U Srbiji 26,5 odsto domaćinstava poseduje računar (u Beogradu 30,7 odsto), dok priključak na internet ima 18,5 odsto domaćinstava
Pozicije: Šest članica NLB–a u Srbiji
„NLB Skupina dobro se pozicionirala u Srbiji“, istakao je ambasador Slovenije u Beogradu Miroslav Luci, predstavljajući novinarima šest članica ove finansijske institucije. To su u Beogradu: NLB LHB banka, NLB Leasing, NLB InterFinanz, NLB Nova Penzija i Prvi faktor, a u Novom Sadu NLB Continental banka. Najmlađa firma je penzioni fond, koji će zvanično početi sa radom u februaru, a potom Prvi faktor, čiji direktor Dmitar Polovina kaže da „uspešno juri pare za malu privredu.“ Ovo preduzeće otkupljuje potraživanja u Srbiji, ne starija od 180 dana, a sledeće godine planira da otvori nekoliko kancelarija širom zemlje za otkup faktura i menica. Osim banaka i lizing kuće, uspešno posluje i InterFinanz, koji refinansira kredite, a od ove godine bavi se i preuzimanjem preduzeća u privatizaciji kao i onih već privatizovanih. Do sada je u Srbiju plasirao oko sto miliona evra.
Bilansi: Profitabilna kompanija
Aerodrom „Nikola Tesla“ u proteklih 11 meseci obavio je 39.458 avio-operacija i prevezao više od dva miliona putnika, a ostvarena neto dobit od 9,2 miliona evra je za 75 odsto veća u odnosu na isti period 2005. Izveštaj MMF-a pokazao je da je Aerodrom „N.T“ profitabilna kompanija i jedino javno preduzeće u Srbiji koje je realizovalo proces restrukturiranja i odlaska viška zaposlenih. Engleski Institut za upravljanje transportom nominovao ga je za najbolji regionalni aerodrom u 2006. Kako je najavio generalni direktor Aerodroma Nebojša Nedeljković, projekti za 2007. su: razvoj i širenje aerodromskog kompleksa, izgradnja podzemnih garaža, hotela i biznis centra, kao i produženje rulne staze F i značajno proširenje platformi C i B.
Transferi: Promene u Mercatoru
Od početka 2007. godine, direktor Mercatora-S i predsednik upravnog odbora M-Rodića biće Stanka Čurović. Ona je u Rodiću od 1995, a ove godine bila je direktor, a zatim predsednik upravnog odbora kompanije M-Rodić. Dosadašnji direktor Mercatora-S Vladimir Kravčuk imenovan je za savetnika uprave Grupe Mercator za istraživanje novih tržišta, sa sedištem u Beogradu. Kravčuk će biti zadužen za razvoj Mercatora u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. Ostala uprava Mercatora-S biće preseljena u Novi Sad, u poslovnu zgradu M-Rodić. Sve aktivnosti uprave obe trgovinske kuće vodiće se od početka 2007. iz Novog Sada.
Transferi: Novo u Siemensu
Direktor Siemensa d.o.o. Ljubljana Tihomir Rajlić, od 1. januara 2007. postaće generalni direktor Siemensa d.o.o. Beograd. Njega je na tu funkciju imenovala kompanija Siemens AG Austrija, vlasnik oba preduzeća. Sadašnji direktor Obrad Spremić, koji je vodio Siemens d.o.o. Beograd od njegovog osnivanja (1996), odlazi u penziju.
Mreža: Rast MOL–a
Intermol, maloprodajni predstavnik mađarske MOL Groupe u Srbiji, minule sedmice obeležio je godinu dana rada u našoj zemlji. Za to vreme otvorio je 11 benzinskih stanica i zaposlio 300 ljudi, a počeo je izgradnju još sedam objekata. Plan ovog preduzeća je da do kraja 2007. ima ukupno 25 pumpi, a da do 2010. zauzme 15 odsto maloprodajnog tržišta u Srbiji. Sve MOL-ove stanice rade 24 sata dnevno i prodaju mađarski dizel, proizveden po standardima EU-a.
Usluge: Milioniti nalog
Erste Banka realizovala je milioniti nalog elektronskog bankarstva. Jubilarnu transakciju izvršio je Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, a tim povodom direktor Instituta dr Petar Sekulić i pomoćnik direktora Rada Malešević dobili su po tri kartice (Visa Business Charge, Visa Electron Chip i Maestro) besplatno na godinu dana. Ove kartice su novi proizvodi Erste Banke, koji će klijentima biti dostupni od januara. Uslugu elektronskog bankarstva Erste Banke koristi oko 12.000 klijenata, a tokom 2006. ostvaren je promet od milijardu evra. Cilj banke je da učešće elektronskih naloga, koje sada iznosi 30 odsto, u naredne dve godine dostigne 50 odsto.
Banke: Pregled godine
Piše: Doerti Veding, predsednica Izvršnog odbora ProCredit banke
Ova godina bila je veoma dinamična i aktivna, kako u kreditnim, tako i u ostalim poslovima ProCredit banke. Kreditni portfolio banke porastao je za 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, a u prvih jedanaest meseci iznosio je 296,5 miliona evra. Udeo kredita za malu privredu u kreditnom portfoliju banke iznosi 85 odsto, a u portfoliju privrede skoro 100 odsto, čime ProCredit banka potvrđuje svoju posvećenost ovom segmentu privrede. Broj korisnika ovih kredita iznosi 42.000, a prosečan iznos kredita je nešto viši od 5000 evra. Proširena je kreditna ponuda novim vrstama kredita: kreditima za poslovni prostor i kreditima za uštedu energije.
Ukupan nivo depozita iznosi 242,2 miliona evra, što dokazuje povratak poverenja u bankarski sistem. Obogaćena je i ponuda za stanovništvo: uvedeni su paket-računi, zatim štedni plan, koji do sad nije postojao na srpskom tržištu – poseban vid štednje koji ne zahteva velike sume novca i konzistentno stvara štednu naviku kod klijenata. Uveli smo i Visa Biznis debitnu karticu za fizička lica u okviru firme, unapredili smo ponudu elektronskog bankarstva.
Kapital banke je povećan sa dodatnih 15 miliona evra, što će dalje biti iskorišćeno za plasmane privredi, ali i širenje mreže ekspozitura. Ove godine je otvoreno 16 novih ekspozitura, što sada ukupno čini 52 ekspoziture. U težnji da svoje jednostavne i prilagođene usluge pružimo što većem broju populacije, naredne godine planiramo još oko 15 ekspozitura u više od 40 gradova Srbije. A da bismo svojim klijentima pružili što kvalitetniju uslugu i dalje ćemo svoj profit ulagati i u obuku svog kadra – mladih i posvećenih profesionalaca.
Poslovno geslo: Evropski standardi
Piše: Branislava Pavlović, generalni direktor Sojaproteina, Bečej
Moj poslovni moto je dostizanje evropskih standarda u:
– radnoj efikasnosti;
– optimalnoj organizacionoj klimi;
– stručnom usavršavanju;
– stvaranju što bolje pozicije na tržištu;
– finansijskoj stabilnosti,
– ulaganju u razvojne programe i tehnologije.
NAJBOLJI: Londonski časopis „The Banker“ proglasio je Raiffeisen banku za najbolju u Srbiji u 2006, a naša Ekonomist media group izabrala je direktora ove banke Olivera Regla za bankara godine.
AVALA: Na Avali je 21. decembra počela izgradnja tornja, vizuelno identičnog srušenom NATO bombama. Novi toranj koštaće 808 miliona dinara i biće završen za 20 meseci.
MILIJARDA: Vlada Srbije i ruski Gazprom export potpisali su memorandum o izgradnji gasovoda kroz našu zemlju, koji bi vredeo milijardu evra.
NAGRADA: SIEPA je u Parizu dobila nagradu za najbolji veb sajt u Jugoistočnoj Evropi u kategoriji vladinih internet prezentacija.
NOVO: Slovenački Petrol otvorio je u decembru benzinske stanice u Beogradu i Staroj Pazovi i najavljuje treću u Novom Sadu.
CENTAR: Kompanija „Vujić-Valjevo“ izgradiće kongresni centar na 10.000 kvadrata na Divčibarama, a polovinu investicije od osam miliona evra obezbediće država.
Jelena Galić, direktor Ekonomskog instituta u Beogradu: Tranzicija nije pogrešna
DOBITNICI: Strane banke i velike korporacije, mladi obrazovani ljudi, mali akcionari uspešno privatizovanih preduzeća.
GUBITNICI: Stiče se utisak da je broj gubitnika mnogo veći od broja dobitnika, te da je tranzicija nešto pogrešno. Međutim, ovakav trend je neminovan i on predstavlja put ka povećanju životnog standarda. Kroz njega su prošle i ostale privrede tranzicije, koje su sada članice EU-a. Problem je što je kod nas ovaj proces isuviše odlagan.
Milica Bisić, profesor ekonomskog fakulteta: Rizik se isplati
DOBITNICI: Kao i u svakoj drugoj zemlji koja je krenula putem povratka iz socijalizma u kapitalizam, dobitnici su svi oni koji su skloni preuzimanju rizika.
GUBITNICI: Oni koji više vole sigurnost. Takođe kao i svuda, ovih drugih je više nego prvih, a među jednima i drugima nalaze se ljudi veoma različiti kad je reč o ostalim vrlinama i manama.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
