Bivšem julovskom direktoru, a bo’me i visokom funkcioneru, nije jasno šta radnici hoće štrajkom, pogotovu sve to samoupravljanje, kad kod njega ima puno da se radi za male pare. Zato zahtev za poništenje privatizacije smatra napadom na novu vlast, ustavno uređenje i bezbednost države
Predrag Savić je, vele, postao direktor modne konfekcije Uzor početkom devedesetih, bolje rečeno početkom rata u Bosni. Stig’o iz Bosne, iz Zvornika, da brani i oporavlja srpsku privredu. U to vreme bio uspešan, biće i zato što je bio visoki funkcioner JUL-a, republički poslanik, iz firme mu uspešno nije izlazio Milovan Bojić, naročito, bilo i Leposave Milićević, a i drugarica Mira više puta najavljivana.
Onda došao oktobar 2000, drug Predrag, nije takoreći, oteran, uz kilo krivičnih prijava za razne zloupotrebe. Onda došao decembar 2002, Savić, tačnije supruga Ljiljana, učestvuje na aukciji i kupuje bivšu firmu. Malo je reći da se celo Valjevo diglo, Otpor, DSS, G17 plus, zar i to da se desi, ima li većeg šamara demokratiji, da se julovac vrati na mesto „zločina“… Savić je, pošto od kilo prijava nije bilo ništa i pošto se, jašta nego kako vele, našao s Batićem, na sve odgovorio rečima da ga politika ne interesuje, sad je biznismen.
Onda došlo ovo vreme, radnici se digli, pod komandom ASNS-a, sindikatom bivšeg ministra za rad Milovanovića, i traže poništenje privatizacije, jer Savić ne ispunjava nikakve obaveze, traže „rad i plate, i da se tretiraju kao ljudi, a ne kao životinje“. Savić ne razume o čemu se tu radi, sve uradio u skladu sa zakonom, ispoštovao sve obaveze, neustavne i nezakonite zahteve za rušenje privatizacije smatra ne samo napadom na preduzeće nego i napadom na državu i novu vlast, što se može tretirati i kao krivično delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti države.
NOTORNE GLUPOSTI: Ajd’ u Uzor, na kapiji privatno obezbeđenje, iza, uglavnom, radnice, Savić prihvata razgovor s novinarom. Otključaše kapiju, otključaše upravnu zgradu, sekretarica za javiti se, kod nje jedan što se piše direktor, predstavlja se, Slobodan, iza vrata, na kojima piše „direktor“, Predrag Savić, podašišan i glanc nov. Kancelarija za sesti, sednemo, Savić bosanski neposredan predstavlja funkciju, predsednik Upravnog odbora, odma’ da kaže, neće da se eksponira, ali, ovo su gluposti, notorne gluposti, štrajk je nezakonit, i po proceduri i po zahtevima. Traže poništenje privatizacije, on za to nije nadležan, nije uplaćivao penziono, bolovanje, nema komentar, gluposti. Kakav prekovremeni rad, kakav topli obrok, toga nema, po zakonu. Nije mu jasno, kakav je to komunizam u radničkim glavama, pa to samoupravljanje, nije u stanju da se nosi s tim, čist komunizam.
Pa situacija ozbiljna, teške su tržišne okolnosti, bez rada firmi ne gine stečaj, tekstilna je to grana. U ovoj grani trenutno ne postoji bolja firma od Uzora, ali ovo je niskoakumulativna grana, mora mnogo da se radi za male pare. Dodaje i da je niska cena rada, tzv. lon poslovi (šivenje za strane firme), 90 odsto prihoda ide na plate i doprinose. A plate svakog 15-og, po osnovu cene sata rada, sve po ugovoru, sat 40–42 dinara, vadi digitron, 184 puta 40 jednako 7360, to ako se ostvari norma, može više, a može i manje, ne pravi on normu, pa gomila ima platu i preko 10.000 dinara…
Ma štrajk nema veze sa socijalnim zahtevima, to organizov’o ASNS, radnici nemaju pojma o čemu se tu radi, odma’ izašli na ulicu, digli buku, okreću državu protiv njega, ne razume. Pa taj ASNS im je prodao ugalj po 1600 dinara, a u „Kolubari“ 680, kupio 200 tona za firmu, nije hteo da plati po 1600, lopovluk. Kad nije hteo da plati, rekli da će da sruše privatizaciju, da je lopovluk rek’o potpredsedniku ASNS-a Đokoviću, i odma’ štrajk. Ma slali mu inspektore da utvrde da li je štrajk zakonit, četiri inspektora pisala šest sati, deset puta ih zvala Božićka iz ministarstva i govorila šta da rade, i predstavnik ASNS-a bio na vezi, zato je napisao krivičnu prijavu protiv Vere Božić Trefart, ona je u Ministarstvu za rad ostala Milovanovićev kadar. Ma štrajk nezakonit, ali nema rešenja iz Ministarstva. Šta da se radi, neka se vrate na posao, odustanu od gluposti, pa će razgovaraju ako ima problema.
CU, KOJE ZNAČI JOK: A šta je s krivičnim prijavama protiv njega, pošto su radnici posetili i sud, gde im je rečeno da su prijave za zloupotrebu službenog položaja, dok je bio julovski direktor, tek posle dve godine stigle u sud. Ma kakvi, gluposti, protiv koga to nema, optužnica od ničega, slao oca u banju, ma budalaštine, treba da ga osude a pametno posluje, njega, a izveo firmu iz najgoreg vremena, ma ne komentariše. A da nije zaturanje prijava, ko što vele, zato što se naš’o s Batićem, koje, cu, što bi moglo biti jok, budalaštine, u politici vlada populizam, i on nema veze s tim… Ništa mu nije jasno, ma oko štrajka, ako su radnici nezadovoljni, valjda menjaju firmu, a ne gazdu.
Obezbeđenje otključa vrata, izađosmo, uđoše predstavnici radnika na pregovore, zaključaše. Nedugo, kolona radnika glavnom ulicom, u stroju, po propisu, levom stranom, napred zastava ASNS-a, transparent „Go si došao, go ćeš i otići“, pozadi transparenata još. S desne strane kolone, reklo bi se rukovodi, Milica Lazić iz Okružnog odbora sindikata. Pregovori nisu doneli ništa, govorili samo o uplatama za penziono, Savić rekao da je sve uplatio i optužio penzioni fond. Jedini zahtev je poništenje privatizacije, ali je navedeno i zbog čega, sve je dokumentovano, kolike su plate, manje od zagarantovanih zarada, da ne plaća bolovanje, šalje na čekanje bez rešenja… Obratili se svima, premijeru, Agenciji za privatizaciju, niko se ne javlja, ni DSS ni G17 plus, jedino Ministarstvo za rad poslalo inspektore, čekaju rešenje. Štrajk zakonski najavljen, pet dana unapred, niko nije hteo da primi, pa zalepili na oglasnu tablu, Savić ga skinuo posle dva dana, zaveo pod tim datumom, i sad kaže nezakonski, a sve po zakonu. A da sindikat zloupotrebljava radnike zbog „nesporazuma“ sa direktorom oko uglja? Ugalj je bio 1600 dinara, tu cena stovarišta, prevoza cenu odredila centrala. Savić nije ispoštovao dogovor sa sindikatom, da neće otpuštati radnike, prvog dana ove godine otpustio 33 radnika. Šta dalje, s njim nema dogovora, čekaju izveštaje nadležnih službi, ako treba krenuće u blokade.
A kakve su plate, ima li, je l’ tačno, kao što Savić kaže, da gomila ima preko 10.000 dinara. Odgovara jedna sa čela kolone, nije tačno, njen primer, imala prekovremene sate, non-stop se radi, 7100, a gde su oni koji nemaju prekovremene sate, to nije za čoveka…
Studenti su posle Novog Sada, masovno odmarširali iz različitih univerzitetskih centara do Kragujevca, a sada je u planu novi protest i potencijalno novo pešačenje do Niša. O tome kuda vode protesti i treba li studenti da sami iznesu promene, čitajte u novom broju „Vremena”
Zašto je Vučić primoran da formira iznuđenu i tunjavu vladu? Zbog čega Srbija iz februara 2025. više nije ista ona zemlja iz oktobra 2024? Kako je šef države došao u iznudicu da mu nijedan potez koji već tri meseca povlači ne radi posao? Gde je u svemu ovome opozicija, kako da se rasani i šta treba da shvati
Prodaja delova Junajted grupe od državnog Telekoma stvara gotovo monopolistu na polju medijskog sadržaja. Kad se tome dodaju udari na male i nezavisne medije, pejzaž u kojem se građani Srbije informišu poprima još tamniju nijansu crne
Nestanak N1 i Nove S u današnjoj formi značio bi mračno medijsko doba u Srbiji. Doduše, ono je mračno već četiri decenije, ali bilo bi još crnje
Sad se diže ova generacija, koja se samo još sama od sebe nije ogradila, ide peške, nosi i ikone i krstove i ferari zastave, peva i Bilećanku i Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala, a sa njima Bošnjaci iz Pazara ruku pod ruku, i dok se ovi krste nakon 15 minuta tišine, uče dovu i klanjaju stojeći, kako je jedino i obavezno za mrtve. “Prvi put se osećam kao građanin ove zemlje”, rekao je jedan od studenata iz Novog Pazara
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Niko kome lopatom nije odstranjen deo mozga ne veruje da su studenti obezbedili najveću stranu investiciju ikada, odnosno da su dobili tri milijarde evra da sruše vlast i otcepe Vojvodinu
Odbor Festa je doneo odluku da taj festival više neće biti u februaru nego u septembru. Stiče se utisak da je rešavanje ovog sporednog problema zapravo samo najava rešavanja onog suštinskog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
