Već prvi pogled na Predlog budžeta Srbije, koji je Vlada usvojila pre sedam dana, upućuje na zaključak da se u 2010. godini ne očekuje ozbiljniji ekonomski napredak, ali da će se učiniti napor da se obezbedi nešto više sredstava za državne investicije u kapitalne infrastrukturne projekte i da će se nastaviti politika subvencionisanja posrnulih privrednih grana, kako krhki ukupni privredni oporavak ne bi bio ugrožen.
Osnovne cifre iz Predloga budžeta za iduću godinu – ukupni prihodi 655,9 milijardi dinara (oko 6,85 milijardi evra), ukupni rashodi 762,9 milijardi dinara (oko 7,96 milijardi evra) i budžetski deficit od 107 milijardi dinara (1,12 milijardi evra) – praktično su rezultat jesenjih pregovora sa Misijom MMF-a, pa otuda ne predstavljaju nikakvu novost. Ipak i sada treba primetiti da je „skok“ budžetskog deficita koji se projektuje za iduću godinu, u odnosu na onaj koji je bio projektovan za ovu, 2009. godinu, od 42,5 odsto, dobar pokazatelj šta se dogodilo tokom ove godine u domenu prikupljanja fiskalnih prihoda, pa se ta neugodna okolnost morala ugraditi u Budžet 2010.
Ministarka finansija Diana Dragutinović, koja je imala nesreću da svoj ministarski debi odigra baš u jednoj objektivno katastrofalnoj finansijskoj godini (pa je valjda zbog toga svaki čas neko proziva kao onu koja nije zadovoljila Predsednikova očekivanja i koja „treba da se popravi“) sada pokušava da Budžet za 2010. godinu predstavi kao „razvojni“ ističući da se naspram zamrznutih penzija i plata ide na više kapitalnih ulaganja (za Koridor 10. oko 9 milijardi dinara i za NIP 12 milijardi dinara), a zadržava se i visok nivo subvencija i podsticaja (43 milijarde dinara), kao i značajan volumen sredstava za „meko kreditiranje“ konjunkture (24,3 milijarde dinara). Naravno, sve je to suviše skromno, a pitanje je i da li se može podeliti dovoljno racionalno, s obzirom na maglovitost kriterijuma.
Suštinski problem je u tome što očekivani BDP Srbije u 2010. godini, od oko 33 milijarde evra, u suštini nije dovoljan da istovremeno pokrije nadoknadu proćerdanih penzionih fondova u vreme Miloševićevog režima i finansiranje reformisanja državnog aparata. Zbog toga se i u budžetu za 2010. godinu planira pomoć socijalnim fondovima od ukupno 263,3 milijarde dinara (samo Penzionom fondu 215 milijardi dinara), a za plate u javnom sektoru izdvojiće se 182,6 milijardi dinara. Kada se saberu ove dve stavke (445,6 milijardi dinara) odmah se preskoči pola budžeta projektovanog za iduću godinu.
Tačnije rečeno, kada bismo iz budžeta za 2010. godinu isključili dotacije fondu penzijskog osiguranja (zato što je on devastiran devedesetih godina proteklog veka), koje u normalnim zemljama i ne postoje – izašlo bi da država Srbija, sa „efektivno“ oko osam miliona stanovnika, planira da potroši tek nešto oko 5,5 milijardi evra. U takvoj konstrukciji – mogli bismo čak reći da imamo suviše skromnu državu. Nažalost, čak i „u najboljim namerama“, bahato se mogu trošiti i najmanja sredstva – što pokazuje i prvi izveštaj državne revizije.
Kada se pogleda prihodna strana projekcije budžeta za 2010. godinu, u kojoj dominiraju PDV (29 odsto) i akcize (20 odsto), vidi se da se očekuje sakupljanje 35 milijardi dinara više nego u ovoj godini (28 milijardi dinara više nego što će PDV dati ove godine). Određene fiskalne reforme koje za iduću godinu najavljuje Ministarstvo finansija, sa idejom da se makar malo uveća učešće poreza na dohodak građana u budžetskim prihodima (koji sada donose samo 12 odsto tih prihoda), možda bi trebalo da dobiju veći prioritet. Kao i svi drugi potezi koji bi građanstvo uverili da se teži pravednijem poreskom sistemu.
Ako ostavimo po strani ove i druge „najave“ Ministarstva finansija (kojima nedostaje obnavljanje najave da će se konačno krenuti i u donošenje zakona o restituciji), ostaje neizvesnost da li će se 2010. namaknuti i relativno skromno planirani fiskalni prihodi. Sve to zavisi od očekivanog minimalnog privrednog rasta (1,5 odsto porasta BDP-a). Naravno, ako i taj mali rast izostane, cela budžetska konstrukcija se može nakriviti, što bi bilo veoma opasno za Vladu – s obzirom da će iduća godina biti druga zaredom sa zamrznutim nivoom penzija i plata. Zbog toga je pitanje pokretanja konjunkture, takozvano „egzistencijalno pitanje“ i sadašnje vladajuće koalicije. Čini se da je Vlada toga već svesna, pa planira povećanje državnog „javnog duga“ sa manje od 7 na blizu 11 milijardi evra.
