Pića: Cider – između piva i vina
Beogradsko preduzeće Swedеx internacional u saradnji sa poznatom švedskom firmom Kopparbergs će uskoro na naše tržište plasirati piće Koparbergs cider. Reč je o lagano alkoholnom napitku (između pet i sedam procenata alkohola), dobijenom prirodnom i dugotrajnom fermentacijom najkvalitetnijih sorti jabuka.
„Cider je neka vrsta prelaza između piva i vina“, objašnjava Predrag Janković, direktor Swedеx internacionala. „Potpuno je osvojio tržišta u skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji, ali je popularan i u Francuskoj i Nemačkoj. Omiljen je među mlađom generacijom i, što je najvažnije, cider je potpuno prirodno piće.“
Iz daleke Švedske cider će u Srbiju stići u nekoliko varijanti (limenka i staklena ambalaža, jači i slabiji). Cena još nije formirana, ali je sigurno da neće koštati više nego pivo u kafićima.
Ugovori: Delta M i InterContinental – novi partneri
InterContinental Hotels Group (IHG) vraća se u Beograd sa novim hotelom od 325 soba.
Ugovor o menadžmentu potpisali su Miroslav Mišković, predsednik Delta Holdinga i Džejms A. Kaplan, potpredsednik za poslove razvoja InterContinental Hotel Grupe za Evropu, Srednji Istok i Afriku.
Hotel InterContinental Beograd nalaziće se u srcu savremenog kompleksa mešovite namene koji kompanija Delta Real Estate, koja posluje u okvur Delta M Grupe, gradi u bloku 20 u Novom Beogradu. Na lokaciji u neposrednoj blizini poslovne zgrade Delta Holdinga planirana je poslovna zgrada na 35 spratova, hotel Intercontinental od 13 spratova i šoping arkada sa luksuznim svetskim brendovima. Sve tri celine biće povezane podzemnom garažom na tri nivoa.
Na parceli površine 1,2 hektara u bloku 20, biće izgrađeno ukupno 110.000 kvadratnih metara prostora. Početak izgradnje planiran je za početak sledeće godine, a otvaranje u prvoj polovini 2010. Ukupna planirana investicija za projekat u bloku 20 je 150 miliona evra.
Donacije: Pokloni Grand Kafe
Kompanija Grand Kafa poklonila je pet televizora i četiri klima-uređaja odeljenjima Kardiologije i Ortopedije Urgentnog centra Kliničko-bolničkog centra Srbije, na kojima se leči oko 120 pacijanata.
Urgentni centar Kliničko-bolničkog centra pokrenuo je akciju ulepšavanja i opremanja bolesničkih soba u želji da poboljša uslove i oplemeni prostor u kojem borave pacijenti. Kompanija Grand Kafa već drugi put u okviru korporativnih humanitarnih akcija pod nazivom „Grandovo zrno humanosti“ pomaže KBC-u. U januaru Grand je opremio Koronarno odeljenje Urgentnog centra KBC-a bolesničkim posteljinama u boji.
Pobednik: Zlatni MB
Pivo MB Pils dobitnik je Zlatne medalje Monde Selection, Međunarodnog instituta za kontrolu kvaliteta, najstarije i najprestižnije svetske organizacije u ovoj branši.
Pivara MB je i ovogodišnji Šampion kvaliteta Novosadskog sajma za 2007. godinu u kategoriji „pivo“. Odlukom stručnog žirija Pivara MB osvojila je Veliki šampionski pehar za visok kvalitet i širok asortiman proizvoda. Velika zlatna medalja pripala je Master beeru 0,5 l u ALE ambalaži, a još osam MB-ovih brendova ponelo je zlatne medalje. Takođe, Aqua Bella i Frutella, proizvodi preduzeća Stork, osvojili su šesnaest zlatnih medalja, tri Velike zlatne medalje, dve srebrne kao i Srebrni šampionski pehar na 74. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Frutella Orange od 0,33 l proglašena je Šampionom kvaliteta u grupi gaziranih osvežavajućih bezalkoholnih pića i osvojila je Veliku zlatnu medalju.
Tržište: Novi investicioni fond
Kompanija ITM osnovala je zatvoreni investicioni fond sa britanskom grupacijom Lajon. Prema rečima Toplice Spasojevića, predsednika IMT-a, u fond su ušle već dve firme – Lofolen, koji je bio deo Viskoze iz Loznice, i Paraćinka iz Paraćina. „Planiramo da otkupimo još oko deset firmi, koje bismo posle restrukturiranja prodali novim vlasnicima“, izjavio je Spasojević. On je još dodao i da su privrednici iz Velike Britanije zainteresovani za ulaganja u finansijski sektor u Srbiji, a naročito je veliki interes britanskih investicionih fondova za srpsko tržiše. IMT se bavi distribucijom, a vlasnik je i brokerske kuće ITM Monet i firmi Fokus kapital partners, Sinerdži i ROŠ saut-ist, koje pružaju konsultantske usluge na polju spajanja i akvizicija. Kompanija poseduje i kompjuterizovani distributivni centar u Šimanovcima kod Beograda, dva sport kafea u Beogradu i Herceg Novom i hladnjaču „Apatin“ kapaciteta 5000 tona. U prošloj godini je ostvarila promet od oko 200 miliona evra.
Banke: Još jedna razvojna godina
U 2006. ProCredit banka je proslavila petogodišnjicu rada u Srbiji. Od tri ekspoziture u tri grada u kojima je u aprilu 2001. radilo oko 50 zaposlenih, razvili smo se u finansijsku instituciju od 53 ekspoziture u 32 grada širom Srbije u kojima radi skoro 1500 zaposlenih!
Da bismo podržali razvojnu orijentaciju i svoje ambiciozne planove proširenja mreže ekspozitura i zapošljavanja stručnog kadra, ukupna aktiva banke u 2006. godini povećana je za 14,8 milijardi dinara i dostigla je iznos od 38,5 milijardi dinara. Ukupan kapital prošle godine bio je za 1,1 milijardu dinara veći nego u 2005. godini i iznosio je 3,5 milijarde dinara.
Razvojna uloga ProCredit banke se pre svega ogleda u našim kreditnim poslovima. Za to vreme postignuti su izvrsni rezultati, a banka je nastavila da bude nacionalni lider u uslugama za mala preduzeća i poljoprivrednike. Ukupan kreditni portfolio banke na kraju 2006. godine iznosio je 307 miliona evra, a to je 52.900 kredita u otplati izdatih mikro kredita, malim i srednjim preduzećima, u ukupnom iznosu od 268 miliona evra, dok je poljoprivredi izdato 23.000 kredita u iznosu od 65 miliona evra.
Tokom godine poverenje nam je ukazalo oko 80.000 novih klijenata, uključujući preko 15.500 poljoprivrednih proizvođača, 14.800 vlasnika malih preduzeća i 9000 klijenata koji primaju platu preko naše banke.
Ukupna štednja fizičkih lica tokom 2006. godine porasla je za oko 50 odsto i iznosila je preko 156 miliona evra, dok je štednja pravnih lica iznosila 80 miliona evra.
Pored toga, banka je investirala u otvaranje 19 novih ekspozitura i u obuku skoro 1500 zaposlenih od kojih je 400 zaposleno tokom 2006. godine.
Poslovno geslo: Posao nije jednako život
Piše: Bojan Bošković, direktor Exita
Kao tinejdžer sam živeo dve godine u inostranstvu (Kanada) i veoma rano stekao prvo radno isustvo. Samim tim nisam iznenađen ovom formom grubog liberal kapitalizma koji se dešava u Srbiji. Tržište je nerazvijeno, pojedinci jači od sistema, a vladaju jako gruba pravila (da ne kažem da ih nema). Nekoliko stvari koje nalazim kao jako bitne za posao: biti strog prema sebi, biti fer i korektan prema ljudima sa kojima radiš, biti korektan prema partnerima, stalno preuzimati rizke (ali kalkulisano), misliti megalomanski („think big“) i sanjati, ali stvari posmatrati i kroz teleskop i kroz mikroskop. Najbitnije od svega, pronaći balans! Posao nije jednako život.
Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Srbije: Konačni dobitnici biće građani Srbije
DOBITNICI: Građani Srbije treba da budu konačni dobitnici tranzicije, ali još neko vreme biće na putu odricanja do tog cilja. U međuvremenu, privremeni dobitnici su ljudi koji se bave špekulacijama, najčešće u spoljnoj trgovini, kao i igrači na Beogradskoj berzi, što se nedavno pokazalo.
GUBITNICI: Svi koji nisu shvatili da sada živimo u tržišnoj ekonomiji. Naročito privrednici koji od države i dalje traže pomoć, dokapitalizaciju i ostalo, zbog čega su bili gubitnici i to će i ostati.
Predrag Španjević, direktor HRG Serbia & Montenegro: Mladi treba da pobede, ali još nisu
DOBITNICI: Trebalo bi da dobitnici budu mladi i narod u celini, ali to još nije slučaj. Razloga je više, od složene političke, ekonomske i privredne scene, do globalnog – da tranzicija nije završena.
GUBITNICI: Svi koji su mislili da tranzicija može da bude brza i bezbolna.
ROK Nakon isteka pet godina od kupovine cementare u Novom Popovcu, odnosno roka do kojeg se ne mogu otpuštati radnici, Holcim-Srbija objavio je da su 300 zaposlenih višak i ponudio im otpremnine od po 500 evra po godini staža.
STANDARD: Kupovna moć zaposlenih u Srbiji u martu, u odnosu na februar ove godine bila je bolja. Republički zavod za statistiku izračunao je da je takozvana minimalna potrošačka korpa težila 16.576 dinara, dok je prosečna plata dostigla 25.960 dinara.