Verski lideri u Novom Pazaru i Beogradu bore se za prevlast u zajednici podeljenoj po više različitih osnova
Objedinjavanje islamske zajednice kako bi se poboljšao uticaj i prava pripadnika muslimanske veroispovesti u Srbiji pod znakom je pitanja zbog neslaganja muslimanskih velikodostojnika oko organizacione strukture ove organizacije.
Dve islamske zajednice, jedna u Beogradu, a druga u Sandžaku, već duže vreme se sukobljavaju oko toga kako bi jedinstvena Islamska zajednica Srbije trebalo da izgleda.
Islamska zajednica sa centrom u Beogradu želi da se za teritoriju Srbije osnuje rijaset, vrhovna institucija ove verske zajednice.
S druge strane, njihove kolege u Sandžaku žele važniju ulogu u Srbiji za Novi Pazar, te administrativne i duhovne veze sa Sarajevom.
U nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji postojala su četiri mešihata, islamske verske celine, na prostoru šest republika i dve autonomne pokrajine. Ova struktura je bila centralizovana sa jednim reis-ul-ulemom.
Sedište mešihata za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Sloveniju bilo je u Sarajevu; za Srbiju, Kosovo i Vojvodinu u Prištini; za Crnu Goru u Podgorici; za Makedoniju u Skoplju.
Raspadom bivše Jugoslavije došlo je do raslojavanja islamskih zajednica i formiranja novih u novonastalim državama.
U Srbiji su tada formirane četiri islamske zajednice koje opslužuju oko 230.000 muslimana prema podacima iz 2002. Na čelu Islamske zajednice Vojvodine nalazi se muftija Fadil Murati. Na jugu Srbije, u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, u kojima pretežno živi albansko stanovništvo, deluju dve islamske zajednice, od kojih je jedna stvorena 2003. pod Džemailom Hasanijem, dok druga pod vođstvom Mumina Tahirija još uvek priznaje nadležnost kosovskog rijaseta. Četvrtu islamsku zajednicu, koja pokriva teritoriju centralne Srbije, predvodi beogradski muftija Hamdija Jusufspahić.
Islamska zajednica Sandžaka, formirana 1993. godine u Novom Pazaru sa Muamerom Zukorlićem na čelu, negovala je tesne veze za sarajevskim rijasetom koji predvodi Mustafa Cerić. To odražava osećanje mnogih pripadnika muslimanske zajednice u Sandžaku o njihovom bošnjačkom identitetu. Štaviše, u osnivačkim dokumentima Islamske zajednice Sandžaka eksplicitno stoji da je njihov reis-ul-ulema, odnosno vrhovni verski poglavar, Mustafa Cerić.
Pod Zukorlićevim vođstvom obnovljene su stare i gradile su se nove džamije, a znatan deo napora uložen je u razvoj verskog obrazovanja.
Sandžačka verska zajednica je takođe prva predložila stvaranje jedinstvenog tela koje bi obuhvatilo islamske zajednice u Beogradu, Vojvodini, južnoj Srbiji i Sandžaku. Svaka od postojećih islamskih zajednica imala bi visok stepen autonomije, ali bi u Srbiji postojao jedan mešihat.
Zagovornike ovog predloga su na akciju naveli nedavni događaji poput osamostaljenja Crne Gore, izglasavanja novog Ustava Srbije u novembru i novog Zakona o verskim zajednicama prošlog leta koji islamsku zajednicu u Srbiji tretira kao jedinstvenu versku organizaciju.
Oni kažu da će objedinjavanje ove verske zajednice omogućiti bolju zaštitu svih njenih interesa.
POLITIKA I PORUKA: Džamija
Srpski ministar vera Milan Radulović rekao je za Balkan insajt da se u novom zakonu svi muslimani u Srbiji smatraju pripadnicima jedne verske zajednice. „Svi muslimani u Srbiji, bez obzira na to gde su rođeni, u kojoj regiji žive, ili kakva im je politička i kulturna orijentacija, sastavni su deo te zajednice“, rekao je Radulović.
Većina muslimanske populacije slaže se da je to dodatan podsticaj planovima za stvaranje jedinstvenije verske zajednice. Ipak, problem je gde će ova objedinjena verska zajednica imati svoje sedište.
Muftija sandžački Muarem Zukorlić želi da sedište jedinstvene Islamske zajednice bude u Novom Pazaru, kao centru oblasti sa najbrojnijom muslimanskom populacijom u Srbiji koja već ima svu potrebnu infrastrukturu. On, pak, prihvata da treba da budu prisutni i u Beogradu.
„Mi želimo prisustvo u tom gradu ne samo zbog simbolike koju nosi glavni grad već i zbog činjenice da se tamo nalaze sve državne institucije, ustanove i organi sa kojima treba da sarađuje Islamska zajednica Srbije, kao i diplomatska predstavništva država i drugih institucija međunarodne zajednice“, kaže sandžački muftija za Balkan insajt.
Međutim, beogradskoj islamskoj zajednici se ne dopada ideja o centralnoj verskoj vlasti skoncentrisanoj na geografski rubnom području Srbije, u Sandžaku, i među Bošnjacima na jugozapadu zemlje.
„Potrebno je da naša braća shvate okolnosti da smo u Srbiji manjina“, izjavio je imam Bajrakli džamije u Beogradu Muhamed Jusufspahić za Balkan insajt, dodajući da se protivi „bošnjakizaciji“ celokupne islamske zajednice u Srbiji.
Jusufspahić kaže da nije sporno to što svi žele ujedinjavanje
islamske zajednice, ali insistira da su različiti načini na koje se to može postići.
On podržava predlog o rotacionom rukovodstvu uz dva ili tri mešihata, nasuprot trajnom sedištu novoformirane jedinstvene zajednice u Novom Pazaru.
„Ovo telo bi postalo rijaset Islamske zajednice Srbije kada bude postignut konsenzus da Srbija bude centar islamske zajednice u zemlji, umesto Sarajeva ili Prištine“, dodao je Jusufspahić.
Jusufspahić žali zbog činjenice da muslimani iz Sandžaka „nisu spremni da podrže ideju o formiranju rijaseta u Srbiji“ nego insistiraju na subordinaciji u odnosu na rijaset u Sarajevu.
Predloženi plan objedinjavanja islamske zajednice muftije Zukorlića ne podrazumeva stvaranje rijaseta u Srbiji jer je „rijaset kao pojam isključivo vezan za Sarajevo“.
„Najviši administrativni organ će ovde (u Srbiji) biti mešihat“, kaže on.
„Sandžak je deo rijaseta Bosne i Hercegovine. Naš duhovni centar je Sarajevo i naši predstavnici su u sastavu vrhovne zajednice u Sarajevu.“
Zukorlić takođe podržava pravo muslimana u južnoj Srbiji, koji su većinom etnički Albanci, da očuvaju postojeće veze sa zajednicom u Prištini. Prema njegovom planu, oni će imati „pravo da uspostave specijalne odnose sa islamskim zajednicama bilo na Kosovu ili u Makedoniji ili, uopšte, sa islamskim zajednicama gde žive etnički Albanci“.
Beogradski imam, s druge strane, nema previše entuzijazma prema ideji o očuvanju verske nadležnosti Prištine nad muslimanima u južnoj Srbiji. „Naš koncept je koncept srbijanskih muslimana“, kaže Jusufspahić.
Većina drugih muslimana u zemlji je zbunjena ovim sukobom. Izvor blizak vojvođanskoj islamskoj zajednici se slaže da je jedinstvena islamska zajednica neophodna muslimanskim vernicima u Srbiji i dodaje da bi ona mogla bolje komunicirati i ostvarivati verska prava muslimana.
„Nama treba neko ko će predstavljati sve muslimanske vernike u Srbiji. Ako nismo jedinstveni nema napretka, država Srbija nema s kim da razgovara“, rekao je ovaj izvor. Potom je dodao da bi jedinstvena islamska zajednica mogla bolje da reši pitanje muslimanskih grobalja, veronauke i izgradnje novih džamija u Srbiji.
Prema izvoru Balkan insajta, duhovno raslojavanje islamske zajednice u Srbiji je delom odraz šireg procesa fragmentacije do koga je došlo kada je turski vođa Kemal Ataturk ukinuo kalifat – vrhovno telo islamske zajednice – 1924. godine. „Ovakvo nejedinstvo u Srbiji posledica je razjedinjavanja islama na svetskoj sceni“, zaključio je izvor.
Sead Biberović iz Urban Ina, nevladine organizacije iz Sandžaka, kaže da pozadinu sukoba ne čini to da li će rijaset biti u Beogradu ili Sarajevu, već želja za religijskom prevlasti unutar islamske zajednice.
„Ovo je nadmetanje oko toga ko će postati gospodar pripadnika muslimanske veroispovesti u Srbiji“, kaže on.
„Ukoliko bi nova islamska zajednica imala centar u Sarajevu, Zukorlić bi imao veću moć, i obrnuto – ukoliko bi njen centar bio u Beogradu, onda bi glavnu vlast imao muftija Jusufspahić.“ Biberović tvrdi da niko neće imati nikakve koristi ako se ovakav sukob bude nastavio. „Po meni, svaka saradnja je pozitivna.“
„Ove razmirice između beogradske i sandžačke islamske zajednice samo škode muslimanskim vernicima koji žive na području Srbije.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Suđenje ministru kulture trebalo bi da započne 4. februra po optužbi za zloupotrebu službenog položaja u aferi Generalštab. “Najavom da će pomilovati optužene u ovom slučaju Vučić najavljuje ono što niko nikad nije uradio – sam će sebe osloboditi krivične odgovornosti”, smatra profesor Bojan Pajtić. “Sve to izgleda kao odbrana čoveka koji zna da je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret, a što naravno treba dokazati tokom samog postupka”, ocenjuje Selakovićeve istupe advokat Jovan Rajić. “Postoje dokazi – a to se na kraju vidi i iz Vučićevih izjava – da je on ‘alfa i omega’ poslovnog poteza rušenja spomenika srpske kulture za račun podmićivanja američkog predsednika”, naglašava advokat Božo Prelević
“Ekspoze ministra Selakovića je nemušti pokušaj da skrene pažnju sa svoje krivične odgovornosti i zameni je nekom drugom aferom, naravno nepostojećom, kako smo već navikli od naših političara. Taj govor u Domu Narodne skupštine je zapravo bio generalna proba iznošenja odbrane pred tužilaštvom i diskreditacija stručnjaka Zavoda koji su, između ostalog, svedoci u slučaju “Generalštab”. Svaka izgovorena reč bilo je izvrtanje istine i spinovanje činjenica”
Protiv novosadskog policajca Željka Kolbasa pokrenut je disciplinski postupak zbog sumnje da je prošlog januara u policijskoj stanici Detelnara fotografisao četvoricu aktivista Srpske napredne stranke, uhapšenih pošto su pretukli više studenata a jednoj studentkinji polomili vilicu. Nekoliko meseci posle hapšenja suđenje nije valjano ni počelo, a optužene je pomilovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tako zaustavio postupak i mogućnost da ikada budu osuđeni. Za to vreme policajcu Kolbasu preti se otkazom, a tuže ga i nekada optuženi za prebijanje studenata
Ćacilend više nije ograđeni obor, već je svuda, ušljiskao nas je i zamazao mimo naše volje. I nisu tamo samo ubice, probisveti i silovatelji. Ima i jurodivih, ekscentričnih, oriđinala, zovite ih kako hoćete. Među njima je i Dejan Stanović Kralj, jedan od šestoro čija prijava “ispunjava uslove” za kandidaturu za direktora RTS-a
Kada su narativi u medijima u pitanju, novina je pozitivna propaganda o ruskom FSB koja se pojavila kada je Aleksandar Vulin bio direktor BIA-e i ministar unutrašnjih poslova. Tada je formirana tzv. Radna grupa za borbu protiv obojenih revolucija, koju čine članovi ruskog i srpskog bezbednosnog aparata. Ovaj narativ se pojačao posle pada nadstrešnice
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
