U Srbiji 26,5 odsto domaćinstava ima računar, 1,5 odsto laptop, 71,2 odsto mobilni telefon, a devet odsto internet preko mobilnog
Zaštita: Windows Vista najsigurniji operativni sistem
Najveći proizvođači bezbednosnog softvera potvrdili su da će njihovi proizvodi namenjeni novom Microsoftovom operativnom sistemu Windows Vista biti dostupni 30. januara. Već narednog meseca ovi „zidovi“ protiv virusa i hakera naći će se na srpskom tržištu. Tokom razvoja novog operativnog sistema Microsoft je tesno sarađivao sa proizvođačima antivirusnog i softvera koji štiti računare od napada i zlonamernih programa, pa je tako njih 11 objavilo da imaju spremne proizvode koji su temeljno testirani i potpuno kompatibilni sa Vistom. Kompanije koje su objavile dostupnost svojih proizvoda su: CA, ContentWatch, GRISOFT, IMSafer, Kaspersky Lab, McAfee, Panda Software International, PixAlert, SafeBrowse, Symantec i Trend Micro. „Windows Vista je najsigurniji operativni sistem koji smo do sada napravili“, izjavio je Ben Fathi, potpredsednik odeljenja za sigurnost Microsofta.
Tenderi: Gradi se most na Savi
Javno preduzeće Putevi Srbije potpisalo je ugovor sa konzorcijumom kompanija Inter-most, Frysinet i CIE o izgradnji drumsko-železničkog mosta „Sremska Rača“ na Savi. Ukupna vrednost projekta je 11,5 miliona evra.
Radovi na izgradnji mosta, koji će povezivati Srbiju i Republiku Srpsku, trajaće 330 dana, a početna faza planirana je odmah po dobijanju potrebnih dozvola. Oko 60 odsto sredstava za ovu investiciju izdvojeno je iz Nacionalnog investicionog plana, a ostatak će obezbediti JP Putevi Srbije.
Na tenderu za izgradnju mosta, koji će biti dugačak 400 metara i širok 10,9 metara, sa dve kolovozne i jednom pešačkom trakom, učestvovali su i Goša, Mostogradnja i nemačka kompanija DSD.
Investicije: Holcimove betonjerke
Industrija cementa Holcim najavila je da će nastaviti da gradi fabrike betona po Srbiji i oglasila taj investicioni plan kao strateški. „Kad smo kupili cementaru u Novom Popovcu, potrudili smo se da tadašnju fabriku preuredimo i modernizujemo, i u tome smo bili veoma uspešni“, rekao je generalni direktor Holcima Gustavo Navaro, i naglasio da je kompanija za pet godina poslovanja u Srbiji investirala 90 miliona dolara.
„Naše betonjerke su postavile nove standarde koji se odnose na zaštitu životne sredine i kvalitet proizvoda“, istakao je predsednik Upravnog odbora Kurt Habersater, i dodao da tome u prilog najbolje govore sertifikati ISO 14001 i ISO 9001.
Proizvodnja: Nova robna marka
Fabrika konditorskih proizvoda Banini iz Kikinde montira novu liniju za proizvodnju krema u koju je uložila preko 1,5 miliona evra. U početku će proizvoditi 300 tona krema mesečno, a ubrzo duplo više. Taj krem biće nova robna marka Baninija u pakovanjima od po 25, 50 i 100 grama i u teglama od po 400 i 800 grama, kao i od dva kilograma.
Inovacije: Mašina za 3D prikaz
Siemens je podigao proces digitalne obrade trodimenzionalnih slika na viši nivo, zahvaljujući novom tipu snimanja koji uspeva da zabeleži 3D sliku objekta čak i u pokretu. Projektor osvetljava objekat paralelnim svetlosnim zracima, kamera snima, a kompjuterski program u deliću sekunde napravi 3D sliku. Ova tehnologija, poznata kao mašina za 3D prikaz, pogodna je za veliki broj različitih aplikacija, od proizvodnje slušnih aparata do automobilske industrije.
Usluge: Samoregistracija putnika
Na Aerodromu „Nikola Tesla“ Beograd postavljen je Self check–in šalter, koji će narednih mesec dana raditi u Demo modu, kako bi svi zainteresovani putnici i zaposleni mogli da vide kako funkcioniše novi vid čekiranja. Ovo je prvi šalter za samoregistraciju putnika i prtljaga u Srbiji, a beogradskom Aerodromu ustupila ga je na korišćenje SITA – Međunarodno udruženje avio-prevoznika za telekomunikacije u vazdušnom saobraćaju. Na Self check–in šalteru registracija putnika pred let je jednostavnija i traje manje od 30 sekundi. Posle uvođenja ovog šaltera, sledeći korak Aerodroma „N.T.“ u modernizaciji registracije putnika i prtljaga biće čekiranje putem mobilnog telefona.
Banke: Tri decenije u Srbiji
Piše: Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Societe Generale banke
Za Societe Generale banku 2007. je posebna, jer proslavljamo 30 godina uspešnog poslovanja u Srbiji. Prvo predstavništvo u Beogradu Societe Generale Groupa otvorila je 1977. i od tada smo se razvili u univerzalnu banku sa 63 ekspoziture u celoj zemlji, sa preko 250.000 cenjenih klijenata i izuzetno konkurentnom ponudom za privredu i stanovništvo.
Societe Generale banka u Srbiji je deo Societe Generale Groupe koja je proglašena najboljom bankom na svetu od strane prestižnog „Euromoney“ magazina, u konkurenciji sa međunarodnim gigantima kao što su Deutsche Bank i Citi Group. Svoje standarde, za koje je i uvažena u svetu, Societe Generale Groupa multiplicira kroz celu svoju mrežu i taj kvalitet usluge se može videti kada uđete u bilo koju ekspozituru i u Srbiji.
U ovih 30 godina, a posebno od 2001. kada smo ponudili usluge i za privredu i za stanovništvo, Societe Generale je u Srbiji jedan od lidera po inovacijama i kvalitetu usluge. Prvi smo na tržištu uveli usluge ličnog bankara i platnih kartica, a jakom ponudom stambenih kredita u 2006. postali smo i lider u subvencionisanim stambenim kreditima, gde se skoro svaki treći subvencionisani kredit izdaje u SG banci. Uveli smo i gotovinske kredite sa rokom otplate do deset godina i jedinstvene ekspres biznis kredite za privrednike, za koje preliminarno odobrenje mogu dobiti u roku od samo 15 minuta.
U poslovima sa privredom Societe Generale se prepoznaje po dugogodišnjoj podršci izvoznicima, konkurentnim i jednostavnim kreditima za mala i srednja preduzeća. Kombinujući svetsko iskustvo sa lokalnim znanjem, SG se dokazala na tržištu kao pouzdan partner u svim sferama investicionog bankarstva kao i na tržištu hartija od vrednosti.
Poslovno geslo: Vrh nije cilj puta
Piše: Vlado Gođevac, direktor Samsung Electronics Srbija
Konačan uspeh ne postoji.
Cilj puta ka vrhu nije da se taj vrh dostigne, već da sa njega dođemo do motiva za nove vrhove koji se odatle ukažu.
Ne posumnjajte nikada u sebe i nikada ne ublažavajte i ne odlažite svoje obaveze.
TEMELJCI: Slovenački Cimos otvorio je u Sečnju fabriku za proizvodnju delova za pumpe za Peugeot, Cimos i Wolsvagen, u koju je uložio 16 miliona evra i zaposlio sto radnika. Do kraja 2008. Cimos će u „Jaši Tomiću“ izgraditi pogon za proizvodnju auto-delova i uposliti još 300 ljudi.
LICITACIJE: Na licitacijama u Srbiji do sada je u celini prodata imovina 94 firme u stečaju, delimično imovina 77 preduzeća, a zakazan je „doboš“ u 26 firmi. Najskuplje je prodata imovina Azotare iz Subotice, koju je za 433,8 miliona dinara kupio Azohem iz istog grada.
REZULTAT: Kragujevačka firma Zastava Automobili 2006. proizvela je 10.252 automobila, a plan za ovu godinu je 13.500 vozila.
INVESTICIJA: Zemunski Europolis počeo je u Vladimircima da gradi fabriku za proizvodnju građevinskog materijala od čelika, koja će koštati pet miliona evra i zapošljavati sto radnika.
IZVOZ: Krušik iz Valjeva ugovorio je za ovu godinu izvoz vojnih proizvoda vredan 21 milion dolara.
Dragan Odžaklijević, direktor AON–a: Ko radi na sebi biće dobitnik
DOBITNICI: Mladi, obrazovani ljudi koji su našli dobar posao kakav je sada u tranziciji potreban. Na tržištu ljudskih potencijala ima svega i svačega, a često je za zaposlenje dovoljna diploma i znanje jednog jezika, što nužno ne znači da će ti ljudi postati stručnjaci, čak i ako rade u stranim kompanijama.
GUBITNICI: Ljudi bez posla, ali i radnici koji još oklevaju da dopune svoje obrazovanje, a mogli bi da postanu dobitnici ako bi više radili na sebi.
Branko Pavlović, pravni savetnik sindikata javnih preduzeća: Profitirali su ljudi iz vlasti
DOBITNICI: Svi koji su uspeli da kupe srpska preduzeća po nerealno niskim cenama i tako steknu kapital koji će im u budućnosti obezbediti lako i brzo bogaćenje. Profitirali su i ljudi iz vlasti koji su učestvovali u takvim privatizacijama, jer su dobijali visoke provizije da bi tajkunima pripremili teren za kupovinu firmi. U početku, nagrada te vrste kretala se do 30 odsto, a sada iznosi mnogo više.
GUBITNICI: Radnici koji su ostali bez posla, kao i akcionari koji su prilikom privatizacije nekih preduzeća višestruko oštećeni.
Narodna pobuna posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu probudila je pravu stranu režima koji počinje sve doslednije da sledi izreku pripisanu Idiju Aminu, čuvenom afričkom diktatoru: Sloboda govora je garantovana, ali niko ne garantuje šta će vam se dogoditi posle tog govora
Šta se sve zameralo opoziciji? Jedni su tvrdili da pokušava da ubije gnev građana jer njeni delovi rade za Vučića. To je poznata teorija zavere, koja nekada zaista počiva, bar prividno, na dobrim argumentima. Ona je, međutim, možda ipak optimistična verzija naše političke scene. Pesimističnija je ona da je opozicija po difoltu nesposobna i budalasta, i da je predvode politički diletanti, što su tvrdili drugi kritičari. Čuli smo takođe da su odnosi među opozicionim čimbenicima tako dinamični, takoreći preokupirajući u borbi za lične pozicije, da stvarnost oko njih za njih postaje prilično nebitna
Kakve su veze Orbana i Vučića? Na čemu se sve zasniva njihova politička i ekonomska bliskost? Koji su kanali kojim putuje novac između dve zemlje? Šta se radilo, a koji su planovi najavljeni? Kakva su preplitanja između porodica Orban i Vučić? Koje sve mađarske firme osvajaju tendere po Srbiji? Konačno, šta sve nadgleda Utiber
Dovoljno je da tužilaštvo uzme pisana upozorenja inženjera Zorana Đajića, koji je radio kao konsultant za firmu Starting, a koji je ukazao da je stanje betona koje je video posle podizanja mermernih ploča veoma loše. Po zakonu, izvođač je morao istog časa da obavesti nadzor koji je mogao da zaustavi radove i na osnovu dopisa Đajića
Srpske vlasti stalno ističu da ih sa Kinezima vezuje “čelično prijateljstvo”. Krediti koje Srbija uzima od Kine predstavljaju se kao investicije. Malo šta se zna o tim kreditima, kao i o tome kakve posledice dužnici mogu da očekuju ako ne vrate novac. U javnosti se predstavlja da se širom Srbije sa Kinezima posluje i gradi zajednički od kanalizacije, preko Železare, rudnika, topionica, fabrika guma, delova auto-puteva i brze železnice, pa sve do gradnje projekata u vezi sa nacionalnim stadionom i Ekspom 2027
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
