Atentati iz tabloida

Stvari su počele da se ubrzavaju: između atentata na Aleksandra Vučića koji su, po navodima tabloida, planirali Dragan Đilas i Boško Obradović do novog pokušaja preko naslovne strane NIN-a prošlo je mesec dana. Od te naslovne do karikature Predraga Koraksića Koraksa u dnevnom listu „Danas“ i crtanja mete na predsedničkim grudima prošlo je svega 24 sata. Razni aleksandri martinovići, vladimiri đukanovići i nebojše stefanovići uz pomoć prorežimskih medija (TV Pink, „Informer“, „Kurir“, „Alo“) „sasređenom vatrom više strelaca po neprijatelju“ precizno su identifikovali i locirali inspiratore atentata na Vučića. Naravno, prvoosumnjičeni je Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, a drugi je lider Dveri Boško Obradović. U ovoj podeli karata glavnom i odgovornom uredniku NIN-a Milanu Ćulibrku i Koraksu pripala je uloga Zvezdana Jovanovića. Koliko god zadatak bio težak, pokušali smo ovim tekstom da pobrojimo sve, srećom neuspešne, atentate na Aleksandra Vučića.

RADIO–TELEVIZIJA SRBIJE (RTS) – 23. APRIL 1999.

Javnosti je malo poznato da je prvi dokumentovani pokušaj atentata na Vučića u organizaciji NATO-a i CNN-a trebalo da se desi u noći u kojoj je bombardovana zgrada RTS-a. U proleće ove godine portal Srbijadanas pisao je da je, prema tvrdnji poslanika Srpske napredne stranke (SNS) Vladimira Đukanovića, profesor Pravnog fakulteta Branko Rakić došao do dokumenta koji je faksom poslao saradnik čuvenog američkog voditelja Larija Kinga u kojem se potvrđuje da je u petak 23. aprila 1999. u tri časa ujutro bio zakazan intervju sa Aleksandrom Vučićem u zgradi RTS-a. Podsetimo, RTS su snage NATO-a bombardovale pomenute noći u 2.06, Lari King je tada radio za CNN, a Vučić je bio ministar za informisanje u Vladi Republike Srbije. „Srbijadanas“ piše: „Indikativno je da je Vučić trebalo da stigne u zgradu RTS-a u 2 i 30 časova, a zgrada nacionalne televizije je bombardovana u 2 časa i 6 minuta. Ako nekog zovete da dođe u zgradu u 2 časa i 30 minuta, a zgrada bude bombardovana u 2 časa i 6 minuta, očigledno je da želite da ga navučete da u zgradi bude u vreme kada će ona biti bombardovana. Pre svakog gostovanja morate doći ranije, kako bi se obavile sve potrebne pripreme. Vučić nikada o tome nije hteo da govori“, kazao je Đukanović. „U zgradi je u to vreme bila Vučićeva majka Angelina, koja umalo nije stradala. Pretpostavljam da je Vučić samo pukim slučajem zakasnio i tako izbegao da sigurno izgubi život.“

Iz tog vremena ostala je priča da je Vučić bio veoma ljut i hteo da napusti vladu, ali su ga umolili da ostane i dodelili mu stan od 100 kvadratnih metara na Novom Beogradu ne bi li se odljutio. Ono što nije priča jeste činjenica da je on taj stan prvo otkupio, a zatim 2002. na njega platio ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra.

POTOČARI – 11. JUL 2015.

Posle bombardovanja Vučić nije imao većih problema ni po svoju bezbednost ni po vlast koju je konačno 2012. osvojio. Ukoliko ne računamo par omanjih pokušaja državnih udara na kojima je posebno insistirao tabloid „Informer“.

Jedan se desio u Londonskoj školi ekonomije (LSE) krajem oktobra 2014. koji je „Informer“ u tekstu „Pokušaj prevrata – Tajkuni, stranci i mafija udruženi na istom zadatku“ detaljno analizirao: „Jer da li je moguće da baš sasvim slučajno Nikola Sandulović, kontroverzni biznismen vrlo sumnjive prošlosti, u ponedeljak uveče napadne premijera Vučića u Londonu, a da u istom danu Specijalni sud vrati pasoše i ukine zabranu izlaska iz zemlje Miroslavu Miškoviću i njegovom sinu Marku? Konačno, otkud to da istog dana srpski advokati bukvalno na silu nastavljaju svoj štrajk?! Stručnjaci, sagovornici ‘Informera’, odbacuju mogućnost bilo kakve slučajnosti, kažu da ovo jeste sinhronizovan napad na vlast i upozoravaju da su tajkuni, mafijaši i stranci krenuli đonom na Vučića.“

Međutim, prvi fizički napad na Aleksandra Vučića desio se kada je u leto 2015. kao predsednik Vlade u Memorijalnom centru Potočari prisustvovao komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici. Tabloid „Telegraf“ je šturo izvestio da je Vučić: „Nakon što je ostavio cveće na spomen-ploči, prvo je izviždan, da bi neko iz mase bacao kamenice u pravcu kojim se kretao… Jedan član delegacije pokušao je premijera zaštititi kišobranom, ali je on to odbio.“

Dan posle napada „Kurir“ u tekstu „Atentat na Vučića u Srebrenici – ekstremisti urlali – Ubij govno četničko!“ donosi više detalja: „Uz povike ‘Alahu ekber’, ‘Idi kući, četniče’, ‘Ubij ga’, ‘Ubij go.no četničko’ masa je Vučića gađala flašama, upaljačima, kamenicama, ali i cipelama, što je u muslimanskom svetu znak najvećeg nepoštovanja.“

Bolje obavešteni „Informer“ imao je informacije čak jedan dan uoči komemoracije da će se napad desiti, a 11. jula je to potvrdio u tekstu: „Vučiću rasečena glava! Napad na premijera unapred organizovan“.

Do danas je ovaj napad ostao zabeležen kao najozbiljniji i najopasniji. S obzirom da se te godine obeležavala 20. godišnjica zločina, među prisutnima je bilo više stranih zvaničnika, a došao je i nekadašnji predsednik SAD Bil Klinton. Obezbeđenje i što javni, što tajni pripadnici obaveštajnih službi mnogih država, uključujući i našu, imali su pune ruke posla.

JAJINCI – 29. OKTOBAR 2016.

Pokušaj atentata na Vučića u Jajincima ostaće upamćen po besmrtnoj izjavi ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića o toku istrage: „Mi smo povezali neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, neka lica smo povezali sa drugim licima koja su bila umešana u takva dela. Ali kada bih vam rekao ko, šta, gde i kako, ja bih ih upozorio šta znamo.“

Šta se u stvari desilo? „Večernje novosti“ objašnjavaju: „U blizini porodične kuće premijera Srbije Aleksandra Vučića u Jajincima kod Beograda u subotu su otkriveni sanduci puni oružja – raketni bacač zolja, četiri ručne bombe, 100 komada municije kalibra 7,62 mm, četiri ili pet metaka za automatsko oružje i 15 metaka nepoznatog kalibra. Stefanović je izjavio da su na oružju pronađeni DNK tragovi najmanje tri osobe. Prema njegovim rečima, radi se o delimičnim tragovima koji se preklapaju i njihova identifikacija neće biti laka, izjavio je ministar Stefanović u Skupštini Srbije.“

Dan kasnije Vučić se obratio javnosti na konferenciji za medije i rekao: „U 16 i 5 juče je neko dojavio o oružju, a Stefanović mi je rekao da ima sumnje. Međutim, nije rekao gde je bilo oružje, a ja sam pogodio da je bilo tamo gde je pronađeno“, preneo je „Blic“.

Međutim, samo dva dana posle konferencije „Alo“ ekskluzivno otkriva da je meta atentata u stvari bio Vučićev rođeni brat Andrej. Isti tabloid je preneo i zabrinutost Nebojše Stefanovića: „Ja Aleksandra Vučića poznajem 20 godina, veoma smo bliski i uvek smo dobro sarađivali. Za ovih 20 godina ga nikada nisam video u stanju u kakvom je bio poslednja dva dana, kao ni svi ljudi koji ga poznaju. U ovakvom stanju je zato što se plaši nečeg drugog. Sve bezbednosne službe koje su radile njegov profil mogu da vam kažu jednu stvar potpuno precizno, a to je da on i njegov brat imaju po jednu slabu tačku, jedan drugoga. Dakle, oni su veoma bliski, neraskidivo vezani, kao jednojajčani blizanci su, iako je razlika među njima dve godine. Zašto vam ovo govorim? Govorim ovo zato što je njegov jedini strah da potencijalna meta ovog napada nije bio on, već upravo njegov rođeni brat.“

U međuvremenu, u ok­-viru ove istrage otkriven je u jednoj garaži na Novom Beogradu ukradeni reno megan u čijem je prtljažniku policija pronašla revolver, hekler, veću količinu municije, dva puta po 200 grama eksploziva TNT i dva mobilna telefona koja služe kao detonatori za daljinsko aktiviranje eksploziva. „Pronađeni eksploziv se koristi u građevinarstvu, rudarstvu ali i u vojne svrhe. Izuzetno je razoran, a pronađena količina bila bi dovoljna da sruši jednu kuću i uništi blindirani automobil“, pisale su „Večernje novosti“. Nedelju dana od otkrića oružja u Jajincima „Informer“ je razrešio zašto atentat na Andreja Vučića nije uspeo: „‘Utvrđeno je da je raketni bacač zolja najbolje oružje za ovakve likvidacije, kao i da je mesto zasede planski pažljivo izabrano baš u ulici koja je toliko uska da automobil nema gde da pobegne. Ovaj plan, međutim, izgleda je osujetio samo jedan detalj, odnosno to što je u kolima sa Andrejem bila i njegova ćerka. Atentatori izgleda to nisu očekivali. Inspektori veruju da je samo to razlog zbog kog su odustali od ubistva!’, prenosi ‘Informerov’ izvor iz istrage, policijski inspektor sa višegodišnjim iskustvom koji je insistirao na anonimnosti.“

Gostujući u emisiji „Upitnik“ na RTS-u, Aleksandar Vulin, tada ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izjavio je: „Slučaj Jajinci je počeo izborne noći, kad je došlo do upada u Republičku izbornu komisiju svih partija, pokušaja da se izmene izborni rezultati i njihov odlazak kod američkog ambasadora Kajla Skota… Ali jedno je sigurno. Jednog Vučića su hteli da ubiju, da li Andreja ili Aleksandra, ali jednog su hteli da ubiju.“

TOPČIDERSKA ZVEZDA – 2. SEPTEMBAR 2017.

Incident kada su trojica mladića u bentliju udarili u automobil predsednika Vučića „Kurir“ je ovako opisao: „Volan je zapravo držao suprotno okrenut, pa se vozilo zbog zadnje vuče praktično kretalo postrance. Zatim je naleteo na kolonu od tri vozila pod pratnjom, i to baš na prvi automobil, u kom je bio predsednik Vučić. Bentli se posle udarca nije zaustavio, već je uspeo da blokira drugo vozilo iz pratnje, iz kojeg nisu odmah mogli da izađu pripadnici Vučićevog obezbeđenja. Tek treće vozilo iz kolone je krenulo za bentlijem i kad ga je stiglo, obezbeđenje je ekspresno izvuklo trojicu divljaka – opisuje naš izvor.“

Ispostavilo se da ta trojica rade kao obezbeđenje u beogradskom klubu, a da im je bentli pozajmio jedan bivši fudbaler. Sam Vučić je gostujući u emisiji „Ćirilica“ na TV Hepi rekao: „Gotovo sam uveren da njihova namera nije bila da meni naude. To je na nadležnima da utvrde“, ali to nije sprečilo „Informer“ da pomno prati svaku moguću pretnju po predsednika. Tako se u tekstu „Ona bi da štiti ekipu iz bentlija! Žuta Tanja Jordović se buni protiv privođenja divljaka koji su naleteli na Vučićevu kolonu!“ utvrđuje i da je: „Tanja Jordović, bivša urednica RTV Vojvodina i jedna najglasnijih pristalica Bojana Pajtića i Saše Jankovića.“

ISPRED ZGRADE RTS–a – 5. NOVEMBAR 2019.

Upravo će Vučićevo gostovanje u emisiji „Upitnik“ pre mesec dana biti povod za još jedan neuspešan atentat. „alo.rs došao do saznanja Večeras se sprema atentat na predsednika Vučića!“, piše u naslovu, a u tekstu se dodaje: „Igor Bečić, predsednik Odbora za kontrolu rada službi bezbednosti Narodne skupštine Republike Srbije, reagovao je na novu provokaciju lidera opozicije Boška Obradovića, i zahteva od nadležnih službi da u roku od odmah uzmu u razmatranje operativne podatke koji ukazuju da se na predsednika Srbije Aleksandra Vučića priprema napad ispred zgrade RTS-a.“ „Informer“ je detaljniji pa donosi naslov „Otkrivamo strašan scenario đilasovaca! Posle sastanaka sa Palmerom spremaju linč Vučića ispred RTS!“, zatim podnaslov: „Boško Obradović, jedan od lidera Saveza za Srbiju, najavio je da će večeras njegova banda pokušati da izazove haos i nasilje na ulicama Beograda!“, i konačno zaključuje u tekstu: „Navodno, građani će se ‘spontano’ okupiti kako bi predsednika pitali ono što RTS neće smeti?! A zapravo iza svega se krije pakleni plan! Naime, bezbednosne službe došle su do saznanja da bi tokom večerašnjeg okupljanja Đilasovih i Boškovih pristalica ispred RTS-a moglo da dođe i do pokušaja napada na predsednika Srbije! Postoje informacije da bi neko iz mase mogao i da zapuca ka predsedniku i njegovom obezbeđenju, što bi bilo iskorišćeno za pokušaj izazivanja vanrednog stanja u zemlji – upozorava izvor ‘Informera’.“

NIN I DANAS – 28, 29. NOVEMBAR 2019.

Konačno, nagrabusilo je i uredništvo NIN-a sa Milanom Ćulibrkom na čelu koji su, po sopstvenom priznanju, pukom slučajnošću objavili na naslovnoj strani fotografiju na kojoj je puška uperena u Aleksandra Vučića. Ta strana je izazvala seriju mini-skandala na društvenim mrežama, pa je povučena i zamenjena belom površinom jer je „prema mišljenju izdavača Ringijer Aksel Špringer Srbija bila neprimerena, pogotovo u zemlji u kojoj je ubijen premijer“.

„Informer“ se nije dao zbuniti: „Martinović zgrožen: Naslovna NIN-a poziva na ubistvo Vučića!“, piše u naslovu, a u tekstu: „Kao iz vremena Gebelsa. Uništiti Srbiju i RS. Ako to dopustimo, šta ćemo mi Srbi?“, upitao je Martinović.

Samo dan kasnije dnevni list „Danas“ objavio je Koraksovu karikaturu koja parafrazira naslovnu NIN-a, ali ovog puta je Vučić razdrljio košulju ispod koje krije kružnu metu. Pomoćnik gradonačelnika Goran Vesić bio je zgrožen: „Naslovna strana NIN-a na kojoj je direktno snajper uperen u predsednika Vučića, a to kroz nekoliko dana ponavlja dnevni list ‘Danas’ na svojoj naslovnoj strani u vidu karikature Koraksića Koraksa je otvoren proziv na ubistvo predsednika države iza koga stoji Dragan Đilas jer on vodi ovu novinu i odlučuje šta će biti u njoj i ko će biti targetovan i napadnut“, izjavio je za „Kurir“.

Paranoju kojom Aleksandar Vučić hrani sebe i svoje saradnike možda je najbolje u novembru 2012. povodom najavljenih hapšenja tajkuna objasnio politički analitičar Dejan Vuk Stanković u izjavi nedeljniku „Vreme“: „Stari Vučićev recept je da pronađe neku bombastičnu priču po kojoj je on žrtva ‘mračnih sila’ koje su ga sprečile da radi jedan uzvišen posao. U očima običnih ljudi tajkuni su negativci, što je logično zbog prilika u Srbiji, pa je to lako servirati ljudima. Međutim, ili će dokazati da to postoji i obelodaniti sve aktere koji stoje iza toga, pokrenuti postupke protiv njih, ili će to biti ponovo poigravanje s medijima u kojima će Vučić, tragični heroj, biti glavni motiv. Ili će da dokaže to ili će ovo biti još jedna u nizu priča kojima je on sklon u svojoj političkoj karijeri, da podigne političku i medijsku temperaturu, dramatizujući ono što radi…“