Operisani pacijenti bi do kraja nedelje trebalo da se vrate u Srbiju. Sa sobom će poneti zdravo srce, lepu uspomenu, termo-čarape i posebne prsluke, kao i brošuru na srpskom jeziku u kojoj su detaljno opisani zdravstveni problemi koje su imali, zahvati kojima su podvrgnuti, terapije koje ih očekuju, saveti kakav život smeju da vode, kojim poslovima i hobijima smeju da se bave, pa čak i – kad smeju da počnu ponovo da vode ljubav i koliko često to smeju da čine
U privatnoj istanbulskoj bolnici Maslak, koja pripada zdravstvenom holdingu Adžibadem, prošle nedelje je operisano jedanaest kardiohirurških pacijenata iz Srbije. Devet muškaraca i dve žene bili su u trećoj grupi pacijenata koja je o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje došla u Istanbul na ugradnju bajpasa ili zamenu srčanog zaliska.
Dan uoči prvih operacija, 26. jula, grupa novinara iz Srbije posetila je ovu bolnicu. Pretpostavljali smo da ćemo videti uglađenu privatnu kliniku sa standardima daleko višim od onih koji važe u državnim bolnicama u Srbiji.
BEZ MIRISA I BEZ NERVOZE: Na platformi ispred glavnog ulaza uredno podšišan travnjak, velika fontana bez labudova, lavova i sličnih dekoracija, okolo fontane leje cveća poput onih u najlepšim carigradskim parkovima. Dok je u Beogradu padala kiša, ovde se uživalo u toplom povetarcu i krilo se iza sunčanih naočara. Staklena vrata se otvaraju i ulazimo u ogroman hol. Boje: narandžasta, žuta, braon, bela i bež. Nema neonki, samo dnevna svetlost. Desetak metara iznad nas vidimo plavo nebo, a sa staklenog plafona spušta se tridesetak gipsanih sfera.
Po zidovima slike. Impresionisti. Nema nikakvog mirisa. Ni bolničkog, ni mirisa dezinfekcionih sredstava, ni mirisa ustajalog klimatizovanog vazduha, čak ni veštačkih mirisa raznih osveživača prostora. Samo svež vazduh.
Na recepciji troje mladih, nasmejanih ljudi. Svuda cvetni aranžmani. U holu nas sačekuje osoblje bolnice i odvodi nas u salu za konferencije.
Dan ranije u toj istoj sali sedelo je jedanaest pacijenata iz Srbije. Tu su upoznali lekara koji će ih operisati, tu im je na srpskom jeziku, do detalja objašnjeno kakav problem svako od njih ima, kakav ga zahvat očekuje, koliko će trajati operacija, kakva je uspešnost tih zahvata, šta će biti posle… Upoznaju se sa kućnim redom i bolničkim krilom u kojem će biti smešteni.
Neki pacijenti doputovali su sami, a neki u pratnji jednog člana porodice. Pratioci su smešteni u sobama sa pacijentima, a vreme mogu da prekraćuju u kafeteriji bolnice smeštenoj na terasi sa koje „puca“ pogled na panoramu Istanbula.
Svi su 24. jula iz Beograda u Istanbul doleteli Jatovim avionom. Sa njima su išli predstavnici Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kardiolog Kliničkog centra Srbije, lekar internista i anestetičar. Iako većina pacijenata nije nikada letela avionom, odlično su podneli let. Na aerodromu u Istanbulu dočekao ih je naš konzul Vasilije Petković i predstavnici turske klinike Adžibadem. Po prijemu u ovu bolnicu, koja se prostire na 40.000 kvadratnih metara, svečano su ih dočekali predstavnici te zdravstvene ustanove.
Pacijenti i njihovi pratioci odmah su dobili privremeno zdravstveno osiguranje klinike Adžibadem i nakon upoznavanja u sali za konferencije upućeni su na prvi sprat bolnice, u krilo rezervisano samo za pacijente iz Srbije.
NASMEJANE SESTRE: Bolesničke sobe nisu velike, ali ni skučene. Čak ni u njima se ne oseća bolnički miris. Ispred bloka u kojem su smešteni je medicinski pult, a osoblje 24 sata pazi na njih. Svaka soba ima kupatilo, fotelju na rasklapanje za pratioca, internet, LCD televizor (uprava bolnice se pobrinula da pacijenti iz Srbije mogu da, uz satelitske, prate i program naše nacionalne televizije) i da dobijaju srpske dnevne novine i periodičnu štampu i – pogled na Istanbul. Pozivom broja 4247 pacijenti u svakom trenutku mogu da obezbede prevodioca. Nekoliko zaposlenih u Maslaku govore srpski jezik, a neki su sada specijalno angažovani kao prevodioci za pacijente iz Srbije.
Posle kratkog odmora, pregledali su ih lekari koji će ih i operisati, a osoblje ih je naučilo kako da ustaju iz kreveta i kako da ga podešavaju u skladu sa svojim potrebama.
Na svaka dva sata medicinske sestre im mere pritisak i proveravaju vitalne funkcije. Sa osmehom, naravno. „Toliko su revnosni da ne možemo od njih da spavamo“, kaže kroz osmeh šezdesetogodišnji Stanoje Đukić iz Krupnja.
Njemu je potreban veštački zalistak, a mora da mu se uradi i intervencija na začepljenom krvnom sudu. Ranije mu je urađena operacija na štitnoj žlezdi, a onda su usledili srčani problemi. Operacija u Srbiji mu je bila zakazana za sledeću godinu, ali je ipak odgovorio na dopis koji mu je stigao iz RZZO-a (videti okvir). „Očekivao sam da će da prođe nekoliko meseci dok i oni razmotre moj slučaj. Nije prošlo dva dana, zove me Nataša iz Zavoda i kaže: ‘Stanoje, za deset dana idete u Istanbul.’ Nisam verovao“, priča kroz suze. Pre nekoliko meseci izgubio je suprugu i žao mu je što sa njom nije mogao da podeli tu sreću.
U sobi pored njegove je dve godine starija Ruža Denisov iz Bora. Simpatična, puna duha.
Redom dezinfikujemo ruke na ulazu u sobu (takva je procedura), postavljamo uglavnom ista pitanja, zagledamo po sobi, zavirujemo u kupatilo, gvirkamo kroz prozor da proverimo da li je pogled stvarno onakav kako su nam rekli domaćini, a ona strpljivo odgovara, hvali osoblje i, kako kaže, „ovde osmehom leče“.
Iako je od operacije deli manje od 24 sata, srdačna žena se šali sa novinarima i detaljno objašnjava kakav zdravstveni problem ima i kako će otprilike izgledati njena operacija srčanih zalistaka. Dobiće, priča, i poseban prsluk i čarape koje će poneti u Srbiju i koje će morati da nosi još tri meseca nakon operacije. Da je ostala u Srbiji, Ruža Denisov bi, prema listi čekanja, bila operisana u februaru 2012.
Iste godine trebalo je da bude operisana i Livija T. (63), iz Novog Sela kod Pančeva. Ona, međutim, nije krila tremu pred operaciju: „Ja treba da ugradim bajpas. Imala sam infarkt u decembru prošle godine. Iako me je strah, dobro je što sam došla u Tursku“, rekla je Livija.
CENA, SITNICA: Koliko koštaju taj smeštaj, taj zahvat i ta ljubaznost? U ovoj bolnici – 9000 evra. Međutim, Republički zavod za zdravstveno osiguranje zahvat u Turskoj sa avionskom kartom plaća 4700 evra po pacijentu. U tu cenu uračunati su i troškovi pratioca pacijenata. „Nismo ni pomislili da bismo sa Zavodom za zdravstveno osiguranje Srbije mogli da ugovorimo tako nisku cenu, ali se direktorka Svetlana Vukajlović zaista dobro cenjkala“, kaže Severdžan er Alp, koordinator Adžibadema za balkanski region.
SMRTNOST 0,9 ODSTO: Kardiovaskularni hirurg zadužen za bolesnike iz Srbije Džem Alhan rekao je novinarima iz naše zemlje da je stanje srpskih pacijenata „komplikovano“, ali da su svi „medicinski pripremljeni“ za operacije i da su u Istanbul stigli sa kompletnom medicinskom dokumentacijom. Za 24 godine ovaj hirurg operisao je više od 20.000 pacijenata.
Adžibadem ima 15 operacionih sala, a dnevno se rade dve, tri, najviše do osam kardiohirurških intervencija.
Inače, u Istanbulu postoji 50 kardiovaskularnih centara, dok ih je u Beogradu pet. Dr Alhan je naveo da se na operacije srca i u privatnim i u državnim zdravstvenim ustanovama u Turskoj ne čeka duže od deset dana.
„Smrtnost kod ugradnje bajpasa je 0,9 odsto“, kaže dr Alhan. Od pacijenata iz Srbije, nažalost, umrla je jedna žena iz prve grupe – četrdesetšestogodišnja R.T., koja je ujedno bila i najmlađa pacijentkinja na listi čekanja u Srbiji – jer je pored srčanog oboljenja imala i niz drugih teških bolesti.
Zbog nedostatka kapaciteta i prebukiranosti naših ustanova još troje ljudi je nedavno umrlo ne dočekavši odlazak na intervenciju u Tursku.
Na klinici Adžibadem u Istanbulu do sada su operisana 34 pacijenta. Za dve nedelje u Tursku će otputovati i četvrta grupa. Operisani pacijenti bi do kraja ove nedelje trebalo da se vrate u Srbiju. Sa sobom će poneti zdravo srce, lepu uspomenu, termo-čarape i posebne prsluke, kao i brošuru na srpskom jeziku u kojoj su detaljno opisani zdravstveni problemi koje su imali, zahvati kojima su podvrgnuti, terapije koje ih očekuju, saveti kakav život smeju da vode, kojim poslovima i hobijima smeju da se bave, pa čak i – kad smeju da počnu ponovo da vode ljubav i koliko često to smeju da čine.
Republički zavod za zdravstveno osiguranje nedavno je poslao dopis svim pacijentima koji čekaju na operaciju bajpasa i zamenu zaliska da se izjasne gde žele da budu operisani. Od 2755 pacijenata odgovorilo je svega 1100. Za operaciju u Turskoj opredelilo se 80 pacijenata, više od 300 je izrazilo želju da se operiše u privatnom KBC-u, dok ostali hoće da im intervencija bude urađena tamo gde su već na listi čekanja. Slanjem dopisa sada postoje tačni podaci o pacijentima i njihovom stanju, ali se može zaključiti da doskorašnje vođenje lista čekanja u zdravstvenim ustanovama nije bilo ažurno i kvalitetno. To potvrđuje podatak da je 36 pacijenata koji su dobili pismo od RZZO-a već bilo operisano, ali su se iz nekog razloga nalazili na listi. Jedanaest pacijenta je umrlo, dok 31 pacijent nije pronađen jer im nisu dobro upisani adresa stanovanja ili ime i prezime. Na listi čekanja trenutno je 1727 pacijenata za ugradnju bajpasa i 1584 pacijenta za operaciju srčanih zalistaka.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
