Birokratsko treniranje strogoće

Najgore je valjda u sredinama u kojima „čovek nije niti heroj svojom zaslugom, niti lupež svojom krivicom“. Tada sve zavisi od birokratsko-političke smeše i namere, koja po pravilu nema iste aršine za sve. U takvim okolnostima našla se i „šestorka“ mladih, pretežno studenata, za koje se u optužnici tvrdi da su učinili krivično delo međunarodnog terorizma, te da su delovali kao organizovana grupa koja pripada Anarho-sindikalističkoj inicijativi (ASI): Ratibor Trivunac (29), Tadej Kurepa (25), Ivan Vulović (25), Nikola Mitrović (30), Sanja Dojkić (20) i Ivan Savić (26). Četvoro od njih optuženi su kao izvršioci dela međunarodnog terorizma, jedan kao podstrekač i jedan kao pomagač. Svi su uhapšeni posle bacanja Molotovljevog koktela na Ambasadu Grčke 25. avgusta prošle godine, i već skoro punih pet meseci nalaze se u pritvoru. Upravo ovih dana, kada se posumnjalo da će suđenje ikada početi, zakazan je pretres za 17. februar. Za to vreme, pravnici, sociolozi, profesori, ugledne javne ličnosti, protiveći se sudskim odlukama o stalnom produžavanju pritvora okrivljenima, kao i podizanju optužnice za ozbiljno krivično delo kakvo je međunarodni terorizam, celokupno ponašanje pravosuđa u ovom slučaju doživljavaju na razne načine: jedni kao „nušićevsku komediju“, drugi kao pokaznu vežbu u oblasti međunarodnog terorizma, treći kao oblik diskriminacije.

KAKO JE TO BILO: Zapravo, za sve je „kriva“ grčka policija. U decembru 2008, prema iskazima tamošnjih očevidaca, policija je bez povoda ubila petnaestogodišnjeg dečaka, što je uz već naraslo socijalno nezadovoljstvo izazvalo nemire, pre svega grčkih anarhista, protiv države. Potom je jedan od uhapšenih učesnika, Todoris Iliopulos, započeo štrajk glađu u zatvoru, i u trenutku kada je ušao u 40. dan gladovanja, oglasila su se mnoga anarhistička udruženja. Organizovana je međunarodna kampanja u kojoj je trebalo određenog dana održati proteste ispred grčkih ambasada. Prema nekim naznakama, apel da se i ovdašnji anarhisti pridruže toj kampanji stigao je kasno. Protest, kako se tvrdi, nije bio organizovan jer nije bilo vremena da se prijavi skup, a sve ono što se umesto toga događalo već je prošlo proceduru istražnog postupka. Posle te noći, između 24. i 25. avgusta, uhapšeni su oni koji su razgovarali o načinu protesta, SMS-om, mejlom, telefonom. Uhapšena je organizacija, mada četvoro optuženih jesu članovi ASI-ja, dvoje nisu, a od tih dvoje za jednog momka ostali kažu da ga i ne poznaju.

Dogadjaj u noći između 24. i 25. avgusta bio je u Beogradu dugo najavljivan, koncert kraljice popa Madone. No nisu svi bili na koncertu, iako je grad, sva je prilika, bio obuzet time pa je i Francuska ulica u kojoj se nalazi Ambasada Grčke iza ponoći bila pusta. Bez parkiranih automobila, bez slučajnih prolaznika i, kao i obično u to doba, bez ljudi u zgradi ambasade. Devojka, najmlađa u grupi, koja je izgleda tek zakoračila u svet ASI-ja i već stekla teret optužnice za međunarodni terorizam, na zgradi ambasade ispisala je grafit, anarhistički simbol, slovo A u krugu. Mladići su, stojeći preko puta ambasade, bacili dve pivske flaše od pola litra sa nekakvom tečnošću na bazi benzina. Ostaci jedne flaše nađeni su na trotoaru, u nivou prozora ambasade, oko metar udaljeni od nje, ostaci druge flaše takođe su nađeni na trotoaru, čak ne na području ambasade, već udaljeni od nje šest do sedam metara, pa i više. Prilikom razbijanja prve flaše oštećen je prozor ambasade. Vatre nije bilo. Jedan od mladića prišao je potom prozoru ispred kog je pala flaša i na simsu zapalio ostatke prosute tečnosti koji su se tu zadržali. Zatim su otišli, a jedan od svedoka je rekao da je kasnije prišao tom mestu i rukom ugasio vatru na simsu, da je otprilike toliki plamen bio. Od tog plamena ostao je i nagaravljen okvir prozora. Ambasada je rekla da je načinjena šteta od 18 evra, a postojeći snimci, kao i svedoci, potvrdili su da je situacija u tom trenutku bila „čista“, to jest da nikoga i ničega u blizini nije bilo što je moglo biti izloženo opasnosti.

SUDSKI ROKOVI: U Okružnom sudu ni izbliza nisu tako mislili. Javnosti je bilo predočeno da je 3. i 4. septembra uhapšeno pet napadača na Ambasadu Grčke a da se za šestim traga jer je u bekstvu. Njegovi poznanici, sagovornici „Vremena“, pak kažu da je bio na letovanju u Grčkoj i da se „iz bekstva“ sam prijavio na granici. Od početka istrage, od 4. septembra, istražni postupak se natenane razvlačio čitava dva meseca. Iskusni pravnici kažu za „Vreme“ da je sve moglo biti i mnogo efikasnije, da je moglo biti gotovo za tri-četiri nedelje, s obzirom na radnje koje su u istrazi izvršene (saslušani i suočeni okrivljeni, izvršena rekonstrukcija, saslušani svedoci). U takvim predmetima, s takvim obimom ljudi, sve se uradi mnogo brže, tvrde oni. Konačno, 2. novembra završena je istraga na osnovu koje je podignuta optužnica za međunarodni terorizam, a za koji je zaprećena kazna od tri do 15 godina zatvora. Potom je trebalo da prođu još dva meseca da bi ta optužnica stupila na pravnu snagu, dakle 31. decembra. Posle toga iznova prolazi vreme, još mesec i po, sve do novozakazanog pretresa za 17. februar. Okrivljeni su sve vreme u pritvoru, uz minimalne kontakte sa spoljnim svetom. Razdvojeni su međusobno, u sobama su zajedno sa 10 do 15 ostalih pritvorenika, neki su i u zatvorskom tobož’ „hajatu“, a s obzirom na to da su ovi „teroristi“ mirni građani, obrazovani, mahom studenti, jedan čak sa prosekom 9,6, do sada nepoznati policiji (osim Trivunca koji je više poznat po političkim performansima kao što je bilo javno paljenje američke zastave u vreme dolaska američkog potpredsednika Džozefa Bajdena, za šta je bio osuđen na 10 dana zatvora), u njihovim ćelijama verovatno dolazi do sudara svetova. Društvo im prave dileri droge, ubice, obijači automobila, siledžije… Jednog od njih, Tadeja Kurepu, „cimeri“ su pokušali da reketiraju i tražili su da njegova porodica plati 2000 evra za lečenje nekog mafijaša obolelog od side. Dva meseca kasnije na licu mu je primećen i podliv ispod oka, posle čega je prošao lekarski pregled i prebačen u drugi deo zatvora.

Razlozi pritvora optuženih anarhista vremenom su menjali svoju argumentaciju: u početku je na snazi bio stav da ne mogu biti na slobodi kako ne bi ometali istragu i uticali na svedoke. Posle toga, tužilac je smatrao da treba da ostanu u pritvoru jer postoji opasnost da će ponoviti delo, iako okrivljeni nisu izjavljivali da bi to ponovo uradili, a i sam Iliopulos, zbog kog su i protestovali, već je bio pušten na slobodu. Kada je istraga završena i optužnica podignuta, opet im nije bilo dozvoljeno da izađu iz pritvora jer je Krivično vanpretresno veće pronašlo da učinjeno delo ugrožava život, imovinu, da je krajnje drsko, bezočno i da je učinjeno na javnom mestu. Sud je smatrao da na slobodi za njih nema mesta i po njegovoj volji okrivljene je trebalo što duže držati u pritvoru.

Ni odbrana ništa nije mogla. Posle ulaganja žalbe na produženje pritvora rešenje po toj žalbi nije stizalo, a pritvor je praktično automatski produžavan. U Zakonu o krivičnom postupku piše da čovek ima pravo da se žali i da po žalbi mora da se donese drugostepeno rešenje, ali ne piše šta biva kada se on žali a drugostepeno rešenje ne dođe ili se ne uruči braniocu. U međuvremenu se ustalasala i javnost. Grupa za monitoring procesa protiv šestoro anarhista održala je protest ispred Ministarstva pravde na kome je više od stotinu građana zahtevalo da se okrivljeni puste iz pritvora i da se odbaci „skandalozna politička optužnica za međunarodni terorizam“. S druge strane, pred istim tim sudovima, učinioci monstruoznih krivičnih dela brane se sa slobode, rečeno je tada na skupu. Održan je i okrugli sto povodom tužbe za međunarodni terorizam, a u otvorenom pismu koje je potpisao veliki broj profesora, umetnika, novinara kaže se da je proces protiv šestoro mladih ljudi zapravo politički proces. U posebnom pismu grupe profesora Beogradskog univerziteta i javnih ličnosti iz kulture ističe se da državni organi razbijanje jednog prozora na praznoj zgradi Ambasade Grčke uz pomoć dve zapaljene flaše koje nisu izazvale požar, karakterišu kao čin međunarodnog terorizma, što je delo koje u Krivičnom zakoniku Republike Srbije stoji odmah uz vršenje genocida, ratnih zločina i vođenje agresivnog rata. Ne tako davno, kaže se u pismu, tokom protesta održanih 21. februara 2008. godine nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, zapaljena je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu. Zgrada ambasade je znatno oštećena požarom, dok je jedan od napadača tom prilikom izgubio život. Jedini učesnik ovog napada koji se našao na optuženičkoj klupi tereti se za izvršenje teškog dela protiv opšte sigurnosti.

ODAKLE DUVA VETAR: Za delo terorizma niko nije optužen ni kada su gađane slovenačka ambasada, hrvatska, bosanska, britanska, nemačka, i to u organizovanoj akciji i sa znatno većom štetom. Doduše, odnos sa pravoslavnom Grčkom, ionako opterećenom anarhističkim neredima, malo je posebniji. Takođe, za terorizam nije podignuta optužnica ni kada je paljena Bajrakli džamija i kada je izgorelo i uništeno mnogo parkiranih automobila u blizini. Za opasnost po život i imovinu tom prilikom tužilaštvo nije marilo. Strogoća se, kao i uvek, trenira u zadnjim redovima, kod onih koji nemaju velikog uticaja i debelu zaleđinu. Čak su i „deca“ iz Vršca, u proseku 18 godina, njih troje, dok su u oktobru lepili plakate „Sloboda uhapšenim anarhistima“, privedena i terete se za ometanje pravde. Zbog toga se 30 revoltiranih javnih ličnosti „samoprijavilo“ tužilaštvu da su počinili krivično delo ometanja pravde jer su učestvovali na okruglom stolu. Kao šlag na tortu došao je i reizbor sudija i tužilaca. Tako se od 1. januara optužena „šestorka“ više ne nalazi u nadležnosti Okružnog suda već, po novom, Višeg suda, imaju novog tužioca i novog sudiju. Što se ostalog tiče, i dalje su svi u pritvoru, pod istom tužbom.

Etiketa „radikalna levica“ koja im se pripisuje služi da ih praktično izjednači sa radikalnom desnicom, istinskom patologijom društva, nacionalističkom i nasilničkom. Međutim, anarho-sindikalisti, za razliku od ovih drugih, kažu za sebe kako učestvuju u socijalnim i političkim protestima, kako su bili na protestima 5. oktobra, kako su organizovali studentske proteste 2006. i 2007, gej paradu, kako podržavaju radničke štrajkove, antifašističke proteste… Levičarske grupacije u Srbiji su malobrojne, bez većeg uticaja na društvena gibanja osim možda na studentska, bez zabeležene agresije i nasilja u akcijama, naprotiv. Zapravo, nije poznato da radikalna levica kod nas uopšte postoji, osim ako je neko ne izmisli, neko kome to odgovara, makar to bila i sama radikalna desnica.