Čekajući „klausa“

Najnoviji incident u pančevačkom naftno-hemijskom kompleksu proširio je ekološke pretnje po zdravlje i živote, sa kojima se Pančevci susreću u proseku svaka dva-tri dana, i preko Dunava, na susedni Beograd. Zahvaljujući meteorološkim uslovima – povišenom vazdušnom pritisku i severoistočnom vetru – tokom noći između 27. i 28. aprila Beograđani u raznim delovima grada bili su izloženi pojačanom aerozagađenju sumpor-dioksidom, isprva nepoznatog porekla. Posle ponoći su prestonički elektronski mediji počeli da izveštavaju o poremećajima u atmosferi, uz ospokojavajuću napomenu da koncentracije ovog gasa nisu opasne po ljudsko zdravlje. To je mnoge podsetilo na sličan događaj od 11. aprila, kada su gradske službe istraživale ali nisu pouzdano utvrdile izvor zagađenja, nego su samo konstatovale da se on ne nalazi na teritoriji grada Beograda. Ovoga puta, za razliku od prvog puta, istina se nije mogla sakriti.

PROTIVREČNE INFORMACIJE: Nakon još jedne za desetine hiljada Pančevaca neprospavane noći, lokalni mediji su pošli u potragu za uzrocima nesnosnog smrada ali i za odgovorima na mnoga druga pitanja. Kao i obično u ovakvim situacijama, što slučajno što sasvim namerno, počele su da stižu različite i često protivrečne informacije. Dežurni Rafinerije Slobodan Birak izjavio je u subotu ujutro za Radio Pančevo da je moguće da je zagađenje posledica rada ove fabrike, ali da proizvodni proces teče normalno, te da nikakav vanredni događaj nije registrovan. Steva Markov, v.d. direktor prerade u Rafineriji nafte Pančevo spekulisao je na lokalnoj televiziji o izvorima zagađenja pomenuvši svoje preduzeće Petrohemiju (koja se nalazi s druge strane ulice) i beogradsku rafineriju ulja u Ovči (!), što je pančevačka ekološka javnost, navikla na svakojake manipulacije odgovornih u fabrikama naftno-petrohemijskog kompleksa, ocenila kao još jedan ciničan pokušaj relativizovanja odgovornosti za najnoviji ekološki incident. Olga Lilić, doktorka Hitne pomoći, posavetovala je Pančevce da zatvore prozore i ostanu u svojim domovima. Član opštinskog Izvršnog odbora zadužen za zaštitu životne sredine Ivan Zafirović izjavio je da je, po nezvaničnim informacijama, vazduh zagađen merkaptanima i sumpor-vodonikom, i da su mu u Rafineriji nafte rekli da bez odobrenja direktora ne mogu da daju nikakvu zvaničnu izjavu. Zafirović je apelovao na rukovodioce Rafinerije da se što pre oglase i otklone uzroke zagađenja. Južnobanatski Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje zabeležio je preko stotinu poziva uznemirenih građana.

KVAR NA „KISELOJ“ BAKLJI: Tek su merenja stručnjaka Zavoda za zaštitu zdravlja grada Beograda, obavljena oko podneva, potvrdila indicije da je sumporni oblak pobegao iz pogona Rafinerije nafte. U ovoj fabrici trajala je kampanja prerade ruske sirove nafte, koja sadrži više od 1,5 posto sumpora, pa su se ogromne količine otpadnih gasova nesmetano rasipale u nebo iznad Pančeva. Tada je utvrđeno da je 150 metara od Rafinerije nafte koncentracija sumpor-dioksida pedeset puta veća od dozvoljene za urbanu sredinu, dok prisustvo sulfida i merkaptana, organoleptički lako prepoznatljivih po karakterističnom sladunjavom mirisu, nije ni praćeno. Republički inspektor za zaštitu životne sredine za Južnobanatski okrug Šimon Bančov je odmah po prijemu rezultata izdao rešenje kojim nalaže Rafineriji da preduzme sve tehničko-tehnološke mere kako bi emisija ovih gasova bila svedena ispod graničnih vrednosti. Vršilac dužnosti direktora Rafinerije nafte Pančevo Sava Bogojević obavestio je u to vreme predsednika Izvršnog odbora Skupštine opštine Pančevo Slobodana Adžića da je začepljenje pomoćnog gorionika na tzv. kiseloj baklji uzrok ovom incidentu, jer je onemogućeno spaljivanje sumpornih jedinjenja (merkaptana i sulfida) i njihovo pretvaranje u sumpor-dioksid. Kvar je otklonjen oko 12.45, stabilizovale su se i vremenske prilike, otrovni oblaci su se razišli, pa su Pančevci proveli ostatak dana u koliko-toliko podnošljivim uslovima. Ni nove žalbe Beograđana nisu zabeležene.

Istog popodneva javnosti se obratio Slobodan Tošović, direktor Zavoda za zaštitu zdravlja grada Beograda, rečima da „emisija sumpor-dioksida i merkaptana iz pančevačke Rafinerije nafte, koja je u petak zbog neprijatnog mirisa uznemirila Beograđane, nije ugrozila zdravlje stanovništva jer njihove koncentracije na području grada nisu prelazile dozvoljeni nivo“. Na moguće posledice po zdravlje stanovnika Pančeva i okolnih naselja primarijus Tošović nije trošio reči. Na istoj konferenciji za novinare Anđelka Mihajlov, direktorka Uprave za zaštitu životne okoline Republike Srbije, lakonski je izjavila da je potrebno da Rafinerija ili smanji proizvodnju ili obavi analize hemijskog sastava sirovine i prilagodi preradu dobijenim rezultatima. Merenja koncentracija sumpor-dioksida urađena u 20 časova pokazala su da je koncentracija ovog jedinjenja 25 puta veća od dozvoljenog nivoa, što je, prema rečima inspektora Bančova, „uobičajena posledica redovnog rada rafinerijskih postrojenja, u uslovima mirnog vremena“. U subotu uveče je Televizija BK emitovala vest o tome da su deca primljena u pančevačku Opštu bolnicu priključena na respiratore, što je sutradan na TV Pančevu demantovala Ana Kovačević, doktorka dežurna u kritično vreme, uz napomenu da je „povećan broj žalbi pacijenata koji boluju od kardiovaskularnih i neuroloških bolesti i reakcija hipertoničara, ali ne zbog zagađenja“.

„KLAUS“ U JUNU: Pokušavajući da koliko-toliko ublaži nezadovoljstvo građana, v.d. direktor Rafinerije Sava Bogojević obećao je, na konferenciji za novinare u nedelju 29. aprila, da će tokom juna proraditi postrojenje za desulfurizaciju gasova, tzv. klaus, čime će biti rešen problem emisije sumpor-dioksida. Da bi se to desilo, Rafinerija mora da radi sa bar 60 odsto kapaciteta, što znači da bi država trebalo da obezbedi kontinuirano snabdevanje sa najmanje 8400 tona sirove nafte dnevno. Drugi, tehnički uslov je da iz Nemačke stigne pre četiri meseca naručena i plaćena „duvaljka“ za ovo postrojenje. Na pitanje inspektora Bančova da li će i kada proraditi pogoni „alkilacija“ i „hidrodesulfurizacija“, bez kojih „klaus“ ne može da radi, Bogojević nije dao precizan odgovor jer je za ovu tehnološku operaciju potreban vodonik, koji je proizvodila Petrohemijina Elektroliza pre no što je uništena tokom NATO intervencije. Drugim rečima, ako „klaus“ ne bude radio, a to je i te kako moguće, ovakvi incidenti mogu se ponavljati.

Za utehu, Bogojević je objavio da će do početka rada „klausa“, ukoliko bude bilo potrebno, Rafinerija za stvaranje toplotne energije i pare koristiti niskosumporna goriva umesto mazuta. Ideja inspektora Bančova da bi nadležni u NIS-u i u republičkoj vladi trebalo da preusmere energiju i novac na instalaciju novog „klausa“ koji bi radio u svim uslovima, bez obzira na iskorišćenost kapaciteta i koji bi, u slučaju da bude isključen, i sve druge pogone skinuo sa napona, prošla je nezapaženo.

PRIJAVE SUDU SLEDE: Činjenica da su se i Beograđani, sticajem meteoroloških okolnosti, dva puta za petnaestak dana suočili sa samo nekim od strahota pančevačke svakodnevice izazvala je pojedine državne organe da povuku neke dosad nepraktikovane poteze. Prvi je reagovao Izvršni odbor grada Beograda i 30. aprila, na predlog gradskog sekretara za ekologiju Radovana Draškića, doneo dokument kojim obavezuje Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Sekretarijat za inspekcijske službe da, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine i Krivičnim zakonom, preduzmu odgovarajuće pravne mere protiv pančevačke Rafinerije. Uskoro, dakle, treba očekivati prijavu gradske vlasti protiv preduzeća NIS Rafinerija nafte Pančevo zbog privrednog prestupa, a protiv odgovornih lica zbog osnovane sumnje da su počinili krivična dela. Pančevačka lokalna vlast za sada, zbog drugačije raspoređenih interesa, nije rešila da isteruje pravdu, iako za tako nešto ima mnogo više razloga nego beogradska.

Možda će čitav slučaj, uporedo sa nemerljivom štetom, imati i jedan pozitivan učinak – da, osim građana, podstakne nadležne službe i institucije (ministarstva, inspekcije, zdravstvene ustanove, institute, fakultete, naučnu i stručnu javnost), kojima su vrlo dobro poznati svi nabrojani ekološki problemi, da se konačno odvaže i suprotstave se zaveri ćutanja i organizovanom ekološkom kriminalu u Pančevu. Ili će, kao nebrojeno puta dosad, opasna igra zdravljem i životima Pančevaca i stanovnika okolnih naselja biti zataškana, pa će za njihovu stvarnu akciju biti „potreban“ neki daleko teži incident?