Nije sneg čudo neviđeno, bilo ga je i ranije, niti je led na rekama nešto što nije za očekivati, jer kada je hladno voda se ledi. Istina, već tri decenije nije bilo (ovoliko) leda na Savi i Dunavu.
Nekada davno, mada ne baš tako mnogo davno, u periodu od zimske kratkodnevice do prolećne ravnodnevice, splavovi, čamci, brodići su „pod obavezno“ boravili u zimovnicima, ni zbog čega drugog nego da bi se izbegla potencijalna šteta koju led na rekama može da prouzrokuje.
Međutim, u beogradskom ataru, na Savi i Dunavu, ima više od 4000 splavova. „Neka je svaki u proseku samo 40 kvadrata, izlazi da je njihova ukupna površina nekih 160.000 kvadratnih metara. To nema gde da se stavi“, kaže za „Vreme“ kapetan Zoran Matić, pomoćnik direktora operative u JP Beogradvode.
Poslednji put led se na Dunavu i Savi uhvatio pre skoro 30 godina. „Onaj led koji je bio ‘84. na ‘85. godinu bio je mnogo veći nego ovaj sada i da je sad kao što je onda bilo, na obali ne bi ostalo ništa, sve bi bilo sravnjeno.“ Led i magla na reci su, veli, „viša sila“, a od više sile, insistira, zaštite nema. Sve što sada radimo, kaže, samo je pokušaj da se ublaži šteta.
Šteta bi, kažu u Beogradvodama, bila neuporedivo manja da su vlasnici čamaca svoja plovila na vreme izvezli na obalu i da su vlasnici plutajućih objekata – splavova preduzeli sve mere koje su bili dužni da sprovedu. Recimo da svoja plovila „parkiraju“ u zimovnike. U Beogradu ih ima nekoliko: kod Progara, Bežanije, u Ivanovu kod Pančeva… Međutim, ovi zimovnici su prazni. Prazni su jer, prosto, leda na rekama davno nije bilo.
„Ledohod je na Dunavu od Mađarske do Beograda između 20 i 30 odsto“, objašnjava Zoran Matić. Čep je, veli, formiran kod Lida: „Kiša koja pada pogoduje topljenju leda, ali dok taj led ne prođe, nadamo se da ovaj čep na Lidu neće pući.“ Ako „pukne“, objašnjava, biće ozbiljna nevolja, jer Dunav teče, a led stoji – voda nema dovoljnu brzinu da ponese led sa sobom, već ga nagomilava uz obalu. „U tome je ceo problem“, kaže Matić. „Šta je moglo od brodića da se izvadi – izvadilo se“, kaže. Ipak, mnogo čamaca sa motorima je „izvrnuto“.
„Meteorolozi su upozoravali da će se dogoditi ovo što se dogodilo, ali malo ko je to shvatio ozbiljno“, kaže za „Vreme“ Milorad Milijančević, kapetan gurača „Topola“, jednog od tri broda koji su ledu „na crtu“ stali.
O junačkoj bici je reč. „Nagrnuo je veliki led i splavovi su se nanizali jedan na drugi“, kaže kapetan Milijančević. „Pokušavamo da ih vratimo na mesto gde bi inače trebalo da budu.“ Neka ostane zabeleženo: formacijski, „Topola“ ima pet članova posade, dvojicu mašinista i dva mornara, koji se smenjuju na 12 sati i jednog kapetana: Milorad je sve ovo vreme za komandama broda, kao onog dana kad je ovaj novinar bio „na licu mesta“, tako i sada. „Sad je malo lakše“, kaže Milorad.
„Uradili smo, a i dalje radimo, više nego što nas zakon obavezuje“, objašnjava Matić. Beogradvode, objašnjava, nemaju svoju mehanizaciju, već je iznajmljuju. „Radimo i više nego što smo obavezni, i radimo s onim s čim imamo. Dunav i Sava su međunarodni plovni putevi i to samo govori ko još treba da se brine o njima. Vlasnicima čamaca, nažalost, ne možemo da pomognemo nikako, zato što su čamci još daleko od obale, a led je toliki da ne može ni sa čim da im se priđe.“