Sertifikati: Sa FDA Hemofarm na američkom tržištu
Vršački Hemofarm je jedina farmaceutska kuća u ovom delu Evrope koja je od FDA (američka Administracija za hranu i lekove) dobila sertifikat za proizvodnju i izvoz metilprednizolon injekcija (Lemod solu) u dvokomornim bočicama. Kako je istakao predsednik koncerna Miodrag Babić, na ispunjavanju rigoroznih standarda FDA timovi stručnjaka predano su radili četiri godine. Rezultat je ugovor o poslovnoj saradnji na deset godina sa Hospirom iz Čikaga. Prve količine injekcija Hospiri će biti isporučene početkom 2009, a Babić nagoveštava da će Hemofarm od plasmana ovih lekova na američkom tržištu godišnje zarađivati od deset do 20 miliona dolara i da će proširiti saradnju sa drugim parterima u SAD. Podršku u dobijanju ovog sertifikata Hemofarmu je pružila Stada grupa, koja je vlasnik vršačkog koncerna. Predsednik UO Stade Hartmut Retzlaf kaže da je već obavljen transfer 20 preparata iz evropskih fabrika u vršačku, „zbog dobre opremljenosti pogona i kvaliteta rada Hemofarma“ i da su mu prepuštene sve izvozne aktivnosti na istočnoevropskom tržištu.
Priznanja: Najbolji Intesa i Raiffeisen
Finansijski magazin „Banker“ je na osnovu ostvarenih finansijskih rezultata proglasio Bancu Intesa za banku godine u Srbiji. Ovo prestižno priznanje je na svečanoj dodeli u Londonu uručeno Draginji Đurić, predsednici IO Banca Intesa Beograd. Ona je tom prilikom rekla: „Ovo priznanje predstavlja potvrdu našeg dinamičnog razvoja i poslovnog uspeha.“ Isti magazin proglasio je, peti put zaredom, Raiffeisen Zentralbank Österreich AG i njenu podružnicu Raiffeisen International Bank zajedno za „Banku godine u srednjoj i istočnoj Evropi“ za 2008. „Raiffeisen International ima raznovrsnu ponudu na 17 tržišta i to će nam pomoći da prebrodimo trenutne turbulencije i izronimo na još jačoj poziciji“, rekao je generalni direktor RI-ja Herbert Stepić.
Asocijacije: Nova uprava SAM–a
Na drugoj redovnoj skupštini Srpske asocijacije menadžera izabrana je nova uprava. U naredne dve godine najveću menadžersku organizaciju u Srbiji vodiće dosadašnji predsednik Slobodan Vučićević, predsednik uprave Grupe Droga Kolinska. U Upravni odbor SAM-a izabrani su Ana B. Bovan (Bovan Consulting), Jelena Galić (Deloitte), Dmitar Polovina (Prvi faktor), Branimir Bošković (Telefonija), Srđan Janićijević („Politika“), Srđan Šaper (McCann Erickson Group), Ljuba Grujić (Coca-Cola za Adriatic regiju i Balkan), Zoran Drakulić (Yu point), Bojan Radun (Nectar) i Veran Matić (RTV B92).
Donacije: Pomoć ugroženima
„Soko Štark“ je obezbedio tonu i po proizvoda iz svog asortimana za pomoć raseljenim i izbeglim licima. Na ovaj način „Štark“ se uključio u redovnu novogodišnju akciju obilaska i pružanja pomoći ugroženoj populaciji koju organizuje Republički komesarijat za izbeglice. Svi gerontološki centri i druge socijalne ustanove, u kojima je smešteno 940 izbeglica o kojima brine ovaj komesarijat, dobiće poklon pakete iz „Soko Štarka“. Ova kompanije obezbedila je i sto kompleta posteljine za dva odeljenja Urgentnog centra u Beogradu.
Nagrade: Uspeh Carlsberga
Carlsberg Srbija je u novembru imao tri značajna događaja. Prvo, predstavnici Fonda za kulturu kvaliteta i izvrsnost uručili su kompaniji iz Čelareva nacionalnu nagradu „Oskar kvaliteta 2008“. Zatim, uz podršku Carlsberga, u galeriji O3ONE priređena je izložba fotografija najboljih radova iz oblasti društvenog i ekološkog oglašavanja. I na kraju, Carlsberg je predstavio svoj najnoviji korporativni sajt www.carlsberg.rs. Novinari su bili u prilici da se prvi uvere da je Carlsbergova krilatica „Verovatno najbolji website na svetu“, tačna.
Konkursi: Promocija talenata
Erste Banka i Visa i ove godine su, u sklopu promocije Omladinske Visa kartice Erste Banke, pokrenuli projekat „Klub 27“, čiji je cilj da se javno promovišu mladi ljudi u Srbiji koji se već mogu pohvaliti rezultatima u oblasti kojom se bave. Projekat će biti realizovan uz podršku Ministarstva za omladinu i sport. Pravo učešća na konkursu imaju kandidati od 16 do 27 godina koji se do 10. januara prijave elektronskim putem na www.superste.net i preko portala partnera i medijskih sponzora. Pobednici u tri kategorije (umetnost, prirodne i društvene nauke) biće proglašeni u martu 2009. i dobiće kartice sa dinarskim iznosom u vrednosti od po 2000 evra.
Banke: Potrošački krediti
Piše: Erik Blanštet, predsednik Izvršnog odbora Findomestic banke
Od 2000. godine bankarsko tržište u Srbiji je počelo da se oporavlja nakon duge stagnacije i naglo da se razvija. Građanima je posle dužeg perioda ponuđena mogućnost kupovine na kredit i njihovo interesovanje, odnosno potražnju za potrošačkim kreditima možemo podeliti u tri faze. Prva faza se odnosi na period od oktobra 2000. pa sve do 2004. kada je počela ekspanzija potrošačkih kredita posle dugogodišnje tržišne krize u zemlji. Krajem 2004. Narodna banka Srbije počinje sa uvođenjem restriktivnih mera u cilju suzbijanja naglog rasta zaduživanja građana. Kao posledica, nastupila je druga faza u segmentu kreditiranja potrošača koju je karakterisao pad plasmana, odnosno pad potražnje za ovim vidom finansiranja imajući u vidu strože kriterijume za odobravanje potrošačkih kredita. Treća faza je počela pre tri meseca i predstavlja posledicu globalne finansijske krize čiji se efekti sve više osećaju. Bez obzira na smanjeni priliv iz inostranstva, poslovne banke i dalje raspolažu dovoljnim sredstvima za plasmane, ali je primetan trend pada potražnje za potrošačkim kreditima indeksiranim u stranoj valuti. Jedan od uzroka ove pojave može biti i situacija na deviznom tržištu. Ukoliko vrednost dinara u odnosu na evro nastavi da pada, dinarski iznosi rata za kredite indeksirane u toj stranoj valuti će nastaviti da rastu. Imajući u vidu da 90 odsto primanja nije vezano za evro, možemo kao posledicu očekivati veliki porast interesovanja za dinarskim kreditima dok je, s druge strane, bankama vrlo teško da dođu do izvora dinarskih sredstava. S tim u vezi, očekujemo da će NBS uvesti nove mere koje će stimulisati dinarsko kreditiranje pojednostavljivanjem uslova odobravanja, jer je to u interesu celokupnog tržišta, klijenata i banaka.
Poslovno geslo: Jednačina uspeha
Piše: Aleksandar Rakonjac, direktor „Aleksandra“ d.o.o., Sombor
Ono što se trudim da razvijam kod sebe, i što očekujem od svojih saradnika, sastoji se od ključnih reči, a iskustvo je pokazalo da predstavljaju jednačinu poslovnog uspeha. To su: lična odgovornost kao primer kolektivu kojim se rukovodi, etika, zdrav razum, doslednost, redovna edukacija u cilju napredovanja u oblasti kojom se bavim. Korektan odnos prema saradnicima, mada se to ne može učiti iz knjiga, stvar je vaspitanja i nešto za šta treba imati osećaj. Interesi kompanije i svih zaposlenih u njoj štite se i čuvaju razvijanjem veštine pregovaranja koja se uči godinama, u čemu imam iskustva i što sam imao od koga da naučim.
FABRIKA: Kikindski Banini dupliraće proizvodni kapacitet, izgradnjom fabrike sa pet linija kapaciteta 20.000 tona kolača godišnje, koja će početi da radi u februaru.
INVESTITOR: Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno Companyja, postavio je kamen-temeljac za izgradnju pogona za preradu voća u Rupeljevu, u koji će uložiti milion evra.
ČETVRTA: NBS je dala dozvolu za rad Sava životnom osiguranju, četvrtoj osiguravajućoj kući u Srbiji sa većinskim vlasništvom kompanija iz Slovenije.
VLASNIK: Kupovinom akcija na berzi, konzorcijum Inter gas iz Beograda i Oil BG iz Sofije postao je većinski vlasnik „Keramike Mladenovac“.
JUBILARNO: U 60. godini poslovanja vranjski Alfa Plam uložio je 38 miliona dinara u izgradnju hale i opremanje pogona za krojenje lima.
Igor Brkanović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva: Dobitnici uvek tragaju za novim šansama
DOBITNICI: Oni koji ne maštaju nego su zaista sposobni da realizuju svoju poslovnu ideju, ocene da li mogu da je realizuju na tržištu i odmah nakon toga tragaju za novim biznis šansama. Država treba svima da omogući jednake mogućnosti, a na preduzetnicima je da ih iskoriste.
GUBITNICI: Oni koji se žale i smatraju da je tranzicija problem.
Vaso Lekić, generalni direktor Foodlanda, Beograd: Društvo počiva na zdravim kompanijama
DOBITNICI: imaju zajedničko to da umeju da naprave dobar biznis plan i proizvod, da umeju da ga plasiraju i mogu da žive od toga. Preduzetnici moraju da osmisle svoju politiku razvoja, a država mora da uvidi njihov značaj i omogući im lakši život i uslove poslovanja. Na zdravim kompanijama, malim i srednjim preduzećima društvo počiva.
GUBITNICI: Oni koji nisu znali da naprave balans i sagledaju sve te stvari zajedno.
