Bitka za činjenice

Odavno se u svetu nevladinih organizacija oko neke teme nije diglo toliko prašine kao što je to slučaj sa Inicijativom za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i kršenjima ljudskih prava na području nekadašnje SFRJ (REKOM). Ovaj 2,45 miliona evra težak projekat, koji ima za cilj da popiše sve žrtve zločina iz ratova devedesetih i okolnosti njihovog stradanja, naišao je očekivano na žestoke otpore iz nacionalističkih krugova u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Nataša Kandić, direktorka Centra za humanitarno pravo i nosilac projekta, prozvana je unapred da želi da naduva „naše“ i minimalizuje „njihove“ zločine, kao i da ne pravi razliku između agresora i žrtve. Međutim, Kandićka je u poslednje vreme izložena još žešćim napadima od strane onih koji bi po prirodi stvari trebalo da joj budu saveznici i partneri: nevladinih organizacija i udruženja žrtava. Neke nevladine organizacije, kao Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava, od početka su bili skeptični prema REKOM-u, a neke, kao beogradski Helsinški odbor Sonje Biserko i Informativno-dokumentacioni centar „Sarajevo“ Mirsada Tokače istupili su iz projekta u ranoj fazi. Hatidža Mehmetović iz udruženja „Majke Srebrenice“ osudila je REKOM uz obrazloženje da se „dobro zna šta se u Srebrenici dogodilo“ i da su žrtvama sve činjenice ionako poznate, dok je prištinsko Udruženje porodica nestalih poručilo da je projekat usmeren na to da „indirektno izbriše srpsku odgovornost za balkansku tragediju“.

U trenutku kada je završeno prikupljanje potpisa građana širom bivše Jugoslavije koji su podržali Inicijativu (skupljeno je nešto preko polovine od predviđenih milion potpisa) krenula je dosad najžešća serija optužbi, uglavnom od strane Branka Todorovića, predsednika Helsinškog odbora za ljudska prava Republike Srpske, ali i još nekolicine nevladinih organizacija iz RS. Todorović, koji je pre nešto više od godinu dana smenjen iz Koordinacionog veća REKOM-a, javno je optužio Kandićku da je spiskala novac donatora (među kojima je nekoliko zapadnih država i fondacija), lažirala prikupljene potpise i na više načina obmanula javnost. Istovremeno, od pojedinih pravnika iz Srbije i Republike Srpske čulo se tumačenje da je predloženi Statut REKOM-a protivustavan, jer uzurpira državnu i sudsku vlast.

„VREME„: Možda bi najbolje bilo da za početak ukratko objasnite šta je to REKOM.

NATAŠA KANDIĆ: To je inicijativa da se na regionalnom nivou formira međudržavna komisija koja bi se bavila utvrđivanjem činjenica o svim žrtvama, bez obzira na to da li su bili civili ili pripadnici oružanih snaga, kao i činjenica o nestalima i o ratnim zločinima. To je pokušaj da se prekine ta balkanska praksa da se licitira i manipuliše žrtvama, nego da se utvrde imena, prezimena i konkretne činjenice.

Takav projekat je očigledno nemoguće izvesti bez aktivne pomoći država u regionu.

Bez toga je nemoguće. Jedan deo projekta može da se sprovede i bez učešća državnih organa, i sa te strane je već nešto urađeno u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni. Sarajevski Dokumentaciono-informacioni centar je već utvrdio poimenični spisak od 99.000 ubijenih i nestalih u Bosni, a Centar za ljudska prava ovih dana izlazi sa prvim tomom Kosovske knjige pamćenja sa podacima o 2001 žrtvom sukoba na Kosovu tokom 1998. Hoću da naglasim da to nije samo spisak već su navedeni i podaci šta se svakome od njih dogodilo. To su sve višestruko provereni podaci, a do kraja 2012. godine ćemo objaviti još pet tomova o Kosovu, kao i knjigu sa popisom stradalih i nestalih državljana Srbije i Crne Gore tokom rata u Bosni. U Hrvatskoj se takođe radi na prikupljanju podataka, tako da, kada dođe vreme, za jedno tri-četiri godine, kada REKOM bude oformljen, mi ćemo kao nevladine organizacije predati te podatke Komisiji na dalju proveru. To je deo posla koji mi možemo da uradimo, a ostalo će komisija, koja će biti formirana voljom država bivše Jugoslavije. Ona bi trebalo da ima ovlašćenja da prikuplja dokumenta, poziva određene svedoke i da na osnovu toga sačini jedan izveštaj koji bi između ostalog postigao i to da se u školskim udžbenicima u regionu konačno nađu podaci koji su usaglašeni.

Do kad bi to trebalo da se završi?

Realno, komisija bi trebalo da počne da radi 2013. i da, kako smo predvideli predlogom Statuta, radi tri godine. U ovoj fazi očekujemo da države formiraju radne grupe koje će taj predlog proučiti, uneti eventualne izmene i usaglasiti finalnu verziju i da onda potpišu međudržavne ugovore ili sporazume o formiranju komisije. To, međutim više ne zavisi od nas, već od država, vlada i skupština. Mi ćemo, naravno, pomoći koliko možemo. Za sada smo prikupljene potpise predali predsedniku Hrvatske i slovenačkim vlastima, a uskoro ćemo ih predati i predsedniku Srbije, predsednici Kosova i predsedniku Makedonije kad se tamo formira vlast. U Crnoj Gori su već formirali radnu grupu, tako da su ispred ostalih. Za sada na državnom nivou svuda imamo podršku.

S druge strane, iz nevladinog sektora stižu optužbe. Spisak organizacija koje su odbile da uđu ili su istupile iz REKOM–a prilično je impresivan. Na primer, Mirsad Tokača, čiji ste rad na utvrđivanju činjenica o žrtvama rata u Bosni maločas pomenuli.

Mirsad Tokača je istupio iz REKOM-a nakon što je odbijen njegov zahtev da se novac za projekat raspodeli po državama, odnosno partnerima u projektu. I neki drugi partneri imali su slične zahteve, a neki su i otišli.

Zahtev da se novac podeli nije bilo moguće realizovati zato što je prema ugovorima koji su potpisani sa donatorima samo Fond za humanitarno pravo odgovoran za zakonito trošenje novca i finansijsko izveštavanje. Na neki način smo imali sreće što je Tokača otišao, jer su ambasade Švedske, Norveške i Švajcarske u međuvremenu protiv njega pokrenule krivični postupak zbog zloupotreba trošenja njihovih donacija.

Da li je zbog spora oko kontrole nad novcem iz projekta istupila i Sonja Biserko iz Helsinškog odbora Srbije?

Oni su, kao i neka udruženja žrtava iz Bosne, imali jedan politički zahtev, a to je da se pre početka prikupljanja činjenica o žrtvama najpre mora utvrditi odgovornost za agresiju. Ja ne sporim da je to važno pitanje, ali inicijativa REKOM-a je prevashodno usmerena na žrtve. Kada se jednom prikupe činjenice o žrtvama, biće mnogo lakše doći do istine o prirodi i uzrocima rata.

Jasno je da će pojedinci u skladu sa svojim iskustvom, kao i države u skladu sa svojim razlozima, uvek imati svoje istine o ratu, i to im pravo niko ne može oduzeti, pa ni REKOM. Ovde je pre svega reč o tome da se utvrde činjenice.

Šta je sa optužbama da je novac nenamenski trošen i da ste obmanuli donatore?

Sve te optužbe su neosnovane, i to se lako može uvideti na veb-sajtu www.zarekom.org. Tamo je svakom dostupan i budžet i finansijski izveštaj o trošenju novca, kao i izveštaj revizorske kompanije koja je pre tri nedelje sve to prekontrolisala. Ovde je postao običaj da se raznorazne senzacionalne optužbe objavljuju bez ikakve provere iako se u ovom slučaju to moglo učiniti sa dva klika mišem.

Tačno je da 2,45 miliona evra na prvi pogled izgleda kao veliki novac, ali kad to rasporedite na sedam država i trogodišnji period, onda vidite da uopšte nije tako finansijski grandiozan projekat.

Zamera vam se i što ste na mesto direktora kampanje zaposlili Lazara Stojanovića, svog bivšeg supruga i, usput budi rečeno, bivšeg urednika u „Vremenu„, i to za pozamašan honorar.

Lazar je bio angažovan zbog svoje stručnosti i iskustva, a i zbog toga što nam je na tom mestu bio potreban neko ko uživa ugled u javnosti. Iz istog razloga je angažovan Slobodan Šijan, koji nam je režirao promotivne spotove. Obojici sam im zahvalna na doprinosu, ali sam primetila da se elita i javne ličnosti nisu baš utrkivale da se uključe u projekat. Nažalost, samo je nekolicina intelektualaca bila spremna da uloži neko vreme i napor u ovaj projekat.

Ostaje činjenica da je prikupljeno skoro upola manje potpisa nego što je planirano.

Kad je reč o potpisima, nismo sakupili onoliko koliko smo očekivali jer nije bilo dovoljno novca za angažovanje dovoljnog broja volontera. Inicijativa mladih za ljudska prava, koja je bila zadužena za prikupljanje potpisa, uspela da okupi samo petinu od predviđenih 2500 volontera, kojima je ipak trebalo dati para bar za sendviče i sokove. I pored toga, mislim da je impresivno što je prikupljeno preko pola miliona potpisa: to je najveća regionalna inicijativa u regionu otkad se Jugoslavija raspala.

Tu stižemo do optužbe koja se najviše čula u Hrvatskoj, ali i od nekih u Srbiji, da je REKOM neka vrsta uvoda u obnavljanje jugoslovenske države, i da narušava suverenitet republika jer preuzima ovlašćenja koja su inače rezervisana za pravosuđe i policiju.

Takav stav je najpre zauzela jedna grupa hrvatskih istoričara, zatim su im se pridružili i neki iz Bosne i Hercegovine, ali najoštrije kritike po toj liniji u poslednje vreme dolaze iz Srbije. Na portalu Nove srpske političke misli već skoro dva meseca se vodi polemika na ovu temu. Ko to pročita, odmah će videti da Branislav Ristivojević sa Pravnog fakulteta, koji tvrdi da će REKOM preuzeti nadležnosti suda, ne može da odbrani tu tezu, mada je uporno zastupa.

Naime, radna grupa koja je izradila Predlog statuta veoma je pažljivo proučavala zakone u svim državama u regionu, a naročito način na koji je regulisan rad skupštinskih anketnih odbora i komisija. Mi smo samo preuzeli tu regulativu. Dakle, kao što takvi odbori i komisije imaju pravo da pozivaju svedoke, prikupljaju podatke i utvrđuju činjenice, i REKOM će to činiti, jer inače ne bi mogao da radi. To je sve u skladu sa zakonima.

Da, ali u skupštinskim odborima i komisijama sede ljudi koje je izabrao narod, a ko će sedeti u REKOM–u?

Sigurno je da članove komisije neće birati nevladine organizacije, nego države. Dakle, tamo će sedeti predstavnici država bivše Jugoslavije koje će postaviti državni organi. Prilično sam sigurna da u komisiji neće biti stručnjaka za ljudska prava.

S obzirom na sve porođajne muke, kakve su šanse da projekat bude završen u skladu sa planom?

Mislim da REKOM ne može da bude zaustavljen. U ovome učestvuje preko devetsto organizacija, uljučujući mnoga udruženja žrtava i ratnih veterana, i mi ne nameravamo da odustanemo. Očekujem otpor, najviše od strane onih koji ne žele da se utvrde činjenice, ali pošto to ne mogu otvoreno da kažu, izmišljaju optužbe na račun REKOM-a i mene lično. Na kraju, međutim, svi će reći da su oduvek bili za činjenice.