Beograd – Novi Pazar, via Istanbul

„Na liniji Beograd–Sarajevo–Ankara pronađeno je rešenje o jedinstvenoj islamskoj zajednici. Predstavnici Beograda, uključujući i najviše zvaničnike Srbije, dali su saglasnost na sporazum“, rekao je pre oko dve nedelje Sulejman Ugljanin, ministar bez portfelja u Vladi Srbije, povodom pokušaja Turske da pomiri dve islamske zajednice u Srbiji. „Proces objedinjavanja islamske zajednice je nezaustavljiv“, pridružio se optimističnim (pr)ocenama i ministar Rasim Ljaljić. A onda se, vrlo brzo, ispostavilo da u razgovore nisu uključene strane koje bi trebalo da se mire. Naime, iz Islamske zajednice (IZ) Srbije na čijem je čelu Adam Zilkić stigla je vest da njih niko ništa nije pitao, a da su jedine informacije kojima raspolažu one iz medija.

Dan za danom postajalo je sve nejasnije da li pregovori idu kako treba ili su upravo propali. Iz Islamske zajednice u Srbiji iz Novog Pazara stižu izjave da se sve kreće po planu (samo je pitanje, valjda, čijem), kao i da su oni zadovoljni tokom razgovora. O sadržaju istog ćute, osim što povremeno najave pobedu.

Sveopštoj zbunjenosti pridružila se i Islamska zajednica Preševa, Bujanovca i Medveđe kojoj se, takođe, niko nije obratio i koja neće prihvatiti sporazum u kojem nije učestvovala. Konačno, na portalu sandzaknews.com pojavio se tekst sporazuma u 15 tačaka, a prva je da bi sedište jedinstvene Islamske zajednice bilo u Novom Pazaru.

POTPISNIK NIJE PRISUTAN: Po tom sporazumu, jedinstvena Islamska zajednica bi imala šest muftijstava i delovala bi „u skladu sa Ustavom Srbije poštujući njen teritorijalni integritet i suverenitet“. Čelni ljudi postojeće dve ne bi se kandidovali za najviše funkcije u budućoj jedinstvenoj zajednici, a te mogućnosti ne bi imali ni „jastrebovi koji su doprineli (dosadašnjim) podelama“. Takođe, zabranjena je svaka politička aktivnost muftija i verskih službenika, iz čega logično sledi da oni ne mogu osnivati političke stranke niti podržavati bilo koju političku opciju, kao i da džamije ne smeju biti mesta za političku propagandu. Realizaciju sporazuma nadgledaće nezavisna komisija od šest članova, po dva iz Srbije, BiH i Turske. U tačkama 5 i 6 stoji da predstavnici obe strane treba da imaju jednak tretman, a da će završni usaglašeni tekst potpisati predsednik turskog Dijaneta Mehmet Gormez, Cerić, Zilkić i Zukorlić. Tim potpisima stalo bi se na kraj podelama koje su počele 2007.

Glavni u trenutnim pregovorima o pomirenju su predstavnik turskog Dijaneta, odnosno Direkcije za verske poslove u vladi Turske Mehmed Gormez i reis Islamske zajednice BiH Mustafa Cerić za koga IZ Srbije smatra da je ideolog i kreator sporazuma. Inače, reis Mustafa Cerić je poznat po političkom delovanju i pozivima na „panbošnjačko buđenje“.

Na prvi pogled je problematično da jedan od potpisnika, Adam Zilkić, niti je uključen u razgovore, niti je iko s njim kontaktirao, a pritom, iz IZ Srbije više puta je ponavljano da neće pristati na izmeštanje zajednice u Novi Pazar (vidi okvir).

Zanimljivo je da je, nekoliko dana pošto je turski predlog došao u Srbiju, Sead Šaćirović, predsednik Medžlia Islamske zajednice u Novom Pazaru dao ostavku na tu poziciju a kao razlog naveo je „stanje obespravljenog bošnjačkog naroda u Srbiji“ za koji će se ubuduće boriti kao deo političke partije, Bošnjačke demokratske zajednice, na čijem se čelu nalazi šurak Muamera Zukorlića. To je vrlo brzo protumačeno kao nastavak Zukorlićevog uticaja na politiku, preko njegovih ljudi, kada sam bude prestao da izlaže svoje političke stavove i da se bori za njih na način na koji to danas radi.

Deo javnosti je ovaj potez Turske video kao srpski pokušaj utišavanja Muamera Zukorlića. Njemu bi se donekle ugodilo kada je reč o verskim pitanjima, ali za uzvrat ne bi više politički talasao. Ovakva nadanja deluju pomalo naivno s obzirom na to da je uticaj muftije Zukorlića dovoljno velik, a mreža njegovih ljudi dovoljno razgranata da bi se delovanje utišalo time što on više neće držati „zapaljive govore“.

RADIO, NE RADIO…: Prve kadrovske procene bile su da će reis-ul-ulema Islamske zajednice u Srbiji Adam Zilkić otići u penziju, a da će na svojim pozicijama ostati muftije Muhamed Jusufspahić i Muamer Zukorlić.

Muftija Muamer Zukorlić izneo je mogući scenarij, dodavši da razgovori teku planiranom dinamikom ali da rezultate ne treba brzo očekivati. Beograd, po njegovim prognozama, može dati podršku turskoj inicijativi i time bi dokument bio primenjen u kratkom roku. Mogućnost je i da poglavari Turske i BiH potpišu sporazum bez saglasnosti Beograda, što bi „takođe urodilo plodom, ali bi bilo neophodno vreme“. Drugim rečima, rezultat bi bio isti, samo je u zavisnosti od podrške Beograda vreme za njegovo ostvarivanje drugačije. Rečima Muamera Zukorlića, do „pobede će doći ili dogovorom ili potpunim porazom protivnika“.

U IZ u Srbiji nam je rečeno da će u sledećih nekoliko dana javnost biti upoznata sa rezultatima razgovora, a do tada niko od uključenih ne može da iznosi nikakve informacije. „Danas je u ‘Blicu’ izašla vest da su pregovori propali. To je još jedna od izmišljotina koja govori o nečijoj nervozi, kao i stalna potreba za senzacionalizmom. Mi smo zadovoljni kako razgovor odmiče“, kazao je jedan od bliskih ljudi muftije Zukorlića. Na pitanje kako očekuju da će strana koja nije ni bila uključena u pregovore pristati na potpisivanje sporazuma, lakonski je odgovoreno „o tom potom“.

U međuvremenu je Dragoljub Mićunović izjavio da Srbija nema nameru da se meša u odnose verskih zajednica, ali da isto tako smatra da to ne bi trebalo da radi ni zvanična Turska. Međutim, ipak je dodao da sedište islamske zajednice mora da ostane u Beogradu.

Srpska vlast tvrdi da su Tursku, čiji je ministar spoljnih poslova doneo sporazum o pomirenju, pozvale verske zajednice, a da Srbija, kao i svaka dobra sekularna država, stoji po strani. Muftija beogradski Muhamed Jusufspahić, međutim, veruje da se Turska umešala zbog molbe Srbije, ne bi li se rešio „problem Zukorlić“. U ostrašćenom izveštavanju, sarajevski dnevni list „Avaz“ piše da predsednik Srbije Boris Tadić, iako glumi nezainteresovanost, „za sporazum je zainteresiran do ušiju“.

Nedavno se javio i savetnik u Ministarstvu vera Aleksandar Radović, poručivši da pomirenje nije nimalo blizu jer je podela autentična i duboka. „Ali nije ovde reč o verskoj, već o političkoj podeli. Reč je o Islamskoj zajednici Srbije koja je lojalna Republici Srbiji i o Islamskoj zajednici u Srbiji–Sandžaku, kako se sada zove, odnosno islamska zajednica koju predvodi Muamer Zukorlić i koja pokazuje jedan politički opozicioni element prema našoj zemlji, prema državnim institucijama i državnoj politici.“

Ako je to tako, onda bi bilo prirodno da se država umeša, ali ne u verska pitanja, već u onom polju gde se radi protiv nje, čime ne bi bio povređen princip sekularizma.

Konačno, muftija Muamer Zukorlić najavljuje pomirenje kome niko neće stati na put. Onaj sa kim treba da se miri, IZ Srbije, još ne zna o čemu se radi. Do trenutka zaključenja ovog teksta deluje da je pravo pomirenje daleko a da je tenzija bilo manje pre nego što je počelo da se govori o nedavnom sporazumu.

Muftija beogradski Muhamed Jusufspahić:

Nije nam potreban niko sa strane da bi nas ujedinio

„Ništa novo zasada, niko nas nije kontaktirao sa strane Turske, niti tamošnje verske zajednice“, kaže za „Vreme“ muftija Muhamed Jusufspahić. Naši napori u pravcu sporazuma, pomirenja neće ni stati ni propasti. Nas objedinjuje vera Islam, mi smo svi, prema tome, muslimani. Potrebno je da još neki shvate da živimo u Srbiji i da nas pored Islama objedinjuje i Republika Srbija, te da je glavni grad svake zemlje sedište glavnih institucija, pa i Islamske zajednice ove naše zemlje. Tim pre što je broj muslimana Beograda respektabilan u tom pogledu, i što i sve ostale islamske zajednice u svetu, pa i u regionu bivše nam zemlje, deluje iz svojih prestonica.

Kazali ste da se Turska umešala na poziv Srbije u nadi da će se rešiti „problem Zukorlić„. Ko je onda u toj priči „zakazao“ s obzirom na to da je, barem po ovome sto se zna, samo muftija Zukorlić i uključen u pregovore? Nekako, ne deluje da možete da rešite problem tako što onog ko ga izaziva jedinog uključite u buduće planove…

„U pravu ste, a takva tendencija je nastala uplitanjem bosanske strane, preciznije reisa bosanskoga i svebošnjačkoga, Mustafe efendije Cerića, koji je učinio sve da svoga muftiju Zukorlića zadrži na poziciji, s jedne, a da s druge strane ugasi Rijaset Islamske zajednice Srbije. Pritom se nije držao osnovnih principa koji su jedini mogući i suštinski temelji zbližavanja.“

Koji su to principi? Šta bi za vas, Islamsku zajednicu Srbije, bilo prihvatljivo rešenje?

„Naši principi su sledeći: Jednoća Stvoritelja, jedinstvo muslimana Srbije, celovitost Republike Srbije i IZS s Rijasetom na čelu, princip sekularnosti odnosa vere i politike, države i zajednice, udaljenost od kriminala, kriminogenih grupa i njihovih investicionih fondova. Uveren sam da ćemo mnogo lakše naći zajednički jezik sledeći ove principe.“

Ukoliko Islamska zajednica u Srbiji potpiše sporazum o pomirenju, kako ćete se vi ponašati?

„Idemo dalje. Nije ovo prvi put da se ovako nešto dešava. I 1994. godine su se u Istanbulu sastali neki ljudi iz bivših jugoslovenskih republika sa nekim neimenovanim predstavnicima iz Dijaneta, turske Islamske zajednice, i ne konsultujući nas, razmatrali i dogovarali sukcesiju IZ SFRJ, dajući pritom Zukorliću pravo na Srbiju. Iza naših leđa je sprovedeno i vezivanje za Cerića. Danas smo tu gde jesmo. Rijaset opstaje, ni zbog čega drugog do zbog toga što se njime uspostavljaju sklad, red, mir i stabilnost, uopšte.“

Mislite li, kada se u ovom trenutku sve uzme u obzir, da je ova turska inicijativa donela ili može da donese neki pravi rezultat?

„‘Turska inicijativa’, koja je u suštini inicijativa svih dobronamernih, a ne bih izostavio ni Republiku Srbiju, urodiće najlepšim plodovima onog trenutka kada bude zasnovana na principima koje sam spomenuo. U tom slučaju nam nije potreban niko sa strane da bi nas objedinio, jer sam siguran da po pitanju rastućeg problema vehabija u našoj zemlji, nikome ne pada na pamet da u arbitražu i posredništvo pozove Saudijsku Arabiju.“