Nažalost, najveće su šanse da će istraga beogradskog suda o odgovornosti novinara u ratu, barem u Bosni, biti iskorišćena za već viđeni scenario kada su u pitanju ratni zločini i suočavanje sa prošlošću: međusobno optuživanje, relativizaciju zločina, skidanje sopstvene odgovornosti i njeno prebacivanje na "one tamo"
Vest da je Specijalni sud za ratne zločine u Beogradu najavio pokretanje istrage protiv novinara zbog ratnohuškačkog novinarstva i podstrekavanja zločina u slučajevima Ovčara i Zvornik, nije se još ni „ohladila“, a u Bosni su već pale prve tužbe. Savez logoraša Republike Srpske podneo je tužbu protiv novinara Senada Pećanina i Borke Rudić-Pećanin: prvi se kao portparol MUP-a Republike BiH za vreme rata tereti da je „podstrekavao“ na ratne zločine protiv Srba u Sarajevu, dok je Borka Rudić, koja je za vreme rata bila dopisnica BH Radija iz Hercegovine, „prikrivala“ ratne zločine počinjene protiv Srba u tom delu zemlje.
„Mnogi od tih novinara su bili nekorektni“, rekao je Branislav Dukić, „a pogotovo Borka Rudić koja je izveštavala iz Hercegovine. U jednom svom izveštaju na Radio Sarajevu rekla je da je Armija BiH zarobila na desetine dečaka od deset godina koji su nosili kokarde i naoružanje, zajedno sa njihovim majkama, koje su takođe imale naoružanje. Sve to nije tačno i stvorilo je veliku konfuziju među zavađenim narodima. Takođe, znala je da piše mnoge laži o Karadžiću i njegovom sinu, a nikada u svojim izveštajima nije htela da spomene stradanja Srba“, objašnjava Dukić. Kada je o Pećaninu reč, on je „kriv, jer kao portparol MUP-a u svojim izveštajima nikada nije želeo da prokomentariše stradanja Srba u Sarajevu…“.
Priloge Borke Rudić iz pomenutog vremena, prema Dukićevim rečima, snimali su vojska i MUP Republike Srpske (?!). Isti će, kao dokazni materijal, biti predati opštinskom sudu u Doboju i Specijalnom sudu u Beogradu. Dukić takođe navodi da su ove dve tužbe bile predate i ranije – 2003. godine Haškom tribunalu, odakle su prebačene na Tužilaštvo BiH, ali ono „nije htelo da radi svoj posao“. Zbog toga se Savez logoraša obratio sudu u Beogradu, jer ima „ingerenciju prema svim bivšim jugoslovenskim republikama, i jer znamo kako rade – osuđuju čak i svoje, čak i one koji su počinili zločine na Kosovu a ne samo u BiH“, kaže Dukić, najavljujući čak i podizanje međunarodnih poternica za pomenutim novinarima.
UZROK I POSLEDICA: Koliko u celoj ovoj priči zaista postoji namera da se pokrene pitanje novinarske odgovornosti za ono što se dešavalo tokom sukoba u Bosni, a koliko je u pitanju puko izvršavanje naredbe trenutnog političkog vrha RS, ne bi li se bura oko inicijative beogradskog suda što bolje iskoristila, govori i sama optužnica. Naime, u slučajevima ratnih zločina, novinari ne mogu odgovarati za nešto što nisu napisali (mada je, i sa tog aspekta posmatrano, ova inicijativa besmislena, imajući u vidu da su Pećaninovi „Dani“ objavili više dokumentovanih tekstova o stradanju Srba u Sarajevu, negoli „Politika“), već za direktnu posledicu onoga što su napisali.
Prema rečima Vesne Tančice-Budmir, tužiteljke za ratne zločine Tužiteljstva BiH, ovaj sud do sada nije imao nijedan slučaj optužnice protiv novinara, iako se tokom istrage nekoliko slučajeva oslanjao na novinare kao svedoke. Ukoliko pak do optužnica i dođe, neophodno je dokazati uzročno-posledičnu vezu između napisanog teksta / snimljenog priloga i ratnog zločina. „Ja se lično sjećam jednog slučaja“, kaže Tančica-Budmir, „sukoba Armije BiH i HVO-a na Dubravskoj visoravni. Izginulo je dosta pripadnika hrvatske vojske, o čemu su hrvatski mediji izvestili na jeziv način – zaklani, masakrirani, itd. Sutradan je to za posledicu imalo dva ubijena Bošnjaka, civila u jednom selu. Dakle, to se može dovesti u vezu, ali tu vezu treba dokazati“, objašnjava tužiteljka.
Nažalost, najveće su šanse da će istraga beogradskog suda, barem u Bosni, biti iskorištena za već viđeni scenario kada su u pitanju ratni zločini i suočavanje sa prošlošću: međusobno optuživanje, relativizaciju zločina, skidanje sopstvene odgovornosti i njeno prebacivanje na „one tamo“. „Na koncu“, kaže Borka Rudić, „ovom inicijativom se, na jedan veoma perfidan način, odgovornost glavnih aktera rata – komandanata, tobdžija, silovatelja, upravnika logora – još uvijek neosuđenih i slobodnih ljudi, pokušava natovariti na leđa novinarima. Ovdje uopće ne mislim kako ne treba otvarati pitanje uloge novinara u ratu, ali, bojim se da će delegiranja krivice novinarima biti sve više, ne samo iz RS, već i iz Federacije BiH, Srbije, Hrvatske. Podsjećam na izjavu Irfana Ajanovića (zastupnik stranke SDA u Federalnom parlamentu) datu prije mjesec dana u Parlamentu kako su ‘novinari odgovorni za 70 odsto onoga što nam se dogodilo u prošlom ratu’“, kaže Borka Rudić, jedna od optuženih. Najverovatnije, a to bi prema Senadu Pećaninu zapravo bilo i najgore, da do suđenja u ovom slučaju nikada neće ni doći.
Takođe, stoji i to da je sama novinarska profesija propustila šansu da se pozabavi samom sobom i pročisti se od „kukolja“ među redovima. Konformizam, neodlučnost, strah… mnogo toga su prepustili zaboravu, što se ne bi smelo zaboraviti. Možda je to razlog što se danas novinarskom profesijom na ovim prostorima bave sudovi za ratne zločine, manipulanti i izmanipulisani. A istine nigde na vidiku.
Na javnoj debati „Odgovornost medija za ratne zločine“, održanoj prošle sedmice u Medija centru u Sarajevu, Drago Hedl, novinar nekadašnjeg „Feral tribjuna“, naveo je takođe jedan vrlo eksplicitan primer „ubistva perom“. U jednom od ratnih izdanja „Slobodnog tjednika“ objavljen je tekst u kome je jedan oficir JNA hrvatske nacionalnosti optužen da je komandovao granatiranjem Osijeka, tokom koga je poginuo veliki broj civila. No, istina je bila da je u to vreme pomenuti oficir izdržavao zatvorsku kaznu, na koju ga je osudio Vojni sud u Beogradu, zbog „izdaje“. Ali, neproverenim i senzacionalističkim informacijama objavljenim u „Slobodnom tjedniku“, poverovali su stanovnici sela u kome je živeo otac pomenutog oficira. Ne mogavši psihički da izdrži napade i prozivke svojih sugrađana, otac se ubio na tavanu svoje kuće. „Dakle, tekst koji se pojavio u ‘Slobodnom tjedniku’, o čovjeku koji nije imao nikakve veze sa napadima na Osijek, izazvao je izravno smrt jedne osobe. Taj koji je o tome pisao – pod pseudonimom Zvonimir Trpka, nije nikada odgovarao za ono što je učinio, a nije to jedina stvar koju je učinio. Širio je laži da bi prodao svoje polunovine koje su vapile za tekstovima o četnicima i izdajnicima hrvatskog naroda, bez ikakve namjere da to što piše na bilo koji način provjeri. Naprotiv, on je napredovao i danas je urednik jednog lista jedne velike hrvatske državne kompanije“, navodi Hedl.
Antirežimski blok veoma dobro stoji u Sevojnu, Boru, Kuli, Bajinoj Bašti i Aranđelovcu. Nešto je slabiji u Smederevskoj Palanci, Kladovu, Majdanpeku, Knjaževcu i Lučanima. Manje zbog toga što se nije baš najbolje organizovao, više usled visoke startne pozicije režima u pojedinim delovima zemlje – analitičari kažu da je SNS najmanje oslabio na jugu i istoku Srbije
Kada vlast ignoriše posledice svojih odluka, ne samo da zanemaruje sadašnje žrtve, nego i stvara kulturu u kojoj svaka buduća katastrofa postaje legitimna
Slučaj u kome se patrijarh Porfirije (na slici) suočava sa mogućnošću da protiv njega bude pokrenut postupak zbog mobinga – koji je u krajnjoj suprotnosti sa hrišćanskim vrednostima – ostavio je gorak utisak u delu javnosti u Srbiji, najpre među onima koji, ruku na srce, naivno veruju da se takve stvari u Crkvi ne događaju. Međutim, poznavaoci crkvenih prilika odavno znaju da su slučajevi mobinga nad sveštenicima koji izađu u javnost nažalost samo vrh ogromnog ledenog brega o kojem se malo govori
U kojoj meri su istinite informacije da se Vojska Srbije ozbiljno “bilduje” oružjem? Čemu služi jačanje oružanih kapaciteta i, samim tim, kakve se poruke šalju za unutrašnju upotrebu, a kakve su poruke namenjene okruženju? Da li vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine zaista plaši režim i Vučića ili je sve to predstava koja hrani sujetu jednog čoveka? Zašto se u ovom tenutku preko prorežimskih medija tendenciozno plasira vojna “moć”, kakva je korelacija ovog propagandnog paketa sa izborima, a kakva je u širem kontekstu geopolitičkih prilika? Na ova pitanja odgovaraju Vojkan Kostić, Petar Bošković i Boško Jakšić
Uklapajući se u trend i preuzimajući kormilo pomahnitalog desničarenja, Plenkovićeva je vlada, uz podršku raznih braniteljskih udruga, dijela čelnih ljudi Katoličke crkve u Hrvata, te sveprisutnu korupciju, kriminal, bezakonje i svu silu drugih deformacija, potaknula i eskalaciju nasilja, pri tomu redovito licemjerno optužujući žrtve
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
