Štednja stanovništva u martu ove godine dostigla je 5,2 milijarde evra, što je 17,6 odsto vrednosti bruto društvenog proizvoda Srbije u 2007.
Inicijative: Donacijeumestoproslave
POTPISNICI UGOVORA: Dragoljub Pajić, Miodrag Babić i Lazar Rajić
Vršački Hemofarm drugu godinu uzastopno svoj rođendan obeležava doniranjem zdravstvenih ustanova. Za 48. rođendan Hemofarma, predsednik ove kompanije Miodrag Babić je u Poslovnom centru Hemofarma u Beogradu potpisao ugovor o donatorstvu sa direktorom Doma zdravlja „Dr Sava Stanojević“ iz Trstenika dr Dragoljubom Pajićem i direktorom Zdravstvenog centra u Kikindi Lazarom Rajićem. Centru u Kikindi Hemofarm je poklonio anesteziološki aparat, a Domu zdravlja u Trsteniku ultrazvučni aparat. Vrednost obe donacije je oko četiri miliona dinara. „Srećni smo što Dan Hemofarma ovako slavimo. Želja nam je da budemo promoteri zdravlja i nove kategorije ekonomije u zdravstvu“, rekao je Miodrag Babić. On je poručio drugim kompanijama da se odreknu proslava i novac upotrebe za pomoć zdravstvenim ustanovama. Osim centralnog događaja, doniranja, Dan Hemofarma obeležen je i tradicionalnim manifestacijama: Dan otvorenih vrata, nagrađivanje jubilaraca, prijem za penzionere i privrednike Vršca.
Priznanja: Velikanagradazakvalitet
Delta Maxi je dobitnik međunarodne nagrade za kvalitet usluge i primenu međunarodnih standarda u poslovanju, koje dodeljuje Trade Leader’s Club. Priznanje je generalnom direktoru Delta Maxija Draganu Filipoviću uručio predsednik Trade Leaders’ Awarda Arsenio Pedro Rodrigez, na skupu šezdesetak najuspešnijih kompanija iz zemalja u razvoju, 23. maja u Ženevi. Osim ove nagrade, Delta Maxi je dobio i sertifikat kojim se potvrđuje izuzetan poslovni uspeh ove kompanije u prethodnom periodu. Inače, Delta Maxi je otvorio prvi Tempo centar u Republici Srpskoj, u Bosanskom Brodu. Otvaranju je prisustvovalo više od hiljadu građana Bosanskog Broda i okoline. Novi Tempo, na površini od 3000 kvadratnih metara, nudi asortiman od 20.000 proizvoda. U objektu je zaposleno 45 radnika.
Poslovanje: DobragodinazaBosch
Poslovni prihod Bosch Grupe na srpskom i crnogorskom tržištu u 2007. iznosio je 23 miliona evra što je rast od 28 odsto u odnosu na prethodnu godinu. „Dobrom rezultatu doprineli su svi Boschovi poslovni sektori, a firma Robert Bosch d.o.o. (automotivi, električni ručni alat i termotehnika) ostvarila je rast u prošloj godini od 42 odsto i prihod od 12 miliona evra na ovim tržištima“, istakla je direktorka tog preduzeća Jadranka Jovanović. Ona je dodala da su u ukupnoj prodaji Boschovih proizvoda najviše učestvovali aparati za domaćinstvo i automobilsku industriju, ručni alat, solarni paneli kao i širok spektar inovativnih i ekoloških termotehničkih sistema.
VISOKI STANDARADI: Veka proizvod
Promocije: SoftlineXXL
Kompanija Veka, proizvođač PVC prozorskih sistema, plasirala je na tržište nov proizvod Softline XXL. Karakterišu ga spoljašnji zid debljine četiri milimetra i petokomorni profili sa osnovnom ugradnom dubinom od 70 milimetara. Ovaj prozorski profil proizveden je u skladu sa novim standardima kvaliteta i predstavlja bolje rešenje od proizvoda koji prate trend stanjivanja zidova profila. Svi elementi Veka sistema već sada ispunjavaju standarde Zakona o uštedi energije (EnEV) koji će stupiti na snagu tek 2009.
Akcije: Na10.000adresa
Bambi-Banat je podelio više od 10.000 poklona kao znak zahvalnosti svim vernim ljubiteljima Plazme. Svi koji su u protekla tri meseca slali barkodove sa pakovanja Plazme, Plazmica, Mlevene plazme i pakovanja Plazme mlevene za decu, dobili su neke od poklona. To su: Plazma set za stoni tenis, Plazma frižider za piknik, Plazma kecelje, rukavice, poslužavnike, Plazma putne, sportske i torbe za laptop i drugo.
Modernizacije: PrvanaBalkanu
PTT Srbije je od prošle nedelje prva pošta na Balkanu koja je uvela jedan od najsavremenijih poslovnih softvera na svetu – SAP ERP. „Implementacijom SAP ERP-a PTT Srbije je integrisao celokupan informacioni sistem i unapredio način izveštavanja. Preduzeće će zahvaljujući ovom rešenju povećati efikasnost poslovanja, smanjiti troškove i stvoriti uslove za brže i kvalitetnije donošenje odluka“, istakao je generalni direktor Goran Ćirić. U Pošti Srbije instalirani su moduli za planiranje i analizu poslovanja, upravljanje finansijama, nabavkom i zalihama. Implementaciju SAP ERP-a izvelo je 25 stručnjaka kompanije S&T koji su za šest meseci obučili 600 radnika da koriste softver.
Faktoring tj. otkup potraživanja je proizvod namenjen privredi. Iako predstavlja jedan od osnovnih vidova finansiranja u razvijenim zemljama, na domaćem tržištu je faktoring relativno nov proizvod. Jedan od osnovnih razloga kasne pojave faktoringa u našoj zemlji je njegova kompleksnost i nepotpunost pravnog okvira. Raiffeisen banka je sredinom prošle godine, i to kao prva među bankama, ponudila domaćem tržištu pomenuti proizvod.
Pored osnovne funkcije otkupa potraživanja, faktoring takođe podrazumeva preuzimanje rizika naplate i menadžment ukupnog portfolija potraživanja koje faktor preuzima na sebe, kao i ocenu kreditne sposobnosti kupaca.
Banka – faktor otkupljuje kratkoročna, postojeća i buduća potraživanja (sa rokom do 180 dana) od svog klijenta (prodavca roba ili usluga). Klijentu se u trenutku otkupa potraživanja isplaćuje avans u vrednosti od 60 do 80 odsto nominalne vrednosti fakture. Preuzeto potraživanje po dospeću faktor naplaćuje direktno od dužnika (kupca roba ili usluga), a zatim klijentu isplaćuje razliku u vrednosti između primljene uplate i isplaćenog avansa.
Faktoring može biti inostrani i domaći, a svaki od njih može biti sa i bez prava regresa. U zemljama centralne i istočne Evrope, faktoring gotovo isključivo podrazumeva formu sa pravom regresa. Faktoring nudi brojne prednosti firmama sa razvojnim strategijama. Prema podacima Factors Chain Internationala, obim faktoringa u svetu dostigao je 1.299 milijardi evra u 2007. što predstavlja rast od 15 odsto u odnosu na 2006. Privreda Srbije ima velike potrebe za faktoringom, čiji je potencijal za razvoj veoma visok. Dalji razvoj je, međutim, moguć samo uz intenzivniju institucionalnu podršku i aktivnije uključenje u proces velikih trgovinskih lanaca u cilju pružanja podrške dobavljačima.
Uspeh Basler osiguranja traje 150 godina u kontinuitetu. Basler sa sobom donosi u Srbiju ono što Švajcarska uvek donosi sa sobom – sigurnost i kvalitet. Kod osiguranja je tradicija veoma bitna – iz jednostavnog razloga jer osiguranja daju sigurnost i bezbednost, i to ne samo danas, već i za 20, 30 godina. Ipak, uspeh kompanije zavisi i od praćenja kretanja na globalnom tržištu i u okruženju, uvek ići „u korak sa vremenom i svetom“. Posvećenost kupcima i zaposlenima danas su prioriteti svake uspešne kompanije. Naš moto u Srbiji je da „Ne moramo biti najveći, ali moramo biti najbolji“.
Extreme
LINIJA: Godinu dana posle puštanja u rad linije koja proizvodi dva teretna vagona na dan, „Goša“ iz Smederevske Palanke najavila je otvaranje nove linije i zapošljavanje 180 radnika.
USPEH: Gorenje iz Valjeva je od početka rada 2006. do maja ove godine proizvelo oko 800.000 frižidera i zamrzivača, od čega je 52 odsto izvezeno na tržište EU.
PLAN: Beogradska industrija piva planira da u prvom polugodištu posluje sa gubitkom od 434 miliona dinara.
UŠTEDA: Korišćenjem obnovljivih izvora energije Srbija bi godišnje uštedela 1,5 milijardi evra, a najdostupnije su biomase iz poljoprivredne, drvne i šumarske proizvodnje.
VLASNICI: Eki Investments, čiji su vlasnici Danko Đunić i Aleksandar Vlahović zajedno sa kompanijama Nelt Co. i Atashe, dokupom akcija stekao je 95,7 odsto kapitala Novog doma.
Anketa "Vremena": Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
DOBITNICI: Ljudi koji su spremni da uče, da se obučavaju i prihvataju nove tehnologije jer su savremeni poslovni tokovi zasnovani na znanju. Takve osobe imaju budućnost. To su i kompanije koje su na vreme shvatile da moraju da implementiraju softverska rešenja koja će ih uključiti u svetske tokove biznisa.
GUBITNICI: Preduzeća koja ne gledaju unapred i ne prihvataju informacione tehnologije koje omogućavaju najbolju poslovnu praksu.
DOBITNICI: Pojedinci koji su uspeli da uhvate korak sa promenama. Pre svega mladi, obrazovani, sa željom za usavršavanjem, koji prate trendove u svetu, maksimalno koriste informacije što je danas uslov za opstanak u biznisu. Ljudi otvoreni prema Evropi i svetu, koji u sve dinamičnijem tržišnom ambijentu vide svoju šansu, i kompanije koje imaju najveći procenat ovakvih pojedinaca.
GUBITNICI: Svi koji nisu spremni da prate dinamiku promena, kojima je teško da se prilagode eri kompjuterske pismenosti i modernih komunikacija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
