Budućnost agrara je u čistim tehnologijama

“Udeo poljoprivrede u bruto nacionalnom dohotku, zajedno sa šumarstvom i ribarstvom, predstavlja između 6 i 6,8 odsto, pri čemu 40,6 odsto stanovništva živi u seoskim područjima i bavi se nekim vrstama poljoprivrede. Taj podatak najbolje pokazuje koliko ljudi je ugroženo klimatskim promenama”, prva je rečenica u brošuri Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) koja sadrži jezgro informacija o prilagođavanju ovog sektora klimatskim promenama.

22-02

Toplotni talasi su sve duži, broj dana sa ekstremnim padavinama povećao se za više od dva puta u odnosu na prosečne vrednosti sredinom prošlog veka. Svedoci smo već godinama da je rizik od poplava i suša sve veći. Globalno zagrevanje Zemlje neće uskoro stati.

Čak i ako bi u ovom trenutku cela planeta potpuno prekinula sa emisijom gasova sa efektom staklene bašte, u narednih nekoliko decenija i dalje bismo imali porast temperatura zbog već nagomilanih gasova u atmosferi. Drugim rečima, taj porast jeste neminovan, a od država zavisi koliko će stepeni iznositi povećanje. Opet, mere prilagođavanja nisu mogućnost nego nužnost.

U Srbiji je 2021. donet Zakon o klimatskim promenama, a u 2023. godini trebalo bi da bude usvojen i Nacionalni program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od kojeg se očekuju dalji putokazi.

PROGNOZE I MERE

Kako objašnjava Zorica Ranković Vasić, vanredna profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, poremećeni režim padavina odnosno njegova preraspodela, problemi sa vodnim resursima i porastom temperature vazduha, ozbiljno utiču na poljoprivredu: “Deficit ili višak padavina tokom kritičnih faza razvoja kod određenih poljoprivrednih kultura dovode do značajnog gubitka prinosa i smanjenja kvaliteta plodova”.

Zorica Ranković Vasić i njene kolege uključeni su u izradu pomenutog Nacionalnog programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji se bavi planiranjem mera adaptacije i u sektoru poljoprivrede, s ciljem da se uspostavi sistem i kapaciteti za smanjenje rizika i gubitaka koji nastaju kao posledica promena klime.

Profesori su radili na analizama već postojećih negativnih uticaja klimatskih promena, ali i na predviđanjima promene u budućnosti (2021–2040, 2041–2060 i 2080–2100). Kako objašnjava profesorka Ranković Vasić, za period 2000–2019 kod nas je utvrđen prosečni sezonski deficit vode od oko 255 mm, najmanji u Zlatiborskom okrugu (61 mm), najveći u Zaječarskom (314 mm).

“Najveći nedostatak vode izračunat je za voćarske zasade (jabuka, kruška, šljiva) u zatravljenim voćnjacima (≈ 560 mm)”, kaže dodajući da ipak treba istaći da zatravljivanje ima pozitivan efekat na mikroklimatske uslove u voćnjacima, što pozitivno utiče na kvalitet plodova, a zemljište štiti od erozije i degradacije.

Prognoze su da će se nastaviti negativan trend smene dugih sušnih perioda i velikih količina padavina praćenih olujnim nepogodama, a vode će biti sve manje u letnjim mesecima. To su samo neki do problema sa kojima će se poljoprivreda tek suočiti.

Sagovornica “Vremena” naglašava da je neophodni preduslov mera adaptacije na klimatske promene kod višegodišnjih zasada, odnosno voćki i vinove loze, rejonizacija i da ona jeste urađena (2015 – za oblast vinogradarstva, 2020. godine – za oblast voćarstva). Time su definisani rejoni koji imaju povoljne uslove za gajenje 18 vrsta voćaka i vinove loze u Srbiji.

Neke od mera prilagođavanja su odabir odgovarajućih sorti i hibrida tolerantnih na različite faktore, pravilan izbor agrotehničkih mera, navodnjavanje u uslovima dostupnosti dovoljnih količina vode uz sagledavanje zemljišnih karakteristika… Kao važan segment za očuvanje životne sredine i biodiverziteta, Zorica Ranković Vasić ističe i organsku proizvodnju. Jačanje kapaciteta za poljoprivrednu proizvodnju uz povećanje različitih vidova subvencionisanja mogu takođe u mnogome pomoći poljoprivredi, naglašava ona.

SARADNJA NAUKE I PRAKSE

Nije samo neophodno iznaći i primeniti odgovarajuće mere, već i razgovarati sa poljoprivrednicima kako bi gubici bili što manji. Kao i u mnogim drugim oblastima, za prevazilaženje problema važna je edukacija i promena svesti, otvorenost za učenje i za novine, te poverenje u nauku i državu, sa naglaskom na ovo prvo.

Eksperti sa Poljoprivrednog fakulteta, napominje Zorica Ranković Vasić, u poslednjih godinu dana drže radionice i stručna predavanja širom zemlje, a akcenat je na edukaciji stručnjaka iz poljoprivrednih savetodavnih stručnih službi, kao i poljoprivrednih proizvođača, što se radi pod okriljem Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zaštite životne sredine, a u saradnji sa UNDP-em.

Konačno, kao veoma važan aspekt koji se provlači kroz sve aktivnosti jeste spoj nauke i prakse. Zorica Ranković Vasić pominje, između ostalog, i projekat koji su sproveli profesori Poljoprivrednog i Fizičkog fakulteta u Beogradu (“Integrisani sistem agro-meteoroloških prognoza”), a čiji je cilj bio da poveća otpornost poljoprivrede na klimatske promene kroz bolje razumevanje i korišćenje meteoroloških i klimatoloških informacija.

“POKRETNO SUNCE”

Jedan drugi spoj nauke i prakse predstavlja uređaj Mobisan. Nastao je u Laboratoriji za robotiku Instituta “Mihajlo Pupin” i može mnogo da pomogne poljoprivrednicima. Prvenstveno je namenjen malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, a u Srbiji čak oko 93 odsto gazdinstava ima do 10 hektara zemlje. Mobisan radi na energiju sunca i vetra.

Kako on funkcioniše?

Aleksandar Rodić, rukovodilac Laboratorije za robotiku u Institutu “Mihajlo Pupin”, objašnjava da ovaj uređaj ima senzore postavljene u zemljište, te prikuplja informacije iz spoljašnje sredine – meri temperaturu i PH vrednost zemljišta, kao i ostale parametre. Takođe, zahvaljujući digitalnoj meterološkoj stanici koja se može postaviti u blizini, skuplja i mikroklimatske podatke. Zatim podatke obrađuje u svom računaru i može automatski da navodnjava zemljište i dodaje đubrivo – poput budilnika, da se pretprogramira u zavisnosti od toga kako se sezona odvija, od kulture koja se navodnjava… A može i da ih prosleđuje korisniku – da mu govori koliko đubriva, prihrane da pusti, koliko da zaliva – pa da korisnik uključuje i isključuje navodnjavanje.

“Mobisan, kao osnovni uređaj, pokretan je i prenosiv na one lokacije gde nema izgrađene elektro-energetske infrastrukture, nema bandere ili trafostanice, i on je zamena za dizel i benzinske agregate koji su masovno u upotrebi kod naših poljoprivrednika”, kaže Rodić, dodajući da su ti agregati na fosilna goriva zastarela i prljava tehnologija iz pedesetih godina prošlog veka.

Sistem je projektovan kroz savetovanje sa poljoprivrednicima pa je tako prva verzija redizajnirana i pojačana i danas se isporučuje u tri varijante snage – 5.5, 7.2 i 12 kilovata, što zadovoljava sve agregate koji mogu da se nabave na tržištu za individualnu upotrebu.

Radi neprestano, bez napajanja, zahvaljujući solarnim baterijama.

Ako se radi o većim površinama od 10 hektara, sistemi se mogu povezati u klaster i tako se povećava i njihova snaga. Uz postojeće solarne panele, može se postaviti još dodatnih, a može se priključiti i, recimo, vetroturbina. Pominje i postavljanje Mobisana na jednom gazdinstvu u Belegišu, što je podržao UNDP kao jedno od 11 najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta “Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”. Domaćin iz Belegiša je, kaže, prvi put išao na letovanje sa porodicom i upravljao uređajem iz Grčke.

PLANIRANJE PROIZVODNJE

Na pitanje koliko su mali i srednji privrednici otvoreni za tehnologiju, Aleksandar Rodić kaže da je u razgovorima sa poljoprivrednicima Raške, Lozničkog kraja i Banata koje su organizovale poljoprivredne savetodavne službe svedočio nepoverenju poljoprivrednika. “Prethodnih decenija seljak je prečesto bio izigran, mnogo toga mu je obećano, premalo ispunjeno. Otuda je to nepoverenje i razumljivo. Druga stvar je strah, jer uređaj jeste skup, a uslovi bavljenja poljoprivredom su, zbog klimatskih promena, sve nestabilniji”, dodaje Rodić.

“Međutim, prvo, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu daje subvencije za njegovu nabavku. Drugo, Mobisan se isplati već posle dve do tri godine”, kaže Rodić i izvodi računicu: određena kultura se poseje u martu, aprilu, a od početka maja ona mora da se navodnjava, što traje oko šest meseci. Ako se svaki dan zemlja navodnjava po šest sati, to je oko 900 sati rada. Ako se koristi dizel agregat iste snage kao Mobisan, koji troši na sat nešto manje od tri litre po satu, to je 2700 litara goriva, što je oko 5500 evra samo za to. Plus su tu radni sati.”

“Uređaj se otplati za tri godine. Pritom, poljoprivrednik će dobiti najmanje za 30 odsto uvećan prinos i kvalitet zato što može da garantuje kontinuitet u navodnjavanju. Znači, dobitak je i u kvantitetu i kvalitetu proizvoda”, kaže Rodić dodajući da na taj način ljudi mogu da planiraju proizvodnju i u krajnje nesigurnim uslovima klimatskih promena.

BUDUĆNOST NA SELU

Pre tri godine anketa Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da ima mnogo napuštenih gazdinstava što se povezuje sa preseljenjima u grad i odlascima iz zemlje (čak je 62.000 gazdinstava manje u odnosu na 2012), te da je velika slabost poljoprivrede starost kako mehanizacije, tako i ljudi. Poljoprivredom se uglavnom bave stariji od 65 godina.

“Zašto mladi beže iz sela? Težak je taj posao, ali znate šta je najtužnije? Oni naslede 5 ili 10 hektara zemlje, a onda ostave roditeljsko imanje i odu u grad. Često ti ljude imaju završeno u najbolju ruku srednje obrazovanje i u gradu, sa tim kvalifikacijama, teško mogu da žive komforno. A imaju 5 ili 10 hektara zahvaljujući kojima bi, ako pametno rade i ako ih snažno podržimo kroz podsticaje, mogli da obezbede egzistenciju četvoročlanoj, petočlanoj porodici i da vrlo lepo žive”, ističe Aleksandar Rodić i dodaje da je budućnost agrara u visokim, čistim ­tehnologijama.