Vučić je letos smanjenje cena u prodavnicama najavio kao magično rešenje mnogih problema. No, otkad je podviknuo trgovcima, prvo su vlasti same ublažile svoju uredbu, cene nisu osetno pale, a stigle su kritike iz Brisela. Potom su i lanci supermarketa počeli da zatvaraju radnje. Šta nas još čeka
“Čudesne mere”, tako je Aleksandar Vučić u avgustu najavio ograničenje marži u prodavnicama. Te mere će, rekao je tada, “doprineti boljem životu miliona naših građana”.
Još tada se ukazivalo na to da su cene u srpskim dućanima prepumpane, što je pripisivano bezobrazluku trgovačkih lanaca. Drugi su, pak, u Vučićevom potezu videli čist populizam, dodvoravanje manje imućnim biračima. Šta god bilo, nekoliko meseci kasnije jasno je da su mere bile “čudesne” samo po jednom – potrošačima nisu mnogo pomogle, a udarile su supermarkete tako da su se mnogi odlučili na zatvaranje filijala i otkaze radnicima.
OBEĆANJE, LUDOM RADOVANJE
Predsednik države je bio obećao 15 do 20 odsto niže cene hrane usvajanjem Uredbe o regulisanju trgovinskih marži za 20.000 prehrambenih i drugih proizvoda u marketima. Ovo je učinio priznajući da su cene hrane i bezalkoholnih pića na nivou 95 odsto prosečnih cena Evropske unije, dok plate nisu tolike.
Zapretio je lancima prodavnica da ne smeju da se dogovaraju oko cena i nebrojeno puta se fotografisao sa korpicama hrane – na kojima proverava koliko šta košta. Komisija za zaštitu konkurencije je protiv pojedinih lanaca pokrenula postupak zbog navodnog dogovaranja o cenama, ali on nije dobio nikakav epilog, niti je odgovornost utvrđena.
Da rezultati nisu ni približno dobri pokazuju i zvanične brojke. Republički zavod za statistiku navodi da je u septembru 2025. godine u odnosu na prethodni mesec pad cena zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića, ali za svega 4,5 odsto. Iste brojke nude iz Narodne banke Srbije, ističući da su cene povrća snižene za 14,9 odsto, voća za 8,2 odsto, a prerađene hrane u proseku za tri odsto.
Ipak, ispostavlja se, siromašni ne žive samo na povrću. Posmatrano na međugodišnjem nivou, cene hrane i bezalkoholnih pića u septembru ipak su porasle za 1,7 odsto. A tu je još jedna presudna brojka – ukupno su potrošačke cene u septembru povećane i to za 2,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Što bi značilo da cene hrane rastu tokom cele godine, a da sa Vučićevim merama nismo dobili ništa osim blagog usporavanja ovog rasta i tih 4,5 odsto jeftinijih namirnica u odnosu na mesec pre. O dalekih 15 do 20 odsto možemo samo da sanjamo.
Podaci za oktobar još su lošiji. Cene proizvoda i usluga u odnosu na septembar povećane su za 0,5 odsto, a pad cena hrane i bezalkoholnih pića iznosi svega 0,9 odsto.
CENE SKUPLJE, A BIĆE JOŠ GORE
Ekonomista Dragovan Milićević, bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine, kaže za “Vreme” da je najbolji pokazatelj kretanja cena sajt Cenoteka. Kako je Uredba stupila na snagu septembra ove godine, Milićević je za “Vreme” uradio analizu kretanja cena sa kraja avgusta, zatim sredinom septembra i sredinom oktobra.
“Svi podaci govore da ne da nije došlo do smanjenja cena, već su neke značajno i povećane, a one iz korpe osnovnih dobara (brašno, šećer, ulje, meso) su na istom nivou ili čak malo skuplje”, kaže Milićević. “Izuzetak čine isti proizvodi pod robnom markom trgovačkih lanaca koji su i ranije imali nižu cenu. Ti proizvodi, za razliku od brendova, imaju daleko manje troškove.”
U istom periodu kada je Uredba doneta, porasle su i cene struje, gasa i goriva, što će se tek u finišu jeseni preliti na cene na rafovima.
Efekte ograničenja marži je narušila i sama vlast, samo dve nedelje posle uvođenja. Jedna po jedna, iz Uredbe su izuzimane grupe namirnica. Iako je trebalo da traje ukupno šest meseci, iz nje su prvo izuzeti sveže meso i riba, voće i povrće, kafa, kakao, a zatim i jaja. Što znači da cene ovih namirnica nisu bile ograničene ni 60 dana, a kamoli 180, koliko je država obećala. Izvori “Vremena” govore da je sledeće na redu izuzimanje – zamrznutih proizvoda.
foto: m. milenković…kritike iz Brisela i zatvaranje radnji trgovinskih lanaca
RIZIKO SA RADNIM MESTIMA
Vučić, ljubitelj šaha, kao da se ne snalazi u igrama poput rizika. Tamo je ideja da se trupe namerače na jednog protivnika, ali da se ne otvori bok za udare sa strane. Ekonomskim merama koje potrošači i ne osećaju, Vučić je ostao potpuno otvoren i nedaće su počele da stižu – od zatvaranja radnji, preko potencijalnog odlaska investitora, do packi iz Evropske unije.
“Vreme” je prvo pisalo o masovnom zatvaranju prodavnica i otkazima koje čekaju zaposlene u velikim trgovinskim lancima širom Srbije, čije su centrale mahom u inostranstvu. Objavili smo i interni dokument o otkazima koji je Delez Srbija poslao zaposlenima u lancu Maksi. U njemu Izvršni odbor ove firme za promene poslovne dinamike direktno krivi Vučićeve marže.
“Usled uticaja Uredbe o ograničenju trgovinskih marži, primorani smo da, nažalost, donesemo teške odluke i sada želimo da vas obavestimo da naša kompanija ulazi u fazu izmene poslovnog modela”, piše u dokumentu. “Do kraja ove godine ćemo zatvoriti ukupno 25 prodavnica. U mnogim slučajevima smo uspeli da pronađemo nova radna mesta za zaposlene unutar našeg sistema, ali nažalost, za deo koleginica i kolega to će značiti odlazak iz kompanije. Želimo da znate da će onima koji odlaze biti obezbeđena odgovarajuća otpremnina i puna podrška u prelaznom periodu.”
Kao jedno od objašnjenja za zatvaranje prodavnica mogao bi da se ponudi i pad kupovne moći građana. Ipak, ekonomista Saša Đogović za “Vreme” kaže da promet u trgovinama nije opao iako je manji od očekivanog.
“Verujem da je zatvaranje prodavnica direktni učinak ograničenja marži”, smatra Đogović. “Trgovinski lanci jednostavno idu na zatvaranje objekata koji su im najneisplativiji, kako bi napravili uštede i na nogama dočekali da istekne ovaj ograničeni vremenski period tokom koga će marže biti na snazi.”
Dodatno su na troškove uticali i drugi parametri koje određuje država, poput najave povećanja cena struje i minimalca.
“Ukoliko trgovine ne mogu da povećaju cene, što je očekivano u ovim uslovima, one snižavaju troškove”, dodaje Đogović. “Za posledicu bismo mogli da imamo da će ljudi koji rade za najmanje plate dočekati radosno povećanje minimalca, ali da će zato deo njih završiti na tržištu rada.”
Bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević misli da je zatvaranje radnji “očekivano, s obzirom da su prodajna mesta različite profitabilanosti i da su prosečne marže bile takve da su lanci kao strategiju imali geografsku pokrivenost veće teritorije”.
Oni nisu jedini. “Vreme” je pisalo o desetinama radnji gotovo svih trgovinskih lanaca koji su najavili zatvaranja pojedinih prodavnica, a neki od njih su katance već stavili. Pojedini su, pak, izjavili da zatvaranja nisu direktan proizvod Vučićevih marži, već je reč o uobičajenim poslovnim aktivnostima koje se sprovode isključivo u skladu sa stručnim analizama, zakonskim propisima i standardima upravljanja.
U jeku celokupnog haosa dolazi i ostavka Lazara Markovića, generalnog direktora lanca prodavnica IDEA. Iz kompanije IDEA su za “Vreme” potvrdili ovu informaciju, ali nisu pojasnili da li odluka ima ikakve veze sa Vladinom uredbom o maržama.
ŠOKIRANI EVROPLJANI
Iako nije potvrđeno da je prvi čovek IDEA Srbije otišao zbog Vučićevih marži, ekonomski nemački dnevni list “Handelsblat” objavio je tekst pod naslovom “Evropski lanci supermarketa žale se na šikaniranje u Srbiji” i postavio pitanje: “Može li EU da toleriše ovakvo ponašanje?”
“Za slom nisu odgovorne greške menadžmenta ili snažna konkurencija već politička volja srpskog predsednika Aleksandra Vučića”, piše list. “Pogođen je nemački lanac Lidl. Na srednji rok, maloprodaja bi mogla biti sasvim prognana iz zemlje.”
Prvo su na državne mere loše reagovali stručnjaci iz Međunarodnog monetarnog fonda koji su ove jeseni bili u Srbiji, kada je dobro obavešten izvor “Vremena” rekao da se MMF-u nikako ne dopada bilo kakvo uplitanje državnih organa u slobodno tržište. “Malo je reći da su šokirani što država Srbija reguliše tržište jednim vidom administrativnih zabrana”, dodao je taj izvor, a i sam Vučić je tada potvrdio da su pričali o merama i rekao da “razgovori nisu bili laki”.
Ni Evropska unija nije štedela kritike. Prvi čovek Delegacije EU Andreas fon Bekerat, na koncu svega, kazao je da pomenuta Uredba “može dovesti do značajnog poremećaja tržišta, negativnog uticaja na investicije, gubitka za prodavce, zatvaranja radnji i otpuštanja”. Isto je ocenjeno i u izveštaju Evropske komisije o napretku.
DIREKTNO U BANKROT
Nisu samo strani veliki lanci najavili zaključavanja i otpuštanja. Sa svime se teško nose i domaći lanci trgovina. Ti znatno manji trgovinski lanci su ministarki trgovine Jagodi Lazarević na sastanku u Privrednoj komori jasno rekli da veoma teško posluju nakon Uredbe, kažu izvori “Vremena”.
“Oni su tri sata iznosili ministarki katastrofalne efekte uredbe: milionske gubitke, zatvaranje radnji, kašnjenje sa plaćanjima, zaduživanje kod banaka, otpuštanja”, objašnjava izvor redakcije. “Domaći trgovci su rekli da su preživeli i sankcije i rat, bombardovanje i koronu, ali da ih ova uredba gura u bankrot.”
Nadali su se Vučićevi marketinški i medijski savetnici da će barem ubosti krajnji cilj, a to je pomoć biračima kojima svaki dinar znači. “Čudesne mere” su promašile sve.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Lepo je kad se narod bavi i jezikom. Recimo, povodom toga šta u slučaju Željka Obradovića znači „ostavka“ i koliko je bitno da li jeste ili nije „neopoziva“
Mnogo koji navijač je oglasio „kraj Partizana“. Ili jer je u odlasku Željka Obradovića video rušenje po notama režima ili jer klub koji napusti njegova najveća legenda gubi moralno pravo da postoji. To je naslovna tema novog „Vremena“
Željko Obradović više nije trener “Partizana”. Otišao je jer nije mogao više, i uz reči koje predsedniku kluba Ostoji Mijailoviću ne ostavljaju prostor ni za šta osim da podnese ostavku. Navijači nisu dočekali da dosanjaju “jedan davni san”. Kako je jedan čovek postao više od košarke i kako je došlo do neslavnog kraja
Šta se desi kad brane oko Pionirskog parka puknu i horde ćacija se izliju na gradove u Srbiji u kojima se održavaju lokalni izbori? To smo proteklog vikenda gledali u Mionici, Negotinu i Sečnju. Nije ovo tekst o lokalnim izborima, ni o rezultatima, jer izbora tog dana u suštini nije ni bilo. Sve što smo videli bilo je bezvlašće, teror, suspenzija zakona i države, te opšta vladavina nasilnika i batinaša sa crnim kačketima. Takođe i nova fazu represije koja je još jača i iracionalnija
Srpska napredna stranka ne sme i neće raspisati parlamentarne izbore u skorije vreme. Razlog je jednostavan – ako je ovako prošla u Mionici, Sečnju, Kosjeriću i Zaječaru, u malim sredinama gde tradicionalno ima najtvrđu infrastrukturu i najlojalnije biračko telo, onda je stanje u Beogradu, Novom Sadu, Valjevu, čak i na nivou republike nesagledivo lošije. Zato su izbori sada po prvi put za SNS prestali da budu demonstracija sile i postali nepoznanica. A nepoznanica je opasna: nosi mogućnost da se izbori izgube
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
