Kako prestonica izgleda u leto 2024? Kakve veze sa tim što možemo da plivamo po ulicama imaju neplanska gradnja i seča drveća? I uopšte odsustvo bilo kakvog dugoročnog plana? A kako stoji Gradsko-saobraćajno preduzeće i druge komunalne službe
Ljudski um je kroz godine izmislio stotine načina da svetu dođe kraj. Mašta je našla načina da ljudski strah od smaka sveta pretoči u profit, kroz filmove i književna dela. Ideja je bezbroj: napredna vanzemaljska rasa pokorava Zemljane, džinovski meteorit pada na planetu, širi se virus od kojeg ljudi postaju zombiji. Tu su i one nešto realističnije pojave: zemljotresi, erupcije vulkana, cunamiji, nuklearne zime…
Početak jula u Beogradu zaličio je na kakve kulise, poligon za novi film o apokalipsi, a stanovnici prestonice Srbije postali su, mimo svoje volje, statisti u ovom delu u režiji prirode i (ne)rada komunalnih službi. Ni u nekim drugim delovima Srbije nije bilo bolje.
Prvo – ekstremno visoke temperature, pa osveženje u vidu kiše koje su prerasle u poplave – pucali su gromovi, nestajala struja, gejziri šikljali iz šahti, obrušavale se fasade, padalo drveće, tonuli automobili…
Za filmske sladokusce pripremljen je i obrt – nakon što je nevreme prošlo i kada su statisti pomislili da, posle svega, mogu da odahnu, počeli su da ih terorišu rojevi, ničim ometanih, komaraca. Uzgred, dok nastaje ovaj tekst, deo grada je opet ostao bez struje. Pre koji dan je jedan autobus opet počeo da se dimi, i to usred tunela.
Kako je do svega ovoga došlo? Kako se prestonica suočava sa kriznim situacijama? Koliko je na to (ne)pripremljena? Gde su i šta rade komunalne službe?
VOLITE LI RONJENJE
Nedavno je najavljeno proširenje kompleksa Beograd na vodi na prostor koji bi, između ostalog, zahvatao i Beogradski sajam, kao i levu obalu Save. Međutim, može se reći da se Beograd na vodi širi sa svakom većom olujom – tada ceo grad može da nosi ovo ime. Ili je možda primerenije napisati – u vodi.
Jedan od glavnih razloga potopa Beograda nakon svake veće kiše jeste jednostavna činjenica da voda nema kuda da ode. V. d. direktora JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” Radomir Vujadin nedavno je za RTS naveo kako je beogradska kanalizaciona mreža projektovana na bazi dvogodišnjeg proseka padavina. “Prosečna količina padavina u Republici Srbiji se kreće između 40 i 70 litara na mesečnom nivou. Mi smo imali za tri sata da je palo 68 litara po kvadratnom metru”, ukazao je on 4. jula.
Objasnio je i da postoji 55 kritičnih tačaka na mapi Beograda. “Uzroci nastanka tih kritičnih tačaka su višedecenijski – s vremenom su se pojavile i prirodne depresije i grad se neplanski širio, a svi oni i planski i neplanski su priključeni na postojeću kanalizacionu mrežu koja sve to ne može da primi”, naveo je Vujadin.
ZNAČAJ ZELENE INFRASTRUKTURE
Osim nedovoljno razvijene kanalizacione infrastrukture, Beograd nakon većih padavina ima problema i zbog nedostatka zelenih površina. Olga Andrić iz Ministarstva prostora objašnjava za “Vreme” da zelenilo nije rešenje svih problema, ali da može da pomogne u ublažavanju posledica većih padavina.
“Drveće zadržava dosta vode na lišću, pa se oticanje vode postepenije dešava. I zemlja sama apsorbuje dosta padavina. U Beogradu je u proseku oko deset odsto zelenila u kontaktu sa tlom, ali ni ti brojevi nisu potpuno precizni. Jer, ako se, na primer, ispod tla nalazi podzemna garaža, to zelenilo ima mnogo manje kapacitete da obavlja svoje funkcije”, ukazuje Olga Andrić i ističe da najmanji procenat zelenih površina u Beogradu ima Vračar.
Ona objašnjava da je sve ovo povezano sa bujanjem gradnje u glavnom gradu.
“Uglavnom, kada se radi neki plan, on podrazumeva unapređenje infrastrukturnih kapaciteta. Međutim, konstantno se dodaju novi kvadrati i novi spratovi, a investitori retko kada u dovoljnoj meri ulažu u infrastrukturu i ona je zbog toga preopterećena. Postoji i problem divlje izgradnje. Definitivno je da su zakazale i komunalne službe i institucije koje su zadužene za lokacijske uslove. Jer, kada se radi plan, potrebno je da komunalne službe izdaju uslove i da objave koliko je potrebno da se unapredi infrastruktura da bi ispratila porast broja stanovnika. To se često zaobilazi. Kad se grad ne planira, dolazi do velikih propusta”, ističe sagovornica “Vremena”.
Ona dodaje da se na Generalni urbanistički plan Beograda čeka već gotovo tri godine, a da ni Strategija razvoja grada Beograda još uvek nije usvojena. Uskoro će isteći rok kada je Strategija trebalo da bude doneta.
“Sve se radi bez dugoročnog plana. Postoji i trend rešavanja gradskih zona kroz prostorne planove posebne namene, što su planovi koji su namenjeni za rudnike, neka postrojenja, prirodne predele izuzetnih odlika. Samo ime ‘posebna namena’ kaže da to nije predviđeno za stambena naselja. Presedan je bio Beograd na vodi, ali sada to vidimo sa Ekspom i sa nacionalnim stadionom”, zaključuje Olga Andrić.
GRADSKO-SAOBRAĆAJNO POSRNUĆE
Sve srećne komunalne službe liče jedna na drugu, svaka nesrećna služba nesrećna je na svoj način. Kada govorimo o nesrećnome, JKP “Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd” (popularno rečeno – GSP), šampion je u takmičenju lošeg upravljanja i zanemarivanja. Dotrajalim autobusima nedostajala je još samo poplava – požare su već imali – da upotpune spisak nedaća koje su ih zadesile. Bilo je tu svega – od pomenutih požara, preko prepolovljenih i pokvarenih autobusa, vrata koja ne mogu da se zatvore, otpadanja točkova i, zbog toga, smrtnih slučajeva.
Mnogi autobusi odavno prokišnjavaju, a posle nedavnih obilnih padavina, građani su na društvenim mrežama počeli da dele snimke iz poplavljenog gradskog prevoza.
Na sve to, stiže i vest da je, nakon raskida saradnje sa Kentkartom, prodaja karata u GSP-u opala za 1,7 milijardi dinara. U prevodu, grad je prošle godine od naplaćenih karata zaradio 1,7 milijardi dinara manje nego 2022. godine, objavila je Državna revizorska institucija.
Saradnja sa turskim Kentkartom raskinuta je sredinom prošle godine, pa je zbog toga i finansijski izveštaj za 2023. podeljen na dva dela. U periodu od 1. januara do 25. maja 2023. godine naplaćeno je gotovo 2,7 milijardi dinara od strane Kentkarta, firme koja je po osnovu ugovora o javno-privatnom partnerstvu u ime i za račun Grada Beograda vršila prodaju svih vrsta karata u Integrisanom tarifnom sistemu. U drugoj polovini godine, nakon raskida saradnje i uvođenja novog sistema naplaćivanja karata – kada je ovaj posao preuzelo javno preduzeće “Naplata prevozne usluge Beograd” – naplaćeni su prihodi u iznosu od oko 1,9 milijardi dinara. Odnosno, 800 miliona dinara manje nego u prvoj polovini godine. Podaci za 2024. godinu i dalje nisu poznati.
GODINE KOJE SU POJELI KOMARCI
Idemo dalje: kombinacija vrućine i vlage stvorila je idealne uslove za namnožavanje komaraca. Oni su tu, mnogo ih je i – ne možete im ništa. Građani širom Beograda žale se na rojeve neverovatno izdržljivih komaraca, koji nekako ne reaguju, makar ne dovoljno, na obične sprejeve.
JKP “Gradska čistoća”, prema pisanju medija, nedeljama sprovodi akcije suzbijanja odraslih komaraca, ali čini se bez većeg uspeha. Ipak, saopštenja o akcijama uglavnom se svode na najave, uz napomenu “ukoliko vremenski uslovi dozvole”.
Pitali smo JKP “Gradska čistoća” koliko je do sada bilo akcija suzbijanja komaraca, ali sa ove adrese nije stigao odgovor.
DAN POSLE SUTRA
Osim poplavljenih ulica i autobusa, nedavna kiša je napravila materijalnu štetu i mnogim građanima. Na primer, društvenim mrežama su počeli da kruže video-snimci i fotografije drveća koje je, pod udarom jakog vetra, padalo na parkirane automobile. Ukoliko je vozilo bilo propisno parkirano i ako je oboreno drvo u nadležnosti JKP “Zelenilo Beograd”, građanin ima pravo da od ovog preduzeća traži novčanu naknadu. Ukoliko to nije bio slučaj, a automobil nije osiguran, vlasnik vozila troškove pokriva sam.
I dok se Beograd polako oporavlja, komunalne službe bi trebalo da u čitavom procesu igraju važnu ulogu. Posebno je bitna Gradska čistoća, čiji radnici zaista danima čiste ulice i otklanjaju posledice nevremena.
Ovo preduzeće broji oko 3000 radnika. Samim tim, javlja se sledeće pitanje: ako uzmemo u obzir razmere štete u Beogradu, najezde komaraca i, uz to, redovne dužnosti prikupljanja otpada – da li je ovaj broj radnika dovoljan? I da li je to jedan od razloga zbog kojih Beograd ovih dana deluje još disfunkcionalnije nego inače?
Jedno je sigurno – normalno delovanje komunalnih službi ključno je za tok redovnog života u gradu. Kada se one preopterete unutrašnjim problemima – i na sve to pokušavaju da deluju u gradu u kom je dugoročno planiranje misaona imenica – posledice osećaju svi.
Javna preduzeća u Srbiji su 2023. godine u zbiru ostvarila pozitivan finansijski rezultat. Za razliku od 2022. godine, kada su poslovala sa gubitkom od 74,9 milijardi dinara, lane su javna preduzeća bila znatno uspešnija ostvarivši pozitivan neto rezultat od 7,3 milijarde dinara.
Međutim, najveći razlog za ovo poboljšanje leži u činjenici da se najveći “gubitaš” Elektroprivreda Srbije od prošle godine ne vodi kao javno preduzeće, već kao akcionarsko društvo – EPS je prethodnu 2022. godinu okončao sa gubitkom od gotovo 72,6 milijardi dinara.
U Beogradu je najviše novca izgubilo Gradsko saobraćajno preduzeće, koje je 2023. završilo sa minusom od 879 miliona dinara. Ipak, čak i ovo je poboljšanje u odnosu na 2022, koju je GSP završio sa gubitkom od gotovo pet milijardi dinara.
Gubitak su 2023. godine ostvarili i JKP “Pogrebne usluge”, koje je prošlu godinu okončalo sa minusom od 26 miliona dinara i JKP “Beograd put”, koje posluje sa minusom od gotovo 76 miliona dinara.
Druga komunalna preduzeća su godinu završila u plusu, ali ni to ne znači da su bez problema. Dobro obavešteni izvor “Vremena” kaže da je JKP “Zelenilo Beograd” ranije ove godine pozajmilo novac od JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” da bi zaposlenima moglo da isplati zarade. “Zelenilo” broji oko 1200 zaposlenih, dok u BVK radi približno 2700 ljudi.
Iz finansijskih izveštaja može da se sazna dosta, ali ni oni ne daju potpunu sliku poslovanja. Na primer, pomenuto “Zelenilo” je prošlu godinu završilo sa oko 60 miliona dinara u plusu, ali većina prihoda ovog preduzeća dolazi iz budžeta Grada. I odvajanja iz budžeta za GSP su se utrostručila – davanja Gradskog sekretarijata za finansije su sa milijardu dinara u 2022. porasla na 3,2 milijarde u 2023. godini.
Šta poručuje režim koji slavi čoveka osuđenog za genocid i zločine protiv čovječnosti? Zašto je Rasim Ljajić jedini na derbiju reagovao kako dolikuje? Zbog čega Vučić više nije mogao odlagati narodno izjašnjavanje? Gde su tu opozicija i studenti? I kako je Srbija postala umorna od lidera
“Nisam ravnodušna prema tome što neko može da me vidi, čuje ili fotografiše, ali prva reakcija mi je bila bes”, kaže za “Vreme” studentkinja Milica čiji je telefon napadnut špijunskim softverom. “Mogli su da upale kameru dok se tuširamo, pričamo privatne stvari. Nije normalno ovo što se dešava... Mislim da je takvom sloju ljudi čak neshvatljivo da nešto može da funkcioniše bez ucene, bez potplaćivanja, nego samo uz čistu volju, želju i entuzijazam da uspemo u našoj borbi”
Kada se BIA (na slici) zainteresuje za nekoga, tvrde izvori “Vremena”, preko svojih spavača u medijima ili političkim strankama pusti neku optužbu, najčešće da taj i taj sarađuje sa tajnim službama druge zemlje, da je izdajnik, strani plaćenik i slično. Na osnovu toga, od tužioca se pribavi potrebna dozvola za nadzor komunikacija, što onda predstavlja pravno pokriće za špijuniranje svake vrste
Srbija se u Evropi sada i javno naziva “žarištem” na kojem se vrbuju i za sabotaže obučavaju ruski ljudi. O tome se u Beogradu samo ćuti
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
