Građanstvo je pošteno upoznato s činjenicom da se u naredne tri-četiri godine ne valja nadati ukidanju restrikcija električne energije. Isto tako, da će ona od oktobra poskupeti za daljih četrdeset-i-kusur odsto
Ima još jedna vest u vezi sa strujom i parama: nove vlasti vraćaju TV taksu na električno brojilo, pre neku nedelju na brzaka ukinutu u smislu ispunjavanja predizbornih obećanja. Sve zvuči nekako isto, mada sad u drugom pakovanju. Ali, po analogiji s narodnom mudrošću da su u mraku sve žene iste, razlika u pakovanju slabo se uočava. Mrak je.
Ova isključenja počela su 24. maja kvarom obrenovačke TE „Nikola Tesla“. Od tada do danas nagledali smo se progorelih ložišta, iskrivljenih i izjedenih lopatica turbina, radnika na danonoćnim popravkama i naslušali se izjava, hidroloških i meteoroloških izveštaja, prognoza i očekivanja. Potrošači su rutinski podeljeni u grupe – kao da su oboleli od „sramnih bolesti“ – pa se, opet, navikavaju na isključenja.
Prve izjave bile su optimistične: restrikcije će trajati dan-dva, do popravke kvarova. Dugoročnije, odmah su najavljene i restrikcije tokom letnjih meseci. Usput je upućen apel potrošačima da namire račune za već potrošenu energiju jer, po rečima Dimitrija Vukčevića, zamenika republičkog ministra za energetiku, „postoji trend neplaćanja električne energije“. Vlada traži način za pomoć domaćinstvima koja nemaju para da račune plate, kao i za sve koji budu dokazali na adekvatan način da sa grejanja na struju prelaze na ugalj ili neko drugo gorivo.
Ministar energetike Goran Novaković potom objašnjava da su restrikcije samo jednim delom posledica kvara, a drugim delom idu na račun tekućih remonta. Generalni direktor obrenovačke termoelektrane Boško Buha tvrdi da se ovakve situacije dešavaju retko, ali se dešavaju: „Uzrok je neadekvatno održavanje opreme u prethodnom periodu. Praktično, nismo imali remonte u prethodnih deset godina.“ Istina, ali priča o restrikcijama, havarijskim isključenjima i uopšte manjku struje mnogo je starija – kao i one o nestašicama kafe, cigareta, ulja, šećera… Još 1984. neki Slovenci prošli su autoputem kroz Beograd, ne primećujući ga u jednom od tadašnjih planskih mrakova. Deset godina kasnije, ondašnji prestonički gradonačelnik Nebojša Čović optuživao je Elektrodistribuciju za sabotažu u cilju rušenja (Miloševićevog) režima. Sećate se? Stanovnici prigradskih naselja blokirali su Mladenovački put zbog sedmodnevnog mraka, na zgradu „Elektrovojvodine“ bačena je kašikara, Nenad Čanak tvrdio je da struje nema zato što se izvozi u Makedoniju, „da bi železara Skoplje odrađivala posao za železaru Smederevo i tako se kupovao socijalni mir u tom velikom kolektivu“. Prigradske Nišlije su zapaljenim gumama blokirale saobraćaj prema centru grada, dok je legendarni gradonačelnik Mile Ilić optužio Elektroprivredu jer se „ove redukcije mogu smatrati i pokušajem rušenja Socijalističke partije Srbije, pošto Niš nijednog trenutka nije prekoračio dozvoljenu potrošnju električne energije“. I tako dalje, i tome slično.
I ovog puta su sumnje u „izvoz struje“ demantovane; nešto zimus pozajmljivane električne energije vraća se Grčkoj, da bi se ove zime opet moglo ponovo zajmiti. Prognoze sušnog leta razlog su za štednju vode u akumulacijama. Prema izjavi Dragana Vignjevića, glavnog dispečera Elektroprivrede Srbije, one neće biti korišćene do jeseni, „osim u slučaju velikih poremećaja“. Zamenik republičkog ministra energetike Dimitrije Vukčević odbio je da komentariše tvrdnju Narodne stranke Pravda da vlada tajno pregovara o gradnji dve nuklearne elektrane. „Pa, ja ništa o tome ne znam, a s obzirom na to da sam po struci nuklearni fizičar, a i zamenik ministra energetike, mislim da bi upravo sa Ministarstvom trebalo prvo da se razgovara o tome, tako da verujem da su za sada samo priče. Nisu mi poznati razlozi iz kojih se takvo obaveštenje pojavilo, tako da ne mogu da komentarišem“, izjavio je za Radio B92.
I tako, restrikcije se nastavljaju do daljeg. Nove vlasti, čini se, pokušavaju da građanima prikažu ne mnogo ulepšanu i ne mnogo obećavajuću sliku stvarnog stanja. Ipak, u tome čine bar jednu nedopustivu grešku: pozivanje na neospornu činjenicu da je bivši režim ruinirao sve, pa i elektroprivredu, postaje neukusno i sve neukusnije. Građani to znaju i zbog toga su, uostalom, glasali za opoziciju. Ona je, godinama se pripremajući da preuzme vlast, valjda planirala sopstvene poteze i programe sanacije uništenog. Otuda sinhrono, pa bilo i slučajno, isključivanje struje i priče o tome kako njena cena nije ni blizu svetskoj zvuči licemerno. I u Kaliforniji.
Ako se istraga koristi kao političko sredstvo, ako se zaključci iznose pre nego što su činjenice utvrđene i ako se institucije stavljaju u službu narativa, pitanje je šta je sledeće. Ne radi se više samo o tome šta se desilo u Rektoratu ili na Filozofskom fakultetu. Pitanje je šta čeka društvo, šta mu sledi iz ovakvih obrazaca i koliko dugo to može da funkcioniše. Ali, vidimo i da ima ko da se suprotstavi svemu tome
Dok čekamo da se REM probudi, mediji svesno, bez ikakvog straha od sankcija, krše zakone i Kodeks novinara. To podrazumeva guranje narativa da su “blokaderi” krivi za sve loše u društvu, nekritičko prenošenje poruka da “su na kraju i ubili devojku”, kao i da policija ima pravo da studente “bije i da ih ubije”
Da li je moguć poraz Viktora Orbana i, ako se desi, hoće li ga on prihvatiti? Šta mađarski premijer nudi biračima, a šta oni traže? Zašto je prema anktama u prednosti njegov rival njegov Piter Mađar? Zbog čega je pod Fidesom procvetala sistemska korupcija, a razorene vladavina prava i autonimija univerziteta? Na koji način su ova stranka i njen lider na izborima radili sveo ono šta u Srbiji radi SNS, izuzev premlaćivanja građana? I kakve veze sa svime ovim ima predsednik Srbije
Erik Beket Viver smatra da, ako opozicija pobedi, prvo što će uslediti biće veliki prelet: “Hiljade i hiljade njih će menjati stranu, tvrditi da nikad nisu bili za Fides.” Zatim očekuje da mnogo ljudi na nižim pozicijama počne da govori šta se zaista dešavalo. “Svašta će isplivati, ne bih se iznenadio ni da se pojave informacije o političkim ubistvima.” A Ako Orban ipak pobedi? “Osveta, osveta, osveta. Odlazak iz EU. I zatim, poslednji privid vladavine prava biće odbačen”
Ove godine obeležavamo tri “jubileja”: 20 godina od osnivanja Republike Srbije kao nezavisne države, 20 godina Dačića na vrhu SPS-a i 20 godina od smrti Miloševića. Ivica Dačić se vratio iz bolnice sa fanfarama, dok Branko Ružić poručuje da SPS treba sačuvati od dobrovoljne eutanazije
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
