBALI PO POVRŠINI: Predsednik Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović
Zašto je prvi revizorski izveštaj o trošenju novca poreskih obveznika izazvao političku buru, zašto se ministri ne osećaju prozvanim i da li će biti i kakvih posledica
Bahato trošenje novca građana Srbije u kafanama – 56 miliona dinara ili 700.000 evra – kršenje odredaba Zakona o javnim nabavkama, milionski troškovi koji su podvođeni pod „reprezentacija“, neopravdani ugovori o delu, astronomski honorari, „savestan“ i „vredan“ rad ljudi u pojedinim zdravstvenim centrima koji su bili toliko savesni da su radili, i naravno naplaćivali svoj rad u trajanju i do 30 sati dnevno… Ovo je samo sažetak nekoliko detalja iz izveštaja o reviziji budžeta za 2008. godinu koji je Državna revizorska institucija (DRI) izradila pregledom malog dela dokumentacije 14 ministarstava, tri uprave i Direkcije za imovinu Srbije.
Na spisku onoga što je šokiralo javnost nalazi se i plaćanje troškova kupovine štampe za prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, kao i podatak da je iz budžeta za potrebe dvora u 2008. godini isplaćeno 30 miliona dinara. Najveći problem ovde je to što prestolonaslednik nikad nije predao nadležnom Ministarstvu kulture nikakav izveštaj o tome kako troši novac koji dobija od građana, što je obavezan da uradi. Osim toga, i Ministarstvo kulture je davalo novac bez ikakvog plana, programa i projektne dokumentacije, a Nadica Momirov iz Ministarstva kulture to je ovako objasnila: „Tamo se često dešavaju i izložbe i neki drugi kulturni sadržaji koje mi finansiramo. Pre svega se odnosi na programe, na kulturne sadržaje i na održavanje kompleksa. Videli smo da postoji problem i reagovali smo i tražili dodatno objašnjenje, precizno, i revizija je potvrdila da je to tako dobro kako smo mi tražili.“
ŠIROKO I OPUŠTENO: Sve u svemu, osim pomenutih, u izveštaju DRI-ja se navodi još mnogo ozbiljnijih i manje ozbiljnih propusta. Predsednik DRI-ja Radoslav Sretenović je, predstavljajući 27. novembra pomenuti izveštaj, objasnio i da su otkriveni nedostaci u računovodstvenom sistemu, posebno u pogledu podataka iz glavne knjige trezora koja nije pravilno vođena. Sretenović je dodao da interna revizija i kontrola, takođe, nisu organizovane u skladu sa zakonom, da ne postoji kompletna i ažurirana evidencija državne imovine, a da je DRI naišao na nepravilnosti kada su u pitanju kratkoročna potraživanja i obaveze. Još jedan od zanimljivih „detalja“ jeste i to da je iznos iskorišćenih donacija manji za 380 miliona dinara u odnosu na ukupno pristigle donacije u budžet. Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović je kasnije objasnila da je nepoznanica šta se desilo sa tih 380 miliona dinara i gde su utrošeni.
Vezano za, kako su brojni građani ovih dana komentarisali, uvredljivo i šokantno ponašanje državnih funkcionera prilikom trošenja narodnog novca, treba napomenuti da je ovo prva revizija budžeta izvršena posle 2001. godine. Oni čije su finansije kontrolisane, unapred su mogli pretpostaviti da će njihovo trošenje novca u 2008. godini biti predmet revizije. Zato nisu nevažna pitanja – mada na njih verovatno nikad nećemo dobiti odgovor – o tome kako je država trošila pare svojih građana ranijih godina, kada DRI nije bio ni u planu. Takođe, valja podsetiti da se o potrebi za državnom revizijom godinama samo govorilo, a da je tek septembra 2007. usvojen zakon kojim je ova institucija osnovana. Scenario je nadalje isti kao i prilikom osnivanja drugih antikorupcijskih ustanova: čekalo se da se izaberu revizori, koje su predlagale političke partije, potom nije bilo kancelarija u kojima bi DRI mogao da radi, pa niko nije želeo da radi u ovoj ustanovi zbog preniskih plata… Poslovnik o radu te institucije Skupština je usvojila tek u januaru 2009. godine, kada su se konačno stekli uslovi da DRI počne da obavlja poslove iz nadležnosti. Revizija budžeta za 2008. godinu započeta je tek sredinom maja. Iako je predviđeno ukupno 117 zaposlenih, DRI je tada imao 22 revizora koji su sedeli u jednoj sali Doma Narodne skupštine. Tek pre dva meseca DRI je na privremeno korišćenje dobio 10 kancelarija u vlasništvu Narodne banke Srbije. Zbog svega toga DRI nije bio u mogućnosti da da mišljenje o reviziji budžeta koju je uradio.
Treba još napomenuti i da su revizori pregledali samo „uzorke izvršenih transakcija“, dakle ne i kompletan finansijski život kontrolisanih ustanova. Osim 18 ustanova koje su kontrolisane, postoji više od 8000 njih koje podležu reviziji, među kojima su i javna preduzeća, što znači da su revizori ove godine samo „zagrebali“ po površini državne kase.
NISAM JA: Odmah po objavljivanju izveštaja, predstavnici pojedinih ministarstava izašli su u javnost sa kritikama na račun rada DRI-ja, tvrdeći da neki delovi izveštaja nisu tačni. Prednjačilo je Ministarstvo rada i socijalne politike Rasima Ljajića, čiji su predstavnici, kako su naveli, „iznenađeni načinom na koji je izveštaj predstavljen javnosti“. Državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Zoran Martinović, napominjući da to ministarstvo u potpunosti podržava rad DRI-ja, rekao je na konferenciji za novinare da izveštaj DRI-ja ima određene korisne primedbe, ali da one nisu dokaz „bilo kakvih zloupotreba u finansijskom poslovanju“.
U isto vreme, reagujući na izveštaj DRI-ja, saopštenjem se javilo i Ministarstvo zdravlja, koje tvrdi da u potpunosti radi u skladu sa zakonom. Ministarstvo je pokušalo da objasni i opravda navode izveštaja u kom piše da nisu radili u skladu sa propisima i da su nenamenski trošili novac iz budžeta. „Troškovi za ugostiteljske usluge i reprezentaciju Ministarstva zdravlja najviše obuhvataju organizaciju stručnih skupova i konferencija za predstavnike sistema zdravstvene zaštite sa teritorije Srbije, koji se najčešće organizuju u prostorijama u vlasništvu države“, saopštilo je Ministarstvo zdravlja, objašnjavajući zašto u izveštaju DRI-ja stoji da je na ugostiteljske usluge potrošilo 3,3 miliona dinara, a da čak nema ni dokaza da je taj novac potrošen u „poslovne svrhe“.
Kako bilo, o značaju ovakvih izjava govori i to što su, kako je Sretenović objasnio, „svi korisnici budžeta koji su bili predmet kontrole DRI-ja u postupku pripreme izveštaja imali priliku da dostave svoje primedbe pre nego što je napravljen konačni izveštaj“. On je u razgovoru za agenciju Beta precizirao da pre nego što je objavila konačan izveštaj, Državna revizorska institucija je dva puta dostavljala svoje nalaze ministarstvima koja sada osporavaju nalaze državnih revizora. „Naknadne primedbe ministarstava ili bilo kojih drugih budžetskih korisnika državni revizori neće razmatrati. Takvo ponašanje tumačimo kao pokušaj da se u javnosti ospore nalazi DRI-ja i naruši njegov kredibilitet“, rekao je Sretenović.
U međuvremenu, mediji su nastavili da objavljuju podatke iz izveštaja DRI-ja, a prozvani su se pravdali, sve dok nije reagovao predsednik Srbije Boris Tadić ističući da podržava rad DRI-ja, da se njen izveštaj „mora uzeti sa punom ozbiljnošću“, da nije zadovoljan radom pojedinih članova Vlade i da će zbog toga Vlada Srbije u narednom periodu morati veoma ozbiljno da analizira rad pojedinih ministarstava.
„Pažljivo sam pogledao izveštaj revizora koji govori o prekomernom trošenju sredstava u oblastima koje su potpuno izlišne u okolnostima svetske finansijske krize, kao što su reprezentacija ili slično“, rekao je Tadić i dodao da je bahato i neodgovorno ponašanje državnih institucija „veoma opasno za ekonomske okolnosti u kojima se nalazi Srbija“. Mada je Tadić upotrebio i termin „rekonstrukcija vlade“ (objasnio je da je rekonstrukcija vlade pre svega u nadležnosti premijera, ali da je on spreman da dâ svoj doprinos kao prvi čovek jedne od vladajućih stranaka), premijer Srbije Mirko Cvetković je njegovu izjavu ublažio objašnjenjem da „tim koji pobeđuje ne treba menjati“, a koalicioni partneri Demokratske stranke, ministri iz G17 plus i SPS-a pojasnili su da rekonstrukcija ne znači nužno izmenu članica vladajuće koalicije već i samo kadrovske promene.
Premijer Cvetković je, govoreći o izveštaju DRI-ja, dodao da će obaviti razgovore sa svim ministrima zajedno, a zatim i sa svakim pojedinačno.
KOD PREMIJERA: Nekoliko mini anketa koje su sprovele dnevne novine među ministrima vlade Mirka Cvetkovića, pokazale su da se niko od ministara – a gotovo svima je u izveštaju DRI-ja pronađen bar neki „greh“ – ne oseća odgovornim, niti se prepoznao u poruci predsednika Tadića da nije zadovoljan radom pojedinih članova Vlade.
Ministar policije Ivica Dačić rekao je novinarima „Danasa“ da svi treba da se plaše premijerovog poziva na razgovor, „ali od drugih državnih organa, koji za to umesto političkih prekora izriču mnogo strože kazne“. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da se to ministarstvo „nije prepoznalo“ u kritikama, ali da svako treba da radi svoj posao bolje. Žaleći se da na prigovore na izveštaj DRI-ja nisu dobili nikakve odgovore, Milosavljević je objasnio da se o izveštaju moralo diskutovati u parlamentu, kao i da mediji nisu na adekvatan način preneli podatke DRI-ja vezane za Ministarstvo zdravlja.
Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan, tvrdi da je resor na čijem je čelu u prethodnom periodu radio veoma dobro i da su postignuti rezultati zadovoljavajući, a Snežana Samardžić-Marković, ministarka omladine i sporta, koja se takođe ne oseća prozvanom, rekla je da je bolje da novinari pitaju predsednika „na koga je mislio“. Svojim radom je zadovoljan i Srđan Srećković, ministar dijaspore, koji je rekao da je njegovo ministarstvo dobilo podršku članova Vlade za novu politiku prema dijaspori. Ministarstvo telekomunikacija Jasne Matić takođe nije prozvano, kaže ova ministarka, dodajući da je rad njenog ministarstva javnost ocenila najvišom ocenom. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, kome su „pronađena“ tri ugovora o kupovini sredstava za borbu protiv ambrozije, krpelja i komaraca sklopljena u aprilu 2008. po hitnom postupku, iako prema oceni DRI-ja za to nije bilo potrebe, spreman je da razgovara samo o poljoprivredi, a ne i da odgovara na politička pitanja. Ministar za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić, čije je ministarstvo u 2008. imalo između ostalog neke problematične javne nabavke, rekao je za „Večernje novosti“ da kod njega u ministarstvu nema korupcije, već samo tehničko-administrativnih propusta. Mlađan Dinkić je ranije objasnio da se ne oseća prozvanim, ali da je izveštaj DRI-ja u nekim segmentima tendenciozno i čak netačno prikazan javnosti. Ministar Milutin Mrkonjić izjavio je za „Večernje novosti“ da bi ispravio sve nedostatke i propuste u radu u svom resoru, ali da ih nije bilo. „Razgovaram redovno sa državnim revizorom Sretenovićem i cenim njihov rad. Njegova institucija je utvrdila da smo sve radili prema propisima“, rekao je Mrkonjić. Ostali ministri takođe su imali slične odgovore, osim ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića koji je prihvatio kritiku predsednika Tadića i poručio da bi bilo bolje „da se svi osećaju prozvanim, pošto svako može i više i bolje“. Sudeći po svim ovim izjavama, bitnije promene u načinu raspolaganja novcima građana – biti neće.
EPILOG: Mada je predsednik Tadić naglašavao da Vlada Srbije treba da utvrdi da li je kod trošenja sredstava bilo samo nepravilnosti ili kršenja zakona, a premijer Cvetković unapred pojasnio da se „sa sigurnošću može reći“ da u izveštaju DRI-ja nisu evidentirani prekršaji koji zahtevaju krivičnu odgovornost, o ovome će, kako bar zakon propisuje, odlučiti Državna revizorska institucija. Predsednik DRI-ja Sretenović objasnio je da bi do kraja godine trebalo da bude poznato da li će biti podnete prijave, prekršajne ili krivične, zbog nepravilnosti koje se pominju u izveštaju. DRI, inače, ima mogućnost da obavesti javnog pravobranioca o utvrđenim nepravilnostima, kako bi pokrenuo postupak protiv institucija i pravnih lica koji su nezakonitim poslovanjem sa budžetskim korisnicima naneli štetu državi. Zakon obavezuje sudove, tužilaštvo, MUP i druge organe da na zahtev DRI-ja odgovore u roku od 30 dana, odnosno da tu instituciju obaveste o merama koje su preduzeli. Revizori su sada na potezu.
Ministarstvo zdravlja za usluge javnog zdravlja (inspekcija i analiza) u 2008. platilo je 919.433.000 dinara. Testom, na uzorku od 436.651.000 dinara, obuhvaćeno je osam zavoda i instituta. Zavod za javno zdravlje Požarevac je na ime ostvarenih sati rada po izvršiocima prikazivao mesečno angažovanje u trajanju od 230 do 650 sati mesečno. To znači da su neki od zaposlenih prekovremeno radili i do 22 sata dnevno, uz uobičajeno radno vreme, i to i subotom i nedeljom. DRI je utvrdio da 15 izvršilaca ima više iskazanih sati, od čega troje za svih 12 meseci.
DRI je utvrdio da su u Republičkoj direkciji za imovinu skoro svi zaposleni svakog meseca radili prekovremeno. Isplaćen im je dodatak za prekovremeni rad u iznosu od 7.972.000 dinara, ali dokumenta potrebna za isplatu prekovremenog rada nisu potpisana od strane ovlašćenog lica, a i o tome se ne vodi evidencija.
Ministarstvo rada i socijalne politike sklopilo je u avgustu 2007. godine ugovor o javnoj nabavci, male vrednosti, za usluge održavanja računarske mreže i mrežnih servisa s preduzećem Get kompjuters iz Beograda, iako je trebalo da sprovede tender. Ministarstvo je istoj firmi dva puta platilo usluge za isti mesec (309.000 dinara).
Ministarstvo prosvete nije sprovelo javnu nabavku usluge štampanja testova za kvalifikacioni ispit za upis učenika u srednje škole za školsku 2008/2009. godinu. Ugovor vredan 5,7 miliona dinara je sklopljen bez javne nabavke s Prosvetnim pregledom d.o.o. iz Beograda.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja zaključilo je ugovore o delu za stručne usluge u iznosu od 66.380.000 dinara. DRI je testirao rashode u iznosu od 24.880.000 dinara i utvrdio da je s fizičkim licima sklopljeno 59 ugovora, od kojih su mnogi obnavljani tokom cele godine. Među 59 lica bilo je 12 kurira. DRI je zaključio da se za ove i druge poslove koje je na ovaj način sklapalo Ministarstvo, ne može zaključivati ugovor o delu.
Ministarstvo zdravlja je za stručne usluge u 2008. platio 90.636.000 dinara. Testirani su rashodi u iznosu od 40.249.000 dinara za ukupno 48 lica. Od tih 48 testiranih lica, za 34 lica isplata je vršena za svih dvanaest meseci 2008. godine po ugovorima o delu koji su zaključivani iz meseca u mesec, za istu vrstu posla, tokom cele godine. Na godišnjem nivou, neto ugovorena naknada kretala se od 63.000 dinara za čišćenje prostorija do 1.543.000 dinara za poslove tehničkog direktora projekta. Većina ugovora nije ni smela da bude zaključena jer se poslovi za koje su te osobe angažovane po sistematizaciji već obavljaju u Ministarstvu zdravlja.
Budžetski rashodi usluga za domaćinstvo i ugostiteljstvo u 2008. godini iznosili su 111.653.000 dinara. Izvršeno je testiranje iznosa od 56.396.000 dinara kod ministarstava rada, zdravlja, ekonomije, Ministarstva za Kosovo i Metohiju, Ministarstva finansija i prosvete.
Ministarstvo rada i socijalne politike za ugostiteljske usluge potrošilo je 4.095.000 dinara. DRI je utvrdio da za ugostiteljske usluge ne postoje izveštaji ili dokazi da su korišćene u svrhu posla i poslovnih odnosa.
Ministarstvo zdravlja potrošilo je 3.305.000 dinara. DRI je zatražio od ovog ministarstva odgovarajuće izveštaje o ovim troškovima, a dato je objašnjenje u kome se navodi da su sredstva korišćena „od strane zaposlenih u Ministarstvu prilikom održavanja poslovnih sastanaka i prijema stranaka uz prethodnu usmenu saglasnost pretpostavljenih starešina“.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja na ugostiteljske usluge potrošilo je 2.011.000 dinara, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju 3.319.000 dinara, Ministarstvo finansija u iste svrhe potrošilo je 1.903.000 dinara, a Ministarstvo prosvete 6.027.000 dinara.
Uvidom u dokumentaciju za plaćanje usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja i higijensko-tehničkih usluga sa preduzećem Sigurnost Vračar iz Beograda, utvrđeno je da je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa tokom cele godine vršila nabavku navedenih usluga bez sprovođenja javne nabavke i platila preduzeću Sigurnost Vračar 53.570.000 dinara, i to za higijensko-tehničke usluge 27.412.000 dinara, i 26.158.000 dinara za usluge zaštite imovine.
Uprava za zajedničke poslove republičkih organa iskazala je izdatke za benzin i dizel gorivo u iznosu od 110.850.000 dinara. Utvrđeno je da Uprava za zajedničke poslove nije sprovela postupak javne nabavke za nabavku bonova za gorivo u tom iznosu, kako je to predviđeno Zakonom o javnim nabavkama. Nabavka bonova je vršena bez zaključenog ugovora od dobavljača NIS – Jugopetrol.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant i ukazao da je stanje betona posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač – Infrastruktura železnice Srbije – morao je istog časa da obavesti nadzor da zaustavi radove. Pošto to nije urađeno, posledice su poznate
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
