Banke u Srbiji odobrile su građanima 25.487 stambenih kredita za ukupno 49,8 milijardi dinara, kao i 2034 kredita za adaptaciju u vrednosti 816 miliona dinara
Krediti: Keš do pola miliona, bez žiranata
Pod sloganom „Čuvajte prijatelje“, Laiki banka promovisala je ekspres keš kredite do 500.000 dinara, bez žiranata, sa depozitom od 20 odsto i rokom otplate do osam godina. Kako je na prvoj konferenciji za novinare ove banke objasnio njen predsednik Aleksandrou Kleovulos, slogan znači da prijatelje ne treba pitati da budu žiranti, a „ekspres“ da se kredit odobrava na dan podnošenja zahteva. Spuštena je i granica radnog staža za klijente, na dve godine, s tim da najmanje tri meseca rade u istoj firmi. Korisnici kredita ne moraju da imaju račun u Laiki banci. Za kredit do 1,2 miliona dinara potreban je jedan žirant. Vladan Manić, pomoćnik predsednika banke, najavio je čitav set usluga pod sloganom „Čuvajte prijatelje“, a već iduće nedelje to će biti potrošački i krediti za refinansiranje, svi sa rokom otplate do osam godina. „Polovinom aprila krenućemo sa stambenim kreditima, koji neće biti osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje, jer nam je namera da zajmove odobravamo i za neuknjižene nekretnine“, rekao je Manić. Nove ponude građanima, Laiki banci omogućila je direktna kreditna linija iz centrale na Kipru od 68 miliona dinara.
Saradnja: Telefonom do vize
Konzorcijum firmi Algotech, Saga i Geomant instalirao je kontakt-centar u Telekomu Srbije, vredan 2,3 miliona evra, sa ciljem da obezbedi vrhunsku podršku za oko tri miliona korisnika, putem i-mejla, SMS-a, faksa i telefona. U Telekomu trenutno postoje četiri zasebna servisa: 988 (informacije o pretplatnicima), 977 (prijava smetnji), 9813 (zahtevi za nove usluge, reklamacije i informacije o uslugama) i za vize za osam zemalja. Integracijom ovih usluga u kontakt-centar, korisnicima će informacije biti dostupne na jednom mestu. „U okviru kontakt-centra radi i servis tehničke podrške za internet (na broju 0800/100-100), a građane veoma interesuje i usluga ADSL-a“, kaže Dragan Jovanović, direktor Sektora za brigu o korisnicima u Telekomu.
Mreža: Ekspozitura broj 65
Societe Generale banka otvorila je 21. februara svoje 65. predstavništvo u Srbiji, u Beogradu u ulici Visokog Stevana broj 27. Kroz novu ekspozituru građanima su ponuđene sve pogodnosti ove banke, uključujući ličnog bankara, elektronsko i SMS bankarstvo kao i lepeza platnih kartica Visa i Mastercard programa. Banka ističe i jednu od najpovoljnijih ponuda za stambene i gotovinske kredite na tržištu.
Promocije: WiMAX uređaji
Samsung Electronics promovisao je u februaru, na 3GSM svetskom kongresu u Barseloni, svoje Mobile WiMAX uređaje i usluge. Među uređajima je i SPH-P9000, koji omogućava broadband pristup i glasovnu komunikaciju, dok je model SPH-M8100 prvi komercijalni Mobile WiMAX PDA uređaj. Korisnici će moći da pristupe Mobile WiMAX-u i HSDPA uslugama preko svojih laptop računara.
Investicije: Kazino Beograd
Najmoderniji kazino i prostor za zabavu u jugoistočnoj Evropi biće otvoren u beogradskom hotelu „Jugoslavija“ u julu 2007. Ostvareno putem partnerstva između Casinos Austria International (većinski akcionar), Club Hotel Casino Loutraki (Atina) i Državne lutrije Srbije, ovo mesto će proširiti svoje kapacitete na jesen, na ukupno 5500 kvadrata. Kazino „Beograd“ imaće 25 stolova i 250 slot mašina za igre na sreću, VIP prostor za članove kluba, restoran internacionalne kuhinje, druge ekskluzivne restorane, laundž bar, nekoliko koktel barova i salu sa višestrukom namenom.
Akcije: Nagrade za talente
Erste Banka u Srbiji i Visa International pokrenuli su zajednički konkurs za tri mlade i talentovane osobe iz Srbije koje će nagraditi sa po 2000 evra za dosadašnje rezultate. Pravo učešća na konkursu pod nazivom „Klub 27“ imaju mladi od 16 do 27 godina koji su ostvarili značajne rezultate u oblasti društvenih i prirodnih nauka, kao i u domenu umetnosti i humanitarnog rada.
Rok za prijavu je 31. mart, kada će stručni žiri izabrati finaliste, a pobednike u svakoj kategoriji biraće javnost putem glasanja na internet stranicama Erste banke, dnevnog lista „24 sata“, B92 i SMS porukama. Regionalni direktor Vise International Žan Mark Tonti pozvao je mlade ljude da prijave na konkurs svakoga za koga smatraju da zaslužuje javno priznanje.
Banke: Dinamičan razvoj
Piše: Vladimir Čupić, predsednik izvršnog odbora Hypo Alpe Adria–Bank a.d. Beograd
Mi kao društvo ne možemo da se pohvalimo da baš mnogo zarađujemo. Zato i ne možemo da investiramo mnogo iz naših para. Ali zato možemo nešto da prodamo i mora se reći da smo to dosta solidno radili, i možemo da se zadužimo. Što se tiče onih greenfield investicija nisam baš siguran da smo u stanju da strancima objasnimo kako je kod nas divota jedna praviti fabriku i proizvoditi, što se i vidi po tome da su takvi slučajevi pre izuzetak pored koga se onda svi slikaju (vidi pod Ball Packaging) nego pravilo.
Da prodamo nešto imovine možemo samo jedanput, a da se zadužujemo ne možemo u nedogled, jer nekad te dugove treba i da vratimo.
Stoga su autori Nacionalne strategije privrednog razvoja ispravno ocenili da moramo mnogo bolje da se organizujemo, kako bi smo što bolje iskoristili ono što imamo (pa makar to bili i balvani). Recepti su uglavnom poznati i dokazano uspevaju, što se vidi na primeru Slovačke, Litvanije, Mađarske, Irske itd.
Međutim, ono što nas odvaja od ovih svetlih primera jeste činjenica da se uglavnom radi o zemljama čije su vlade vodile manje-više konzistentnu politiku podsticanja privrednog rasta, potpomognutu opštom političkom stabilnošću, integrisanošću u evropske sisteme ekonomske saradnje i transatlantske sisteme bezbednosti, socijalnim dogovorima, i sve to više od jednog mandata. Stoga, iako možda nije istaknuta u prvi plan, politička stabilnost predstavlja potreban uslov dugoročno održive stope rasta. Ona jeste osnova poboljšanja standarda i kvaliteta života u Srbiji. Sledeći logiku, visoka stopa investiranja je jedan od ključnih uslova realizacije ovog cilja.
Poslovno geslo: Uveren u uspeh onog što radim
Piše: Goran Orlić, generalni direktor predstavništva Actavisa u Srbiji
Ideja vodilja u poslu mi je duboka uverenost u uspeh onog što radim. S tim ide i prihvatanje izazova i promena, vera u ljude i razvijanje njihovih potencijala i doslednost u poslovima koje obavljam. U poslu sam uvek sklon da tražim i vidim „svetlost na kraju tunela“.
RAST: U januaru je produktivnost Aerodroma „Nikola Tesla“, merena prometom robe u tonama, porasla za 43 odsto u odnosu na isti mesec 2006.
PROGNOZA: Savet stranih investitora u Srbiji očekuje da u našu zemlju ove godine stigne oko 3,5 milijardi dolara direktnih stranih investicija.
SVETSKI: Voda voda, kompanija Si&Si Groupa, dobila je na sajmu Gulfood u Dubaiju ponudu da se njena voda služi u avionima Emirates.
TENDER: Najbolju ponudu na tenderu za kupovinu zgrade bivšeg saveznog MUP-a, oštećenu u NATO bombardovanju, dala je Soravia Groupa: 35 miliona evra. Država prodaju ove zgrade ne uslovljava rokom za izgradnju novog objekta.
UŠTEDA: zbog blage zime, u Srbiji je u januaru potrošeno 10,7 odsto manje struje nego što je EPS planirao. Ušteda iznosi 400 miliona kilovat-časova, što je ekvivalent za 100.000 tona mazuta ili 600.000 tona uglja.
ČISTO: Cementara Holcim Srbija gradi nov sistem za prečišćavanje otpadnih voda koje se slivaju u reku Toplić, vredan oko pola miliona evra.
Dr Aleksnadra Praščević, prodekan na Ekonomskom fakultetu: Tajkuni su postali promoteri reformi
DOBITNICI: U prvom redu oni koji su period sankcija tokom devedesetih dobro iskoristili za poboljšanje svog finansijskog položaja. To su srpski bogataši, ili tajkuni, koji su relativno lako nakon petooktobarskih promena postali promoteri reformi i tranzicije – oslonci političke elite u velikom projektu tranzicije.
GUBITNICI: Najpre oni koji su se nalazili u toj životnoj dobi da se nisu lako mogli prilagoditi uslovima tržišnog privređivanja, što često podrazumeva i novi način mišljenja.
Milan Lalović, stručnjak na projektima EAR–a za mala i srednja preduzeća: Izgubio je srednji sloj
DOBITNICI: U najširem smislu to su preduzetnici ili preduzimljivi ljudi koji su prepoznali mogućnosti za sebe u procesu prelaska iz jednog u drugi sistem. Među njima ima različitih ljudi, sa ovakvim ili onakvim bekgraundom, ali su uspešni.
GUBITNICI: Karakteristično za prvi period tranzicije, a sada se to malo menja, jeste da su najveći gubitnici ljudi iz srednjeg sloja, zato što su propale javne finansije.
Izvor: NBS
Rekonstrukcija vlade i Ružić na N1 nekako su postali ista tema. Kojom logikom, kojim putevima, nejasno je. Jasno je samo da je ovo jedno veliko prepucavanje dve vladajuće stranke, u kom su paramediji i megafoni vlasti samo sredstvo za slanje kriptičnih poruka na relaciji SNS–SPS. Niko se tu ne obraća građanima, niti su oni bitni
Šta će biti sa jednim bračnim parom i osam samaca na Slanačkom putu 51 kojima preti iseljenje? Ko je odgovoran? Šta kaže Grad, a šta izvršitelj Ratko Vidović? Konačno, zbog čega su građani u ovome duplo oštećeni i zašto mogu da se žale jedino sudu na Kipru
“Imaćemo povlašćene okrivljene. To će biti oni koje tužilac odluči prve da sasluša. Prvi okrivljeni će se saslušavati bez prisustva ostalih okrivljenih i njihovih branilaca. Kod drugog okrivljenog po redu saslušavanja, tokom davanja iskaza, moći će da prisustvuje samo prvi koji je saslušan sa svojim advokatom. Dakle, kada poslednji dođe na davanje iskaza kod tužioca, svi već saslušani sa svojim braniocima moći će da prate njegovo izlaganje i postavljaju mu pitanja, a on nije imao prava da ta pitanja postavlja njima. Kako će tužilac određivati i po kojim kriterijumima kog okrivljenog će prvog da sasluša, a koga kao drugog ili trećeg ili poslednjeg, nije propisano”
U Srbiji ima oko 3.600 kladionica, što je skoro duplo više od broja osnovnih i srednjih škola. U manjim gradovima su, pored pekara i apoteka, uglavnom jedini objekti. Ali fizičke kladionice danas čak više nisu ni potrebne da bi se razvila zavisnost od kocke jer se sve više mladih kocka onlajn. Šta (ne) donose nova zakonska rešenja
Uoči ovogodišnjeg Beograd Prajda, “Vreme” je istraživalo kako je o ovom događaju pisala ekstremna desnica u svojim Telegram kanalima i na Iks profilima. Parada “izopačenjačkih nakaza”, “parada bolesnika”, “parada degenerika”, “pederska parada”, “satanistička parada”, “parada srama” samo su neka od živopisnih imena kojima je na društvenim mrežama nazivana Parada ponosa
Skidanje pa vraćanje semafora na raskrsnici kod Ušća koja je pretvorena u kružni tok je još jedan eksperiment in vivo na Beograđanima
Šefica Evropske komisije donela je pohvale Vučiću. Ali, ništa lično, pa ona je ionako došla samo zbog posla, a ne zbog nekakvih „evropskih vrednosti“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
