Čovek koji zna da čuva tajne

Bratislav Gašić, među prijateljima znan kao Bata Santos, dugo je godina bio dobrano zastupljen u ono malo naših nezavisnih medija: što zbog afera koje su pratile njegovo gradonačelnikovanje Kruševcom i ministrovanje vojskom, što zbog male porodične medijske imperije koja uspešno usisava novac poreskih obveznika i zahvaljujući njemu opstaje i razvija se, što zbog problematičnog obrazovnog profila i sumnjive diplome, a nešto i zbog tragikomičnog pojavljivanja njegovog ktitorskog lika na crkvenoj fresci i „sakralnim“ slikama.

Ovaj „vitez od Čarapanije prvog reda“ (titula koju su mu 2015. godine za „šarm i harizmu“ dodelile stranačke kolege iz Kruševca) potom je – po prinudnom odlasku sa čela Ministarstva odbrane, pa i po izboru za šefa BIA – medijski skrajnut. Poznavaoci Gašićevog lika i dela kažu – nepravedno i pogrešno, jer je u pitanju čovek koji zauzima izuzetno važno mesto u Vučićevoj hijerarhiji. Tvrde da je osoba od velikog predsednikovog poverenja, krucijalni operativac zadužen za „poslove posebne vrste“ i da mu zbog toga odgovaraju mrak i tišina. Prema njima, Gašića krasi beskrajna odanost vođi i stranci, a zadužen je i za prikupljanje sredstava za rad stranke i razne „manipulativne troškove“, ali i za „obradu“ političkih protivnika. Posebno je bitan za građane Rasinskog okruga i okoline, jer je – bez obzira koju funkciju obavljao – od 2012. godine neprikosnoveni gospodar ovog dela Srbije. A od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, on je bio – podsetimo – gradonačelnik Kruševca (2012–2014) i ministar odbrane (2014–2016), a u maju 2017. postavljen je za direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) uprkos aferama i protivljenju kritičke javnosti.

Gašić je, podsetimo, prethodne, 2016. godine izgubio ministarski položaj zbog prostačke, seksističke poruke upućene novinarki B92 Zlatiji Labović u Trsteniku, gradu čiji je počasni građanin postao četiri godine kasnije. Svi se sećaju da je Gašić „mangupski“ lupio da voli novinarke koje „lako kleknu“, što je izazvalo proteste nevladinih organizacija i novinarskih i medijskih udruženja. Neki su se ponadali da je to i kraj njegove političke karijere, bar na visokim položajima, ali ga je Vučić vrlo brzo, a u inat svima, rehabilitovao. Ne bi se on odrekao Batinih usluga ni po koju cenu. Poznata je predsednikova izjava da je Gašić „izdržao godinu i po bez funkcije“ i da je vreme da se aktivira.

Poznavaoci prilika tvrde da unutar BIA postoje mnoge struje, među profesionalcima, koji su izuzetno nezadovoljni načinom na koji Gašić vodi ovu instituciju. Zameraju mu nekompetentnost, i to što je od nje napravio partijsku ispostavu, ali i brojne sumnjive poslove u koje je upetljana njegova porodica. Otpori, međutim, s vremenom posustaju, starije generacije odlaze u penziju, a mlađe koje pristižu uglavnom su provereni naprednjački kadrovi. S obzirom da je BIA potpuno zatvorena institucija, javnost neće skoro saznati koje sve „menadžerske kvalitete“ Gašić pokazuje na njenom čelu.

Pojedini izvori tvrde da su Gašić i njegov brat Boban pre dolaska SNS-a na vlast, u jednom dužem periodu, bili u izuzetno teškoj situaciji, biznisi su im se izjalovili, dugovali su i bogu i narodu. Ni sami nisu mogli da pohvataju ko su im sve poverioci. I onda su odlučili da sve stave na jednu kartu, na Srpsku naprednu stranku, odnosno Aleksandra Vučića. Glasine koje kruže kažu da je od izvesnih rasinskih krugova povezanih sa Zvonkom Veselinovićem, Gašić uzajmio 50 hiljada evra i odneo Vučiću, što je bila donacija kojom se lansirao na visoko mesto u Srpskoj naprednoj stranci. U međuvremenu su dvojica „lidera“ iz ovih krugova – likvidirani. Uglavnom, Gašićevo ulaganje u politiku se višestruko isplatilo, i sada njegova porodica ne može da pohvata šta sve – direktno ili posredno – poseduje, bilo da su u pitanju firme i biznisi, bilo da su u pitanju pokretna i nepokretna dobra. Vučić navodno izuzetno ceni Gašića zbog njegove hiperaktivnosti, koju mu ni politički protivnici ne mogu osporiti, ali i kao čoveka koji zna da čuva tajne. Sa druge strane, Gašić je beskrajno zahvalan i odan.

PRE SNS–a

Rođen 1967. godine, Bratislav Gašić se kao dete sa porodicom doselio u kruševačku Obilićevu ulicu početkom sedamdesetih, iz sela Dedina. Ima brata Bobana, sa kojim je veoma blizak i koji mu je svakako najvažniji poslovni partner. Navodno je veza među njima slična odnosu Aleksandra i Andreja Vučića, ili Mila i Aca Đukanovića. Komšije iz Obilićeve će reći da je porodica Gašić po doseljenju bila zatvorena, te da su braća izbegavala da se druže sa drugom decom iz ulice; komšije su u tom teškom periodu zdušno pomagale Batinom ocu Radetu.

Danas se porodica Gašić izrazito ponosi vekovnim srpstvom i pravoslavljem. Setimo se da su sadašnji šef BIA i njegov brat ktitori crkve koja je pre nekoliko godina izgrađena u Kruševcu, na Bagdali. Njih dvojica se nalaze i na fresci unutar zdanja, prikazani kako isporučuju maketu hrama Jovanu Krstitelju, kojem je objekat i posvećen. Gašić je u medijima komentarisao fresku rekavši da on nikada nije tražio da se nađe na zidu, ali da je to „vekovni običaj“ u Srba. Svoju odanost hrišćanstvu pokazivao je i kao ministar odbrane, deleći vojnicima i oficirima molitvenike i Novi zavet.

Ne može se reći da je Gašić bio dobar učenik, da je bio nekakav vunderkind. Naprotiv, učenje mu nije nešto išlo od ruke, jedva se provlačio kroz školu. Posle dva razreda usmerenog obrazovanja upisuje se u Obrazovni centar „Bosa Cvetić“. U javnosti postoje bar dve verzije o tome šta se zatim dešavalo. Jedni tvrde da je u „Bosi Cvetić“ završio još jedan razred i postao zanatlija, keramičar, kako glasi i njegov nadimak na koji često može da se naiđe na društvenim mrežama. Potom je, kažu, završio četvrti razred u Obrazovnom centru „Veljko Vlahović“, nekadašnjoj Tehničkoj školi, a sadašnjoj Prvoj tehničkoj školi. Drugi, opet, vele da je Gašić završio sva četiri razreda u „Bosi Cvetić“, postavši 1986. godine „tehničar za visokogradnju, struke građevinske“.

U oba slučaja, nije tačna tvrdnja koja se nalazi u njegovoj zvaničnoj biografiji, a koja glasi da je šef BIA završio kruševačku gimnaziju. Postoje i kontroverze oko Gašićeve fakultetske diplome. Kao pristalica celoživotnog učenja, Gašić je Ekonomski fakultet u Nišu upisao 2000. godine, a diplomirao je – kako kaže – 2003. godine. U javnosti se ova diploma dovodila u pitanje, a još uvek nije razjašnjeno da li je ona u potpunosti regularna. Gašić će osporavati i informaciju koja se pojavljivala u pojedinim medijima da je kao mladac radio u kruševačkom Trajalu kao keramičar. Kaže, bio je baštovan, i to kratko. Osporavaće i da je bio član Srpske radikalne stranke, što je svojevremeno tvrdio lokalni lider radikala Momčilo Duvnjak.

Gašić se veoma rano oženio i tada je proradio njegov preduzetnički duh. Ušao je u biznis sa kafom, zbog čega je i dobio nadimak Santos. Sam je tvrdio kako je 1994. uspevao da zaobiđe sankcije (čitaj: šverc) i uvozi enormne količine kafe u Srbiju, snabdevajući manje distributere i pržionice. Kaže da je cela SRJ pila njegovu kafu. Navodno je robu kupovao od nekog Grka, koji se, po navodima Gašićevih komšija, jednog dana pojavio u Kruševcu, pokušavajući da naplati velika dugovanja. Ne zna se da li je u tome uspeo. Gašić je ponosan na činjenicu da je po ukidanju sankcija uspostavio link sa Brazilom, kupujući kafu direktno od proizvođača i distribuirajući je diljem zemlje. Po nekim pričama, tokom devedesetih je imao poslovne veze i sa znamenitim Markom Miloševićem. U jednom periodu je bio i suvlasnik Grand kafe, a kasnije je biznis proširio i počeo da se bavi svim i svačim, od poslova obezbeđenja i trgovinom na veliko, kao i trgovinom pićima i motornim vozilima.

MEDIJSKI BIZNIS

Sredinom 2005. godine Gašić ulazi u biznis sa medijima, shvatajući da se u njima krije velika moć, koja mu može pomoći i u izgradnji političke karijere i uticaja, ali i u upošljavanju porodice. Navodno je pozajmio 100.000 evra i kupio kruševačku televiziju Plus. Kasnije je pričao da je u nju potom uložio još 700.000 evra. A 2014. godine, kada postaje ministar odbrane, upravljačka prava nad firmom Saco (izdavač ovog medija) prenosi na Dejana Miladinovića, koji je ranije bio šef asocijacije Lokal pres. Savet za borbu protiv korupcije svojevremeno se bavio ovom televizijom i ukazao da je, dok je firma Saco bila u blokadi, poslovanje obavljano preko ADD produkcije, koja je u vlasništvu Gašićeve supruge Irene. Agencija za borbu protiv korupcije je 2015. godine zaključila da je ministar odbrane Bratislav Gašić bio u sukobu interesa kada je kao gradonačelnik Kruševca potpisivao ugovore o poslovima koji se finansiraju iz gradskog budžeta sa firmama koje su u vlasništvu članova njegove porodice, između ostalog i sa kompanijom svoje supruge. Sankcije su, naravno, bile nikakve.

Porodica Gašić poseduje i nišku televiziju Zona plus, kao i – doduše, neformalno – deo Niške televizije, koju deli sa lokalnim medijskim magnatom Vidosavom Vitkom Radomirovićem. No, neki tvrde da je Gašićev medijski portfolio mnogo širi i da zapravo on stoji iza biznismena Radojice Milosavljevića, koji se pre nekoliko godina pojavio kao nepoznata i neočekivana sila i pokupovao gomilu medija po celoj Srbiji. Šef BIA to demantuje. Međutim, činjenica je da su on i Radojica bliski prijatelji, koje veže i poreklo. Naime, i Milosavljević je, kao i porodica Gašić, iz sela Dedina. Milosavljević je delio školsku klupu sa Gašićevom majkom.

Prema podacima Centra za održive zajednice, i Gašićevi i Milosavljevićevi mediji dobijaju ozbiljna sredstva putem konkursnog sufinansiranja medija od države i lokalnih samouprava. Od 2015. godine do danas mediji porodice Gašić (Zona plus i Plus) dobili su na ovaj način bezmalo 900.000 evra, a istraživači tek treba da nam kažu koliko novca ovi mediji dobijaju po drugim osnovama od države i budžetskih korisnika.

OD HELIKOPTERA DO JUTKE

O Bati Gašiću bi se mogao napisati roman – on je svakako jedan od ključnih simbola naprednjačke vlasti koju krase bahatost, brojne afere, zloupotreba vlasti i institucija, kontrola medija i (ne)sumnjivi poslovi koji vode enormnom bogaćenju. Politički protivnici vele da je Gašić svojevremeno kupio vikendicu od generala Nebojše Pavkovića podno planine Jastrebac, i da je potom na tom mestu izgradio neverovatan, nabudžen kompleks koji podseća na zdanja južnoameričkih latifundista, sve sa obezbeđenjem i ostalom menažerijom. Kažu da predsednici svih opština okruga, a i šire, dolaze kod Gašića na poklonjenje, da podnesu izveštaje i dobiju instrukcije, i da se nijedan ozbiljan biznis u ovom kraju ne može obaviti bez njegovog znanja, njegove kontrole ili njegovog učešća.

Gašićevo ime se spominje i u aferi „Jovanjica“, a pojedini istraživački centri su ga dovodili u vezu i sa divljom gradnjom na Kopaoniku. Opozicionari Batu Gašića nazivaju „kaubojem“ koji je, sa svojom porodicom, privatizovao sve što se privatizovati moglo u kruševačkoj regiji. Navode, recimo, da je porodica Gašić zakupila na 99 godina javni gradski park u Kruševcu i luksuzni restoran u njemu. Ističu da je posebno važan posao familije Gašić aktivno sudelovanje u gasifikaciji Kruševca i Trstenika, što je biznis vredan više desetina miliona evra. Navodno je inspiraciju da se bavi i gasifikacijom dobio u onom periodu dok je bio predsednik Upravnog odbora Srbijagasa.

Tekst ne možemo naravno završiti a da ne spomenemo dve velike afere koje su uznemiravale javnost u onom periodu dok je Gašić vladao Vojskom Srbije. Prva je, dakako, afera „Helikopter“. Svi se sećaju tragičnog događaja iz marta 2015. godine, kada je sedmoro ljudi izgubilo život prilikom pada vojnog helikoptera nadomak Surčina. Helikopter je angažovan u akciji spasavanja bebe iz vozila koje zbog odrona na putu kod Novog Pazara nije moglo da se probije do bolnice. Spekulisalo se da se tragedija desila jer su ministri Gašić i Lončar želeli da od ove akcije naprave sebi političku promociju, zbog čega je letelica po magli preusmerena na drugi aerodrom, što je bio veoma rizičan potez. Sumnje je podgrevala činjenica da su neki mediji te noći preneli informaciju da je helikopter bezbedno sleteo i da je bebu dočekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a da je sve organizovao ministar odbrane. Za tu tragediju do danas niko nije odgovarao.

Prethodno se desio incident na Paradi ponosa 2014. godine. Tada je došlo do sukoba između pripadnika Žandarmerije i dva pripadnika vojne formacije Kobre, koji su obezbeđivali brata tadašnjeg premijera Srbije Aleksandra Vučića, Andreja. Zaštitnik građana Saša Janković tražio je tada razrešenje ministra Gašića zbog toga što vojska obezbeđuje civile, ali ga Vučić „nije dao“. Ministar je objašnjavao da je to zapravo bilo obezbeđenje premijera Vučića koje je sa njegovim bratom Andrejem pošlo do kuće njihovih roditelja na ručak. I to „ne kao obezbeđenje, nego kao pratnja“, šta god to značilo.

Ovih dana je Gašićevo ime na velika vrata ponovo zakoračilo u deo medija. Istraživački centar Krik objavio je, naime, da je u jednom od razgovora koje je prisluškivala policija član kriminalne grupe Kruševljanina Zorana Jotića Jotke izjavio da Jotić nema razloga da se plaši jer je „Gašić kod njega na kazanu“, što je žargonski izraz za nekoga ko se nalazi na nečijem platnom spisku. Šef BIA je odbio da odgovori na pitanje novinara da li je i u kakvom odnosu sa čuvenim kruševačkim mafijašem. No, ovo nije prvi put da se Gašićevo ime nalazi pored Jotkinog. Navodno je devedesetih Jotkina ekipa pokušala da reketira Gašića. Da li ovaj nije hteo da plati reket ili nije platio dovoljno, tek podmetnut je požar ispod njegovog džipa. Gašić je pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal saslušan zbog incidenta, ali je tada izjavio da ne zna za postojanje „čuvene“ Jotkine kriminalne grupe. Nije prepoznao ni onoga ko je optužen za paljenje automobila. Neki vele da je zapravo već tada Gašić demonstrirao da je čovek koji zna kako stvari stoje s one strane zakona, odnosno da je čovek koji ume da čuva tajne.