Beogradska vodena prevara

Na obali Save, negde u ravni Glavne železničke stanice, 15. aprila je svečano postavljen kamen temeljac za Kulu „Beograd“. Tako se naziva najviša građevina još neizgrađenog „Beograda na vodi“. Bila je to peta svečanost otvaranja ili promocije nekog od budućih delova kontroverznog projekta u poslednjih petnaestak meseci. Naspram optimističkih najava, u dosadašnje realne rezultate se mogu ubrojati kompletno završen kafić na obali reke, dve monumentalne makete, jedna polovično renovirana zgrada, jedna rekonstruisana ulica i deo šetališta, otpočeti radovi na dve stambene zgrade i nepregledan niz spornih izmena i kršenja domaćih zakona.

JEDAN ČOVEK: Glavni akteri postavljanja kamena temeljca su bili premijer Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Upravnog odbora investicione arapske kompanije Igl Hils Mohamed Alabar i gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Oni su u nelegalnom kafiću „SavaNova“ (vidi „Vreme“ 1261, marta 2015) objasnili da će: kula potpuno promeniti izgled Beograda i Srbije, obasjati potencijale Beograda, ali i Novog Sada, Niša, Kragujevca, Leskovca, Subotice, da će se njome nadoknaditi ono što je propušteno u poslednjih 30 godina, da će ljudi shvatiti da „oni“ umeju da sanjaju i uspeju i da su deo sveta, da će Beograd postati centralno mesto za turizam i trgovinu u regionu…

Premijer Vučić je rekao i da je uveren da će i oni ljudi koji su bili protiv ovog projekta doći da uživaju na najlepšoj promenadi u Srbiji, i u onome što je nazvao „kreiranje novog života na desnoj obali Save“.

Nakon tih govora, stotinak okupljenih je odšetalo niz Savu, ka mostu Gazela. Mesto gde je pre pola godine otvoreno gradilište za prve dve zgrade „Beograda na vodi“ ograđeno je reklamnim paravanima, a kroz dva „prozora“ se može videti da radovi napreduju. Vidi se izbetonirana ploča iz koje vire armatura i započeti stubovi. Tu su neke građevinske mašine, jedan kran, nekoliko radnika… Uz taj paravan su postavljeni stolovi na kojima su predstavljeni uzorci materijala od kojih će biti uređen enterijer buduće kule.

foto: mirko rudić

Nakon svečanog posmatranja bilborda na kome se nalazi nekoliko informacija o gradilištu (vidi antrfile „Postoji li građevinska dozvola?“), Alabar i Vučić su napisali poruke za vremensku kapsulu koja će biti ugrađena u temelje kule, pa su lopatama ubacili kolica betona u rupu nasred platoa. Nakon što je Alabar dao lopatu gradonačelniku Beograda da i on učestvuje u postavljanju kamena temeljca, premijer je primetio da se investitor „brzo umara“, a da se „Siniša teško prihvata lopate“. Gradonačelnik je, uz kiseo osmeh, odgovorio nešto poput: „A, jeeeste!“

foto: mirko rudić

Čitava ceremonija je izgledala mnogo svedenije i skromnije nego ona sa kraja septembra kada je postavljen prvi kamen temeljac „Beograda na vodi“ (vidi „Vreme“ 1291, oktobra 2015). Ovaj put su, osim premijera, gradonačelnika i arapskih investitora, među gostima bili samo gradski funkcioneri: glavni gradski urbanista Milutin Folić i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda Nela Mićović. Nije bilo balona, razglasa, urmi i suvih šljiva, devojaka obučenih u zastave Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao ni stranačkih pristalica koje bi aplaudirale niti aktivista pokreta „Ne da(vi)mo Beograd“ koji bi zviždali.

Atmosfera je bila toliko tiha da su u šetnji nazad ka kafiću „SavaNova“ svi mogli da slušaju telefonski razgovor Andreja Kesića, kontroverznog menadžera koga mediji dovode u vezu sa nekoliko beogradskih ugostiteljskih lokala među kojima je i sporni kafić na obali Save. „…Čovek je fantastičan. On potpuno čisto i temeljno radi, a sve kroz rupe u zakonu. Sa njim sam radio i ‘Pevac’ i još neke poslove…“, pričao je u slušalicu svog telefona Kesić, a zatim sagovorniku rekao da je skoro registrovao automobil, da su se radnici na šalteru iznenadili kako nema nijednu kaznu za parkiranje, kako je tako najbolje, kako ne želi da ga iko juri i traži…

OD KAMENA DO KAMENA: Od prethodnog kamena temeljca, položenog 27. septembra, u javnosti se periodično pričalo o kapitalnom projektu aktuelne vlasti. Nedelju dana od početka izgradnje dveju stambenih zgrada, počela je i prodaja stanova u njima. Iz kompanije „Beograd na vodi“ d.o.o. su izvestili javnost da je prodato čak 75 odsto ponude. „Ovo predstavlja ključnu prekretnicu u razvoju projekta“, rekao je tada generalni direktor te firme Nikola Nedeljković i dodao: „Veliki broj kupaca je iz Srbije, a za njima sledi dijaspora. Fantastičan odziv i veliko poverenje koje su današnji kupci stanova ukazali ‘Belgrade Waterfrontu’ označava svetlu budućnost za naš projekat.“

Gradonačelnik je, ponekad u društvu premijera Vučića i investitora Alabara, obilazio radove i svaki put su konstatovali da sve ide po planu, čak i brže nego što je najavljeno. „Ukoliko budemo pratili ovu dinamiku, već u januaru 2016. imaćemo građevinske radove iznad zemlje na izgradnji prve dve stambene kule, koji će biti vidljivi za građane“, rekao je Mali u oktobru prošle godine. U novembru je rekao nešto slično: „S obzirom na dinamiku radova očekujem da ćemo u martu, aprilu naredne godine imati sve ove zgrade iznad zemlje.“ Na postavljanju kamena temeljca za Kulu, u aprilu ove godine, rekao je da će građani videti i prve radove iznad zemlje – za mesec i po.

U međuvremenu, martovski porast vodostaja Save je od gradilišta napravio omanje jezero. „To je porozno tlo i podzemne vode su sasvim normalna stvar“, rekao je za „Večernje novosti“ direktor „Beokom servisa“ Darko Glavaš. „Gde god dublje u Beogradu kopate, javi se voda. Pumpe ispumpavaju vodu i to je rutinska stvar. To što se ovde stvorilo jezero nema nikakve veze sa porastom vodostaja.“

Usput su gradonačelnik i njegovi saradnici najavljivali naredne korake. „Tokom letnjih meseci 2016. godine u planu je da počnu radovi za hotel ‘W’, koji će imati pet plus zvezdica i to će biti prvi sledeći objekat koji će se graditi nakon postavljanja kamena temeljca za Kulu ‘Beograd’“, rekao je Siniša Mali. Za leto je najavljen početak radova i na tržnom centru i još dva objekta. Pre koju nedelju počela je izgradnja nove obaloutvrde na Savskoj promenadi u dužini od 488 metara, a najavljeno je da će šetalište biti završeno do sredine maja; do kraja 2017, Most „Miladina Zarića“ (stari železnički most) će biti proširen i za pešački saobraćaj, biće završeni urbanistički uslovi i projekat za gondolu od Kalemegdana do Tržnog centra Ušće, a rekonstruisaće se i Brankov most. U oktobru ove godine će biti izmeštena Lastina stanica u Blok 42, a za drugu polovinu 2017. planiran je početak izgradnje nove autobuske stanice…

Kula "Belgrade"

Kako je objavljeno još 1. marta, na javnom uvidu urbanističkog projekta Kule „Beograd“, projektnu dokumentaciju za buduću najvišu građevinu ovog dela Evrope su izradile domaće firme Energoprojekt i DNEC d.o.o. Arhitektonskim delom projekta bavila se američka firma „Skidmore, Owings & Merill LPP“ (SOM).

Tada je rečeno i da će Kula biti građena na katastarskoj parceli 1508/411 katastarske opštine Savski venac; da će biti visoka 168 metara, da će imati 42 sprata i oko 50.000 kvadrata, 222 luksuzna stana, da će na prvih devet spratova biti hotel St Regis Belgrade sa 125 soba, na prva dva podzemna nivoa će biti parking, a da će na vrhu kule biti restoran sa pogledom na čitav grad. Takođe, u Kuli ništa neće biti obeleženo „baksuznim brojem 13“.

Premijer Vučić je pre dve godine, na predstavljanju projekta „Beograd na vodi“, rekao da će pre kraja 2016. Beograđani „moći da se dive Kuli i prostoru oko nje“. Na postavljanju kamena temeljca za Kulu ipak je rečeno da će Kula biti izgrađena u periodu od dve i po do tri godine, dakle, 2018. ili 2019.

Kula je u početku trebalo da bude visoka 220 metara. Kasnije je njena visina smanjena na 200 metara, pa u martu na konačnih 168. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali je rekao da je za to smanjenje odgovoran „tim dizajnera iz Čikaga“, koji je ocenio je da bi se Kula „lepše uklopila u perspektivu grada ukoliko bi bila niža“.

Izgled kule se takođe menjao iz godine u godinu. U zgradi Geozavoda, gde se nalaze monumentalne makete čitavog „Beograda na vodi“ i dveju stambenih zgrada koje se grade, još nema makete kule koju po gradskim kafanama i društvenim mrežama nazivaju „krastavac“ i „vibrator“.

(foto: mirko rudić)

REAKCIJE: Kamen temeljac za kulu „Beograda na vodi“ je bio jedan od ukupno pet takvih kamenova u izbornom aprilu. Iako gradonačelnik to objašnjava početkom građevinske sezone, u Inicijativi „Ne da(vi)mo Beograd“ su za „Vreme“ rekli da nisu protestovali na postavljanju kamena temeljca za kulu zato što nisu želeli da na taj način budu iskorišćeni u izbornoj demagogiji vladajuće stranke. Ali ne samo zbog toga: „Ceo događaj oko novog kamena temeljca je organizovan pod velom tajne i za njega se saznalo tek u kasno popodne, dan pre postavljanja kamena“, kaže za „Vreme“ Dobrica Veselinović iz Inicijative. „Postavljamo pitanje – ako je sve sjajno kao što gradonačelnik i premijer govore prilikom svakog obilaska tog gradilišta, ako su ta izgradnja i taj projekat nešto toliko dobro kao što nam pričaju, zašto je onda problem da jedan takav svečani trenutak bude dostupan za sve građane Beograda?“ Da je prisustvo svečanom polaganju kamenu temeljcu za Kulu bilo veoma kontrolisano, svedoči i reporter „Vremena“ kome su na ulazu u Hercegovačku ulicu koja vodi ka obali Save tražili ličnu kartu na kontrolu.

foto: milovan milenković

Početkom aprila se deklaracijom oglasila i „Akademija arhitekture Srbije“, grupa istaknutih arhitekata koja odavno kritikuju „Beograd na vodi“. U njihovoj deklaraciji se traži hitna smena glavnog urbaniste Beograda Milutina Folića, direktora Urbanističkog zavoda Nebojše Stefanovića, direktorke Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nele Mićović i arhitekata koji su članovi Komisije za planove. Razlog: „Izneverili su svako poverenje građana i struke, dok su u svojoj neupitnoj servilnosti prekršili etički kodeks profesije.“

Kritikama se, uobičajeno mlakim intenzitetom, priključuje i opoziciona Demokratska stranka. „Danas nije postavljen kamen temeljac za najvišu zgradu u ovom delu Evrope, već za najveću korupciju u Evropi“, rekao je Balša Božović iz DS-a. Iz centrale vladajuće Srpske napredne stranke su odgovorili da je „kamen temeljac za najvišu kulu u ‘Beogradu na vodi’ danas postavljen u Srbiji, a ne na Maldivima“, aludirajući na to što je Božović letovao na ovim ostrvima u blizini Indije.

foto: mirko rudić

FRAUD: Prošlo je već više od četiri godine kako „Beograd na vodi“ pliva u svakodnevici Beograđana. Osim najavljenih radova, na red dolaze i problemi iseljenih porodica koje su uz velike pritiske privremeno pomerene sa teritorije namenjene ovom projektu, istekla je i privremena dozvola za rad kafića „SavaNova“, a zaposleni u „Beogradu na vodi“ d.o.o. ne odgovaraju na bezbrojna pitanja javnosti i novinara sa obrazloženjem da su oni privatno pravno lice i da nisu dužni da obaveštavaju javnost o svom poslovanju.

Brižljivo se pazi na prezentaciju čitavog projekta, pa su tako izbledele zastave sa savskog šetališta zamenjene novima. Pravovremeno se popravljaju i gigantski bilbordi koje vetar cepa. Na prilazima Beogradu auto-putem iz pravca Šida ređaju se oznake „Belgrade Waterfront 10, 7, 5, 3… km“, samo što na nultom kilometru gotovo ničega nema. Na nekoliko mesta po gradu su postavljeni putokazi sa strelicama i natpisom „Belgrade Waterfront“. Na jednom od njih je neko poslednjih pet slova promenio u „fraud“, tako da bi se sada natpis sa engleskog mogao prevesti kao „Beogradska vodena prevara“.